Poslednjih dana predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu uporno apeluju na kosovske vlasti da Skupština odobri formiranje specijalnog suda za ratne zločine, a koji bi se bavio navodima iz istrage o trgovini ljudskim organima iz izveštaja Dika Martija.
Iako su poruke sve glasnije, na zasedanju Skupštine u četvrtak tako nešto nije bilo na dnevnom redu. Obzirom da se rezultati istrage mogu očekivati u junu, kosovskim zakonodavcima je poručeno da o tome odluče pre toga, kako se time ne bi bavile Ujedinjene nacije.
Međutim, kako je međunarodna zajednica upornija, tako su počeli i da se menjaju stavovi kosovskih lidera po tom pitanju. Dok premijer Hashim Thaçi prvo nije video razloga da jedan takav sud ima sedište van Kosova, obzirom da Kosovo ima svoje funkcionalne pravosudne institucije, on sada navodi da je potrebno formirati ovaj sud a kako bi se Kosovo očistilo od tvrdnji koje se pominju u izveštaju Dika Martija.
“Imamo samo jednu opciju, a to je da u uskoj saradnji sa SAD i EU formiramo Specijalni sud koji će biti pod jurisdikcijom Kosova”, kazao je Thaci, a prenosi kosovski dnevnik Koha ditore.
Samuel Žbogar, šef Kancelarije EU i specijalni predstavnik EU na Kosovu, apelovao je u četvrtak na političku elitu Kosova da prihvate formiranje međunarodnog suda za ratne zločine koji bi procesurao navode iz istrage o trgovini ljudskim organima, jer bi se na taj način 'utvrdila istina izvan svake sumnje'. Interes Kosova mora biti ispred interesa potencijalnih kriminalaca, kazao je on.
Žbogar je u otvorenom pismu naveo da su, od trenutka kada je Parlamentarna skupština Saveta Evrope u januaru 2011. godine usvojila izveštaj "Nehumano postupanje prema ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu“, građani Kosova i međunarodni službenici znali da će doći dan kada će istrage dešavanja opisanih u izveštaju dovesti do mogućih sudskih postupaka.
Ti navodi će, kaže Žbogar, biti ili odbačeni ili procesuirani sa konkretnim optužnicama protiv pojedinaca koji su navodno počinili ova zlodela bez znanja, a kamoli saglasnosti građana Kosova.
On podseća da je EU 2012. preko EULEX-a preuzela odgovornost za vođenje procesa i formirala Specijalnu istražnu operativnu grupu u sklopu koje će specijalni tužilac izneti rezultate istrage u sledećih nekoliko meseci.
"Znamo, međutim, da je potrebno da se pripremimo za mogućnost podizanja optužnica. Zato je veoma važno imati plan za sud koji će se baviti tim optužnicama", kosntatovao je Žbogar.
Odluka za evropsku budućnost Kosova
On dodaje da, iako Kosovo tvrdi da su ti navodi neistiniti, iako je to možda tačno, to će moći da se utvrdi samo odgovarajućim sudskim mehanizmima - preko formiranja specijalnog suda na najverodostojniji način.
„Pošto su Evropska unija i njene države članice preuzele na sebe ovu odgovornost, moramo biti uvereni da je proces verodostojan i da može da osigura nezavisnu, nepristranu i pravičnu ocenu kojom će se van svake sumnje ustanoviti istina. Konačno, istina je ono što građani Kosova žele“, konstatovao je Žbogar.
Specijalni predstavnik dodaje da EU predlaže, zajedno sa SAD-om, specijalni sud u okviru sudskog sistema Kosova, sa međunarodnim sudijama i tužiocima, sa sedištem na Kosovu, dok bi se osetljivi postupci, uključujući i saslušanje svedoka, odvijali van Kosova.
Žbogar ističe da sud neće da sudi Kosovu ili Oslobodilačkoj vojsci Kosova i suđenja neće promeniti istorijske činjenice: odnosno diskriminaciju kosovskih Albanaca u bivšoj Jugoslaviji, njihov progon i izbacivanje sa posla, iz škola i iz njihovih domova.
Sud će, kako navodi, postojati kako bi prosudio opravdanost optužbi protiv pojedinaca koji su možda počinili ozbiljne zločine, a za rešavanje ovog predmeta Kosovu je potreban specijalan sudski mehanizam koji će biti u stanju da se izbori sa njegovom složenošću.
Žbogar dodaje da će razjašnjavanje ovih optužbi rasterati mračni oblak koji se nadvio nad Kosovom i otkloniti argument koji i dalje podgreva predrasude o Kosovu.
„Predlog za formiranje specijalnog suda je najbrži način da Kosovo krene napred posle Martijevog izveštaja. To će na kraju popraviti ugled Kosova“, naglašava Žbogar.
On zaključuje kako razume da se radi o teškoj odluci za Kosovo i za Skupštinu Kosova, za koju je potrebno mnogo iskrenosti, hrabrosti i poverenja u vladavinu prava.
„Verujem da će glasanje 120 poslanika Skupštine Kosova biti odraz ove nade za bolju, evropsku budućnost“, zaključio je on.
U međuvremenu, nakon sastanka vršioca dužnosti komandira civilnih operacija EU Žila Žanvja sa kosovskim ministrom pravde Hajredinom Kućijem, rečeno je da misija za vladavinu prava, EULEX, ulazi u novo razdoblje odnosa između EU i Kosova, a koje se ogleda u procesu tranzicije sa EULEX-a na kosovske insititucije.
„Misija je svesna da još ima izazova, posebno u pravosuđu, ali će Misija ostati na Kosovu da bi pružila podršku i jačala radni odnos sa kosovskim institucijama kako bi ti izazovi bili savladani“, navodi se u saopštenju ove misije.
