Thode: Nemačkoj će do 2030. nedostajati tri miliona radnika

Nemačkoj će do 2030. nedostajati tri miliona kvalifikovanih radnika zbog demografskih promena, kaže za Radio Slobodna Evropa Erik Tode (Eric Thode), analitičar nemačke fondacije Bertelsman.

Nemačke vlasti su početkom juna uvele "kartu šansi" kako bi olakšale dolazak stranih radnika.

"Preduslov je da imate najmanje dve godine stručnog obrazovanja i da to možete da dokumentujete ako želite da kao migrant izvan Evropske Unije dođete u Nemačku. Takođe, neophodno je da dokažete osnovno znanje nemačkog ili engleskog jezika. Veoma je interesantno da je dovoljan i engleski jezik da se dođe u Nemačku čime se premošćuje velika prepreka iz prošlosti jer su ljudi nerado dolazili zbog jezičke barijere", ističe Tode.

Po njegovim rečima manjak kvalifikovane radne snage u Nemačkoj se oseća manje više u svim oblastima.

"Naravno u IT i industriji komunikacija, ali i u građevinarstvu pre sve u izgradnji infrastrukture za obnovljive energije, mašinskoj i elektrotehničkoj struci. Takođe, u zdravstvenoj zaštiti, pre svega briga o starima. Nije u pitanju samo manjak visokokvalifikovanih stručnjaka, već i srednjeg nivoa obučenosti", navodi analitičar Bertelsmana.

Eric Thode

On dodaje da nedostaju stručnjaci sa fakultetskim diplomama, magistraturama, pa čak i doktoratima.

"Međutim, najveća potreba je za radnicima sa srednjim nivoom obuke. Naravno, nema ni dovoljno fizičkih radnika, pre svega u građevinarstvu", kaže Tode.

I dok je Nemačkoj potrebno sve više stranih radnika, raste i netrpeljivost prema njima, što ilustruje i uspon ekstremističke Alternative za Nemačku koja je na izborima za Evropski parlament bila druga po broju glasova.

"Biračko telo Alternative za Nemačku je prilično heterogeno. Ima mnogo birača koji glasaju iz protesta. Drugi su skloniji nacionalističkoj politici. Stav prema imigracijama je samo jedan elemenat programa ove partije. Stoga je teško govoriti o preovlađujućem stavu u Nemačkoj protiv migranata. Nemačka ni na koji način nije zemlja koja se protivi migracijama. Naprotiv, ogromna većina njenih građana je otvorena za dolazak stranih radnika", ocenjuje Tode.

U Nemačkoj upražnjeno 1.5 miliona radnih mesta

RSE: U Nemačkoj je upražnjeno oko dva miliona radnih mesta sa oko polovine preduzeća koja ne mogu da nađu dovoljno radnika. U kojoj meri je to problem za njenu ekonomiju koji pogađa mnoge zemlje, pre svega razvijene?

Pročitajte i ovo: Njemačka industrijska proizvodnja bilježi pad, nezaposlenost raste

Tode: Nedostatak kvalifikovanih radnika je definitivno ozbiljan problem za nemačku ekonomiju koji postoji već nekoliko godina.

Taj broj od dva miliona nepopunjenih radnih mesta, koji kompanije i njihova udruženja često pominju, možda je malo preuveličan.

Ja bih rekao da je nepopunjeno oko 1.5 miliona radnih mesta, ali i to je mnogo. Demografske promene su glavni uzrok.

RSE: Rekli ste da nedostaje oko 1.5 miliona kvalifikovanih radnika. Kakva je situacija sa ostalima, odnosno manje kvalifikovanim radnicima?

Tode: Pod kvalifikovanim radnicima u Nemačkoj se podrazumevaju oni koji su završili stručnu obuku, na primer u građevinarstvu, zdravstvu i u mnogim drugim zanimanjima, što ne podrazumeva nužno univerzitetsku diploma.

Ova grupa radnika najviše nedostaje - oko 350 hiljada. Kada je reč o osobama sa univerzitetskim diplomama, uključujući i master, nedostaje oko 150 hiljada.

Sveukupno, brojke se razlikuju u zavisnosti od metodologije merenja. S jedne strane, upražnjeno je 1.5 miliona radnih mesta.

Međutim, prema izveštaju Agencije zadužene za obezbeđivanje kvalifikovanih radnika, 2023. godine nedostajalo ih je 630 hiljada.

Pročitajte i ovo: Zašto njemačka privreda u mukama započinje 2024. godinu?

RSE: Očigledno je starenje društva ključni razlog za manjak radne snage. Osim demografskih promena, koji su još uzroci?

