Nemačka vlada sprečila je kineske investicije u dve nemačke kompanije koje se bave proizvodnjom poluprovodnika, dok u vreme zabrinutosti Zapada za bezbednost napredne tehnologije nastoji da zaštiti svoj visokotehnološki sektor.
Odluka Vlade u Berlinu je usledila u vreme dok radi na novoj strategiji prema Pekingu u želji da izbegne ponavljanje greške zavisnosti od Rusije, pišu svetski mediji.
Balansiranje pristupa Kini
Nemačka vlada je u sredu, 9. novembra, blokirala potencijalne kineske investicije u dva proizvođača poluprovodnika pošto su te ponude izazvale zabrinutost za nacionalnu bezbednost i prenošenje osetljivog tehnološkog znanja u Kinu, navodi Rojters (Reuters).
Vlada u Berlinu je saopštila da je stavila veto na pokušaj Sileksa (Silex), švedske kompanije koja je ogranak kineske grupe Sai mikroelektroniks (Sai Microelectronics), da preuzme fabriku čipova kompanije Elmos iz Dortmunda.
Pročitajte i ovo: Ugled Kine pod Sijevim vođstvom opadaBerlin je takođe blokirao ulaganja u ERS elektronik (ERS Electronic), koji se nalazi u Bavarskoj, rekli su izvori iz vlade Rojtersu. Portparol ERS elektronika je rekao da ne postoje planovi za prodaju, ali da se razmatrala mogućnost ulaganja kineske investicione kompanije.
Te odluke nemačke vlade su donete u vreme povećane osetljivosti u odnosima Berlina i Pekinga, ističe Rojters, ukazujući da vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz), koji je posetio Kinu prošle nedelje, pokušava da izbalansira nastojanja da se evropskim kompanijama omogući pristup kineskom tržištu i rešavanje pitanja bezbednosnih problema i smanjenja trgovinske zavisnosti Nemačke od Kine.
'Politizovani geopolitički kontekst'
Blokada kineskog preuzimanja nemačke kompanije za proizvodnju poluprovodnika još je jedan znak strožeg pristupa vlade u Berlinu u zaštiti svog visokotehnološkog sektora, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Potezi nemačke vlade takođe podvlače sve veću zabrinutost oko bezbednosti zapadne tehnologije čipova i lanaca snabdevanja, ukazuje britanski list, dodajući da su SAD u oktobru uvele dalekosežne kontrole izvoza vrhunskih čipova s ciljem da se Kini oteža pristup proizvodnji naprednih poluprovodnika.
Uoči svog prvog odlaska u Kinu u svojstvu kancelara, Šolc je izazvao kontroverze pošto je odbacio savet šest ministarstava i obaveštajnih agencija omogućivši prodaju udela u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg kineskoj logističkoj kompaniji Kosko (Cosco).
Protiv te odluke su protestovali Zeleni. Za članove vlade iz te partije, posebno ministra ekonomije Roberta Habeka (Habeck) i ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok (Annalena Baerbock), smatra se da su podozriviji prema kineskim investicijama nego socijaldemokrata Šolc, iako je i on govorio o potrebi da se poslovanja nemačkih kompanija u Kini diverzifikuju na druga tržišta.
Pročitajte i ovo: Kineska ekonomija u najsporijem rastu od početka pandemijeHabek je novinarima rekao da Kina sprovodi "smišljenu strategiju" za sticanje znanja o proizvodnim procesima u industriji poluprovodnika i mikročipova kako bi imala uticaj nad tim sektorom. "Zato je imperativ sagledati celu sliku", rekao je on.
On je rekao da Nemačka mora da počne bolje da preispituje investicije u zemlji.
"Vremena kada ste mogli da se malo opustite i kažete da je najbolja apolitična ekonomska politika, a najbolji ministar onaj koji ništa ne radi – prošla su", rekao je on, dodajući da su provere investicija koje sprovodi njegovo ministarstvo sada "ugrađene u geopolitički kontekst koji je veoma politizovan".
'Nismo mi naivni'
Ponude za preuzimanje tehnoloških kompanija smatrane su važnim testom otvorenosti Nemačke za investicije iz Kine, piše Tajms (The Times), ocenjujući da je veto izgleda pobeda skeptičnijih delova Vlade prema Kini koji su gurali Šolca ka oštrijem stavu u pogledu prisustva Kine u nemačkoj ključnoj infrastrukturi.
Kineske kompanije uložile su više od 40 milijardi evra u nemačke kompanije od 2015, uključujući sve veće prisustvo u luci Duizburg, koja se postepeno povezuje s kineskom Inicijativom pojas i put.
