Jedini razlog za posetu Sergeja Nariškina Beogradu vidim u tome da je ruska strana htela da čuje kakva je pozicija Srbije u vezi sa bombardovanjem Sirije, kaže za Radio Slobodna Evropa nekadašnja ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak.
U istom danu kada je direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije razgovarao u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, bivši predsednik Srbije, a sada predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, Tomislav Nikolić u Moskvi razgovara sa potpredsednikom Vlade Rusije i kopredsednikom srpsko-ruskog Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Dmitrijem Rogozinom.
- Da li se Zapadni Balkan suočava sa dolaskom ruske oluje?
- Kurspahić: Ruski 'trojanski konji' na Balkanu
Vučić i Nariškin razgovarali su o bezbednosnoj situaciji u regionu Balkana, Evrope i sveta i dogovorili su nastavak saradnje i aktivnosti u obaveštajnom i bezbednosnom sektoru, saopšteno je iz pres službe predsednika Srbije.
Ruska obaveštajna služba bila je nešto detaljnija saopštavajući da su Nariškin i Vučić razmotrili međudržavne odnose i aktuelne međunarodne probleme.
"Strane su ocenile da je neophodno poštovanje međunarodnog prava u rešavanju regionalnih sukoba i naglasile poziciju Rusije i Srbije o neophodnosti da sve članice UN bez izuzetka dosledno poštuju Povelju UN", navodi se u saopštenju.
Aleksandar Vučić i Sergej Nariškin
Takođe je navedeno da je istaknuta neophodnost saradnje SVR i srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u borbi protiv međunarodnog terorizma i novim pretnjama i izazovima.
"Koliko je meni poznato, odnosno bilo je u našim novinama, da je predsednik Vučić izjavio da je Srbija protiv upotrebe hemijskog oružja, ali da ćemo ostati neutralni. Imajući u vidu da je od snaga koje su atakovale Siriju, Rusija zajedno sa drugim zemljama, Sirijom, Turskom, Iranom, na neki način, posredno optužena da je upotrebila hemijsko oružje, onda je prirodno bilo da ruska strana dobije jasan i precizan odgovor koja je zvanična pozicija Srbije", kaže za RSE Jelica Kurjak.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, podsetimo, u nedelju u razgovoru sa američkim ambasadorom Kajlom Skatom o situaciji u Siriji posle vazdušnih udara SAD, Velike Britanije i Francuske na tu zemlju, rekao da Srbija osuđuje upotrebu hemijskog oružja bilo gde u svetu, ali da, kao teritorijalno mala zemlja, ne želi da se meša u odnose velikih sila. Skat je pozvao Srbiju da pruži punu podršku istrazi koju sprovodi Organizacija za zabranu hemijskog oružja, i rekao da su koalicioni napadi 14. aprila bili neophodni, srazmerni i opravdani, kao i da su imali za cilj da spreče dalje užase koje izaziva hemijsko oružje.
Vazdušni napad na Siriju izveden je pošto su zvaničnici SAD, Velike Britanije i Francuske naveli da su prikupili dokaze da je sirijska vojska koristila hemijsko oružje prošlog vikenda u istočnoj Guti.
Kada su u pitanju razgovori ruskih sa srpskim zvaničnicima jedna od nezaobilaznih tema je i status Rusko-srpskog centra za vanredne situacije u Nišu za koji Moskva očekuje da dobije diplomatski status, dok zapadne zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Dražava, smatraju da takav status nije neophodan za poslove centra sa humanitarnom aktivnošću.
Nariškin je tokom prethodne posete Srbiji u maju 2014. godine, tada kao predsednik ruske Državne dume, rekao za RTS da ne očekuje nikakva neprijatna iznenađenja u odnosima sa Beogradom.
Nariškin, koji je na čelo Spoljne obaveštajne službe došao nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Rusiji održanih u septembru 2016. godine, u Beogradu se sastaje i sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković i patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejom.
Uloga Nikolića u srpsko-ruskim odnosima
Dok Vučić sa Rusima razgovara o međunarodnoj politici, Tomislav Nikolić, koji je od završetka predsedničkog mandata na čelu Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, razgovara u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Dmitrijem Rogozinom o, kako je sam najavio, pokretanjukonkretnih projekata iz oblasti tehnoloških inovacija kao i drugih oblasti u kojima je moguće unaprediti privrednu saradnju dve zemlje u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu.
Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ne pridaje veliki značaj poseti Nikolića Moskvi i njegovim razgovorima sa Rogozinom.
Rusija relativno malo investira u biznis u drugim zemljama: Dimitrije Boarov
"Naravno, Nikolić ostaje izvesni rezervni ruski priključak za Srbiju, ali mislim da i ruska strana zna da on nije od nekog naročitog značaja u odlučivanju o poslovima Srbije i u tom smislu ne verujem da on može dati neki ozbiljniji doprinos razvoju ekonomske saradnje", kaže Boarov navodeći da Rusija ima dosta svojih ekonomskih problema i da je poznato da relativno malo investira u biznis u drugim zemljama.
Rusija je ekonomski prisutna u Srbiji pre svega preko "Gasprom njefta" koji poseduje 56,15 % akcijskog kapitala Naftne industrije Srbije, zatim preko prometnika naftnih derivata "Lukoil", koji navodi da je drugi po broju benzinskih stanica na srpskom tržištu, te "Sberbanke".
Rusija ima interesa u energetskom sektoru kada je u pitanju Srbija, kaže Boarov.
"Ali očigledno ne mogu da se odluče ili postoje neke druge prepreke sa naftom koja se crpi u Srbiji. Tu je horizont kratak, još možda godinu, dve. Ali oni stalno razmišljaju da li da u Srbiji izgrade neke gasne elektrane koje bi prodavale struju na evropskom tržištu. Međutim, i taj posao je prilično neizvestan jer je proteklih godina paralelno sa padom cena sirove nafte pala i cena električne energije u međunarodnom prometu. A sa druge strane, elektroenergija i nije roba koja često prelazi granice jer većina zemalja pokušava da bude samodovoljna", navodi Boarov.
EU je daleko najveći trgovinski partner, pružalac finansijske pomoći, investitor i donator Srbije, rekao je šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici povodom januarske konferencije "EU-Srbija 2018: investicije, rast i zapošljavanje".