Tode: Sem starenja stanovništva, drugi najvažniji razlog su strukturne promene u privredi. Ovde su bitna dva trenda.

Prvi je digitalizacija i, naravno, uvođenje veštačke inteligencije i na radnom mestu. S druge strane, to je dekarbonizacija, što posebno utiče na nemačku ekonomiju.

Na primer, u automobilskoj industriji sa odmakom od motora sa unutrašnjim sagorevanjem ka e-mobilnosti, ali i sve većeg oslanjanja na obnovljive energije.

Za to su potrebna nova zanimanja, odnosno radnici sa posebnim kvalifikacijama kojih još nema u dovoljnom broju.

Manjak radnika zbog starenja stanovništva

RSE: Ovaj problem će se očito produbljivati jer, prema zvaničnim procenama, Nemačkoj će do 2035. nedostajati sedam miliona kvalifikovanih radnika. Na koji način nadležni planiraju da rešavaju ovaj problem?

Tode: Taj broj zavisi od metodologije koja se koristi. Prema podacima sa kojima ja raspolažem, Nemačkoj će do 2030. nedostajati tri miliona kvalifikovanih radnika zbog demografskih promena.

To je manje nego što ste vi pomenuli, ali je i dalje ogromna brojka.

Da li je Nemačka 'evropski bolesnik'?

RSE: Kako će rešavati ovaj problem? Pominju se razne mere kao što su skraćivanje radnog vremena, podizanje starosne granice za odlazak u penziju i, na kraju migracije, odnosno dolazak stranih radnika.

Tode: Pomenuli ste promenu radnog vremena. U to smislu postoje protivrečni trendovi u Nemačkoj. Poslodavci se zalažu za produženje radnog vremena za dva sata sedmično.

Procenjuje se da bi se na taj način u velikoj meri redukovao sadašnji manjak radne snage. S druge strane, mnogi zaposleni bi želeli da im se skrati radno vreme.

Pomenuli ste četvorodnevnu radnu sedmicu što je u opticaju kao ideja koju mnogi Nemci podržavaju, s tim da se zadrže iste plate. Mnogi bi čak prihvatili i da im se smanji zarada pod uslovom da rade četiri dana sedmično.

Dakle, dok je ekonomiji potrebno duže radno vreme, mnogi se zalažu za njegovo skraćivanje tako da je to sporno pitanje o kome se trenutno žestoko raspravlja.

Sporenja oko odlaska u penziju sa 69 godina

RSE: Kažete da je jedna od ideja produženje radnog vremena za dva sata sedmično. Da li se razmatra i podizanje starosne granice za odlazak u penziju?

Tode: Nemačka je na putu da poveća zakonsku starosnu granicu za penzionisanje na 67 godina i za muškarce i za žene. Ova mera se uvodi postepeno.

U opticaju je nekoliko predloga. Jedan od njih je nemačkog Saveta za ekonomiju koji se zalaže za postepeno povećanje koje bi odražavalo i produženje očekivane životne dobi.

U tom smislu se pominje 69 godina kao starosna granica za odlazak u penziju, ali o tome se vodi žestoka rasprava i politički su za sada male šanse da ovaj predlog bude usvojen.

Pročitajte i ovo: Govorite li njemački? Promjene izbjegličke politike od BiH do Afganistana

Koristi za Nemačku od migracija

RSE: Da li ove mere mogu barem da ublaže problem ili, kako ističe nemački ministar za ekonomska pitanja Robert Habek, to nije moguće bez dovođenja migranata. Ako sam dobro razumeo, nemačke vlasti već uvode neke mere kako bi olakšale dolazak stranih radnika.

Tode: U proteklih desetak godina Nemačka je imala velike koristi od povećanog priliva migranata.

Zahvaljujući njima, bila je u stanju da održi pa čak i poveća broj stanovnika, tako da nije došlo do njegovog projektovanog pada o kome se raspravljalo početkom 2000-ih.

Međutim, kvalifikaciona struktura ljudi koji dolaze u Nemačka nije toliko povoljna za ublažavanje nedostatka radne snage, naročito u nekim sektorima.

Neki od njih, pre svega izbeglice, nisu imali dokumenta koji bi potvrdili njihove kvalifikacije, a Nemačka je tradicionalna zemlja koja potencira na diplomama čime se obezbeđuje transparentnost jer je poslodavcima potreban uvid u stručnost kandidata za radna mesta.

Nemačka politika sada pokušava da više istakne taj stručni aspekt dolaska migranata i mnoge od mera su pre svega na to usmerene.

