Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je upozorio je zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije kosovskih Bezbednosnih snaga u vojsku Kosova.
Takav korak dolazi u pogrešno vreme, suprotan je preporukama mnogih NATO saveznika i može imati ozbiljne posledice po kosovske evroatlantske integracije, poručio je prvi čovek NATO alijanse.
Kosovo neće imati vojsku za sever Kosova, već za međunarodne misije, poput onih koje NATO sprovodi u drugim državama, izjavio je danas predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj.
"Mi imamo vojsku za Avganistan, za Irak, kako bismo pomogli NATO-u, ali nemamo planove za sever Kosova. To je legitimno pravo. Pozivamo Srbe da služe u Kosovskoj bezbednosnoj službi, koje će i dalje tako da se zove", kazao je Haradinaj novinarima prilikom posete Obiliću.
Pročitajte i ovo: Ministri NATO-a upozorili Kosovo da ne formira vojskuGotovo istovremeno je u kontekstu najavljenog formiranja kosovske armije predsednica srpske Vlade Ana Brnabić pomenula i mogućnost angažovanja Vojske Srbije.
"Nadam se da nikada nećemo morati da upotrebimo svoju vojsku, ali, nažalost, mislim da je to u ovom trenutku jedna od opcija na stolu", kazala je Brnabić novinarima u Vladi Srbije, nekoliko sati pre nego što je Stoltenberg izneo svoje ocene.
Brnabić je upitana i kakva očekivanja Beograd ima od Kine i Rusije, sa čijim ambasadorima Li Mančangom i Aleksandrom Čepurinom, se pre dva dana, sastao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tada je izneo, kako je saopšteno iz predsednikovog kabineta, ocenu o opasnosti koju predstavlja formiranje Vojske Kosova, kao i uputio apel za pomoć tih dveju sila Srbiji. Srbija će se po pitanju kosovske vojske obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kazala je Brnabić:
"Mi ćemo, naravno, apelovati na sve članice, pre svega stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zato što ni po jednom međunarodnom sporazumu ne postoji opcija da takozvano Kosovo, da privremene institucije samouprave u Prištini, formiraju sopstvenu vojsku. Ni po jednom. Dakle, u tom slučaju, oni koji su dali mandat UNMIK-u, EULEX-u, KFOR-u, moraju da se umešaju i da kažu – ljudi, ako vi nećete da poštujete sopstveni ustav, onda morate da poštujete ono što smo vam mi dali kao mandat. Trudićemo se, dakle, i njih da pozovemo, koliko god puta je potrebno, da pozovu Prištinu na poštovanje međunarodnih sporazuma."
Srbija će se po pitanju kosovske vojske obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kazala je Brnabić
Skupština Kosova će 14. decembra u drugom čitanju glasati za zakone koji predviđaju promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane. Dok ime ovih snaga ostaje isto kao i do sada, novi mandat predviđa promenu strukture i službe, odnosno, nove nadležnosti koje se tiču očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Kosova, te vojne podrške civilnim vlastima i učešća u međunarodnim operacijama.
Zbog nedostatka podrške srpskih poslanika, Vlada Ramuša Haradinaja se odlučila da umesto ustavnih, pokrene zakonske izmene za transformaciju ovih snaga, s tim što bi ime snaga ostalo isto, sve dok se ne postigne saglasnost sa kosovskim Srbima da se ono promeni putem ustavnih promena.
Pročitajte i ovo: Pritisci i pretnje Srbima u Kosovskim bezbednosnim snagamaA kad je reč o porukama najvišeg političkog vrha Srbije, izjava da Srbija drži otvorenom i mogućnost da upotrebi vojsku, koju je dala predsednica srpske vlade najjača je do sada poruka upućena zapadnim partnerima, ocenjuje za RSE Jaroslav Visnievski, stručnjak za jugoistočnu Evropu sa Londonske škole ekonomije.
"To je definitivno, snažna poruka, čiji je cilj da učini da NATO i druge zapadne zemlje reaguju brže na aktuelne događaje jer, bez obzira na sve, bilo kakva militarizacija situacije poput ove, povećava uloge. Mislim da Beograd u ovom trenutku šalje jak signal Zapadu koji sadrži poruku: Mi smo veoma uznemireni predstojećim događajima i očekujemo odgovor na njih. Ovo je, prema mom sudu, u ovom trenutku najjača poruka Beograda međunarodnoj zajednici i internacionalnim partnerima", ocenjuje Jaroslav Visnievski za RSE.
On zaključuje da po ovom pitanju velikih promena ne može biti ni u slučaju da Savet bezbednosti zaseda. Neutralno saopštenje uz poziv na nastavak dijaloga, navodi Visnievski, to je najviše što se od izvršnog tela Ujedinjenih nacija može očekivati.