Narodna skupština Republike Srpske u utorak je raspravljala o Deklaraciji o uzrocima i karakteru rata u Bosni i Hercegovini. Deklaracija je, kako se navodi, prijedlog narodnih poslanika i u njoj se između ostalog insistira da je rat u BiH imao građanski karakter, te se traži revizija presuda Haškog tribunala, ali i presuda izrečenih za ratne zločine pred domaćim pravosuđem. Analitičari smatraju da je riječ o čistoj politizaciji i skretanju pažnje građana sa stvarnih problema kojih je u Republici Srpskoj pregršt.
Istog dana kada je u Bosnu i Hercegovinu stigla vijest da je dobila još jednu u nizu 'respektabilnih' titula, onu da je jedna od evropski propalih država, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske bavili su se karakterom rata i revizijom presuda Haškog tribunala. Umjesto da rješavaju probleme građana izazvane teškom ekonomskom krizom, smanje nezaposlenost, pomognu procese obrazovanja, smanje korupciju i kriminal koji cvjetaju, narodni su se poslanici zabavili ocjenama o uzrocima rata, a glavna teza je bila, kao uostalom posljednjih dvadeset godina, da su samo Srbi ugroženi presudama koje je za ratne zločine izrekao Hag, ali i domaće pravosuđe.
Dijelove Deklaracije, koja je izazvala višesatnu raspravu, saopštio je prvi čovjek entitetskog Parlamenta Igor Radojičić.
„Izražava se nezadovoljstvo učinkom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, čije činjenje i presuđivanje nije doprinijelo pomirenju i utvrđivanju istine o ratnim sukobima u regionu, zbog čega se od Generalne skupštine UN-a, kao osnivača suda u Hagu, traži revizija njegovog rada, sa određenim navođenjem argumenata“, kaže Radojičić.
Deklaraciju su, podsjetimo, inicirala boračka udruženja. Pred entitetskim parlamentom je u utorak priliku za nastup imao i predsjednik Boračke organizacije Pantelija Ćurguz. Haški cirkus, zločinci, loši tužioci i slično, bio je i ovoga puta dio arsenala Ćurgozovog istupa pred poslanicima.
„Od ovlaštenih predstavnika Republike Srpske i srpskih predstavnika u zajedničkim organima i institucijama Bosne i Hercegovine tražimo da pred Parlamentom BiH pokrenu postupak ukidanja Suda za ratne zločine BiH.“
Duboka kriza
Analitičari smatraju da je rasprava u Narodnoj skupštini o Deklaraciji o karakteru rata čista politizacija i skretanje pažnje građana sa stvarnih problema. Očigledno je da su vlasti u Republici Srpskoj nesposobne da riješe osnovna pitanja građana – na ovaj način žele da pažnju građana vrate 20 godna unazad i ponovo probude strahove i stara nepovjerenja i mržnju, kako bi ih udaljili od zabrinjavajuće svakodnevnice, kaže predsjednik Helsinškog odbora RS Branko Todorović.
„Vjerujem da je i većina građana Republike Srpske očekivala da Narodna skupština i druge institucije pokušaju da na neki način unaprijede ekonomsku situaciju, da smanje korupciju, da smanje kriminal, da uvedu reda u funkcionisanje institucija, gdje vidimo da postoje zaista vrlo ozbiljni zastoji, a ne da po ko zna koji put izvlače neka pitanja iz davne prošlosti, da od njih prave dnevnu politiku, kako bi sklonili pažnju javnosti od zaista katastrofalne i poražavajuće situacije u Republici Srpskoj“, rekao je Todorović.
Podsjećanja radi, ekonomiju Republike Srpske karakteriše ne samo recesija već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa, sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva.
Branko Todorović upozorava i na činjenicu da je jasno zbog čega visokopozicionirani zvaničnici iz RS-a već godinama insistiraju između ostalog i na slabljenju pravosuđa u Bosni i Hercegovini:
„Sa zabrinutošću možemo konstatovati da posljednjih godina iz Republike Srpske mnogo više želi da se oslabi funkcionisanje pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine koje se bave procesuiranjem ratnih zločina, ne zbog toga što je toliko nekome od političkih lidera iz RS-a ili trenutnih predstavnika vlasti žao što će neki ratni zločinac odgovarati, nego zbog toga što se želi sa tim retrogradnim snagama u Republici Srpskoj, sa počiniocima ratnih zločina, sa krajnje ekstremnim političkim opcijama, sa šovinistima, napraviti jedna vrsta sporazuma, gdje im se želi reći 'evo, mi ćemo opstruisati funkcionisanje pravosudnih institucija kako ne biste završili pred sudom, odnosno u zatvoru, a za uzvrat tražimo vašu političku podršku'.“
Koliki domet mogu imati zahtjevi entitetskog parlamenta kada je riječ o zahtjevu da se uradi revizija rada Haškog tribunala, odgovara profesor Međunarodnog javnog prava Zarije Seizović.