Nemačka 'karta šansi'

Početkom juna Nemačka je uvela "kartu šansi" koja odražava takvu politiku.

Jedan dan u životu afganistanskih izbjeglica u Njemačkoj

Ona u osnovi funkcioniše kao sistem zasnovani na bodovima, koji postoji u Kanadi i Australiji.

Preduslov da imate najmanje dve godine stručnog obrazovanja i da to možete da dokumentujete ako želite da kao migrant izvan Evropske unije dođete u Nemačku.

Takođe, neophodno je da dokažete osnovno znanje nemačkog ili engleskog jezika. Veoma je interesantno da je dovoljan i engleski jezik da se dođe u Nemačku čime se premošćuje velika prepreka iz prošlosti jer su ljudi nerado dolazili zbog jezičke barijere.

Dakle, kada je reč o "karti šansi" kandidat koji ispunjava kriterijume dobija poene za dodatne profesionalne kvalifikacije, jezičke veštine, usavršavanje u sertifikovanim institucijama kao i po još nekoliko osnova.

Jasno je da što kandidat prikupi više poena, ima veće šanse da dođe na rad u Nemačkoj. Smatram da je to moderan pristup u kontrolisanju migracija, pre svega kada je reč o kvalifikacionoj strukturi.

RSE: Pomenuli ste stručno usavršavanje. Šta to praktično znači? Pretpostavljam da je Nemačka više zainteresovana za stručnjake iz tehničkih ili prirodnih nauka nego iz društvenih.

Tode: U Nemačkoj postoji dosta razvijeno stručno osposobljavanje. Reč je o dualnom sistemu prema kome se uči i u školama i u kompanijama, pretežno tri godine.

Nakon toga oni su kvalifikovani za rad, ali bez univerzitetske diplome. Za kandidate iz inostranstva dve godine stručne obuke je uslov da se prijave za dolazak u Nemačku.

RSE: Da li tu obuku treba da završe u Nemačkoj ili u zemlji iz koje dolaze?

Tode: Ne, oni moraju da se stručno usavrše u zemlji iz koje dolaze. Međutim, problem sa ovom "kartom šansi" je u tome što mnoge zemlje nemaju ovaj sistem stručne obuke kao u Nemačkoj.

Zato moraju da prevedu dokaze šta su učili u zemljama svog porekla tako da bude kompatibilno sa obukom u Nemačkoj.

RSE: Pretpostavljam da postoji mehanizam provere znanja migranata koji dolaze sa diplomom o stručnom usavršavanju u njihovim zemljama.

Tode: U idealnoj situaciji dovoljno je prevesti diplomu koja treba da potvrdi da je ekvivalentno najmanje dve godine stručnog usavršavanja u Nemačkoj.

U nekim slučajevima je potrebno i neka vrsta testiranja znanja.

San o Njemačkoj Afganistanci zamijenili Bosnom i Hercegovinom

Manjak radnika u svim sektorima

RSE: U kojim granama nemačke privrede je najveća potreba stranim radnicima koji završe stručnu obuku?

Tode: Manjak kvalifikovane radne snage u Nemačkoj se oseća manje više u svim oblastima.

Naravno, u IT i industriji komunikacija, ali i u građevinarstvu pre sve u izgradnji infrastrukture za obnovljive energije, mašinskoj i elektrotehničkoj struci.

Takođe, u zdravstvenoj zaštiti, pre svega briga o starima. Nije u pitanju samo manjak visokokvalifikovanih stručnjaka, već i srednjeg nivoa obučenosti.

RSE: To znači da nedostaju ne samo radnici koji završe dvogodišnju ili trogodišnju stručnu obuku već i visokokvalifikovani sa završenim osnovnim studijama i magistraturama?

Tode: Definitivno, ali u Nemačkoj takođe možete raditi u IT industriji i bez fakultetske diplome.

Na primer, dovoljna je trogodišnja obuka za zvanje sistemskog administratora.

RSE: Verovatno postoji i potreba sa stručnjacima sa doktoratima, visokospecijalizovanim stručnjacima kao što su kardio i neurohirurzi?

Škola u Bosni, posao u Njemačkoj

Tode: Da, nedostaju stručnjaci sa fakultetskim diplomama, magistraturama, pa čak i doktoratima.

Međutim, najveća potreba je za radnicima sa srednjim nivoom obuke. Naravno, nema ni dovoljno fizičkih radnika, pre svega u građevinarstvu.

RSE: Ako neko dolazi, na primer sa Balkana, sa lekarskom diplomom da li je nemačke institucije priznaju ili ta osoba mora da prođe kroz proces nostrifikacije, uključujući i polaganje razlike u ispitima?

