U izgradnju autoputeva Republike Srpske uloženo je više od 300 miliona maraka. Završen je autoput Banjaluka-Gradiška koji gleda na obalu Save. Privodi se i kraju izgradnja Mahovljanske petlje koja razdvaja autoput Banjaluka - Gradiška prema još nepostojećem autoputu prema Doboju. Uobičajeno i u izgradnji Mahovljanske petlje pojavili su se nepredviđeni radovi pa će poreske Obveznike, umjesto planiranih 26 miliona evra, koštati 3,5 miliona evra više.
Saga zvana autoputevi Republike Srpske čini se da nema kraja. Tačnije, krajevi asfalta su poznati ali finansijske intrige ne okončavaju. Tako je javnost ovih dana obavještena da je jedan od najvećih građevinskih poduhvata u tom entitetu, gradnja Mahovljanske petlje kod Laktaša, koja razdvaja autoputeve od Banjaluke prema Gradišci i Doboju, neočekivano poskupila za 3,5 miliona evra. Gradnju je usporilo klizište na prvoj dionici gradilišta, što će odgoditi završetak radova obećan u maju.
Direktor Javnog preduzeća “Autoputevi Republike Srpske” Dušan Topić vrlo je šturo obrazložio šta je građane dodatno koštalo skoro 7 miliona maraka.
Izgradnja Mahovljanske petlje počela je prije dvije godine sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj od 21 milion evra uz otplatu od 12 godina. Dobijeno je i bespovratnih 5 miliona evra iz evropskih IPA fondova što sveukupno nije bilo dovoljno da se, bez takozvanih nepredviđenih troškova, završi petlja.
U opoziciji pitaju kako je moguće da se nije ranije znalo za klizište koje je zaustavljeno skupim bedemom.
‘’To su uobičajeni dodatni radovi i dodatni trošak. To se odnosi na radove na sanaciji klizišta“, naveo je poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini RS Zoran Latinović.
Priča o Mahovljanskoj petlji nije uopšte čudna za nekog ko je iole pratio izgradnju autoputa Banjaluka-Gradiška. Ta dionica, od oko 40 kilometara, koštala je do danas vrtoglavih 320 miliona maraka višestruko poskupljujući upravo nepredviđenim troškovima.
Nepredviđenih troškova je bilo toliko da bi se ozbiljno moglo posumnjati u malverzacije, kaže izvršni direktor Transparency International BiH Srđan Blagovčanin.
‘’Praktično imamo dionicu autoputa koja spada u red najskupljih u Evropi. Na sve to ukazivala je Služba za javnu reviziju Republike Srpske, međutim izostala je reakcija nadležnih organa, a te informacije koje su bile objavljivane o povećanju cijene kroz brojne anekse, ostale su praktično samo na nivou informacija, a javnosti nije obrazloženo zašto je u tolikoj mjeri došlo do povećanja cijene radova’’, ističe Blagovčanin.
"Uvijek izbijaju novi troškovi"
Građevinski poduhvati se nastavljaju. Novim zaduženjem od 150 miliona evra gradiće se Istočna dionica autoputa Banjaluka-Doboj, od Doboja prema Prnjavoru dužine 35 kilometara.
Bosna i Hercegovina je dala garanciju za dobijanje kredita, što znači da će njeni građani vraćati milione evra koje pojede asfalt ako saobraćaja na tim putevima ne bude bilo, kaže Zoran Latinović.
‘’Podsjetiću da je ovo najfrekventnija saobraćajnica u Republici Srpskoj i ako ona nije isplativa s punim pravom se onda može postaviti pitanje kakvu je računicu Vlada našla i za nastavak izgradnje autoputa prema Doboju’’, kazao je Latinović.
I sami građani sumnjaju u opravdanost gradnje autoputeva.
‘’Valjda ćemo doživit da se provozamo, ali vrlo teško. Uvijek izbijaju ti novi troškovi. I taj autoput je napravljen, a nije spojen sa Hrvatskom. Pare leže, džaba uložene. Koliko će to trajati dvije- tri, pet godina da se napravi most da se otvori autoput, umjesto da uložite u nešto drugo, da mogu ljudi raditi, zaraditi, a ovo da se radi kada budu stečeni uvjeti’’, “U našoj Republici se malo šta gradi u smislu fabrike, neke proizvodnje, pa onda je to jedino ostalo da se grade ti autoputevi koji nisu opravdani. Ali, po mom mišljenju, sve se to svodi, manje-više, na pranje novca“, „Puta urade 2 km, kažu javnosti da su uradili pedeset, lažu svi. Ja stojim iza toga da lažu“, kažu građani.
Vlast je uvjerena da čini prave poteze.
‘’Veoma je bitno da se prostor RS infrastrukturno integriše, kao i prostor BiH, što stvara preduslove i za regionalnu integraciju, a time i integraciju prema EU naslanjajući se na međunarodne putne koridore’’, kazao je ministar finansija i trezora BiH Nikola Špirić.
Do danas se za gradnju Istočne dionice autoputa Banjaluka-Doboj, od Prnjavora do Doboja na javni poziv prijavilo 12 domaćih i stranih građevinskih firmi.