Iako su poruke sve glasnije, na zasedanju Skupštine u četvrtak tako nešto nije bilo na dnevnom redu. Obzirom da se rezultati istrage mogu očekivati u junu, kosovskim zakonodavcima je poručeno da o tome odluče pre toga, kako se time ne bi bavile Ujedinjene nacije.
Međutim, kako je međunarodna zajednica upornija, tako su počeli i da se menjaju stavovi kosovskih lidera po tom pitanju. Dok premijer Hashim Thaçi prvo nije video razloga da jedan takav sud ima sedište van Kosova, obzirom da Kosovo ima svoje funkcionalne pravosudne institucije, on sada navodi da je potrebno formirati ovaj sud a kako bi se Kosovo očistilo od tvrdnji koje se pominju u izveštaju Dika Martija.
“Imamo samo jednu opciju, a to je da u uskoj saradnji sa SAD i EU formiramo Specijalni sud koji će biti pod jurisdikcijom Kosova”, kazao je Thaci, a prenosi kosovski dnevnik Koha ditore.
Samuel Žbogar, šef Kancelarije EU i specijalni predstavnik EU na Kosovu, apelovao je u četvrtak na političku elitu Kosova da prihvate formiranje međunarodnog suda za ratne zločine koji bi procesurao navode iz istrage o trgovini ljudskim organima, jer bi se na taj način 'utvrdila istina izvan svake sumnje'. Interes Kosova mora biti ispred interesa potencijalnih kriminalaca, kazao je on.
Žbogar je u otvorenom pismu naveo da su, od trenutka kada je Parlamentarna skupština Saveta Evrope u januaru 2011. godine usvojila izveštaj "Nehumano postupanje prema ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu“, građani Kosova i međunarodni službenici znali da će doći dan kada će istrage dešavanja opisanih u izveštaju dovesti do mogućih sudskih postupaka.
Ti navodi će, kaže Žbogar, biti ili odbačeni ili procesuirani sa konkretnim optužnicama protiv pojedinaca koji su navodno počinili ova zlodela bez znanja, a kamoli saglasnosti građana Kosova.
On podseća da je EU 2012. preko EULEX-a preuzela odgovornost za vođenje procesa i formirala Specijalnu istražnu operativnu grupu u sklopu koje će specijalni tužilac izneti rezultate istrage u sledećih nekoliko meseci.
"Znamo, međutim, da je potrebno da se pripremimo za mogućnost podizanja optužnica. Zato je veoma važno imati plan za sud koji će se baviti tim optužnicama", kosntatovao je Žbogar.
Odluka za evropsku budućnost Kosova
On dodaje da, iako Kosovo tvrdi da su ti navodi neistiniti, iako je to možda tačno, to će moći da se utvrdi samo odgovarajućim sudskim mehanizmima - preko formiranja specijalnog suda na najverodostojniji način.
„Pošto su Evropska unija i njene države članice preuzele na sebe ovu odgovornost, moramo biti uvereni da je proces verodostojan i da može da osigura nezavisnu, nepristranu i pravičnu ocenu kojom će se van svake sumnje ustanoviti istina. Konačno, istina je ono što građani Kosova žele“, konstatovao je Žbogar.
Specijalni predstavnik dodaje da EU predlaže, zajedno sa SAD-om, specijalni sud u okviru sudskog sistema Kosova, sa međunarodnim sudijama i tužiocima, sa sedištem na Kosovu, dok bi se osetljivi postupci, uključujući i saslušanje svedoka, odvijali van Kosova.
Žbogar ističe da sud neće da sudi Kosovu ili Oslobodilačkoj vojsci Kosova i suđenja neće promeniti istorijske činjenice: odnosno diskriminaciju kosovskih Albanaca u bivšoj Jugoslaviji, njihov progon i izbacivanje sa posla, iz škola i iz njihovih domova.
Sud će, kako navodi, postojati kako bi prosudio opravdanost optužbi protiv pojedinaca koji su možda počinili ozbiljne zločine, a za rešavanje ovog predmeta Kosovu je potreban specijalan sudski mehanizam koji će biti u stanju da se izbori sa njegovom složenošću.
Žbogar dodaje da će razjašnjavanje ovih optužbi rasterati mračni oblak koji se nadvio nad Kosovom i otkloniti argument koji i dalje podgreva predrasude o Kosovu.
„Predlog za formiranje specijalnog suda je najbrži način da Kosovo krene napred posle Martijevog izveštaja. To će na kraju popraviti ugled Kosova“, naglašava Žbogar.
On zaključuje kako razume da se radi o teškoj odluci za Kosovo i za Skupštinu Kosova, za koju je potrebno mnogo iskrenosti, hrabrosti i poverenja u vladavinu prava.
„Verujem da će glasanje 120 poslanika Skupštine Kosova biti odraz ove nade za bolju, evropsku budućnost“, zaključio je on.
U međuvremenu, nakon sastanka vršioca dužnosti komandira civilnih operacija EU Žila Žanvja sa kosovskim ministrom pravde Hajredinom Kućijem, rečeno je da misija za vladavinu prava, EULEX, ulazi u novo razdoblje odnosa između EU i Kosova, a koje se ogleda u procesu tranzicije sa EULEX-a na kosovske insititucije.
„Misija je svesna da još ima izazova, posebno u pravosuđu, ali će Misija ostati na Kosovu da bi pružila podršku i jačala radni odnos sa kosovskim institucijama kako bi ti izazovi bili savladani“, navodi se u saopštenju ove misije.