"Brinu me slučajevi napada na one koji razmišljaju drugačije ili su kritički glas društva prema vlastima. To ćemo pratiti i dalje – to nije Srbija koju želim da vidim u Evropskoj uniji (EU)", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta (EP).
To zakonodavno telo EU početkom decembra usvojilo je neobavezujuću rezoluciju kojom, između ostalog, Srbiji ukazuje da ojača vladavinu prava, zaštiti slobodu medija, promoviše toleranciju, osudi govor mržnje, spreči odobravanje i poricanje genocida i ratnih zločina.
"Ne uviđam to samo ja već i mnoge kolege iz evropskih institucija koje vrlo jasno prenose te poruke", rekla je Fajon.
"Postoji veliki raskorak između onoga što je Srbija ostvarila u reformama na putu ka Evropskoj uniji u odnosu na stvarnost u toj zemlji", podcrtava Fajon, ukazujući da je dodatno obespokojava rastuća netolerancija, kako u Srbiji, tako i u društvima u njenom okruženju.
"Poruka vlastima je da bi trebalo da ostvare bolje uslove da se poštuju i demokratija i to što ljudi žele da žive sve slobode koje su bitne, kao i neki deo evropskih vrednosti", rekla je Fajon za RSE.
Fajon: Rastuća netolerancija obespokojava
Uživanje i primena najosnovnijih ljudskih prava i sloboda – poput okupljanja koštalo je članove i pristalice antiratne, nevladine, feminističke organizacije Žene u crnom mnogobrojnih fizičkih i verbalnih napada protivnika od kojih ih, kako tvrde, država nije zaštitila.
Od 2014. godine 13 napada za koje u Srbiji niko nije osuđen. Zbog toga su, kaže Staša Zajović, predstavnica Žena u crnom, odlučili da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Iza svih ovih slučajeva stoje državni i nedržavni akteri. Ne radi se tu samo o spontanim grupicama koje napadaju – već i o grupama Zavetnici (ekstremna ultradesničarska organizacija prim. nov.) Počuča (Radomir Počuča, bivši portparol protivterorističke policijske jedinice i borac na strani proruskih separatista u Ukrajini – pravosnažno oslobođen zbog pretnji Ženama u crnom prim. nov.), dolaze i visoki funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS) da nas ometaju. Sve to postoji u našoj dokumentaciji i ne može se uopšte govoriti o nekoj slučajnoj grupi prolaznika kojima smetaju naše poruke. Već o orkestriranoj kampanji da se ućutkaju svi glasovi i izoluju neposlušni", kaže za RSE Staša Zajović, podsetivši da je kontraokupljanju povodom skupa Žena u crnom jula 2017. prisustvovao i Milovan Drecun funkcioner vladajućih naprednjaka.
Vaš browser nepodržava HTML5
Žene u crnom odale poštu žrtvama Srebrenice
Najdrastičniji slučaj dogodio se krajem novembra u Kruševcu, oko 200 kilometara južno od Beograda, gde su pretučeni članovi opozicionog Saveza za Srbiju, među kojima i Borislav Stefanović, predsednik pokreta Levica Srbije.
Trojici napadača je, kako je potvrđeno u Osnovnom javnom tužilaštvu za Radio Slobodna Evropa, određen pritvor od mesec dana. Kao najodgovornijeg za atmosferu u društvu u kojoj su na meti neistomišljenici vlasti – opozicionari su označili predsednika Srbije i lidera SNS-a Aleksandra Vučića.
"Oni koji nemaju da ponude ni jedno jedino rešenje konstruišu priču o nasilju koja bi mogla ljude da zabrine. A u suštini ništa nije tako da bi trebalo da budemo zabrinuti. Ja bih svojim kolegama predložio da počnu malo više da se bave problemima građana. A ne svojim problemima kako da se probiju bolje – pojave, odnosno kako da dođu do vlasti", ukazuje za RSE Dragan Šormaz, poslanik SNS-a.
