Belmir Dardagan, čiju smo životnu priču objavili u posljednjem Liberty magazinu, ovaj vikend započinje s obnovom svoje kuće u Zvorniku. Nakon objavljenog tv priloga Belmiru je stiglo na stotine poziva iz cijelog svijeta. Pružena mu je podrška i pomoć. Uključili su se i privrednici. Osnovana je i posebna grupa na Facebooku “Neću nigdje iz inata”, a Belmirova je želja da ova grupa jednog dana preraste u fondaciju koja će pomagati svim ljudima koji su se našli u teškoj životnoj borpbi poput njega.
Susret s Belmirom Dardaganom danas u Tuzli bio je po mnogo čemu drugačiji od onog prvog kada nam je svoju životnu priču ispričao na svom kućnom pragu u Zvorniku.
Bez oba roditelja, sam bez ikakvih primanja borio se sa svojih deset prstiju da uspije u životu. Po cijele dane bi radio fizičke poslove za 8 eura, od tri bi živio, a pet eura bi čuvao da završi fakultet.
Bez vlastitog krova nad glavom godinama je želio obnoviti svoj porušeni dom u Zvorniku, ali obnovu kuće nikada nije uspio ostvariti. Danas je konačno dobio nadu da će se, uz pomoć dobrih ljudi, vratiti na svoju rodnu grudu.
Belmir kaže da je njegova priča u samo nekoliko dana ujedila Bosnu i Hercegovinu:
„Kad čitam te poruke na internetu, kad me nazovu – tjera vas to na suze – ja mislim da Bosna živi uz mene, da Bosanci u Evropi i svijetu, Australiji, Americi odakle su se javljali, žive za mene. Mislim da se prije spavanja sjete mene i zapitaju se 'dokle li je došao? Šta li će uraditi? Da li će uraditi?'. Javljaju se ljudi, ne gledajući nacionalnost, javljaju se iz mjesta okolo Zvornika, pružaju mi podršku, raduju se što ćemo biti ponovo komšije.“
I dok institucije šute, Belmiru pomažu i skromni ljudi koji su i sami u potrebi:
Posebno ga se dojmila moć medija. Žali što oni u Bosni i Hercegovini nisu više okrenuti običnim malim ljudima koji žele dobro ovoj zemlji:
„Mislim da je to najveća prednost medija, da malim ljudima – da malim ljudima daju šansu da nešto kažu. TV Liberty je prvi medij koji je snimio reportažu dolje, sa ruševine. Ja im se iskreno ovim putem zahvaljujem. Kad pročitate samo komentare na taj jedan klip, na jednom portalu, kad odete na stranicu Slobodne Evrope, pa vidite šta ljudi pišu – to vam govori da je to gledan medij, to vam govori da oni imaju povjerenje nekih ljudi, da su neke priče prije moje uspjele. Jednostavno, do svih ljudi dođe.“
Belmirova želja je da osnuje Fondaciju simboličnog naziva “Neću nigdje iz inata”:
„Sve novca što ostane, ako Bog da, dolje se neće praviti vila, nego će se praviti normalan objekat za ljudski život, ostalo će ostati na tom računu, biće jedna prava fondacija za pomoć ljudima ugroženim baš kao ja. Daću maksimalno sebe u ovome, nikad nisam bio sebičan. Zato želim da uspije ovo sve. Boriću se do kraja života da napravim još makar pedeset domova.“
Belmiru Dardaganu važno je samo da se vrati na svoju rodnu grudu. Tamo ima dosta obradive zemlje, pa se ne boji za posao. Iako s diplomom ekonomiste, kaže - posao ne bira, posao će sam sebi stvoriti:
„Gospođa Čivša iz Holandije, koja je Sarajka, javila mi se i uputila me, na primjer, u proizvodnju prepelica, lješnjaka, tartufa – koji su sada aktuelni, sve više ljudi u BiH se zanima za taj proizvod koji je jako skup na svjetskom tržištu. Mislim – od svog rada se može živjeti.“
Iako bi imao pravo, Belmir danas nikoga ne optužuje, ni institucije što su mu zatvarale vrata, niti ljude koji su mu kao povratniku bili dužni pomoći.
Susret s Belmirom Dardaganom danas u Tuzli bio je po mnogo čemu drugačiji od onog prvog kada nam je svoju životnu priču ispričao na svom kućnom pragu u Zvorniku.
Bez oba roditelja, sam bez ikakvih primanja borio se sa svojih deset prstiju da uspije u životu. Po cijele dane bi radio fizičke poslove za 8 eura, od tri bi živio, a pet eura bi čuvao da završi fakultet.
