Srpska napredna stranka (SNS) predložila je set mera za poboljšanje izbornih uslova, koje smo voljni da prihvatimo, izjavio je potpredsedik vladajuće SNS i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je učestvovao na šestom okruglom stolu predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu.
"Mi smo do jučerašnjeg dana prikupili sva mišljenja, sve ono što smo imali priliku da čujemo od predstavnika nevladinih organizacija i svega onoga što smo doBili od OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju). Napravili smo set mera za koje smatramo da značajno unapređuju izborni proces, baziran na zakonima donetim od 2008. do 2012. godine", rekao je Stefanović i dodao da su ti predlozi u pisanom obliku dostavljeni učesnicima današnjeg okruglog stola.
Prema njegovim rečima, to nije konačni set mera, pošto je neke od predloga SNS dobila kasno sinoć, a neke na današnjem okruglom stolu, pa će dodani set biti prezentovan u ponedeljak.
Stefanović kaže da su predviđene i određene izmene zakona, "kao i sve one mere koje treba da podrže izborni proces na način da se ozbiljnije bore protiv svih uočenih slabosti i nepravilnosti".
"Mi zaista iskreno želimo da građani Srbije dobiju najčistiji birački proces. Mi intenzivno radimo na tome kroz pooštravanje kaznene politike, kroz davanje više nadležnosti Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i kroz konkretne mere koje će omogućiti potpunu zabranu funkcionerske kampanje u smislu pritiska na ljude u javnim preduzećima, korišćenje prostorija javnih preduzećaprecizno definisanje kako javni funkcioneri treba da nastupaju u kampanji", rekao je Stefanović.
SMS: Dogovor mora verifikovati parlament
U redovima opozicionih partija koje su učestvovale na današnjem okruglom stolu ovakav potez vladajuće stranke ocenjuju kao korak napred u postizanju dijaloga.
Vladimir Đurić iz parlamentarne Stranke moderne Srbije (SMS) kaže da ohrabruju obaveze koje je Nebojša Stefanović u ime SNS-a izneo, ali je izrazio žaljenje što nakon šest rundi razgovora nije formulisan zvanični dokument.
"Ali mi smatramo da nije dovoljno da bilo koji lider pred medijima izjavi da nešto prihvata. Konačna verifikacija dogovora će morati da se ostvari u Narodnoj skupštini i očekujemo da vidimo to tokom jesenjeg zasedanja kroz izmene i dopune relevantnih izbornih zakona, izbor nedostajućih članova REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) i ostalih stvari koje su u nadležnosti Narodne skupštine", rekao je Đurić.
LDP: Potez vlasti će unaprediti izborni proces
To što su stranke vladajuće koalicije prihvatile neke predloge o izbornim uslovima svakako će unaprediti izborni proces, izjavio je nakon sastanka na Fakultetu političkih nauka Čedomir Jovanović, lider opozicione Liberalno-demokratske partije (LDP).
"Obavezali su se da neće biti funkcionerske kampanje, utvrdili smo čitav niz pravila i prihvatili sugestije Stalne konferencije gradova i opština, koji su vrlo ozbiljno radili na reformi izbornog zakonodavstva", rekao je Jovanović.
Veljanovski: Prvi nagoveštaj da je dogovor moguć
Današnjem sastanku na FPN-u, kao i prethodnog puta, nisu prisustvovali predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju, koji je pre nekoliko dana najavio da će zbog loših izborih uslovabojkotovati parlamentarne izbore 2020. godine.
Što vreme više odmiče, nas je za okruglim stolom manje, a razgovor je konstruktivniji: Rade Veljanovski
Što vreme više odmiče, nas je sve manje za okruglim stolom, ali je razgovor sve konstruktivniji, ocenio je Rade Veljanovski, potredsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF).
On, međutim, napominje da je nemoguće očekivati da će opozicija moći da do izbora nadoknadi prednost koju vlast već ima, ali da će biti dobro ukoliko se nešto promeni u narednih sedam meseci do izbora.
"Mi iz opozicije imamo dovoljno razloga da budemo skeptični u pogledu obećanja koja vlast daje, ali danas su ta obećanja data na način da očigledno možemo očekivati već do sledećeg skupa imamo dokument na kojem će sve to biti napisano, iza koga će stajati potpisi i mislim da to jeste prvi ozbiljan nagoveštaj da se može postići dogovor", smatra Veljanovski.
Milan Antonijević, iz Fondacije za otvoreno društvo koja je organizovala ovu seriju debata na Fakultetu političkih nauka, rekao je da će konačni dokument Srpske napredne stranke biti prosleđen svim političkim akterima, bez obzira na to da li su učestvovali na okruglim stolovima ili ne.
