Dnevnik je ove nedelje vodio Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, po sopstvenom priznanju, kritizer i defetista, koji je iz fotelje posmatrao poslednje dramatične događaje i povremeno se priključivao onima koji su širili paniku. Od toga nije odustao ni u ovim dnevničkim beleškama.
Subota, 31. maj
Voda se sa poplavljenih područja polako povlači, ali mulj je ostao. Dublji i gnjecaviji nego što je bio. Iziritirani rijalitijem, u koji se polako pretvarala borba sa bujicama, odjednom, gotovo niotkuda, na blogovima, sajtovima, portalima, pojavili su tekstovi autora koji, izgleda, i nisu baš bili fascinirani onim Vučićevim "Tišina tamo". Na društvenim mrežama, koje su zamenile šerpe i lonce iz devedestih, osvanula je peticija "U Lice Cenzuri". Iz sata u sat, potpisuje se sve više ljudi i organizacija.
Ali, ni vlast ne sedi skrštenih ruku. Troje ljudi je privedeno na informativni razgovor zbog širenja panike preko društvenih mreža, a slična sudbina očekuje, kako se najavljuje, još dvadesetak osoba.
Nedelja, 1. jun
Aleksandar Kristijan Golubović, još neafirmisani srpski slikar i pesnik, u dokolici okoreli kriminalac, ponovo se našao u žiži javnosti. TV Pink, TV Prva, TV B92 i TV Hepi, odlučila je Republička radiodifuzna agencija, nisu prekršile Zakon o radiodifuziji ni Kodeks ponašanja emitera prikazujući Kristijana kao finog, lepo vaspitanog momka, sa prefinjenim manirima i do sada, valjda zbog čestih boravaka u zatvoru, sputanoj sklonosti ka umetnosti.
Gotovo u isto vreme, osamnaestogodišnji P.B. nakon što je ceo dan punio džakove za nasip, seo je i na fejsbuk profilu napisao ono što je čuo od drugih volontera. Uhapšen je sutradan pod optužbom da je širio paniku. Proveo je devet dana u ćeliji, zajedno sa dilerom i ubicom.
P.B. inače, ne zna da slika, niti piše poeziju. I nije do sada bio u zatvoru. Dakle, nema šanse da se pojavi na "Pinku".
Ponedeljak, 2. jun
Dr. Uglješa Grušić sa Univerziteta u Notinghemu, dr. Branislav Radeljić, sa Univerziteta u Istočnom Londonu, i Slobodan Tomić, doktorant Londonske škole ekonomije i političkih nauka, objavili su na sajtu Peščanika analizu doktorskog rada Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova. I ne samo da su utvrdili da je rad daleko ispod standarda doktorata u pogledu sadržine i naučnog doprinosa, već su praktično dokazali da se radi o plagijatu.
Nisam siguran da je obrazloženje glupo ali gotovo da mogu da pretpostavim kako se osećao Srđan Verbić, ministar prosvete, koji je za doktorat potrošio 13 godina a vunderkind Stefanović samo dve. Ipak, Verbić ne treba da očajava.
Zamislite kada bi u Srbiji svi doktoranti trošili po deceniju za disertaciju! Gde bi nam bila nauka? I još važnije: ko bi onda bio ministar?
Utorak, 3. jun
Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, upozorila je srpske vlasti na rastuću cenzuru na internetu. Dobrano je i iznervirala Aleksandra Vučića koji je zatražio, ni manje ni više, izvinjenje ili dokaze da je Vlada umešana u onesposobljavanje pojedinih sajtova i skidanje tekstova sa nekih portala.
Izvinjenje, naravno, nije dobio, jer država, ne samo da ne sme da ograničava slobodu medija, već mora da je osigura, ali je zato još jednom pokazao, najblaže rečeno, nediplomatski takt. Nedavno je na sličan način odgovorio Majklu Devenportu, šefu Delegacije EU u Srbiji, povodom kritika o stanju u medijskoj sferi. Izvinjenje nije tražio ali je poručio, da je Devenport, zapravo, potpao pod uticaj "unutrašnjeg neprijatelja". I Devenport i gospođa Mijatović su, smatra Vučić, "obmanuti". Dunja naročito. I to u trenutku dok grupa hakera uporno obara sajt Peščanika.
Moram da priznam da gluplje obrazloženje nisam čuo.
Sreda, 4. jun
Zovu me iz Danasa sa pitanjem kako objašnjavam zašto o cenzuri ćuti ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. Prvo što mi pada na pamet je da je njegovu ulogu preuzeo Aleksandar Vučić koji, kao što znamo, ima bogato iskustvo i iz ovog resora. Ipak, čini mi se da je bliže istini to da je Tasovac u nekoj vrsti "nemoguće misije".
Da li će i do kada Tasovac uspevati ovakvom ekvilibristikom da zadovolji i Vučića i demokratsku javnost, čiji je do skora bio miljenik, ne bih da prognoziram. Ali, jedno je sigurno: i ćutanje je odgovor. Nemušti, ali ipak odgovor.
