Šefovi država i vlada NATO zemlja su potvrdili da su aktivirali odbrambene planove alijanse kako bi se pripremili da odgovore “na niz nepredviđenih situacija” i obezbede teriotoriju severoatlanstkg saveza, uključujući oslanjanje na snage za reagovanje.
“Trenutno vršimo značajna dodatna odbrambena raspoređivanja snaga u istočnom delu Alijanse. Učinićemo sva raspoređivanja neophodna kako bismo obezbedili snažno i kredibilno odvraćanje i odbranu širom Alijanse, sada i u budućnosti”, navodi se u saopštenju nakon vanrednog samita NATO koji je održan virtuelno. U saopštenju se naglašava da su mere Alijanse “preventivne, proporcionalne i neeskalirajuće”.
Samit je održan zbog rata u Ukrajini. Lideri 30 država članica NATO su najoštrije osudili invaziju na Ukrajinu, koju je, kako su naglasiloi, omogućila Belorusija.
Lideri NATO država su ocenili da su postupci Rusije, flagrantno odbacivanje principa sadržanih u Osnivačkom aktu NATO-Rusija.
“Odluka predsednika Putina da napadne Ukrajinu je užasna strateška greška, za koju će Rusija platiti veliku cenu, kako ekonomski tako i politički, u godinama koje dolaze”, poručili su šefovi država I vlada severoatlantskog saveza.
„Raspoređujemo elemente NATO snaga za reagovanje na kopnu, na moru i u vazduhu kako bismo dodatno ojačali naše držanje i brzo odgovorili na bilo koju nepredviđenu situaciju“, rekao je generalni sekretar Alijanse Stoltenberg.
Ovo je prvo raspoređivanje NATO snaga za reagovanje u svrhe kolektivne odbrane.
Stoltenberg je nakon vanrednog samite Alijanse potvrdio da su lideri janso stavili do znanja da se mora nastaviti podrška Ukrajini.
“Kremlj pokušava da natera NATO i EU da manje podržavamo naše partnere. Dakle, naš kolektivni odgovor mora biti veća podrška. Za zemlje poput Gruzije, Moldavije i Bosne i Hercegovine. Da bi im pomognemo kako bi uspele u svojim demokratskim reformama, i idu putem koji su slobodno izabrali”, poručio je Stoltenberg.
Inače, na poziv generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, samitu su se pridružili predstvanici Evropske unije ali I Finska I Švedska – dve države koje imaju neutralan status u NATO.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je da bi pristupanje Finske ili Švedske NATO-u izazvalo ozbiljan odgovor Moskve.
Govoreći na brifingu za novinare u Moskvi, Zaharova je zapretila da ako bi bilo koja nordijska zemlja pokušala da se pridruži bezbednosnom savezu "to bi imalo ozbiljne vojne i političke posledice koje bi zahtevale od naše zemlje da preduzme recipročne korake", prenele su ruske novinske agencije.
"Posvećenost finske vlade vojnoj politici nesvrstavanja smatramo važnim faktorom u obezbeđivanju bezbednosti i stabilnosti u severnoj Evropi", rekla je Zaharova.
Prošlog meseca, finska premijerka Sana Marin rekla je da je "malo verovatno" da će Finska podneti zahtev za članstvo u NATO-u tokom njenog mandata.