U državi u kojoj ima više od milion nepismenih, gde se zatvaraju prodavnice patika ali i fabrike, knjiga postaje biznis. Razlog za dobru prodaju knjiga treba tražiti i u činjenici da su cene knjiga u Srbiji dvaput niže nego u susedstvu ili u Evropi.
U zemlji u kojoj ima 1.3 miliona nepismenih događa se nesvakidašnji tržišni fenomen da se najužem centru gradova u Srbiji useljavaju novi lanci knjižara. Pre nekoliko decenija čitati knjigu značilo je biti u trendu.
U međuvremenu su se trendovi menjali, a knjižare nestajale. Prodavci u Bulevaru kralja Aleksandra kažu da su knjižare novost na kulturnoj mapi grada.
„Cena ne bi trebalo da je odlučujuća, ali nekada jeste. Imam utisak da to više nije privilegija nekog ko ima više novca ili ko je bolje obrazovan“, kaže jedan prodavac knjiga u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu.
„U poslednje vreme se kupuje literatura koja je uglavnom „opuštajuća“ bez nekih preteških tema. Pred Novu godinu je baš bila gužva, dva-tri dana. Isto je bilo za Božić“, kaže prodavačica.
Novi knjižari izrasli su na ruševinama nekadašnjih državnih izdavača i ekspanzija je logična posledica razvoja i konsolidovanja izdavačke produkcije. Dejan Ilić vlasnik „Fabrike knjiga“ je uveren da je privid knjižarske najezde posledica tržišnog monopola jednog ili dva izdavača.
„Ovde vi imate jednu vrstu monopola koji uspostavlja jedna izdavačka kuća i jedan lanac knjižara. Neko misli da se time rešava kulturna potreba za knjigama i književnošću ili da se pravi neki biznis. To je naravno naopako i nemože dugo trajati. Naravno nije reč o knjižarama već je reč o jednoj izdavačkoj kući koja se širi i stvara utisak da se nešto događa, a zapravo se ne događa ništa“, kaže Dejan Ilić vlasnik „Fabrike knjiga“.
Da li je završeno "mračno doba" knjižarstva, kada su menjačnice, butici i parfimerije preuzimale primat nad knjigom? Prodaje se najviše beletristika, rasprodaje uspeha, beg od stvarnosti. Knjiga se danas tretira kao suvenir.
„Imam utisak posebno sada kada su bili praznici da se baš dosta kupovala knjiga kao poklon. Samo kupujem devojci knjigu za poklon za rođendan“, kažu dvojica kupaca.
Poneki od kupaca znali bi reći da su današnje knjižare bezlične, bez duha, istovetne kako u izlogu tako i u naslovima.
„Sada smo sa španskih serija prešli na turske, a oni koji su voleli knjigu i dalje je vole. Da li se povećao prosečan broj čitalaca u odnosu na raniji period ne znam“, reče jedan stariji kupac koji traga za stručnom literaturom.
Pristupačne cene zbog jeftine radne snage
Prosečna cena knjige u Srbiji kreće se oko sedam, osam evra, a tiraži su oko 400 do 500 primeraka. Možda razlog za dobru prodaju treba tražiti i u činjenici da su cene knjiga u Srbiji dvaput niže nego u Hrvatskoj i skoro četiri puta niže nego u Sloveniji.
„To je tako zato što su ljudi ovde strašno jeftini. Jeftini su pisci, jeftini urednici, jeftini prevodioci. Iznosi koji se plaćaju prevodiocima kod nas su čak i do deset puta manji nego negde drugde. Dešavalo se da su neki poznati pisci zabranjivali da se njihove knjige izdaju u Srbiji. To se desilo sa Ljosom sa Kunderom. Eto zašto knjige nažalost mogu biti jeftinije“, kaže Ilić.
Da li je čitalačka publika u Srbiji postala vidljivija zbog pristupačne cene i marketinga ili je povratak knjizi, znak promene društvenih vrednosti, odgovara Gojko Božović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.
„Danas knjižare nisu na onim tradicionalnim mestima na koje smo navikli. One se nalaze u tržnim centrima i one su deo šoping molova jer je to strategija potrošačkog društva i potrošačke civilizacije. Iako su čitaoci raznovrsni knjižare nisu i one sve liče jedne na drugu", kaže Božović.
Jednako su šarene korice bez obzira o kom izdanju i kom jeziku je reč, primećuje Gojko Božović i zaključuje:
"Čitaoci u romanu očekuju ne samo priču nego neku vrstu spoznaje vlastitog sveta. Žele da nešto od svog vlastitog iskustva, života, svakodnevice prepoznaju u romanu kojeg čitaju“.
Od malih "knjižara u kraju" koje su krajem prošlog veka dominirale, moderno opremljene knjižare, identičnog izgleda danas se najčešće viđaju u trgovinskim lancima i šoping molovima.
Dvadesetak izdavača u Srbiji u proseku objavi između 200 i 300 naslova godišnje. Knjiga je tako postala vruća roba koju komercijalni izdavači po svojoj prirodi žele prodati u kratkom roku.
