Glasno se priča o femicidu, menjaju se zakoni, prave kampanje, ali se broj ubistava žena u Severnoj Makedoniji povećava. Ove godine bilo je pet slučajeva. Sudska praksa poslednjih godina pokazuje da napadači dobiju najniže zakonske kazne, a procenjuje se da se prijavljuje samo dva posto slučajeva nasilja u porodici.
Publikacija "Femicid u Severnoj Makedoniji – stanje, pravni okvir i sudska praksa" u kojoj su obrađeni slučajevi tretmana femicida u sudskoj praksi u periodu od 2018. do 2022. godine navodi da je najviše slučajeva optužbi za nasilje nad ženama bilo tokom prve dvije godine pandemije.
U publikaciji se analizira 17 postupaka za femicid koji se karakteriše kao ubistvo žene zbog njenog spola.
Jedan od slučajeva koji se navodi jeste nasilje nad ženom u Velesu koju je suprug dva sata tukao sajlom dužine 70 centimetara i prijetio joj je da će je ubiti. Tukao ju je po glavi, rukama, nogama, telu. Slučaj je policiji prijavila njihova kćerka. Suđeno mu je za pokušaj ubistva i dobio je kaznu zatvora od deset godina. Presuda je pala u žalbenom postupku i ponovo je zakazano suđenje.
Pročitajte i ovo: 'Nasilje nad ženama je manifestacija historijski nejednakog odnosa moći'Žrtva protiv njega nije podnela krivičnu prijavu, a ćerka je iskoristila pravo da ne svedoči. Presuda je pala u žalbenom postupku, jer, kako je rečeno, žena nije zadobila povrede vitalnih organa. Problem je, navode, nastao jer je lekarski pregled žrtve obavljen mesec dana nakon napada, kada su povrede već zarastale.
Policija, koja je prva izašla na teren, nije ukazala oštećenoj da je hitno pregleda lekar, navodi se u publikaciji. Umesto ubistva u pokušaju, Velesanin je u drugom suđenju proglašen krivim za nanošenje teških telesnih povreda i osuđen je na tri godine zatvora.
U Ohridu je, pak, jedan muškarac ugušio svoju nevenčanu suprugu najlonskom kesom. Sud ga je osudio za ubistvo na svirep ili podmukao način i kaznio na 20 godina zatvora. Ali on je uložio žalbu i slučaj je pao u žalbenom postupak. Ponovo mu je suđeno, ali ovoga puta za osnovni oblik ubistva, jer je sud ocenio da ubistvo nije izvršeno na svirep ili podmukao način, jer je brzo umrla. U ponovljenom suđenju osuđen je na 15 godina zatvora.
- Ženske sjenke na RSE: Priče onih koji su preživjeli rodno
zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema
Počiniocima su izrečene najniže propisane zakonske kazne, a u pojedinim slučajevima i smanjene. Samo u jednom slučaju dosuđena je doživotna kazna. Radilo o muškarcu koji je počinio četiri ubistva, od kojih su tri bila femicida.
"Lično smatram da izrečene sankcije ne odgovaraju učinjenom krivičnom delu i mislim da bi možda trebalo pooštriti kaznenu politiku kako bi se došlo do sprečavanje i prevencije te vrste nasilja. Lično smatram da kazne koje se kreću oko zakonskog minimuma, a neke od njih su i ublažene, ispod deset godina zatvora, da ne odgovaraju stepenu krivičnog dela", kaže za makedonski servis Radija Slobodna Evropa sutkinja Gabrijela Gajdova, jednа od autora istraživanje femicida u Severnoj Makedoniji.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Rodna ravnopravnost i borba protiv nasilja nad ženama i femicida u zemljama Zapadnog Balkana" koji sprovodi AIRE centar, sa sedištem u Londonu.
Vaš browser nepodržava HTML5
TV Liberty: Femicid uživo
"Od svih ovih žrtava, četiri su prethodno bile izložene kontinuiranom nasilju, ali se samo jedna usudila da prijavi nasilje nadležnim institucijama i nakon prijave je ubijena", kaže Gajdova.
U pet slučajeva bilo je i posmatrača, a u tri slučaja svedok bilo dete.
Kako navodi sutkinja Gajdova deci se ne ne može zameriti što nisu prijavili, jer ne znaju gde i kako da prijave, ali su se nekim slučajevima porodično nasilje i femicid dešavali pred odraslima, a nisu bili prijavljeni. Smatra da su nedostatak znanja, ali i nepoverenje u institucije razlozi za neprijavljivanje nasilja.
'Ne prijavljuju da ne guraju nos u tuđe poslove'
Psihologinja Edlira Destani za RSE kaže da svedoci koji ne prijavljuju slučajeve nasilja u porodici i femicida mogu biti smatrani kao saučesnici.
"Mentalitet je takav, potajno razgovaramo, ali ne sa pravim ljudima, odnosno ne sa nadležnim institucijama. Ovo ćutanje nam nanosi takvu štetu da dovodi do gašenja ženskog života. To je zato što smo naučeni da ne guramo nos u tuđe poslove, da se ne mešamo u tuđe kuće, iako smo svedoci nasilja, ne shvatajući da nas ćutanje sve čini krivima", kaže psihologinja Destani.
Pročitajte i ovo: Kako prijaviti nasilje u Sjevernoj Makedoniji?Da se retko koja žrtva usuđuje da prijavi nasilje pokazuje niz istraživanja koje su nevladine organizacije uradile proteklih godina.
Nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom kažu da samo dva odsto žena u Severnoj Makedoniji koje su pretrpele nasilje od partnera to prijavi policiji.
U Severnoj Makedoniji 60 odsto žena smatra da je to uobičajena pojava, dok 48 odsto smatra da je nasilje privatna stvar, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Nacionalnog saveta za rodnu ravnopravnost "Nevidljiva ubistva".
Pet femicida u 2023.
Ne postoji zvanična evidencija o broju slučajeva koji bi se mogli okarakterisati kao femicid, ali je Nacionalna mreža protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici "Glasom protiv nasilja" izbrojala da je u periodu od 2001. do 2020. godine bilo 54 slučaja.
"U 2021. godini, od pet ubistava u porodičnom nasilju, tri su femicida. U 2022. godini, nažalost, broj se povećava i od ukupno sedam ubistava u nasilju u porodici, šest je femicida. I ove godine, samo u prvom kvartalu, suočili smo se sa tri femicida, dok su nedavno bila još dva slučaja", rekla je ministarka rada i socijalne politike Jovanka Trenčevska na predstavljanju izveštaja o femicidu u zemlji.
Kaže da je nasilje nad ženama u zemlji i dalje prisutno uprkos kampanjama, stalnoj edukaciji i unapređenju zakona.
Od sredine februara ove godine femicid je postao poseban zločin u zemlji. Prema izmenama Krivičnog zakonika, za ubistvo sa predumišljajem žene ili devojke uz mučenje ili nanošenje teške telesne povrede izazvane mržnjom sud može izreći doživotnu kaznu zatvora. Ove izmene i dopune Krivičnog zakonika bile su neophodne da bi se uskladili sa Istanbulskom konvencijom i evropskim direktivama.