U poslednje dve i po godine tržište nepokretnosti u Srbiji, posebno u Beogradu, u velikoj je ekspanziji, pri čemu je kupoprodaja stanova porasla za 35 odsto, saopštila je još u martu Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije. Više od petine stanova, kako je navedeno, kupljeno je na kredit. U poslednje tri godine, uz znatno povećan promet nekretnina, skočile su i njihove cene. Ali, uprkos intenziviranoj gradnji novih kvadrata, tražnja je i dalje veća od ponude, što se direktno odražava na rast cena.
Velika potražnja za stambenim kvadratima i mnogo jeftiniji krediti glavni su razlozi što vrednost tržišta nekretnina, ali i njihove cene, rapidno rastu u poslednje tri godine.
Podsticaj niskih kamata
Niske kamate na stambene kredite, koje idu čak i niže od tri odsto, i dalje su trend, a to je povećalo tražnju, koja, opet, diže cene stambenih kvadrata, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kaća Lazarević iz istoimene agencije za promet nekretnina:
„Naravno da banke gledaju da plasiraju višak sredstava i sada imamo ogromnu potražnju, a ponuda, iako je veća nego ranije, takva je da i dalje nema dovoljno stanova“, kaže Lazarević i dodaje da je takav odnos ponude i potražnje uticao na skok cena nekretnina.
Pročitajte i ovo: Poreska matematika u Srbiji: Cene stanova dole, porez na imovinu gorePoslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je u staroj gradnji najviša cena od 3.600 evra po kvadratnom metru plaćena za stan u strogom centru Beograda, a najskuplji kvadrat stana u prvoj polovini ove godine bio je na lokaciji „Beograd na vodi“ i koštao je 7.918 evra.
Navodi se i podatak da je za garažu u beogradskoj centralnoj četvrti Dorćol plaćeno 30.000 evra, koliko košta garsonjera van centra grada.
Kaća Obradović, međutim, dodaje da tržište nepokretnosti u zemlji nije ujednačeno: „Takvo tržište kakvo je u Beogradu i u Novom Sadu nije u ostalim delovima Srbije. U Beogradu se obavi najveći deo kupoprodaja nepokretnosti, a potom u Novom Sadu.“
Najskuplje u Beogradu
To potvrđuju i podaci Republičkog geodetskog zavoda. Naime, više od polovine novca obrnuto je na nekretninama u Beogradu i to 995 miliona evra, što je značajan rast u odnosu na 830 miliona u prvoj polovini prošle godine. Za Beogradom slede Novi Sad, Niš, Subotica, Pančevo i Kragujevac.
Od ukupnog trgovanja nepokretnostima, kako navodi RGZ, gotovo jedna trećina (27%) odvija se u Beogradu, a 36 odsto u Vojvodini.
Između 2017. i 2018. godine nastavlja se trend rasta cena stanova u Beogradu, i to približno 10 odsto godišnje, kaže Kaća Lazarević i poredi cenu kvadrata stanova u Ulici vojvode Stepe (beogradska opština Voždovac).
Pročitajte i ovo: Milan Kovačević o obećanom prosperitetu Srbije: Ja sam pesimista
„U Vojvode Stepe, onaj deo gore, cena kvadrata stana je 1.600 evra. ’Stepa’ je prodavan do pre par godina po 900 evra kvadrat. Trend je što pre kupiti jer cene rastu. Ljudi smatraju da je to dobro ulaganje i svako ko ima mogućnosti ne diže jedan kredit i ne kupuje jedan nego kupuje dva stana“, kaže naša sagovornica.
Upitana koji to segment stanovništva kupuje skupe stanove po velikim gradovima, kad plate i standard ne prate brzi rast cena nekretnina, ona posebno izdvaja jedan sloj:
„Kupuju mladi ljudi koji imaju pristojnu platu, koji mogu da priušte stambeni kredit. Oni uglavnom kupuju prosečan stan od 50 do 70 kvadratnih metara, iako taj prosečan stan kroz kredit nije baš jeftin, ali kupuju.“
Fenomen nerazvijenog tržišta
Lazarević navodi i da strane kompanije koje ulažu novac u zidanje nekretnina u Srbiji smatraju da će im se brzo vratiti uloženi kapital i podižu uglavnom luksuzne nekretnine. Neverovatno je, kaže, ali istinito da i oni imaju odličnu prodaju i veliki broj kupaca.
„Kombinacija jeftinijih stambenih kredita i suženih mogućnosti građana da novac plasiraju na drugi glavni je razlog za rast cena nekretnina“, navodi za RSE konsultant za strane investicije Milan Kovačević.
Nemamo razvijeno tržište: Milan Kovačević
Banke, kaže, više ne daju velike kamate na oročenu deviznu štednju, pa se to ne isplati.
Naglašava da, za razliku od Srbije, ljudi u inostranstvu više teže zakupu nego kupovini stanova. To je zato što im tržište nudi mnoge druge mogućnosti za investiranje:
„U Švajcarskoj, recimo, imate, relativno gledano, mnogo manje vlasnika stanova nego u Srbiji. Zašto? Pa, u Srbiji nemate tako razvijene mogućnosti da uložite u akcije ili u penzione i druge fondove pa vam onda preostaje samo ulaganje u nekretnine. Zato raste tražnja za njima, ali i njihove cene. Dakle, nemamo razvijeno tržište. U razvijenim tržištima imate sve mogućnosti na raspolaganju; možete, recimo, kupiti akcije nekog preduzeća za koje verujete da će biti uspešno. Kod nas toga nema, nemate novih emisija akcija, niti novih preduzeća. Nemate kod nas ništa osim bankarskog sektora. A u banci možete štedeti ili uzeti kredit, pri čemu vam banka smanjuje kamatu na štednju, a smanjuje, ali sporije i manje, i kamatu na date kredite, pa tako i stambene“, objašnjava Kovačević zašto se u Srbiji više traže nekretnine nego drugi oblici investiranja.
Pročitajte i ovo: Stanovi odlaze za male dugoveGotovo polovinu najtraženijih nekretnina u Srbiji čine stanovi (47%), što je povećanje od 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Uz ovaj podatak, RGZ navodi i da je u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina bila 1,8 milijardi evra, a da je oko 47.000 nepokretnosti dobilo nove vlasnike. Ukupna vrednost prometovanih nekretnina koje je RGZ obradio za 12 procenata je veća u odnosu na isti period prošle godine, kada je vrednost tržišta nepokretnosti bila 1,6 milijardi evra.