Pročitajte i ovo: Protest zbog prebijanja Borka Stefanovića: Nećemo biti podaniciKao argument za odbacivanje navoda da su na meti napada opozicija i neistomišljenici vlasti Šormaz koristi tvrdnje da su septembra 2017, tokom protesta ispred zgrade vlastima naklonjene privatne Televizije Pink u Beogradu napadnute dve novinarke te medijske kuće.
Odnosno da je u Lučanima, mestu na jugozapadu Srbije, u decembru napadnuta kandidatkinja SNS-a za odbornicu u toj opštini.
"I to toliko daleko ide da napadnete ženu koja je sa 63 ili 64 godine verovatno penzioner. Gde to ide? Junaci...", kaže Šormaz za RSE.
Pročitajte i ovo: Incident ispred zgrade televizije "Pink"Posle kruševačkog incidenta, međutim, usledio je niz događaja obeleženih verbalnim iI faktičkim nasiljem, pri čemu sve strane u političkoj areni Srbije razmenjuju optužbe o potezanju sile.
Pretnje pljušte na društvenim mrežama, što je eskaliralo nakon beogradskih protesta 8. decembra, koji su pod nazivom "Stop krvavim košuljama" zamišljeni kao odgovor na napad na pristalice Saveza za Srbiju u Kruševcu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest opozicije i građana u Beogradu
Nakon spornog izveštavanja u programu privatne televizije Studio B o protestu u Beogradu, obeleženog optužbama i uvredama na račun opozicionih lidera i njihovih podržavalaca, salve uvreda sručile su se na novinarku te kuće Barbaru Životić.
Kao reakcija usledio je odgovor iz te medijske kuće u kome dominira ocena da je Životić postala žrtva jer je kritički izvestila o okupljanju opozicije.
- Može vas interesovati: Srbija u moru lažnih vesti
Sedam dana kasnije tenzije su eskalirale tokom lokalnih izbora u Guči, mestu u Zapadnoj Srbiji na oko 120 kilometara od Beograda, kao i u Lučanima – opštini u istom području.
Opozicija je ponovo optužila vlast za organizovano nasilje, a u obližnjem Užicu odbornici u Skupštini grada su pozvani na njen bojkot:
"U atmosferi pravnog i fizičkog nasilja, linča i progona, političkih neistomišljenika – besmisleno je raspravljati o budžetu Grada Užica. I zato pozivam sve odbornike, a posebno odbornike opozicije, da bojkotom sednice Skupštine grada Užica podržimo građanske proteste u Beogradu i pridružimo se opštem bojkotu protiv nasilja", rekao je u ponedeljak za skupštinskom govornicom Jovan Marković, odbornik opozicionog Saveza za Užice.
Potom je sa svojim pristalicama napustio sednicu lokalnog parlamenta.
Svi pobrojani događaji produbljuju strahove da je međupartijsko sučeljavanje izašlo iz sfere političkog dijaloga, te da preti i eskalacijom.
"To je proizvod odsustva sposobnosti naprednjaka da tolerišu bilo kakvu kritiku i bilo kakvu opoziciju. To onda proizvodi različite vrste reakcija na drugoj strani", uveren je docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.
Spasojević: Odsustvo sposobnosti naprednjaka da tolerišu bilo kakvu kritiku
"Zapravo, sada uopšte ne komuniciramo unutar Parlamenta, koji je zamišljen da artikuliše društvene konflikte, već protestima i saopštenjima. Kroz medije koji su pod skoro potpunom kontrolom vladajuće stranke", ukazuje Spasojević.
On dodaje da se radi o značajnoj disproporciji moći između vlasti i opozicije što je rezultat činjenice da su sve vitalne poluge koncentrisane u rukama vladajuće većine.
- Može vas interesovati - Teofil Pančić: Vučićev strah od 'ulice'
Međutim, trebalo bi podsetiti da je finale kom javnost u Srbiji svedoči u ovom trenutku, na samom kraju 2018. godine, začeto značajano ranije.
