U upravo završenoj dvodnevoj rundi briselskih pregovora Beograda i Prištine, nije postignut pomak o prelazima na severu Kosova, ali jeste bitan napredak oko predstavljanja Kosova u regionalnim forumima.
Prvog dana dijaloga dogovoreno je međusobno priznavanje fakultetskih diploma. Postavlja se pitanje šta će to značiti, pre svega, za mlade Albance sa juga Srbije koji studiraju u Prištini.
Beograd posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine ne priznaje diplome uglavnom mladih Albanaca sa juga Srbije koji studiraju u Prištini, zbog zaglavlja u kome piše Republika Kosovo. U Briselu je nađeno rešenje koje zadovoljava obe strane.
„Sačuvali smo naše državne pozicije, naš nacionalni interes, uspeli smo da rešimo problem sa obeležjima državnosti Kosova na diplomama kombinovanjem priznanja diploma bez bilo kakvih obeležja, sa sertifikatom koji će izdavati EU. Prema tome, svaka strana će moći da odluči koji je od dokumenata validan. I to je jako dobra formulacija koju smu uspeli da dogovorimo“, rekao je šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
Ministar za prosvetu u Vladi Srbije Žarko Obradović u izjavi za Radio Slobodna Evropa nije krio zadovoljstvo, iako u trenutku kada smo ga nazvali nije znao detalje postignutog dogovora.
„Te diplome daju ljudima mogućnost da traže i nađu posao. Svaki dogovor je dobar kad rešava probleme običnih ljudi i može da utiče na njihovu budućnost", ocenio je on.
Riza Halimi, narodni poslanik sa juga Srbije gde živi skoncetrisano albansko stanovništvo kaže za RSE da taj dogovor treba pozdraviti jer je to veoma važno za Albance u Preševskoj dolini.
„Već tri godine prištinske diplome srpske vlasti ne piznaju, pa bi to bilo olakšanje, mada treba sačekati i videti kako će se to sprovoditi u praksi“, kaže Halimi.
Ako se zanemare krupne reči o očuvanom nacionalnom interesu i državnim pozicijama koji su pratili vest o postignutom dogovoru o diplomama namenjenoj još uvek osetljivoj srpskoj javnosti na obeležja i znamenja, ostaje dobra vest da će najzad hiljade mladih ljudi, pre svega sa juga Srbije koji su se opredelili da studiraju na svom jeziku u Prištini gde su im ponuđeni i najbolji uslovi, moći da koriste svoje diplome i za zapošljavanje u svojoj zemlji.
Skepsa oko primene dogovora
Driton Biljali iz Preševa jedan je od mnogih mladih Albanaca koji ima diplomu sa kojom ne može da se zaposli u svom gradu, u svojoj državi. Pa, iako je diplomirani pravnik već tri godine, radi na mestu za koje je predviđena srednja stručna sprema.
„Završio sam Pravni fakultet na Univerzitetu u Prištini 2009. godine. Tada sam krenuo u proceduru transfera u Tetovski univerzitet, da bih posle mogao u Srbiji da nostrifikujem diplomu“, objašnjava Biljali svoju dvogodišnju avanturu nakon završetka studija.
Da bi dobio nostrifikovanu diplomu, morao je da polioži šest dodatnih ispita, za to mu je bilo potrebno godinu dana. Sada još čeka da se procedura okonča, a u međuvremenu radi na poslovima srednje stručne spreme. Na pitanje šta za njega znači vest o dogovoru o međusobnom prizanju diploma, kaže:
„Ta vest je dobra za moje drugove, za mene je kasno."
Narodni poslanik iz Preševa Riza Halimi je skeptičan da li će postignuti dogovor zaista doneti brzo olakšanje za Dritonove mlađe drugove. On podseća da nijedan sporazum do sada nije primenjen. Ispada, kaže Halimi, da nakon dogovora treba novi dogovor o spovođenju.
Podsetimo, do sada su tokom pregovora koji su počeli pre nekoliko meseci, dogovoreni sloboda kretanja - odnosno mogućnost da se prelazi granica sa ličnom kartom i kosovskim registarskim tablicama, dogovor o katastru i o matičnim knjigama, odnosno vraćanju kopija koje su 99. godine prenete sa Kosova u Srbiju.
Do sada nijedan od tih dogovora Srbija ne primenjuje. Niti se može preći granica sa kosovskim tablicama i ličnim kartama, niti se išta radi sa katastrom, jer u Beogradu - i u Vladi i u Skpštini - postoje otpori da se prizna kao krajnja žalbena instanca Vrhovni sud Kosova. Jedini pomak je upravo objavljena vest da je Vlada donela Uredbu o sprovođenju dogovora o matičnim knjigama i da je ona štampana i u Službenom listu.
Beogradski tim za pregovore na čelu sa Borkom Stefanovićem ispraćen je u Brisel sa optužbama o izdaji, izrečenim u Parlamentu. Doduše, ove krupne reči, uz pretnje zatvorom glavnom pregovaraču, izgovorio je deo manje snažnih opozicionih stranaka, pa to ne mora da brine, ali brine što oko toga nema sloge ni u Vladi Srbije.
Dotle, da je jedan ministar predložio: ako nema saglasnosti, hajte da se izljubimo, pa na prevemene izbore. Ljubljenja možda, ipak, neće biti jer je većini stalo šta će odlučiti EU 9. decembra o kandidaturi Srbije.