„Narodna skupština Republike Srpske, kao i bilo koji parlament u svijetu, ima pravo da se bavi svim svjetskim pitanjima, i to im niko ne može zabraniti. Što se tiče onoga što sam vidio u medijima i čuo, da žele dovoditi u pitanje i eventualno uticati na neke revizije presuda Haškog tribunala, to je jednostavno neozbiljno i nije moguće. Haški tribunal je međunarodna sudska instanca i na njegove odluke ni u kom slučaju ne mogu uticati bilo kakve odluke, makar to bile odluke, tako da kažem, najviše pravne snage u bilo kom dijelu svijeta“, kaže Seizović.
Ekonomiju Republike Srpske ove godine karakteriše, ne samo recesija, već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa (oko 50.000), sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva, kaže profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta dr Mladen Ivanić i ocenjuje da manji prihodi od poreza na dodatnu vrednost ukazuju da bi se tokom 2013. godine ekonomske prilike mogle čak i pogoršati.
„Iako se tvrdilo da je ekonomsko stanje u RS veoma dobro i da je prisutan snažan rast investicija, podaci pokazuju da to nije tačno i da nju potresa duboka ekonomska kriza. Društveni proizvod je sve do 2009. rastao godišnje po respektabilnih šest odsto da bi tokom 2009. opao za tri odsto i taj pad u naredne dve godine nije mogao nadoknaditi rast od 0,8 odsto”, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivanić.
On ističe da je prisutan stalni trend pada zaposlenih „tako je 2008. u RS bilo ukupno zaposleno 259.000 ljudi, da bi nakon toga broj zaposlenih počeo da pada, i na kraju, 2011. bilo ih je svega 239.000”.
Istog dana kada je u Bosnu i Hercegovinu stigla vijest da je dobila još jednu u nizu 'respektabilnih' titula, onu da je jedna od evropski propalih država, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske bavili su se karakterom rata i revizijom presuda Haškog tribunala. Umjesto da rješavaju probleme građana izazvane teškom ekonomskom krizom, smanje nezaposlenost, pomognu procese obrazovanja, smanje korupciju i kriminal koji cvjetaju, narodni su se poslanici zabavili ocjenama o uzrocima rata, a glavna teza je bila, kao uostalom posljednjih dvadeset godina, da su samo Srbi ugroženi presudama koje je za ratne zločine izrekao Hag, ali i domaće pravosuđe.
Dijelove Deklaracije, koja je izazvala višesatnu raspravu, saopštio je prvi čovjek entitetskog Parlamenta Igor Radojičić.
„Izražava se nezadovoljstvo učinkom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, čije činjenje i presuđivanje nije doprinijelo pomirenju i utvrđivanju istine o ratnim sukobima u regionu, zbog čega se od Generalne skupštine UN-a, kao osnivača suda u Hagu, traži revizija njegovog rada, sa određenim navođenjem argumenata“, kaže Radojičić.
Deklaraciju su, podsjetimo, inicirala boračka udruženja. Pred entitetskim parlamentom je u utorak priliku za nastup imao i predsjednik Boračke organizacije Pantelija Ćurguz. Haški cirkus, zločinci, loši tužioci i slično, bio je i ovoga puta dio arsenala Ćurgozovog istupa pred poslanicima.
„Od ovlaštenih predstavnika Republike Srpske i srpskih predstavnika u zajedničkim organima i institucijama Bosne i Hercegovine tražimo da pred Parlamentom BiH pokrenu postupak ukidanja Suda za ratne zločine BiH.“
Duboka kriza
Analitičari smatraju da je rasprava u Narodnoj skupštini o Deklaraciji o karakteru rata čista politizacija i skretanje pažnje građana sa stvarnih problema. Očigledno je da su vlasti u Republici Srpskoj nesposobne da riješe osnovna pitanja građana – na ovaj način žele da pažnju građana vrate 20 godna unazad i ponovo probude strahove i stara nepovjerenja i mržnju, kako bi ih udaljili od zabrinjavajuće svakodnevnice, kaže predsjednik Helsinškog odbora RS Branko Todorović.