U zemlji u kojoj ima 1.3 miliona nepismenih događa se nesvakidašnji tržišni fenomen da se najužem centru gradova u Srbiji useljavaju novi lanci knjižara. Pre nekoliko decenija čitati knjigu značilo je biti u trendu.
U međuvremenu su se trendovi menjali, a knjižare nestajale. Prodavci u Bulevaru kralja Aleksandra kažu da su knjižare novost na kulturnoj mapi grada.
„Cena ne bi trebalo da je odlučujuća, ali nekada jeste. Imam utisak da to više nije privilegija nekog ko ima više novca ili ko je bolje obrazovan“, kaže jedan prodavac knjiga u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu.
„U poslednje vreme se kupuje literatura koja je uglavnom „opuštajuća“ bez nekih preteških tema. Pred Novu godinu je baš bila gužva, dva-tri dana. Isto je bilo za Božić“, kaže prodavačica.
Novi knjižari izrasli su na ruševinama nekadašnjih državnih izdavača i ekspanzija je logična posledica razvoja i konsolidovanja izdavačke produkcije. Dejan Ilić vlasnik „Fabrike knjiga“ je uveren da je privid knjižarske najezde posledica tržišnog monopola jednog ili dva izdavača.
Dejan Ilić, vlasnik "Fabrike knjiga": Ovde imamo jednu vrstu monopola koji uspostavlja jedna izdavačka kuća i jedan lanac knjižara.
„Ovde vi imate jednu vrstu monopola koji uspostavlja jedna izdavačka kuća i jedan lanac knjižara. Neko misli da se time rešava kulturna potreba za knjigama i književnošću ili da se pravi neki biznis. To je naravno naopako i nemože dugo trajati. Naravno nije reč o knjižarama već je reč o jednoj izdavačkoj kući koja se širi i stvara utisak da se nešto događa, a zapravo se ne događa ništa“, kaže Dejan Ilić vlasnik „Fabrike knjiga“.
Da li je završeno "mračno doba" knjižarstva, kada su menjačnice, butici i parfimerije preuzimale primat nad knjigom? Prodaje se najviše beletristika, rasprodaje uspeha, beg od stvarnosti. Knjiga se danas tretira kao suvenir.
„Imam utisak posebno sada kada su bili praznici da se baš dosta kupovala knjiga kao poklon. Samo kupujem devojci knjigu za poklon za rođendan“, kažu dvojica kupaca.
Poneki od kupaca znali bi reći da su današnje knjižare bezlične, bez duha, istovetne kako u izlogu tako i u naslovima.
„Sada smo sa španskih serija prešli na turske, a oni koji su voleli knjigu i dalje je vole. Da li se povećao prosečan broj čitalaca u odnosu na raniji period ne znam“, reče jedan stariji kupac koji traga za stručnom literaturom.
Pristupačne cene zbog jeftine radne snage
Prosečna cena knjige u Srbiji kreće se oko sedam, osam evra, a tiraži su oko 400 do 500 primeraka. Možda razlog za dobru prodaju treba tražiti i u činjenici da su cene knjiga u Srbiji dvaput niže nego u Hrvatskoj i skoro četiri puta niže nego u Sloveniji.
Sajam knjiga u Beogradu - ilustracija
„To je tako zato što su ljudi ovde strašno jeftini. Jeftini su pisci, jeftini urednici, jeftini prevodioci. Iznosi koji se plaćaju prevodiocima kod nas su čak i do deset puta manji nego negde drugde. Dešavalo se da su neki poznati pisci zabranjivali da se njihove knjige izdaju u Srbiji. To se desilo sa Ljosom sa Kunderom. Eto zašto knjige nažalost mogu biti jeftinije“, kaže Ilić.
Da li je čitalačka publika u Srbiji postala vidljivija zbog pristupačne cene i marketinga ili je povratak knjizi, znak promene društvenih vrednosti, odgovara Gojko Božović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.
„Danas knjižare nisu na onim tradicionalnim mestima na koje smo navikli. One se nalaze u tržnim centrima i one su deo šoping molova jer je to strategija potrošačkog društva i potrošačke civilizacije. Iako su čitaoci raznovrsni knjižare nisu i one sve liče jedne na drugu", kaže Božović.
Jednako su šarene korice bez obzira o kom izdanju i kom jeziku je reč, primećuje Gojko Božović i zaključuje:
"Čitaoci u romanu očekuju ne samo priču nego neku vrstu spoznaje vlastitog sveta. Žele da nešto od svog vlastitog iskustva, života, svakodnevice prepoznaju u romanu kojeg čitaju“.
Od malih "knjižara u kraju" koje su krajem prošlog veka dominirale, moderno opremljene knjižare, identičnog izgleda danas se najčešće viđaju u trgovinskim lancima i šoping molovima.
Dvadesetak izdavača u Srbiji u proseku objavi između 200 i 300 naslova godišnje. Knjiga je tako postala vruća roba koju komercijalni izdavači po svojoj prirodi žele prodati u kratkom roku.