Prvog dana dijaloga dogovoreno je međusobno priznavanje fakultetskih diploma. Postavlja se pitanje šta će to značiti, pre svega, za mlade Albance sa juga Srbije koji studiraju u Prištini.
Beograd posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine ne priznaje diplome uglavnom mladih Albanaca sa juga Srbije koji studiraju u Prištini, zbog zaglavlja u kome piše Republika Kosovo. U Briselu je nađeno rešenje koje zadovoljava obe strane.
„Sačuvali smo naše državne pozicije, naš nacionalni interes, uspeli smo da rešimo problem sa obeležjima državnosti Kosova na diplomama kombinovanjem priznanja diploma bez bilo kakvih obeležja, sa sertifikatom koji će izdavati EU. Prema tome, svaka strana će moći da odluči koji je od dokumenata validan. I to je jako dobra formulacija koju smu uspeli da dogovorimo“, rekao je šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
Ministar za prosvetu u Vladi Srbije Žarko Obradović u izjavi za Radio Slobodna Evropa nije krio zadovoljstvo, iako u trenutku kada smo ga nazvali nije znao detalje postignutog dogovora.
„Te diplome daju ljudima mogućnost da traže i nađu posao. Svaki dogovor je dobar kad rešava probleme običnih ljudi i može da utiče na njihovu budućnost", ocenio je on.
Riza Halimi, narodni poslanik sa juga Srbije gde živi skoncetrisano albansko stanovništvo kaže za RSE da taj dogovor treba pozdraviti jer je to veoma važno za Albance u Preševskoj dolini.
„Već tri godine prištinske diplome srpske vlasti ne piznaju, pa bi to bilo olakšanje, mada treba sačekati i videti kako će se to sprovoditi u praksi“, kaže Halimi.
Ako se zanemare krupne reči o očuvanom nacionalnom interesu i državnim pozicijama koji su pratili vest o postignutom dogovoru o diplomama namenjenoj još uvek osetljivoj srpskoj javnosti na obeležja i znamenja, ostaje dobra vest da će najzad hiljade mladih ljudi, pre svega sa juga Srbije koji su se opredelili da studiraju na svom jeziku u Prištini gde su im ponuđeni i najbolji uslovi, moći da koriste svoje diplome i za zapošljavanje u svojoj zemlji.
Skepsa oko primene dogovora
Driton Biljali iz Preševa jedan je od mnogih mladih Albanaca koji ima diplomu sa kojom ne može da se zaposli u svom gradu, u svojoj državi. Pa, iako je diplomirani pravnik već tri godine, radi na mestu za koje je predviđena srednja stručna sprema.
Borko Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda u Briselu, 21. novembar 2011.
„Završio sam Pravni fakultet na Univerzitetu u Prištini 2009. godine. Tada sam krenuo u proceduru transfera u Tetovski univerzitet, da bih posle mogao u Srbiji da nostrifikujem diplomu“, objašnjava Biljali svoju dvogodišnju avanturu nakon završetka studija.
Da bi dobio nostrifikovanu diplomu, morao je da polioži šest dodatnih ispita, za to mu je bilo potrebno godinu dana. Sada još čeka da se procedura okonča, a u međuvremenu radi na poslovima srednje stručne spreme. Na pitanje šta za njega znači vest o dogovoru o međusobnom prizanju diploma, kaže:
„Ta vest je dobra za moje drugove, za mene je kasno."
Narodni poslanik iz Preševa Riza Halimi je skeptičan da li će postignuti dogovor zaista doneti brzo olakšanje za Dritonove mlađe drugove. On podseća da nijedan sporazum do sada nije primenjen. Ispada, kaže Halimi, da nakon dogovora treba novi dogovor o spovođenju.
Podsetimo, do sada su tokom pregovora koji su počeli pre nekoliko meseci, dogovoreni sloboda kretanja - odnosno mogućnost da se prelazi granica sa ličnom kartom i kosovskim registarskim tablicama, dogovor o katastru i o matičnim knjigama, odnosno vraćanju kopija koje su 99. godine prenete sa Kosova u Srbiju.
Do sada nijedan od tih dogovora Srbija ne primenjuje. Niti se može preći granica sa kosovskim tablicama i ličnim kartama, niti se išta radi sa katastrom, jer u Beogradu - i u Vladi i u Skpštini - postoje otpori da se prizna kao krajnja žalbena instanca Vrhovni sud Kosova. Jedini pomak je upravo objavljena vest da je Vlada donela Uredbu o sprovođenju dogovora o matičnim knjigama i da je ona štampana i u Službenom listu.
Beogradski tim za pregovore na čelu sa Borkom Stefanovićem ispraćen je u Brisel sa optužbama o izdaji, izrečenim u Parlamentu. Doduše, ove krupne reči, uz pretnje zatvorom glavnom pregovaraču, izgovorio je deo manje snažnih opozicionih stranaka, pa to ne mora da brine, ali brine što oko toga nema sloge ni u Vladi Srbije.
Dotle, da je jedan ministar predložio: ako nema saglasnosti, hajte da se izljubimo, pa na prevemene izbore. Ljubljenja možda, ipak, neće biti jer je većini stalo šta će odlučiti EU 9. decembra o kandidaturi Srbije.