„Vjerujem da je i većina građana Republike Srpske očekivala da Narodna skupština i druge institucije pokušaju da na neki način unaprijede ekonomsku situaciju, da smanje korupciju, da smanje kriminal, da uvedu reda u funkcionisanje institucija, gdje vidimo da postoje zaista vrlo ozbiljni zastoji, a ne da po ko zna koji put izvlače neka pitanja iz davne prošlosti, da od njih prave dnevnu politiku, kako bi sklonili pažnju javnosti od zaista katastrofalne i poražavajuće situacije u Republici Srpskoj“, rekao je Todorović.
Podsjećanja radi, ekonomiju Republike Srpske karakteriše ne samo recesija već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa, sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva.
Miodrag Živanović
„Ovo je zapravo novi primjer jedne stare i poznate prakse da se pažnja javnosti upravo u ovakvim teškim, ustvari katastrofalnim uslovima, prije svega ekonomskim, skreće na neke druge teme i probleme, koji se samo povremeno elaboriraju ili samo povremeno izazivaju interes javnosti. Samo da pomenem da je to svojevremeno prvi primijenio Nikita Hruščov - na pitanje američkih novinara on je odgovorio: 'U Sovjetskom savezu također postoje ekonomske krize, ali ako su one previše duboke, previše jake, onda ja pustim satelit u svemir i svi gledaju u satelit, a niko ne gleda u krizu',“ kaže profesor iz Banjaluke, Miodrag Živanović.Branko Todorović upozorava i na činjenicu da je jasno zbog čega visokopozicionirani zvaničnici iz RS-a već godinama insistiraju između ostalog i na slabljenju pravosuđa u Bosni i Hercegovini:
„Sa zabrinutošću možemo konstatovati da posljednjih godina iz Republike Srpske mnogo više želi da se oslabi funkcionisanje pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine koje se bave procesuiranjem ratnih zločina, ne zbog toga što je toliko nekome od političkih lidera iz RS-a ili trenutnih predstavnika vlasti žao što će neki ratni zločinac odgovarati, nego zbog toga što se želi sa tim retrogradnim snagama u Republici Srpskoj, sa počiniocima ratnih zločina, sa krajnje ekstremnim političkim opcijama, sa šovinistima, napraviti jedna vrsta sporazuma, gdje im se želi reći 'evo, mi ćemo opstruisati funkcionisanje pravosudnih institucija kako ne biste završili pred sudom, odnosno u zatvoru, a za uzvrat tražimo vašu političku podršku'.“
Koliki domet mogu imati zahtjevi entitetskog parlamenta kada je riječ o zahtjevu da se uradi revizija rada Haškog tribunala, odgovara profesor Međunarodnog javnog prava Zarije Seizović.
„Narodna skupština Republike Srpske, kao i bilo koji parlament u svijetu, ima pravo da se bavi svim svjetskim pitanjima, i to im niko ne može zabraniti. Što se tiče onoga što sam vidio u medijima i čuo, da žele dovoditi u pitanje i eventualno uticati na neke revizije presuda Haškog tribunala, to je jednostavno neozbiljno i nije moguće. Haški tribunal je međunarodna sudska instanca i na njegove odluke ni u kom slučaju ne mogu uticati bilo kakve odluke, makar to bile odluke, tako da kažem, najviše pravne snage u bilo kom dijelu svijeta“, kaže Seizović.
Ekonomiju Republike Srpske ove godine karakteriše, ne samo recesija, već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa (oko 50.000), sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva, kaže profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta dr Mladen Ivanić i ocenjuje da manji prihodi od poreza na dodatnu vrednost ukazuju da bi se tokom 2013. godine ekonomske prilike mogle čak i pogoršati.
„Iako se tvrdilo da je ekonomsko stanje u RS veoma dobro i da je prisutan snažan rast investicija, podaci pokazuju da to nije tačno i da nju potresa duboka ekonomska kriza. Društveni proizvod je sve do 2009. rastao godišnje po respektabilnih šest odsto da bi tokom 2009. opao za tri odsto i taj pad u naredne dve godine nije mogao nadoknaditi rast od 0,8 odsto”, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivanić.
On ističe da je prisutan stalni trend pada zaposlenih „tako je 2008. u RS bilo ukupno zaposleno 259.000 ljudi, da bi nakon toga broj zaposlenih počeo da pada, i na kraju, 2011. bilo ih je svega 239.000”.