Tode: Moram da priznam da nisam ekspert za nostrifikacije tako da ne znam kako to tačno funkcioniše.

Bez migranata nemoguće rešiti manjak radne snage

RSE: Postoji i politički aspekt ovog pitanja. S jedne strane, očigledna je potreba za stranim radnicima sa Balkana, iz drugih delova Evrope i van nje.

Istovremeno, krajnje desničarske partije šire netrpeljivost prema migrantima da sa njima, navodno, mogu doći i teroristi, te da oni menjaju prirodu nemačkog društva.

To je, između ostalog, bila jedna od glavnih tačaka platforme ekstremističke Alternative za Nemačku (Alternative fur Deutschland -AfD) koja je na izborima za Evropski parlament bila druga po broju glasova.

Kako pomiriti ova dva suprotna trenda?

Tode: Postoje različita viđenja. Ako posmatrate iz poslovne perspektive, onda su imigranti su i dalje veoma važan kanal i bez njih nije moguće otkloniti nedostatak radne snage.

Istovremeno, još uvek postoji potencijal da se ublaži ovaj problem oslanjanjem na domaću radnu snagu.

Mislim na radnike starije od 50 godina ili žene koje su prilično dobro integrisane na tržište rada u Nemačkoj, ali koje rade prilično kratko u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Stoga je potrebna kombinacija različitih pristupa. Imigracija je jedan od njih, ali i iskorišćavanje potencijala domaćih radnika.

Treći kanal je povećanje produktivnosti zaposlenih jer Nemačka ima dugu istoriju sporog poboljšanja produktivnosti. Tu postoji prostor, posebno sada sa rastućom upotrebnom veštačke inteligencije.

Tu je i mogućnost jačanja konkurencije na tržištu, bolja regionalna mobilnost radnika. Mislim na dovođenje nezaposlenih radnika iz nekih regiona u druge gde ima slobodnih radnih mesta.

'Sve je bolje od rata i pucnjave'

Ogromna većina Nemaca podržava migracije

RSE: Pomenuo sam Alternativu za Nemačku. Reč je o stranci koja do pre deset godina nije bila u nemačkom parlamentu, a sada je, kao što sam rekao, osvojila drugo mesto na izborima za Evropski parlament.

Da li to sugeriše da raste strah u određenim slojevima nemačkog društva od imigranata. Ako se ne varam, 18 odsto domaćeg stanovništva je migrantskog porekla.

Da li dolazak sve većeg broja migranata, u kombinaciji sa starenjem populacije, izaziva strah kod domaćih građana da će se drastično promeniti priroda nemačkog društva u narednih nekoliko decenija?

Tode: Biračko telo Alternative za Nemačku je prilično heterogeno. Ima mnogo birača koji glasaju iz protesta.

Drugi su skloniji nacionalističkoj politici. Stav prema imigracijama je samo jedan elemenat programa ove partije. Stoga je teško govoriti o preovlađujućem stavu u Nemačkoj protiv migranata.

Svakako da ima birača koji se tako osećaju. Međutim, Nemačka ni na koji način nije zemlja koja se protivi migracijama.

Naprotiv, ogromna većina njenih građana je otvorena za dolazak stranih radnika.

Mogućnost korišćenja engleskog na radnom mestu

RSE: Kada je reč o migrantima, one dolaze u Nemačku, ali i u Švedsku, Francusku, Austriju i druge zemlje. Da li je Nemačka atraktivnija u davanju podsticaja u odnosu na druge članice EU?

Tode: Do sada je nemačka ekonomija bila prilično jaka, a mislim da će biti i dalje. Naravno da je ona privlačna za migrante, kao i Švedska ili Velika Britanija.

Kao što sam ranije pomenuo, mislim da je jezička barijera važan aspekt koji ide na štetu Nemačke u poređenju sa Holandijom ili Švedskom gde se mnogo češće na radnom mestu koristi engleski jezik, što prilično olakšava migrantima iz mnogih zemalja da se integrišu na radnom mestu.

Dakle, to je tradicionalno problem za Nemačku. Zato je veoma interesantno da se upravo sada sa ovom novom "kartom šansi" omogućava traženje posla sa dovoljnim znanjem engleskoj jezika.

Pročitajte i ovo: 'Mega štrajk' njemačkih radnika koji traže veće plate

RSE: Inače, da li se Nemačka suočava sa većim problemom nedostatka radne snage nego druge zemlje evrozone ili je to manje-više proporcionalno gledano po broju stanovnika?