Napadi na novinare i građane, na primer, zabeleženi su najpre maja 2017. godine tokom inauguracije tada novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Pročitajte i ovo: Da li će Ustav biti pretesan za novog predsednika Srbije?Na skupu njegovih pristalica u glavnom gradu Srbije nepoznate osobe, koje je sam Vučić kasnije označio kao stranačko obezbeđenje, nasilno su udaljavali malobrojne protivnike koji su se okupili s namerom da protestuju, kao i novinar. Lidija Valtner, novinarka lista Danas, bila je jedna od njih.
"Osoba koja mi je ranije pretila da će mi uzeti i baciti telefon ako budem nastavila da slikam je to i učinila. Ja sam se sa njim nekoliko sekundi borila nisam htela da mu ga dam. Onda sam osetila da jedan od tih ljudi u crnim majicama prilazi, razdvaja nas, i mene odnosi u pravcu Pionirskog parka. Tu me spušta i odlazi ka zgradi Predsedništva", priseća se Valtner – koja je sa nekolicinom novinara, koji su tog dana istovetno prošli, protiv počinilaca podnela krivične prijave.
Prvo osnovno javno tužilaštvo je odbacilo krivične prijave novinara navodeći da su građani koji su svedočili tim događajima u svojim izjavama naveli "da bi došlo do mnogo većih incidenata i težeg povređivanja učesnika skupa, da novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase".
"Pre mislim da su ti ljudi imali zadatak da spreče da javnost bude informisana o tome da postoje ljudi koji se protive izboru Aleksandra Vučića za predsednika", tumači Valtner dodajući da je sve to navelo da se duboko zamisli o budućim izveštavanjima sa skupova koje organizuje SNS.
Postupak tužilaštva u ovom i drugim sličnim slučajevima profesor prava Bogoljub Milosavljević, označava kao direktnu posledicu uticaja politike na pravosuđe i nespremnosti tužilačkih organa da rade posao koji im je u nadležnosti.
"To je ta vrsta prava u demokratiji da svako može da iskaže svoje mišljenje. I u tome mora da dobije odgovarajuću zaštitu policije, tužilaštva i pravosuđa – ako mu je sloboda uskraćena. Prosto nedostaje momenat koji nazivam tradicijom - jedna vrsta trpeljivosti društva prema drugim i drugačijim mišljenjima", ukazuje profesor Milosavljević.
Pročitajte i ovo: Građani više veruju Vučiću nego institucijamaPrihvatajući činjenicu da pravosudnom sistemu Srbije treba poboljšanje, poslanik naprednjaka Dragan Šormaz odbacuje tvrdnje o političkoj prevlasti nad sudskom granom vlasti.
"Jedina merodavna stvar su dokazi", ustvrđuje Šormaz.
"Danas protiv vas ili protiv mene može biti podneto pedeset krivičnih prijava. I? Nijedna ne mora da bude prihvaćena. A to da neko vrši uticaj da se ne osude poznate procesuirane osobe, znači samo treba da se okonča postupak, je besmisleno. Sigurno niko po tom pitanju nije reagovao u nadležnom sudu. Apsolutno!", tvrdi Šormaz.
Iako je u decembru Srbiji odobreno otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom – u jednom momentu to je, prema saznanjima RSE bilo pod znakom pitanja, jer je procenjeno da nije ostvaren potreban napredak u ključnim poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala).
"Kritikujemo zbog toga jer želimo Srbiji sve najbolje", zaključuje Tanja Fajon.
"Da se povlače postupci koji imaju dobar epilog za građane i to je ono što je bitno. Da građani imaju osećaj da vlasti brinu za njih. Moj osećaj nije takav kada razgovaram sa ljudima u Srbiji. Sa onima koji se boje i nemaju poverenja. To su teška i osetljiva pitanja", navodi Fajon.