Sumirajući utiske sa šest debata, koje su održane u periodu od 30. jula do 19. septembra, Antonijević kaže:
"Zadovoljni smo, jer uz sve pritiske, imamo određeni papir pred nama. Ostalo je još mnogo toga, o čemu su i CRTA i CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju), i Transparentnost Srbije, i Stalna konferencija gradova i opština govorili. Videćemo šta će sve od toga biti uključeno u ovaj dokument. Što više stepenica sada pređemo, to će nam biti lakše u narednim mesecima", ocenuje Antonijević.
U međuvremenu, razgovori predstavnika vlasti i opozicije trebalo bi da budu nastavljeni u Narodnoj skupštini, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta.
Ponovo bez Saveza za Srbiju
Na završenom šestom po redu okruglom stolu o izbornim uslovima, na kojem su učestvovali predstavnici vlasti, dela opozicije i civilnog sektora, govorilo se o zaštiti i unapređenju biračkog prava.
Bili su prisutni predstavnici 15-ak stranaka vlasti i opozicije. Ispred vladajuće SNS Bili su prisutni Nebojša Stefanović i Vladimir Orlić, a iz redova SPS-a, koalicionog partnera Srpske napredne stranke, došli su Žarko Obradović i Đorđe Milićević.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici opozicione Liberalno-demokratske partije, Pokreta slobodnih građana, Građanskog demokratskog foruma, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, te Stranke demokratske akcije u Sandžaku.
Pročitajte i ovo: Srpska opozicija odlučuje o bojkotu i ponudi EUKao i na prethodnom, na ovom sastanku nisu učestvovali predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), koji, između ostalih, čine, Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zdrava Srbija, Levica Srbije, Narodna stranka, te Srpski pokret Dveri.
SzS je takođe pre tri dana najavio da će bojkotovati izbore koji bi trebalo da se održe iduće godine.
Preporuke eksperata
U izbornim procesima 2016, 2017. i 2018. godine zabeleženi su pojedinačni slučajevi u kojima su izborni akteri nadređeni u državnoj službi, javnim preduzećima, kao i neidentifikovana lica sprovodila pritiske i zastrašivanje birača, rekao je Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA, koja se bavi praćenjem izbornog procesa, u uvodnom delu razgovora koji je bio otvoren za javnost.
"Jedna od pojava koja je obeležila ove izborne cikluse je kampanja ‘od vrata do vrata’ i prikupljanje takozvanih sigurnih glasova, što jeste normalna praksa u slobodnim društvima. Međutim, kada se ta praksa percipira kao direktan pritisak, a ne kao izraz slobodne volje da se neko izjašnjava da li podržava neku političku opciju, to je tumačeno kao jedna od metoda za vršenje pritiska", rekao je Nedeljkov.
Učesnici šeste runde razgovora
Jedan od segmenata na kojima bi trebalo poraditi je i sumnja koje se odnose na pridobijanje glasova birača u izbornoj kampanji, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije. On je dodao da Crna Gora i Makedonija imaju zakone koji, manje ili više uspešno, regulišu tu oblast, te da bi ta iskustva trebalo uzeti u obzir.
"Ono što se može uraditi bez izmene zakonodavstva jeste objavljivanje podataka o korišćenju javnih resursa, o novim zapošljavanjima, o korišćenju službenih vozila i komunikacionih sredstava od strane organa vlasti tokom perioda izborne kampanje, kako bi se videlo ima li nekih bitih povećanja i samim tim ima li sumnje da je došlo do zloupotrebe", kaže Nedeljkov.
Prema rečima Milana Antonijevića iz Fondacije za otvoreno društvo, poziv za učešće u današnjem razgovoru upućen je i Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca, ali je iz Republičkog javnog tužilaštva stigao odgovor da njihovi predstavnici imaju zabranu učešća u političkom životu.
Serija okruglih stolova organizovana je povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji bi trebalo da se održe na proleće 2020.
Prethodni sastanak, koji organizuju Fondacija za otvoreno društvo i FPN, održan je 9. septembra i bio je posvećen problemima biračkog spiska i izborne administracije.
Pročitajte i ovo: Koraci posle odluke o bojkotu izbora u SrbijiOrganizatori su naveli i da je posle tri decenije izborni proces u Srbiji opterećen brojnim problemima koji rezultiraju nesigurnošću i predstavljaju podlogu za osporavanje izbornih rezultata.
Razgovori se održavaju u formi moderirane debate po "Chatham House" pravilu, koje nalaže da učesnici mogu da iznesu informacije koje su čuli na sastanku, ali ne smeju da otkriju identitet, niti političku pripadnost govornika.