Četvrtak, 5. jun
I dok Vučić ima stanovitih problema sa online zajednicom, njegov saborac, predsednik Republike Tomislav Nikolić, muku muči sa ofline medijima. Posebno mu je zasmetao dnevni list "Blic" koji ovih dana veliku pažnju posvećuje aferi u kojoj je u glavnoj roli izvesni Predrag Mikić, predsednikov savetnik. Ovaj biznismen, kako piše "Blic", ucenjivao je direktorku Agencije za privatizaciju Vidu Uzelac i tražio od nje da po ubrzanom postupku proda nekakav ugostiteljski objekat njegovom sinu Žarku.
Nikolić je, međutim, pisanje "Blica" shvatio kao "ispad medija" i pokušaj da se umanji njegov lični i ugled institucije predsednika Republike i to uprkos želji naroda da baš on bude na čelu države.
Ni u ovom slučaju nije moglo bez teorije zavere. Tomislav Nikolić, naime, smatra da jedan od mogućih razloga za, kako kaže, kampanju koju već duže vreme protiv njega vodi "Blic", vlasnička struktura ovog dnevnog lista. Ili, hajde da banalizujem, "Ringier Axel Springer", odnosno Švajcarci i Nemci, seli pa se dogovorili da ruše ugled predsednika Srbije i to preko nekog privatnika iz Kraljeva!?
Što bi rekli klinci - da nije malo tu mač i za Tomislava Nikolića?
Petak, 6. jun
Izašao je 900. broj "Vranjskih". Povod za slavlje, naročito ako se zna kroz šta sve je prošao ovaj lokalni nedeljnik, od pretnji smrću novinarima, obijanja i razbijanja redakcije, do tužbi po Šešeljevom zakonu o javnom informisanju. Ipak, u redakciji je nekako neuobičajeno tiho. U skladu sa vremenom i situacijom, čini se, jer u "Vranjskim", i posle skoro 20 godina, strahuju za sopstvenu egzistenciju, za goli opstanak novine, kao, uostalom, i većina lokalnih medija u Srbiji, koji nisu na državnim jaslama.
Neko reče: najgore je iza nas, najteže je pred nama. Samo, dokle?
Subota, 31. maj
Voda se sa poplavljenih područja polako povlači, ali mulj je ostao. Dublji i gnjecaviji nego što je bio. Iziritirani rijalitijem, u koji se polako pretvarala borba sa bujicama, odjednom, gotovo niotkuda, na blogovima, sajtovima, portalima, pojavili su tekstovi autora koji, izgleda, i nisu baš bili fascinirani onim Vučićevim "Tišina tamo". Na društvenim mrežama, koje su zamenile šerpe i lonce iz devedestih, osvanula je peticija "U Lice Cenzuri". Iz sata u sat, potpisuje se sve više ljudi i organizacija.
Ali, ni vlast ne sedi skrštenih ruku. Troje ljudi je privedeno na informativni razgovor zbog širenja panike preko društvenih mreža, a slična sudbina očekuje, kako se najavljuje, još dvadesetak osoba.
Nedelja, 1. jun
Aleksandar Kristijan Golubović, još neafirmisani srpski slikar i pesnik, u dokolici okoreli kriminalac, ponovo se našao u žiži javnosti. TV Pink, TV Prva, TV B92 i TV Hepi, odlučila je Republička radiodifuzna agencija, nisu prekršile Zakon o radiodifuziji ni Kodeks ponašanja emitera prikazujući Kristijana kao finog, lepo vaspitanog momka, sa prefinjenim manirima i do sada, valjda zbog čestih boravaka u zatvoru, sputanoj sklonosti ka umetnosti.
Gotovo u isto vreme, osamnaestogodišnji P.B. nakon što je ceo dan punio džakove za nasip, seo je i na fejsbuk profilu napisao ono što je čuo od drugih volontera. Uhapšen je sutradan pod optužbom da je širio paniku. Proveo je devet dana u ćeliji, zajedno sa dilerom i ubicom.
P.B. inače, ne zna da slika, niti piše poeziju. I nije do sada bio u zatvoru. Dakle, nema šanse da se pojavi na "Pinku".
Ponedeljak, 2. jun
Dr. Uglješa Grušić sa Univerziteta u Notinghemu, dr. Branislav Radeljić, sa Univerziteta u Istočnom Londonu, i Slobodan Tomić, doktorant Londonske škole ekonomije i političkih nauka, objavili su na sajtu Peščanika analizu doktorskog rada Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova. I ne samo da su utvrdili da je rad daleko ispod standarda doktorata u pogledu sadržine i naučnog doprinosa, već su praktično dokazali da se radi o plagijatu.