U tom kontekstu, sudbina proizvođača poluprovodnika Elmosa smatra se, kako navodi londonski list, vetrokazom za buduće odluke. Kompanija je specijalizovana za mikročipove koji se koriste u automobilskom sektoru i tvrdi da se u prosečnom automobilu može naći oko sedam njenih proizvoda.
Mada nije reč o najnaprednijim čipovima, ukazuje Tajms, nemačko Ministarstvo ekonomije tu kompaniju vidi kao dragocenu stratešku prednost u trenutku kada Evropa pokušava da razvije sopstvenu industriju čipova.
Pročitajte i ovo: Evropski vetrovi za kineske investicijePre Šolcove posete Pekingu prošle nedelje, mediji su nagađali da će odobriti prodaju uprkos javnim upozorenjima šefova dve glavne nemačke obaveštajne službe. Na kraju je kabinet blokirao investicije, a Ministarstvo ekonomije u saopštenju navelo da bi prodaja Elmosa kineskoj kompaniji "ugrozila javni red i bezbednost Nemačke".
"Kada je u pitanju važna infrastruktura ili kada postoji opasnost da će tehnologija biti prebačena u zemlje van Evropske unije, moramo veoma pažljivo da ispitamo ta preuzimanja", rekao je Habek, dodajući da je "posebno u sektoru poluprovodnika važno zaštiti tehnološki i ekonomski suverenitet Nemačke i Evrope".
"Nemačka ostaje otvorena destinacija za ulaganja, ali mi nismo naivni", rekao je nemački ministar ekonomije.
Da se ne ponovi greška s Rusijom
Odluke o blokadi prodaje tehnoloških kompanija kineskim preduzećima donete su u vreme dok Berlin razmatra budući pristup Pekingu, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Iako prodaja fabrike čipova Elmosa nema veći značaj s finansijskog aspekta, a tehnologija o kojoj je reč nije nova, njena mogućnost je izazvala zabrinutost koliko je mudro staviti nemačke IT proizvodne kapacitete u ruke Kine, dok su, kako navodi AP, zapadne vlade sve opreznije u pogledu tehnoloških ambicija i asertivne spoljne politike Pekinga.
Pročitajte i ovo: G7 najavljuje infrastrukturni program za suprotstavljanje kineskoj inicijativi Pojas i putŠolcova skoro godinu dana stara vlada nagovestila je odstupanje od pristupa Kini "trgovina u prvom planu" iz vremena kancelarke Angele Merkel i planira da izradi "sveobuhvatnu strategiju za Kinu".
Na novom pristupu se još radi, ali su ministarka inostranih poslova Berbok i drugi jasno stavili do znanja da Nemačka želi da izbegne ponavljanje grešaka koje je napravila s Rusijom, koja je ranije isporučivala više od polovine prirodnog gasa koji se koristio u toj zemlji.
Prošlomesečna odluka o Kosku ukazala je, kako navodi AP, na nerešena pitanja u kojoj meri kineskim kompanijama treba dozvoliti da ulažu u najveću evropsku ekonomiju. Zvaničnici su se raspravljali da li da dozvole Kosku da preuzme 35 odsto udela u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg. Posle protivljenja manjinskih partnera u vladi, Zelenih i liberala, Vlada je odobrila da Kosko preuzme udeo ne veći od 25 odsto, jer iznad tog nivoa investitor može da blokira odluke kompanije.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Lijian rekao je 9. novembra da nije upoznat s prodajom fabrike čipova, ali je pozvao Šolcovu vladu da kineske kompanije tretira ravnopravno.
On je pozvao Nemačku da "obezbedi pošteno, otvoreno i nediskriminatorno tržišno okruženje za normalno funkcionisanje svih kompanija" i izbegava "korišćenje nacionalne bezbednosti kao izgovora za protekcionizam".
Udarac kineskim ambicijama
Odluka o blokadi prodaje Elmosa usledila je mesec dana nakon što su SAD uvele strogu kontrolu izvoza čipova u Kinu, u cilju zaštite nacionalne bezbednosti i jačanja američke industrije poluprovodnika, ukazuje CNN.
Početkom oktobra, Bajdenova administracija zabranila je kineskim firmama da kupuju napredne čipove i opremu za proizvodnju čipova bez dozvole Vlade.
Ta nova pravila su zadala ogroman udarac kineskim ambicijama da postane tehnološka supersila, pošto one ne samo da zabranjuju izvoz čipova napravljenih negde u svetu koristeći američku tehnologiju, već i izvoz alata koji se koriste za njihovu proizvodnju.