NATO je saopštio da će proterati osam članova ruske posmatračke misije uz optužbe da su špijuni i za pola smanjiti broj njenih članova, u novom pogoršanju odnosa Zapada i Rusije koji su već na najnižem nivou od kraja Hladnog rata, pišu svetski mediji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Čitamo vam: Novo pogoršanje odnosa Zapada i Rusije
Još jedno smanjenje ruske misije u NATO-u
NATO je u sredu, 6. oktobra, saopštio da je oduzeo akreditacije osmorici članova ruske misije pri Alijansi, navodeći da su "neprijavljeni ruski obaveštajci", što, kako navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse) znači da ih smatra špijunima.
Zvaničnik NATO-a rekao je da je takođe smanjen broj ljudi koje Moskva može akreditovati u Alijansi.
"Politika NATO-a prema Rusiji ostaje dosledna. Pojačali smo svoju odbranu i odvraćanje kao odgovor na agresivne akcije Rusije, dok istovremeno ostajemo otvoreni za sadržajni dijalog", rekao je predstavnik NATO-a.
Odluka o prepolovljavanju ruske misije, koju je odobrilo svih 30 zemalja članica NATO-a, stupiće na snagu krajem meseca.
Rusija dugo ima posmatračku misiju pri NATO-u u okviru dve decenije starog Saveta NATO-Rusija koji ima za cilj da unapredi saradnju u zajedničkim bezbednosnim oblastima. Misija je već smanjena sa 30 na 20 članova 2018. posle trovanja nervnim agensom novičok bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji.
Savet NATO-Rusija, kako navodi AFP, u velikoj meri ne funkcioniše usled tenzija podstaknutih ruskom aneksijom ukrajinskog Krimskog poluostrva 2014. godine, podrškom proruskih separatista u Ukrajini i razvojem oružja, uključujući rakete.
Britanska televizija Skaj njuz (Sky News) koja je prva javila o proterivanju članove ruske misije pri NATO-u, izvestila je da je odluka doneta pošto su u aprilu obelodanjene informacije o smrtonosnim eksplozijama u skladištu municije 2014. u Češkoj za koje Prag kaže da su u njih bila umešana dva ruska špijuna, koja su takođe navodno povezana s trovanjem Skripalja.
Reakcija Moskve
Kremlj je u četvrtak, 7. oktobra, saopštio da je potez NATO-a da smanji brojnost ruske diplomatske misije skoro potpuno potkopao nadu da bi odnosi mogli da se normalizuju s nastavkom dijaloga s Alijansom koju predvode SAD, preneo je Rojters (Reuters).
"Postoji očigledna nedoslednost u izjavama predstavnika NATO-a o njihovoj želji za normalizacijom odnosa s našom zemljom i u njihovim stvarnim akcijama", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao da akcije NATO-a ne ukazuju na to da se odnosi mogu normalizovati i da se dijalog može nastaviti. "U stvari, ovi izgledi su skoro potpuno potkopani."
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško optužio je NATO za dvoličnost i da koristi ideju o navodnoj pretnji iz Moskve kao bauka za svoje svrhe, navodi Rojters.
"Lideri NATO-a juče su govorili o značaju deeskalacije odnosa s Rusijom i zalagali se za nastavak dijaloga u okviru Saveta Rusija-NATO", rekao je Gruško za dnevni list Komersant, dodajući - "posle dramatičnog kraja avganistanske ere, kako mogu proći bez bauka 'ruske pretnje'. Ne mogu."
Šef odbora ruske Dume za međunarodne odnose Leonid Slucki, prema ruskoj agenciji Interfaks, rekao je da će na proterivanja članova posmatračke misije u NATO-u Moskva uzvratiti, ali ne nužno istom merom.
Rusija optužuje NATO za provokativno širenje vojne infrastrukture blizu njenih granica, dok Alijansa tvrdi da je odlučna u nameri da pojača bezbednost članica koje se nalaze blizu Rusije posle aneksije Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine.
Odnosi na najnižoj tački
Proterivanje članova ruske delegacije i prepolovljena brojnost misije u NATO-u dodatno će pogoršati odnose između zapadnih vojski i Kremlja, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Odnosi između Kremlja i zapadnih prestonica su na najnižoj tački u periodu posle Hladnog rata nakon ruske invazije i aneksije Krima 2014, navoda o mešanju Rusije u izbore u zapadnim zemljama i pokušaja ubistva i kasnijeg zatvaranja opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog.
Tenzije u odnosima Rusije s NATO-om su takođe porasle ove godine zbog odluke Moskve da u aprilu brzo rasporedi velike vojne snage na granici Ukrajine, kao i posle velikih vojnih vežbi koje su ovog leta u istočnoj Evropi izvodili vojnici Rusije i NATO-a.
Odluka NATO-a o oduzimanju akreditacija usledila je posle bujice diplomatskih proterivanja koja su ovog proleća uključivala Rusiju i zapadne sile, gde je više od 150 izaslanika s obe strane poslato kući u roku od dve nedelje. Neke od tih diplomata proterani su iz Rusije i zapadnih zemalja zbog optužbi da su špijuni, dok su drugi izbačeni u okviru recipročnih mera.
NATO navodi da ruske vojne aktivnosti "nastavljaju da čine evroatlantsko bezbednosno okruženje manje stabilnim" i optužuje Moskvu za redovno kršenje vazdušnog prostora njegovih članica, sajber napade i kampanje dezinformacija, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da obe strane tvrde da druga razvija oružje kršeći međunarodne ugovore.
Vašington post (The Washington Post) takođe ocenjuje da je proterivanje ruskih diplomata najnoviji razvoj u sve lošijim odnosima Kremlja i zapadnih snaga.
Nova proterivanja su, kako ukazuje list, usledila i posle burnog sastanka iza zatvorenih vrata generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prošlog meseca.
Tokom sastanka, Lavrov je, prema navodima dva evropska zvaničnika, "neotesano" prekinuo Stoltenberga i optužio NATO da podržava neonaciste u Ukrajini i napušta Avganistan. Prema rečima jednog evropskog zvaničnika i osobe upoznate sa sastankom, Lavrov je takođe rekao da je Savet NATO-Rusija besmislen, žaleći se da članice NATO-a često zajedno idu protiv Rusije.
Stoltenberg je na to odgovorio iznoseći zabrinutost zbog agresivnih akcija Rusije u Ukrajini, njene podrške Belorusiji i hibridnih akcija protiv članica NATO-a, uključujući mešanje u izbore, rekao je zvaničnik.