Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u utorak, 10. maja, ponovo je otvorila ambasadu svoje zemlje u Kijevu, koja je zatvorena pre više od dva meseca zbog ruske invazije.
Berbok, prva članica nemačkog kabineta koja je posetila Ukrajinu od početka rata, takođe je obećala da će Berlin pružiti dalju podršku Kijevu, uključujući i istragu i krivična gonjenja ratnih zločina.
Govoreći nakon posete gradovima Buča i Irpin, gde su ruski vojnici navodno ubili brojne civile, Berbok je rekla da „ne može postojati nekažnjivost za ratne zločine koje je počinila Rusija, deportacije ili za ubice i silovatelje“.
„Zbog toga ćemo obezbediti političku, finansijsku i podršku preko nemačkog osoblja, posebno u Međunarodnom krivičnom sudu“, rekla je ona, dodajući da će Nemačka takođe platiti još dva ukrajinska tužioca koji će istraživati seksualno nasilje počinjeno tokom sukoba, prenosi agencija Asošijejted pres (AP).
Vaš browser nepodržava HTML5
Buča poslije zločina
Berbok je izrazila duboku tugu zbog civila ubijenih tokom rata, rekavši da su „najgori zločini koji se mogu zamisliti“ počinjeni u Buči, na periferiji Kijeva, koju su ruske snage okupirale nekoliko nedelja.
Berbok je rekla da je čula priče od onih koji su izgubili svoje voljene tokom okupacije.
„Dugujemo žrtvama da ne obeležavamo samo sećanje, već da počinioce pozovemo na odgovornost“, rekla je Berbok tokom kratke posete tom gradu sa ukrajinskim generalnim tužiocem. „I mi kao međunarodna zajednica ćemo to učiniti. To je obećanje koje možemo i moramo dati ovde u Buči. Niko ne može da otkloni bol (preživelih)“, dodala je ona. „Bol očeva i majki, tetaka, ujaka, prijatelja, komšija i kolega. Ali možemo osigurati da postoji pravda.”
Pročitajte i ovo: Da li će se Putin naći na optuženičkoj klupi?Putovanje nemačke ministarke spoljnih poslova dolazi nekoliko dana nakon što su Berlin i Kijev rešili diplomatsku prepirku oko nespremnosti Ukrajine da pozove nemačkog predsednika zbog njegovih prošlih bliskih odnosa sa Rusijom. Međutim, odnosi između dve zemlje ostaju napeti.
Nemačka je kritikovana zbog odugovlačenja sa isporukom oružja Ukrajini, a ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kritikovao je berlinsku policiju jer je uklonila zastavu njegove zemlje na komemoraciji žrtvama Drugog svetskog rata u nemačkoj prestonici u nedelju.
Policija je saopštila da je zabrana ukrajinske i ruske zastave imala za cilj da spreči sukobe između pristalica obe zemlje i odnosila se samo na ograničene delove grada.
Analena Berbok sa šefom diplomatije Ukrajine Dmitrom Kulebom u Kijevu 10. maja
Berbok, koja se sastala sa Kulebom, a kasnije i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, naglasila je da Nemačka sada podržava isporuku teškog naoružanja Ukrajini, uključujući samohodne protivavionske topove Gepard i haubice, piše AP.
Deo haubica nemačke proizvodnje obezbediće Holandija, čiji je ministar spoljnih poslova takođe bio u Kijevu u utorak, ali će ukrajinski vojnici biti obučeni da ih koriste u Nemačkoj.
Nemačka, koja se dugo oslanjala na snabdevanje energijom, planira da ovu zavisnost svede „na nulu, zauvek“, rekla je Berbok.
Pročitajte i ovo: Kako je Moskva ostvarila monopol na energente u EU?Nemačka vlada ima za cilj da ove godine okonča uvoz ruske nafte i uglja, a uvoz prirodnog gasa iz Rusije najkasnije do 2024. godine. Berbok je rekla da Nemačka ostaje privržena sankcijama koje su već dogovorene protiv Rusije, dodajući da one mogu biti ukinute samo „kada Ukrajina bude slobodna i bude u stanju da sama kaže: možemo ponovo da živimo u miru“.
Takođe se činilo da se protivi sugestiji francuskog predsednika Emanuela Makrona u ponedeljak da bi mogle biti potrebne decenije da Ukrajina postane članica Evropske unije i da bi se ta zemlja u međuvremenu mogla pridružiti novoj, labavijoj političkoj grupaciji.
„Ne mogu postojati prečice do punopravnog članstva u EU, ali ja ovde naglašavam punopravno članstvo. Sada nije trenutak za pravno cepidlačenje. Sada je trenutak da zauzmemo jasan stav", poručila je tokom posete Ukrajini.
Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara.