Od ruske aneksije poluostrva Krim 2014. godine, NATO je značajno pojačao svoje vojno prisustvo na istočnom bloku: oformio je višenacionalne borbene jedinice u Estoniji, Latvija, Litvaniji i Poljskoj i proširio vazdušne patrole nad baltičkim zemljama i u istočnoj Evropi, kako bi presrele ruske letelice koje narušavaju vazdušni prostor država članica.
Predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Kanadom i Nemačkom, ove jedinice podupiru ideju da će napad na bilo koji članicu NATO-a biti tretiran kao napad na celu Alijansu.
Svaka jedinica, takođe, prima donacije drugih zemalja NATO-a.
Ukrajina nije članica NATO-a, ali jeste "zemlja partner" od 2008. godine kada je pristupila akcionom planu za članstvo (Membership Action Plan). To znači da bi joj u budućnosti moglo biti dozvoljeno da pristupi Alijansi.
Rusija zahteva garanciju zapadnih sila da se to nikad neće dogoditi.
Kako je Rusija rasporedila više od 100.000 trupa u blizini ukrajinske granice, pojedine države NATO-a počele su slati vojnu pomoć Kijevu.
Američki i lideri Evropske unije uložili su i diplomatske napore u cilju da smanje tenzije.
Međutim, pojedini ruski geopolitički zahtevi, a koji se tiču proširenja NATO-a na zemlje bivšeg sovjetskog bloka, smatraju se planom koji nema mnogo šanse za uspeh.
Na koji način članice NATO-a i EU podržavaju Ukrajinu?
Evropska unija omogućava pozajmice i fondove kako bi podržala Ukrajinu, od 2014. kada je Rusija okupirala i anektirala Krim, a 1. februara 2022. najavila je dalju finansijsku pomoć od oko 1,2 milijarde evra (1,35 milijardi dolara) kako bi toj zemlji pomogla tokom aktuelne krize.
Kanada je najavila finansijsku injekciju od 340 miliona dolara kao neposrednu pomoć Ukrajini, kao i nastavak i proširenje operacije UNIFIER, kanadske misije u Ukrajini fokusirane na treninge i povećavanje kapaciteta u vojsci.
Sjedinjene Američke Države rasporedile su 2.000 trupa u Nemačku i Poljsku, dok ih je 1.000 premešteno u Rumuniju. Omogućena je i vojna pomoć od 200 miliona dolara, kao i 300 protivtenkovskih raketa i 79 tona opreme.
Danka je poslala svoju frigatu u Baltičko more i četiri borbena aviona F-16 u Litvaniju, kao asistenciju dugoročnoj NATO-ovoj misiji vazdušnih patrola u regionu.
Latvija i Litvanija, po odobrenju Vašingtona, šalju protiv-vazdušne rakete.
Holandija će u aprilu poslati dva borbena aviona F-35 u Bugarsku. Takoće će u pripravnost staviti brod i kopnenu bazu, kao deo borbenih snaga NATO-a.
Španija šalje ratne brodove koji će se priključiti NATO-ovoj mornarici, a razmatra i raspoređivanje borbenih plovila u Bugarskoj.
Estonija u Ukrajinu šalje antiraketne projektile.
Turska je već transportovala antitenkovske dronove u Ukrajinu.
Ujedinjeno Kraljevstvo poslalo je protivtenkovske projektile, kao i ljudstvo koje će trenirati ukrajinske trupe kako da ih koriste.
Nemačka će instalirati poljsku bolnicu u Estoniji, a najavila je i da će angažovati 350 vojnika u Litvaniji, kao deo osnaživanja borbenih snaga NATO-a.
Vlada Poljske odobrila je ustupanje protivazdušnog oružja, municije i dronova ukrajinskim snagama.
Češka je u januaru obezbedila artiljeriju, uz dodatni transfer 4.006 komada 152-milimetarske municije.
Mišljenja Evropljana o mogućoj ruskoj invaziji na Ukrajinu
Dok se mnogo govori o tome kako je Evropa podeljena oko konflikta, izveštaj Evropskog saveta za međunarodne odnose (European Council on Foreign Relations) iz januara 2022. pokazao je da Evropljani veruju da bi ruska invazija na Ukrajinu donela ozbiljne bezbednosne probleme, pre svih one koje se tiču energetike i migracija stanovništva.
Građani, takođe, veruju da Evropa ima obavezu da reaguje na krizu, dok većina njih podržava odgovore NATO-a i EU.
Šta kažu Rusi?
Istraživanje centra Levada iz aprila 2021. otkrilo je da u modernijim i urbanijim delovima ruskog društva postoji malo entuzijazma za vojnu intervenciju.
Stav da je neophodno uključiti se u konflikt u slučaju izbijanja nasilja najpopularniji je među starijim osobama. Ovakav stav mnogo je manje popularan među mladima.
Kakav je stav Ukrajinaca?
Mnogi Ukrajinci veruju da Rusija "smekšava" njihovu zemlju, pre stvarnog napada i to koristeći taktiku iz sovjetske ere.
Tako što pokušava s destabilizacijom ekonomije, građanskom neposlušnošću, sajber-napadima, poput onih od 14. januara koji su srušili više od deset sajtova ukrajinske vlade, pa čak i atentatima.
Postoji verovanje da će Rusija biti u poziciji da uspešno izvrši invaziju tek onda kad Ukrajina bude bila na rubu da postane neuspela država.