Iz Brisela je u petak saopšteno da će se dijalog Prištine i Beograda nastaviti u septembru ali još uvek zvanično nisu poznate teme sledeće runde razgovora.
Dobri poznavaoci političkih dešavanja na Balkanu imaju različita mišljenja kada je u pitanju ishod nastavka dijaloga nakon policijske akcije na severu i uvođenja recipročnih trgovinskih mera prema Srbiji.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu, kaže da su poslednja dešavanja u severnom delu Kosova otkrila da je severno Kosovo, pitanje koje je do sada bilo marginalizovano, sada dio agende jer predstavlja problem.
Ona je takođe dodala da se Srbija treba pomiriti sa činjenicom da će se sever vratiti pod kontrolu zvanične Prištine, naglašavajući da bi rešavanje pitanja Severa kroz dijalog bilo ma obostranu korist obe zemlje.
„Očigledno je da je međunarodna zajednica odlučila o tome. To znači da će se kontrola severnog Kosova polako staviti pod Prištinu, jer se očigledno ide u tom pravcu. Što se tiče pitanje suvereniteta, to je takođe i finansijsko pitanje, zato što su od toga profitirale neke grupe i na albanskoj i na srpskoj strani, tako da je to pitanje vremena. Srbija gubi puno kao i Kosovo tako što ne iskorišćavaju mogućnost da komuniciraju sa EU po pitanju njihovog budućeg statusa u EU. Mislim da ni Kosovo ni Srbija nemaju drugu alternativu sem te da nastave svoj put ka EU,“ kazala je ona.
Sa druge strane, britanski novinar i publicista Tim Judah smatra da je u ovom trenutku nemoguće da pitanje severa Kosova bude rešeno kroy dijalog.
„Ne mislim da je ideja dijaloga bila da reši važna politička pitanja kao što je sever zemlje. Mislim da je ideja dijaloga da reši ono što je moguće da se reši na samom početku, a da se potom pređe na važnija pitanja“, kaže Judah.
On dodaje da nije logična mogućnost rešavanja pitanja severa zemlje, ukoliko je nemoguće rešiti ostala manja pitanja.
„Ne možete trčati pre nego što naučite da hodate. Najpre, tu su već dogovorena pitanja, i treba da vidimo da li se sve to sprovodi. Potom je sledeća runda, gde će biti uključeno i pitanje carinskih pečata, i ukoliko se to uspešno sprovede, tek se onda može preći na veća pitanja. Ali, što se tiče poverenja i dobre volje, jasno je da je sve unazađeno. Tako da ne znam koliko je moguće rešiti važnija pitanja kada je poverenje koje je stečeno prvih meseci sada već izgubljeno“, kazao je on.
Šesta runda dijaloga Prištine i Beograda, koja je trebala da se održi 20. jula, kada je između ostalog trebalo da se razgovara o carinskom pečatu Kosova, je odložena pošto, kako su rekli iz EU, nije bilo mogućnosti da se postigne dogovor između dve strane.
Priština je ušla u dijalog sa Srbijom samo pod uslovom da on bude tehničkog karaktera, naglašavajući da unutrašnja pitanja zemlje neće biti teme diskusije.
Dobri poznavaoci političkih dešavanja na Balkanu imaju različita mišljenja kada je u pitanju ishod nastavka dijaloga nakon policijske akcije na severu i uvođenja recipročnih trgovinskih mera prema Srbiji.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu, kaže da su poslednja dešavanja u severnom delu Kosova otkrila da je severno Kosovo, pitanje koje je do sada bilo marginalizovano, sada dio agende jer predstavlja problem.
Biserko: To znači da će se kontrola severnog Kosova polako staviti pod Prištinu, jer se očigledno ide u tom pravcu
Ona je takođe dodala da se Srbija treba pomiriti sa činjenicom da će se sever vratiti pod kontrolu zvanične Prištine, naglašavajući da bi rešavanje pitanja Severa kroz dijalog bilo ma obostranu korist obe zemlje.
„Očigledno je da je međunarodna zajednica odlučila o tome. To znači da će se kontrola severnog Kosova polako staviti pod Prištinu, jer se očigledno ide u tom pravcu. Što se tiče pitanje suvereniteta, to je takođe i finansijsko pitanje, zato što su od toga profitirale neke grupe i na albanskoj i na srpskoj strani, tako da je to pitanje vremena. Srbija gubi puno kao i Kosovo tako što ne iskorišćavaju mogućnost da komuniciraju sa EU po pitanju njihovog budućeg statusa u EU. Mislim da ni Kosovo ni Srbija nemaju drugu alternativu sem te da nastave svoj put ka EU,“ kazala je ona.
Sa druge strane, britanski novinar i publicista Tim Judah smatra da je u ovom trenutku nemoguće da pitanje severa Kosova bude rešeno kroy dijalog.
„Ne mislim da je ideja dijaloga bila da reši važna politička pitanja kao što je sever zemlje. Mislim da je ideja dijaloga da reši ono što je moguće da se reši na samom početku, a da se potom pređe na važnija pitanja“, kaže Judah.
Judah: Ne znam koliko je moguće rešiti važnija pitanja kada je poverenje koje je stečeno prvih meseci sada već izgubljeno
On dodaje da nije logična mogućnost rešavanja pitanja severa zemlje, ukoliko je nemoguće rešiti ostala manja pitanja.
„Ne možete trčati pre nego što naučite da hodate. Najpre, tu su već dogovorena pitanja, i treba da vidimo da li se sve to sprovodi. Potom je sledeća runda, gde će biti uključeno i pitanje carinskih pečata, i ukoliko se to uspešno sprovede, tek se onda može preći na veća pitanja. Ali, što se tiče poverenja i dobre volje, jasno je da je sve unazađeno. Tako da ne znam koliko je moguće rešiti važnija pitanja kada je poverenje koje je stečeno prvih meseci sada već izgubljeno“, kazao je on.
Šesta runda dijaloga Prištine i Beograda, koja je trebala da se održi 20. jula, kada je između ostalog trebalo da se razgovara o carinskom pečatu Kosova, je odložena pošto, kako su rekli iz EU, nije bilo mogućnosti da se postigne dogovor između dve strane.
Priština je ušla u dijalog sa Srbijom samo pod uslovom da on bude tehničkog karaktera, naglašavajući da unutrašnja pitanja zemlje neće biti teme diskusije.