Tode: Nedostatak radne snage zavisi od strukturnih i cikličnih faktora. Evropske zemlje se razlikuju u obe ove dimenzije. Ako, na primer, pogledate Italiju ili Francusku – one su se u prošlosti suočavale sa više strukturnih problema.

U Nemačkoj je uz strukturalne komponente na nedostatak radne snage su uticali i ciklični faktori - tačnije rast njene ekonomije do 2023. godine.

Dakle, generalno gledano, rekao bih da se Nemačka suočava sa većim problemima sa premošćavanjem radne snage nego mnoge druge zemlje. Doduše, sa sličnim teškoćama se suočavaju i zemlje Beneluksa i nordijske.

RSE: Starenje stanovništva očito najviše utiče na rastući nedostatak radne snage, bez obzira na sve rasprostranjeniju robotizaciju, automatizaciju i upotrebu veštačke inteligencije.

Tode: Da. Nemačka je među zemljama koje ovaj problem najviše pogađa, mada je slična situacija i u Istočnoj Evropi.

U Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj sve više nedostaje radna snaga zbog niske stope nataliteta.

Kako sprečiti odliv mozgova?

RSE: Pomenuli ste zemlje Istočne Evrope. Kada je reč o balkanskim zemljama, mnogi njihovi građani nastoje da pronađu posao u Nemačkoj i drugim članicama Evropske Unije.

Na taj način države ove regije takođe ostaju bez radne snage zbog masovnog odliva stanovništva, pre svega mlađeg. Dakle, rasprostranjen je trend odlaska ljudi sa Balkana u Nemačku, Švedsku i druge zemlje.

Istovremeno, balkanske države su prinuđene da tako stvoreni jaz popunjavaju radnicima iz Nepala, Bangladeša, Turske i drugih azijskih zemalja.

Vidljiva praznina na tržištu rada, u BiH više stranih radnika

Tode: Ovaj odliv mozgova je definitivno problem za zemlje iz koje odlazi radna snaga, barem kratkoročno.

Ali, studije pokazuju da ako se te zemlje, dugoročno gledano, angažuju na poboljšanju obrazovnog sistema, onda će preostale i buduće generacije biti produktivnije i tako ublažiti negativne efekte odliva mozgova.

Drugi aspekt su cirkularne migracije. Mnogi ljudi koji napuste svoju zemlju ne odlaze zauvek, već ostaju u drugoj državi određeno vreme i zatim se vraćaju sa uvećanim znanjem i tako mogu ponovo doprineti svojoj privredi.

Dakle, to može biti strategija za one zemlje koje imaju ovakvu vrstu odliva mozgova, da budu aktivniji u podsticanju povratne migracije, odnosno vraćanja ljudi koji su ranije otišli na rad u inostranstvo.

Ekonomski problemi Nemačke zbog rata u Ukrajini

RSE: Pomenuli ste da je nemačka privreda veoma snažna. Ona je to bila dugi niz godina, ali u poslednjih godinu-dve usporava. U međuvremenu, mnoge evropske kompanije, u tom kontekstu i nemačke, razmatraju premeštanje svojih kapaciteta u SAD zbog jeftinije energije i podsticaja za razvoj novih tehnologija.

Tode: Ekonomski pad u Nemačkoj je pre svega posledica rata Rusije protiv Ukrajine i naglog povećanje cena energenata. Tome svakako doprinosi i nedostatak kvalifikovanih radnika.

Razni američki programi podsticaja u cilju privlačenja stranih kompanija, u ovom trenutku ima marginalni uticaj na nemačku ekonomiju, jer investicione odluke kompanija se menjaju tokom vremena i to je spor proces.

Doduše, može se ispostaviti za desetak godina da je to pogodilo nemačku ekonomiju, ali u ovom trenutku ne mislim da je to slučaj.

Pročitajte i ovo: Svejnar: Zapad bio u zabludi da će Kina prihvatiti njegova pravila

RSE: Da li će problem nedostatka radne snage u Nemačkoj biti još veći u narednih pet ili deset godina?

Tode: Očekujem da će se ovaj problem dodatno produbiti zbog demografskih trendova, jer smo na početku ubrzanja starenja stanovništva, što će u Nemačkoj trajati do otprilike sredine 2030-ih. To će uticati na strukturalni nedostatak radne snage.

Naravno, mnogo toga će zavisiti i od ekonomskih kretanja. Ako sadašnji pad potraje, onda će se smanjiti potreba za radnom snagom.

Međutim, Bundesbanka je pre neki dan saopštila da vidi znake poboljšanja ekonomske situacije u bliskoj budućnosti.

To će uticati na povećanje tražnje za kvalifikovanim radnicima i samim tim njihovom povećanom nedostatku.