Neizvesne Olimpijske igre i 2021.

Nekoliko japanskih zdravstvenih stručnjaka izrazilo sumnju da je moguće organizovati Olimpijadu na leto 2021.

Čelnik Japanske zdravstvene asocijacije (JMA) Jošitake Jokokura izrazio je sumnju da će Olimpijske igre u Tokiju biti održane i sledeće godine.

Nakon što je najveće okupljanje sportista sveta, prvobitno predviđeno ovog leta, već jednom odloženo, nekoliko zdravstvenih stručnjaka je upozorilo da Olimpijada nije izvesna ni 2021.

„Ako se ne razvije efikasna vakcina, smatram da će biti teško održati Olimpijske igre sledeće godine,“ izjavio je u utorak Jokokura.


„Ne kažem u ovom trenutku da ih ne treba održati. Pandemija nije ograničena samo na Japan…to je svetski problem,“ dodao je Jokokura.

Nekoliko japanskih zdravstvenih stručnjaka je takođe izrazilo sumnju da je moguće organizovati Olimpijadu na leto 2021.

Tako je prošle sedmice Kentaro Ivata, specijalista za infektivne bolesti i profesor Univerziteta Kobe, izjavio da je „malo verovatno“ da se igre održe za godinu dana.

“Za organizovanje Olimpijade potrebna su dva uslova: kontrola Covida-19 u Japanu, ali i u celom svetu,” istakao je Ivata.

„Ja sam veoma pesimističan da je to moguće na leto sledeće godine, sem da se Olimpijske igre održe u potpuno drugom formatu kao što je odsustvo publike, ili veoma ograničeno učešće sportista,“ dodao je Ivata.

Organizacioni odbor u Japanu i Međunarodni olimpijski komitet (MOK) saglasili su se u martu da odlože igre za sledeću godinu zbog širenja korona virusa.

Od tada su u više navrata naglašavali da nema „plana B“, osim priprema za otvaranje Olimpijade 23. jula 2021, piše Gardijan.

Pročitajte i ovo: Olimpijada u Tokiju od 23. jula do 8. avgusta 2021.

Član Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta Džon Kouts (John Coats), koji je zadužen za nadgleda pripremu igara u Tokiju, izjavio je ovog meseca da je „prerano govoriti“ da li će i kako se pandemija odraziti i na njihovo održavanje sledeće godine.

On je kazao da Međunarodni olimpijski komitet smatra da je sebi omogućio „što je moguće više vremena“, ali priznajući da situacija ostaje nepredvidiva.

„Možda je još uvek problem u broju ljudi koji će se okupiti, zatim testiranje sportista. Prerano je reći,“ dodao je Kouts.

Vaš browser nepodržava HTML5

Do Olimpijade sa sestrom na leđima

Spor MOK-a i organizatora OI o plaćanju troškova odlaganja takmičenja

U međuvremenu, prošle sedmice je došlo do spora između organizatora Olimpijskih igara u Tokiju i Međunarodnog olimpijskog komiteta oko toga ko će platiti troškove odlaganja igara.

Portparol Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Tokiju Masa Takaja rekao je da je to telo tražilo od MOK da ukloni komentar sa svoje veb stranice koji sugeriše da je premijer Japana Šinzo Abe pristao da njegova zemlja snosi većinu troškova.

Japanski mediji procenjuju da bi jednogodišnje odlaganja Igara uzrokovano pandemijom korona virusa moglo da košta između dve i šest milijardi dolara.

Nijedna strana nije dala zvaničnu procenu, ali izvršni direktor Igara Toširo Muto rekao je da su troškovi odlaganja „ogromni“.

„Neprikladno je da se na takav način navodi ime premijera“, rekao je Takaja tokom 90-minutnog konferencijskog sastanka.

Pročitajte i ovo: Zaustavljen sport dok se ne reguliše život

Na sajtu MOK, na stranici pod nazivom „Često postavljena pitanja o Olimpijskim igrama u Tokiju 2020“ piše da se Abe složio da će Japan „nastaviti da pokriva troškove koje bi pokrivao pod uslovima postojećeg sporazuma za 2020, a da će MOK i dalje biti odgovoran za svoj deo troškova“.

Bez navođenja imena premijera, predsednik MOK Tomas Bah je nekoliko dana ranije ponovio gotov isti stav.

Portparol japanskog premijera Jošihide Suga rekao je da „ne postoji takav sporazum vezan za troškove koji su posledica odlaganja“.

Prema zvaničnim podacima, Japan troši 12,6 milijardi dolara za organizaciju Olimpijskih igara, ali vladin revizorski izveštaj navodi da se radi o dvostruko većoj sumi.

Prema uslovima ugovora potpisanim 2013. godine, Tokio je dobio organizaciju Igara i grad Tokio, Japanski olimpijski komitet i lokalni organizatori su u obavezi da plaćaju većinu troškova Olimpijskih igara.

Džon Kouts je rekao da će odlaganje koštati MOK nekoliko stotina miliona dolara.

On je jasno stavio do znanja da će uplate MOK ići nacionalnim olimpijskim komitetima koji imaju problema i međunarodnim federacijama, a ne u Tokio.

Prema dokumentaciji Organizacionog komiteta, MOK je doprineo Igrama sa 1,3 milijardi dolara. To je od prihoda od 5,7 milijardi dolara iz poslednjeg četvorogodišnjeg olimpijskog ciklusa.

Pročitajte i ovo: Abe kritikovan zbog video poruke o ostajanju kod kuće

Japan za sada izbegao katastrofalne posledice pandemije

Japan je sa nepunih 14 hiljada inficiranih i skoro 400 preminulih, za sada uspeo da izbegne katastrofalne posledice pandemije, kao što je slučaj u SAD i pojedinim evropskim zemljama, prenosi Gardijan.

U ove brojke nisu uključeni slučajevi putnika pogođenih virusom na kruzeru „Diamond Princess”, koji je bio u karantinu u februaru u Jokohami blizu Tokija.

Pozlaćeni kavez: Život na kruzeru zahvaćenom koronavirusom

U ponedeljak je saopšteno da je u Tokiju u prethodna dva dana broj obolelih pao na ispod 100. U japanskoj prestonici je inficirano oko četiri hiljade građana.

„Zaista je smanjen broj zaraženih,“ izjavio je Jokokura.

„Voleo bih da je to stvarno smanjenje, ali u Japanu se i dalje suočavamo sa problemom nedovoljnog broja testova. Stoga mislim da treba da sačekamo oko sedam dana da vidimo kako se stvari razvijaju,“ dodao je Jokokura.

Premijer Šinzo Abe proglasio je vanredno stanje u Tokiju i još šest oblasti početkom aprila, koje je potom prošireno na celu zemlju.

Lokalni guverneri imaju ovlašćenje da zatraže od stanovnika da ostanu u kućama i zatvaranje poslova koji nisu presudni za funkcionisanje države, ali nema kazni za nepridržavanje propisanih mera.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.