Svetlana Lukić
Prema rečima Svetlane Lukić, urednice Peščanika, odmah po objavljivanju teksta krenuli su hakerski napadi, očigledno dobro organizovani i to sa više adresa od kojih je jedna locirana na serveru Univerziteta "Megatrend", na kojem je Stefanović doktorirao. Sajt je ubrzo oboren, a napadi su nastavljeni uprkos zaklinjanju Miće Jovanovića, rektora ovog univerziteta, da se radi o autentičnom naučnom delu, i pojašnjenju Aleksandra Vučića da nikada nije pročitao "gluplje obrazloženje".Nisam siguran da je obrazloženje glupo ali gotovo da mogu da pretpostavim kako se osećao Srđan Verbić, ministar prosvete, koji je za doktorat potrošio 13 godina a vunderkind Stefanović samo dve. Ipak, Verbić ne treba da očajava.
Zamislite kada bi u Srbiji svi doktoranti trošili po deceniju za disertaciju! Gde bi nam bila nauka? I još važnije: ko bi onda bio ministar?
Utorak, 3. jun
Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, upozorila je srpske vlasti na rastuću cenzuru na internetu. Dobrano je i iznervirala Aleksandra Vučića koji je zatražio, ni manje ni više, izvinjenje ili dokaze da je Vlada umešana u onesposobljavanje pojedinih sajtova i skidanje tekstova sa nekih portala.
Izvinjenje, naravno, nije dobio, jer država, ne samo da ne sme da ograničava slobodu medija, već mora da je osigura, ali je zato još jednom pokazao, najblaže rečeno, nediplomatski takt. Nedavno je na sličan način odgovorio Majklu Devenportu, šefu Delegacije EU u Srbiji, povodom kritika o stanju u medijskoj sferi. Izvinjenje nije tražio ali je poručio, da je Devenport, zapravo, potpao pod uticaj "unutrašnjeg neprijatelja". I Devenport i gospođa Mijatović su, smatra Vučić, "obmanuti". Dunja naročito. I to u trenutku dok grupa hakera uporno obara sajt Peščanika.
Moram da priznam da gluplje obrazloženje nisam čuo.
Sreda, 4. jun
Zovu me iz Danasa sa pitanjem kako objašnjavam zašto o cenzuri ćuti ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. Prvo što mi pada na pamet je da je njegovu ulogu preuzeo Aleksandar Vučić koji, kao što znamo, ima bogato iskustvo i iz ovog resora. Ipak, čini mi se da je bliže istini to da je Tasovac u nekoj vrsti "nemoguće misije".
Ivan Tasovac
On bi, sa jedne strane, da zadrži imidž "razbarušenog intelektualca" koji ga je pratio tokom dosadašnje karijere. Ipak, Vlada Srbije nije Beogradska filharmonija i ministar kulture i informisanja to vrlo dobro zna. Zato se i trudi da se strogo drži partiture po kojoj diriguje premijer, bez ikakvih solo deonica.Da li će i do kada Tasovac uspevati ovakvom ekvilibristikom da zadovolji i Vučića i demokratsku javnost, čiji je do skora bio miljenik, ne bih da prognoziram. Ali, jedno je sigurno: i ćutanje je odgovor. Nemušti, ali ipak odgovor.
Četvrtak, 5. jun
I dok Vučić ima stanovitih problema sa online zajednicom, njegov saborac, predsednik Republike Tomislav Nikolić, muku muči sa ofline medijima. Posebno mu je zasmetao dnevni list "Blic" koji ovih dana veliku pažnju posvećuje aferi u kojoj je u glavnoj roli izvesni Predrag Mikić, predsednikov savetnik. Ovaj biznismen, kako piše "Blic", ucenjivao je direktorku Agencije za privatizaciju Vidu Uzelac i tražio od nje da po ubrzanom postupku proda nekakav ugostiteljski objekat njegovom sinu Žarku.
Nikolić je, međutim, pisanje "Blica" shvatio kao "ispad medija" i pokušaj da se umanji njegov lični i ugled institucije predsednika Republike i to uprkos želji naroda da baš on bude na čelu države.
Ni u ovom slučaju nije moglo bez teorije zavere. Tomislav Nikolić, naime, smatra da jedan od mogućih razloga za, kako kaže, kampanju koju već duže vreme protiv njega vodi "Blic", vlasnička struktura ovog dnevnog lista. Ili, hajde da banalizujem, "Ringier Axel Springer", odnosno Švajcarci i Nemci, seli pa se dogovorili da ruše ugled predsednika Srbije i to preko nekog privatnika iz Kraljeva!?
Što bi rekli klinci - da nije malo tu mač i za Tomislava Nikolića?
Petak, 6. jun
Izašao je 900. broj "Vranjskih". Povod za slavlje, naročito ako se zna kroz šta sve je prošao ovaj lokalni nedeljnik, od pretnji smrću novinarima, obijanja i razbijanja redakcije, do tužbi po Šešeljevom zakonu o javnom informisanju. Ipak, u redakciji je nekako neuobičajeno tiho. U skladu sa vremenom i situacijom, čini se, jer u "Vranjskim", i posle skoro 20 godina, strahuju za sopstvenu egzistenciju, za goli opstanak novine, kao, uostalom, i većina lokalnih medija u Srbiji, koji nisu na državnim jaslama.
Neko reče: najgore je iza nas, najteže je pred nama. Samo, dokle?