U Eko centru na Paliću u utorak je počeo XX naučni skup Tehnologija, kultura i razvoj, koji će tokom tri dana trajanja za temu imati probleme zemalja zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji.
Organizator skupa je Ekonomski fakultet u Subotici, Institut Mihajlo Pupin, grad Subotica i Udruženje Tehnologija i društvo.
Glavne podteme ovo skupa jesu rezultati tranzicije i uloga znanja u ekonomskom razvoju našeg i bilo kog društva.
Profesor dr Vlastimir Matejić sa Elektrotehničkog fakulteta ocenjuje da je tranzicija u Srbiji doživela neuspeh.
"Dosadašnja tranzicija u Srbiji proteklih dvadesetak godina je bila neuspešna, zbog čega je loše i sadašnje stanje u zemlji. A jedan od razloga je to što nismo znali gde treba da stignemo, što nismo imali viziju o tome. Jer, ako ne znamo gde idemo, ne možemo znati ni treba li da se uputimo bilo gde. Ni ova ni dosadašnje vlade nisu imale viziju - ulazak u Evropsku uniju nije vizija, to je u stvari samo instrument koji može pomoći da se ostvari nešto što je prava vizija razvoja jednog društva... Ono što bi se u tom smislu moglo uraditi je da Srbija uđe u novu tranziciju, koja će se zasnivati na novoj, jasnoj, ostvarivoj, obećavajućoj i od većine prihvaćenoj viziji, sa odgovarajućim mehanizmima i institucijama koje imaju kapacitete i odgovornost da tu viziju dovedu do kraja. Mi smatramo da treba razvijati društvo koje će osim što će težiti da bude ekonomski efikasno, biti i socijalno odgovorno", kaže dr Matejić.
Karikatura Bolonje
Dr Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, takođe navodi da proces integracije naše zemlje u EU nije dao vidljive rezultate.
"Ne vidim istinske pokušaje da se mi upristojimo, konstituišemo i uredimo u skladu sa standardima EU - a ja mislim da je najznačajniji aspekt priključivanja EU da zemlja konačno napravi neki sistem. Ova farsa poslednjih dva-tri meseca oko rekonstrukcije vlade je upravo obesmišljavanje svih institucija koje zemlja ima", kaže profesorica Turajlić.
Kriza u kojoj se zemlja nalazi je ne samo ekonomska, nego i moralna i etička, i za to su odgovorne i obrazovne institucije, pre svega one koje stvaraju takozvane menadžere za budućnost, kaže dr Milenko Gudić, direktor Međunarodne akademije za razvoj menadžmenta.
"Mi smatramo da škole imaju veliku ulogu, da treba da naprave novu generaciju menadžera koji neće voditi svoje preduzeća kompanije, institucije u smislu da rade samo na ostvarivanju profita, već da budu i društveno odgovorni i odgovorni prema okolini u kojoj rade", kaže dr Gudić.
Ni u pogledu obrazovanja nismo mnogo uradili na približavanju EU, napominje dr Turajlić.
"U Srbiji nema Bolonje. U Srbiji postoji karikatura Bolonje, kao što postoji karikatura čitavog niza drugih institucija. Mi smo sve "kao" - mi kao imamo parlament, kao vršimo rekonstrukciju vlade, kao reformišemo visoko obrazovanje u skladu sa Bolonjom... Sve je privid, ništa nije realnost", napominje dr Turajlić.
Organizator skupa je Ekonomski fakultet u Subotici, Institut Mihajlo Pupin, grad Subotica i Udruženje Tehnologija i društvo.
Glavne podteme ovo skupa jesu rezultati tranzicije i uloga znanja u ekonomskom razvoju našeg i bilo kog društva.
Profesor dr Vlastimir Matejić sa Elektrotehničkog fakulteta ocenjuje da je tranzicija u Srbiji doživela neuspeh.
"Dosadašnja tranzicija u Srbiji proteklih dvadesetak godina je bila neuspešna, zbog čega je loše i sadašnje stanje u zemlji. A jedan od razloga je to što nismo znali gde treba da stignemo, što nismo imali viziju o tome. Jer, ako ne znamo gde idemo, ne možemo znati ni treba li da se uputimo bilo gde. Ni ova ni dosadašnje vlade nisu imale viziju - ulazak u Evropsku uniju nije vizija, to je u stvari samo instrument koji može pomoći da se ostvari nešto što je prava vizija razvoja jednog društva... Ono što bi se u tom smislu moglo uraditi je da Srbija uđe u novu tranziciju, koja će se zasnivati na novoj, jasnoj, ostvarivoj, obećavajućoj i od većine prihvaćenoj viziji, sa odgovarajućim mehanizmima i institucijama koje imaju kapacitete i odgovornost da tu viziju dovedu do kraja. Mi smatramo da treba razvijati društvo koje će osim što će težiti da bude ekonomski efikasno, biti i socijalno odgovorno", kaže dr Matejić.
Karikatura Bolonje
Dr Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, takođe navodi da proces integracije naše zemlje u EU nije dao vidljive rezultate.
"Ne vidim istinske pokušaje da se mi upristojimo, konstituišemo i uredimo u skladu sa standardima EU - a ja mislim da je najznačajniji aspekt priključivanja EU da zemlja konačno napravi neki sistem. Ova farsa poslednjih dva-tri meseca oko rekonstrukcije vlade je upravo obesmišljavanje svih institucija koje zemlja ima", kaže profesorica Turajlić.
Kriza u kojoj se zemlja nalazi je ne samo ekonomska, nego i moralna i etička, i za to su odgovorne i obrazovne institucije, pre svega one koje stvaraju takozvane menadžere za budućnost, kaže dr Milenko Gudić, direktor Međunarodne akademije za razvoj menadžmenta.
"Mi smatramo da škole imaju veliku ulogu, da treba da naprave novu generaciju menadžera koji neće voditi svoje preduzeća kompanije, institucije u smislu da rade samo na ostvarivanju profita, već da budu i društveno odgovorni i odgovorni prema okolini u kojoj rade", kaže dr Gudić.
Ni u pogledu obrazovanja nismo mnogo uradili na približavanju EU, napominje dr Turajlić.
"U Srbiji nema Bolonje. U Srbiji postoji karikatura Bolonje, kao što postoji karikatura čitavog niza drugih institucija. Mi smo sve "kao" - mi kao imamo parlament, kao vršimo rekonstrukciju vlade, kao reformišemo visoko obrazovanje u skladu sa Bolonjom... Sve je privid, ništa nije realnost", napominje dr Turajlić.