Izjava nemačkog poslanika Bundestaga Petera Bajera o tome da je uslov ulaska Srbije u Evropsku uniju DE JURE priznanje Kosova je neprihvatljiva, destabilizuje odnose Beograda i Prištine, gotovo u potpunosti zatvara vrata za bilo kakve dalje razgovore i ohrabruje Albance da nastave sa otporom bilo kakvom kompromisnom rešenju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo u Skupštini Srbije.
On je prvi zvaničnik u Beogradu koji je reagovao na izjavu gosta iz Berlina. Drecun upućuje poruku koja se čuje prvi put u Beogradu:
"Nećete da nas primite u EU ako nećemo da priznamo lažnu državu Kosovo? Onda nećemo u EU", kaže Drecun, dodajući da misli da je nemački poslanik istrčao iz konteksta, dajući ekstremnu političku izjavu.
Pročitajte i ovo: Srbi i Albanci osuđeni na istorijsko lutanje
Prvo što treba razjasniti da li je izjava lični stav nemačkog poslanika, stav njegove partijske grupe (Merkelove Hrišćansko demokratske partije CDU sa koalicionim partnerom Socijaldemokratskom partijom) ili zvanični stav Nemačke, kaže bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković, koji pledira na opreznost.
Poslanik Peter Bajer je u Beogradu, nakon posete Prištini, rekao u intervjuu Tanjugu da je Kosovo faktički nezavisno i da bi Srbija trebalo da prizna tu činjenicu, jer inače neće ući u EU, da je to poruka sa kojom je došao u Beograd, a ponovio je i poznati stav Nemačke da se protivi idejama o korekciji granica ili razmeni teritorija.
Izjava se ne sme uzeti neozbiljno: Ivo Visković
"Iz vlastitog iskustva mogu reći da u svim strankama, izuzev levice, postoje barem dve, grubo rečeno, struje u pogledu odnosa Srbije i Kosova. Jedna, koja je dosta rigidna po naše interese i naša očekivanja, i druga, koja ipak ima nešto više razumevanja. Imao sam prilike da sa Bajerom lično razgovaram i on pripada onoj tvrđoj struji unutar CDU-a. U tom pogledu, nije me njegov stav iznenadio, ako je lični stav. Ali on u ovom trenutku obavlja jednu značajnu funkciju u Ministarstvu spoljnih poslova. On je koordinator za transatlantske odnose, a istovremeno je i izvestilac CDU-SD poslaničke grupe za pitanja ovog dela Balkana kome pripada i Srbija i nije neko ko nema težinu i u partijskom i ukupnom spoljnopolitičkom životu Nemačke u odnosu prema Srbiji. Tako da se njegova izjava ne sme uzeti neozbiljno”, kaže Visković.
Zato je, kaže Visković važno saznati da li je on preneo zvanični stav, jer to odstupa od dosadašnjeg zvaničnog stava Nemačke, priznati faktičko ali bez formalnog priznanja Kosova.
Pročitajte i ovo: Veber: Od razmene teritorija nema ništa, jer je Berlin protivAko je zaista preneo zvanični stav Nemačke, Ministarstva spoljnih poslova ili Ureda kancelarke, bila bi to značajna promena. I, kaže dalje sagovornik RSE, predstavljala bi jednu vrstu pritiska na Srbiju.
"To bi bilo veliko iznenađenje, neprijatno za Srbiju, ako bi to bila promena nemačkog stava i zahtevala bi ozbiljnu analizu eventualne reinterpretacije našeg odnosa sa Nemačkom po tom pitanju”, kaže Visković.
Dodaje još da misli da bi moglo doći do problema, ako bi Nemačka ostala pri tom stavu, jer stav te države u EU ima veliku težinu.
"Sumnjam da je iko u Uniji spreman da uđe u klinč sa Nemačkom povodom Kosova i Srbije”, zaključuje sagovornik RSE.
Bez jasne definicije
U Briselu nema informacija o zaoštravanju nemačkog stava, države koja ima ključnu ulogu u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Međutim u procesu dijaloga između Srbije i Kosova u nadležnosti je Federike Mogerini kao moderatorke da odredi crvene linije u procesu rasprave. Federika Mogerini, moderatorka ovog dijaloga, je u više navrata naglasila da bi sporazum trebalo jednom i zauvek da reši sva otvorena pitanja i da okonča višedecenijski konflikt.
Evropski diplomatski izvori, međutim, podvlače da se ne može ignorisati činjenica da je većina članica EU ipak priznala kosovsku državu. (Na fotografiji sedište Evropske komisije u Briselu)
Zvaničnici Evropske unije koji su direktno uključeni u proces nisu nijednom jasno istakli šta konkretno podrazumeva ovakva definicija i uvek oklevaju da odgovore na direktno pitanje - da li to u stvari treba da dovede do međusobnog priznanja.
Dva su razloga. Jedan je to što Evropska unija kao takva ne priznaje države jer je to u nadležnosti individualnih zemalja članica, a drugi što evropske institucije ne bi mogle posavetovati članice da priznaju Kosovo (kao što je bio slučaj sa Crnom Gorom 2006 godine) jer nema saglasnosti oko ovog pitanja, budući da pet evropskih država odbija priznanje.
Evropski diplomatski izvori, međutim, podvlače da se ne može ignorisati činjenica da je većina članica EU ipak priznala kosovsku državu, te da su u ovoj grupi one zemlje koje su najmoćnije u evropskoj porodici. Stoga, kako oni upozoravaju, mala je verovatnoća da upravo te zemlje promene stav i povuku priznanje, a veća je, kako kažu, da se vrši pritisak na ostale da isto postupe.
Nemačka uloga u procesu normalizacije odnosa je ključna imajući u vidu jačinu kancelarke Anegele Merkel među ostalim članicama, i njenu aktivnu ulogu u stabilizaciji prilika na Balkanu. Stoga je nemačka strana najglasnija kada je u pitanju transparentnost celog procesa pregovora između Beograda i Prištine.
Bez obzira na konačan ishod i sadržaj sporazuma, puna normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje ključni uslov za članstvo u Evropskoj uniji, koja je više puta upozorila da više neće primiti nove članice koje imaju nerešena bilateralna pitanja sa susedima.