Bez vlastitog krova nad glavom godinama je želio obnoviti svoj porušeni dom u Zvorniku, ali obnovu kuće nikada nije uspio ostvariti. Danas je konačno dobio nadu da će se, uz pomoć dobrih ljudi, vratiti na svoju rodnu grudu.
Belmir Dardagan, diplomiranje
„Ljudi su prepoznali tu želju u meni za obnovom moje prijeratne kuće, prepoznali su tu moju hrabrost da stanem pred kamere i kažem šta me tišti. Ja sve mislim da sanjam, pa se uštinem – da znam da je to realnost. Ponosan sam što se pokrenulo ovo sve – u nedelju će radovi početi. Trinaest momaka je već na spisku, koji su se dobrovoljno prijavili, idućeg vikenda će možda iz Pazarića doći autobus ljudi da radi na kući. I oni su se dobrovoljno prijavili. Ljudi koji nemaju novac da pošalju, napišu mi u poruci: 'kamen po kamen – palača'. Neko bi dao komad duše da se ono dolje napravi", kaže Belmir.Belmir kaže da je njegova priča u samo nekoliko dana ujedila Bosnu i Hercegovinu:
„Kad čitam te poruke na internetu, kad me nazovu – tjera vas to na suze – ja mislim da Bosna živi uz mene, da Bosanci u Evropi i svijetu, Australiji, Americi odakle su se javljali, žive za mene. Mislim da se prije spavanja sjete mene i zapitaju se 'dokle li je došao? Šta li će uraditi? Da li će uraditi?'. Javljaju se ljudi, ne gledajući nacionalnost, javljaju se iz mjesta okolo Zvornika, pružaju mi podršku, raduju se što ćemo biti ponovo komšije.“
I dok institucije šute, Belmiru pomažu i skromni ljudi koji su i sami u potrebi:
Porušena Belmirova kuća
„Mislio sam da suza više nema, ali ludi me rasplaču - kad vam napišu da će jedna samohrana majka iz Makedonije uplatiti, pa student iz Visokog da će uplatiti minimalnu sumu, ali od srca... Zahvalio bih se i porodici Spahić iz Zenice – oni su mi se javili s jako dirljivom porukom, jer znaju s kakvim se administrativnim problemom i s kakvim odbijenicama susrećemo i ja i ta porodica. I njihov je dom porušen, ali su skupili i poslali jednu sumu novca, kao podršku, da krenu radovi kod mene na kući.“Posebno ga se dojmila moć medija. Žali što oni u Bosni i Hercegovini nisu više okrenuti običnim malim ljudima koji žele dobro ovoj zemlji:
„Mislim da je to najveća prednost medija, da malim ljudima – da malim ljudima daju šansu da nešto kažu. TV Liberty je prvi medij koji je snimio reportažu dolje, sa ruševine. Ja im se iskreno ovim putem zahvaljujem. Kad pročitate samo komentare na taj jedan klip, na jednom portalu, kad odete na stranicu Slobodne Evrope, pa vidite šta ljudi pišu – to vam govori da je to gledan medij, to vam govori da oni imaju povjerenje nekih ljudi, da su neke priče prije moje uspjele. Jednostavno, do svih ljudi dođe.“
Belmirova želja je da osnuje Fondaciju simboličnog naziva “Neću nigdje iz inata”:
„Sve novca što ostane, ako Bog da, dolje se neće praviti vila, nego će se praviti normalan objekat za ljudski život, ostalo će ostati na tom računu, biće jedna prava fondacija za pomoć ljudima ugroženim baš kao ja. Daću maksimalno sebe u ovome, nikad nisam bio sebičan. Zato želim da uspije ovo sve. Boriću se do kraja života da napravim još makar pedeset domova.“
Belmiru Dardaganu važno je samo da se vrati na svoju rodnu grudu. Tamo ima dosta obradive zemlje, pa se ne boji za posao. Iako s diplomom ekonomiste, kaže - posao ne bira, posao će sam sebi stvoriti:
„Gospođa Čivša iz Holandije, koja je Sarajka, javila mi se i uputila me, na primjer, u proizvodnju prepelica, lješnjaka, tartufa – koji su sada aktuelni, sve više ljudi u BiH se zanima za taj proizvod koji je jako skup na svjetskom tržištu. Mislim – od svog rada se može živjeti.“
Iako bi imao pravo, Belmir danas nikoga ne optužuje, ni institucije što su mu zatvarale vrata, niti ljude koji su mu kao povratniku bili dužni pomoći.