Šta treba znati o nemačkoj budžetskoj krizi?

Nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za novinare s liderima partija u vladajućoj koaliciji, ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok i ministrom finansija Kristijanom Lindnerom, 14. jun 2023.

Agence France-Presse

Kako je nastala budžetska kriza koja potresa najveću evropsku ekonomiju i koja preti raspadom vladajuće koalicije.

Ograničenje zaduživanja

Kada je Angela Merkel bila kancelarka 2009. godine, Nemačka je u svoj ustav unela takozvanu "dužničku kočnicu".

Time je ograničen budžetski deficit na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, a takođe predstavlja simbol posvećenosti Nemačke postizanju uravnoteženih budžeta – poznatog kao "schwarze Null" ili "crna nula".

Ideja o strogim ograničenjima potrošnje postala je popularna početkom 2000-ih, mada je političare na akciju zapravo podstakla finansijska kriza 2007-2008, kada su porasli dug i deficit.

Mera može biti suspendovana u hitnim slučajevima, sve dok parlament podržava taj potez. To se dešavalo od 2020. do 2022. godine, prvo kako bi se izborilo s posledicama pandemije korona virusa, a zatim i s energetskom krizom izazvanom invazijom Rusije na Ukrajinu.

Trebalo je da opet bude na snazi ove godine, ali je zbog budžetske krize, ministar finansija Kristijan Lindner (Christian) prošle nedelje najavio da koalicija ponovo traži njeno suspendovanje.

Šta je pokrenulo poslednju krizu?

Ustavni sud Nemačke je 15. novembra presudio da je vladajuća koalicija kancelara Olafa Šolca (Scholz) delovala u suprotnosti s "dužničkom kočnicom". Sud je tako odlučio u odgovor na pravnu žalbu konzervativnih opozicionih partija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

Presuda se odnosila na odluku iz 2022. da se 60 milijardi evra neiskorišćene mogućnosti za zaduživanje prebaci iz fonda za borbu protiv posledica pandemije u "fond za klimu i transformaciju".

Neposredna posledica presude bilo je brisanje 60 milijardi evra iz fonda za klimu koji ukupno vredi 212 milijardi evra.

To bi moglo da utiče na projekte koji imaju za cilj da ubrzaju tranziciju Nemačke ka ekonomiji bez emisija štetnih gasova, kao i na druge projekte koji bi trebalo da promene industriju, kao što je niz investicija u projekte poluprovodnika koji su nedavno najavljeni.

Presuda takođe utiče na druga "vanbudžetska" sredstva, pošto vlada sada mora da obračuna dodatnu potrošnju u svom glavnom budžetu.

Kako je Vlada reagovala?

Projekti u okviru fonda za klimu i transformaciju su prvobitno suspendovani, nakon čega je usledilo šire zamrzavanje buduće potrošnje.

Lindner je bio primoran da ponovo traži suspenziju "dužničke kočnice", što je gorku pilulu za fiskalnog jastreba iz liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) koja je čvrsto podržavala to ograničenje.

Najavljujući dalji razvoj, on je izostavio pominjanje reči "dužnička kočnica", umesto čega se enigmatično spomenuo uvođenje "dopunskog budžeta", bez pružanja daljeg objašnjenja. Na ministarstvu finansija je ostavljeno da naknadno razjasni detalje.

U međuvremenu su prekinuti razgovori o budžetu za 2024. što je bruka u zemlji koja se dugo diči svojom fiskalnom ispravnošću.

Šolc je prošle nedelje delovao vidno iznerviran kada je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Berlinu s Đorđom Meloni (Giorgia), italijanska premijerka upitana da li ona i dalje smatra Nemačku pouzdanim ekonomskim partnerom, imajući u vidu presudu Ustavnog suda.

Koje su šire implikacije?

Kriza je podstakla debatu o tome da li "dužničku kočnicu" treba ublažiti i pokrenula je pitanje da li bi Šolcova krhka trostranačka koalicija mogla da se raspadne.

U narednim godinama, prema procenama velike nemačke banke LBBW Bank, biće potrebni ogromni dodatni izdaci u oblastima u rasponu od odbrane do penzija i zdravstvene zaštite, koji će verovatno iznositi oko pet odsto BDP-a.

"Ako Nemačka želi da zadrži svoju ekonomsku snagu i stabilnost, to neće biti moguće bez ublažavanja dužničke kočnice", rekao je glavni ekonomista banke Moric Kremer (Moritz Kraemer).

Međutim, dok se Šolcove socijaldemokrate (SPD) i Zeleni zalažu za ublažavanje ograničenja, Lindnerov FDP je izgleda odlučan da ga zadrži. Istovremeno, za FDP povećanje poreza predstavlja crvenu liniju.

U nagoveštaju sukoba unutar koalicije, ministar ekonomije Robert Habek (Habeck) iz Zelenih je u ponedeljak zauzeo čvrstu poziciju navodeći da "svi projekti koje smo omislili moraju biti omogućeni".

Opozicija je dotle presudu Ustavnog suda opisala kao "političku katastrofu". U ponedeljak je Markus Zeder (Soeder), moćni lider CSU-a, dodao svoj glas pozivima za nove savezne izbore.