Istovremeno traju i pregovori sa Evropskom investiciono-razvojnom bankom za novi kredit od 200 miliona evra za izgradnju Zapadne dionice autoputa od Prnjavora do Banjaluke, te se pregovara sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o gradnji dionice koridora Vc kroz Republiku Srpsku.
Saga zvana autoputevi Republike Srpske čini se da nema kraja. Tačnije, krajevi asfalta su poznati ali finansijske intrige ne okončavaju. Tako je javnost ovih dana obavještena da je jedan od najvećih građevinskih poduhvata u tom entitetu, gradnja Mahovljanske petlje kod Laktaša, koja razdvaja autoputeve od Banjaluke prema Gradišci i Doboju, neočekivano poskupila za 3,5 miliona evra. Gradnju je usporilo klizište na prvoj dionici gradilišta, što će odgoditi završetak radova obećan u maju.
Direktor Javnog preduzeća “Autoputevi Republike Srpske” Dušan Topić vrlo je šturo obrazložio šta je građane dodatno koštalo skoro 7 miliona maraka.
Izgradnja Mahovljanske petlje počela je prije dvije godine sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj od 21 milion evra uz otplatu od 12 godina. Dobijeno je i bespovratnih 5 miliona evra iz evropskih IPA fondova što sveukupno nije bilo dovoljno da se, bez takozvanih nepredviđenih troškova, završi petlja.
Srđan Blagovčanin
U opoziciji pitaju kako je moguće da se nije ranije znalo za klizište koje je zaustavljeno skupim bedemom.
‘’To su uobičajeni dodatni radovi i dodatni trošak. To se odnosi na radove na sanaciji klizišta“, naveo je poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini RS Zoran Latinović.
Priča o Mahovljanskoj petlji nije uopšte čudna za nekog ko je iole pratio izgradnju autoputa Banjaluka-Gradiška. Ta dionica, od oko 40 kilometara, koštala je do danas vrtoglavih 320 miliona maraka višestruko poskupljujući upravo nepredviđenim troškovima.
Nepredviđenih troškova je bilo toliko da bi se ozbiljno moglo posumnjati u malverzacije, kaže izvršni direktor Transparency International BiH Srđan Blagovčanin.
‘’Praktično imamo dionicu autoputa koja spada u red najskupljih u Evropi. Na sve to ukazivala je Služba za javnu reviziju Republike Srpske, međutim izostala je reakcija nadležnih organa, a te informacije koje su bile objavljivane o povećanju cijene kroz brojne anekse, ostale su praktično samo na nivou informacija, a javnosti nije obrazloženo zašto je u tolikoj mjeri došlo do povećanja cijene radova’’, ističe Blagovčanin.
"Uvijek izbijaju novi troškovi"
Građevinski poduhvati se nastavljaju. Novim zaduženjem od 150 miliona evra gradiće se Istočna dionica autoputa Banjaluka-Doboj, od Doboja prema Prnjavoru dužine 35 kilometara.
Bosna i Hercegovina je dala garanciju za dobijanje kredita, što znači da će njeni građani vraćati milione evra koje pojede asfalt ako saobraćaja na tim putevima ne bude bilo, kaže Zoran Latinović.
‘’Podsjetiću da je ovo najfrekventnija saobraćajnica u Republici Srpskoj i ako ona nije isplativa s punim pravom se onda može postaviti pitanje kakvu je računicu Vlada našla i za nastavak izgradnje autoputa prema Doboju’’, kazao je Latinović.
I sami građani sumnjaju u opravdanost gradnje autoputeva.
‘’Valjda ćemo doživit da se provozamo, ali vrlo teško. Uvijek izbijaju ti novi troškovi. I taj autoput je napravljen, a nije spojen sa Hrvatskom. Pare leže, džaba uložene. Koliko će to trajati dvije- tri, pet godina da se napravi most da se otvori autoput, umjesto da uložite u nešto drugo, da mogu ljudi raditi, zaraditi, a ovo da se radi kada budu stečeni uvjeti’’, “U našoj Republici se malo šta gradi u smislu fabrike, neke proizvodnje, pa onda je to jedino ostalo da se grade ti autoputevi koji nisu opravdani. Ali, po mom mišljenju, sve se to svodi, manje-više, na pranje novca“, „Puta urade 2 km, kažu javnosti da su uradili pedeset, lažu svi. Ja stojim iza toga da lažu“, kažu građani.
Vlast je uvjerena da čini prave poteze.
‘’Veoma je bitno da se prostor RS infrastrukturno integriše, kao i prostor BiH, što stvara preduslove i za regionalnu integraciju, a time i integraciju prema EU naslanjajući se na međunarodne putne koridore’’, kazao je ministar finansija i trezora BiH Nikola Špirić.
Do danas se za gradnju Istočne dionice autoputa Banjaluka-Doboj, od Prnjavora do Doboja na javni poziv prijavilo 12 domaćih i stranih građevinskih firmi.
Istovremeno traju i pregovori sa Evropskom investiciono-razvojnom bankom za novi kredit od 200 miliona evra za izgradnju Zapadne dionice autoputa od Prnjavora do Banjaluke, te se pregovara sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o gradnji dionice koridora Vc kroz Republiku Srpsku.