Izjava premijera Srbije Ivice Dačića da Beograd rezolucijom o pregovorima sa Prištinom predlaže rešenje za paralelizam i paralizu institucija na Kosovu otvorila je pitanje da li to Beograd nagoveštava ukidanje svojih insititucija na Kosovu. Dok su Srbi sa severa Kosova to shvatili upravo tako zvaničnici kažu da se može govoriti samo o preformatiranju tih institucija u zajednicu srpskih autonomnih opština, ali tek ako bude postignut dogovor sa Prištinom na osnovu srpske platforme.
Za predstavnike Srba sa severa Kosova kao da nema dileme. Termin paralelizam institucija koji je upotrebio premijer Srbije Ivica Dačić za njih, prema rečima Marka Jakšića, znači samo jedno.
„Mi smo prvi put počeli da nazivamo isntitucije države Srbije tzv. paralelnim institucijama što mislim da vodi ka tome da sve što miriše na državu Srbiju mora da nestane sa Kosova i Metohije ako želimo da dobijemo datum za početak pregovora sa EU“, rekao je Jakšić.
Međutim, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Milovan Drecun kaže da nakon usvajanja rezolucije u parlamentu srpske institucije na Kosovu nastavljaju da žive, ali da bi se u jednom trenutku ako bi bio postignut dogovor sa Prištinom moglo govoriti o preformatiranju postojećih sprskih institucija u nešto što Beograd sada zove zajednica sprskih autonomnih opština.
„Ali dok god se ne postigne dogovor, a pregovori mogu da traju mesec dana, godinu ili deset godina, neće biti nikakvog gašenja srpskih institucija. Njihovo preformatiranje se isključivo podrazumeva i očekuje samo onda kada bude eventualno postignut konačni dogovor između Prištine i Beograda i kada bude promenjen Ustav Kosova u koji bi ušlo ono što je dogovoreno“, navodi Drecun.
Za razliku od ranijeg perioda Beograd sada pristaje da razgovara o paralelizmu institucija na Kosovu o čemu svedoče reči premijera Ivice Dačića koji je rekao da Srbija predlaže „rešenje za paralelizam i paralizu institucija na Kosovu, čime se priznaje njegova celovitost u smislu Rezolucije SB UN 1244, ali bez priznavanja nezavisnosti“.
"Potrebne su nam institucije koje priznaju i Beograd i Priština“, rekao je Dačić predstavljajući rezoluciju.
No, da rešenja koja zajednički, a u stvari sa prlično različitih pozicija, predlažu Vlada i predsednik države, neće proći bez polemike u subotu u parlamentu pokazuje i sednica skupštinskog Odbora za Kosovo.
Krnja platforma
Predlog rezolucuje o osnovama za razgovore sa Prištinom i Platforma iz koje je proistekao taj dokument usvojeni su pre dva dana na zajedničkoj sednici Vlade i predsednika Srbije. Iako su sporne odredbe iz platforme izbačene, poput prekidanja pregovora, mnogi poslanici su upravo u obrazloženju rezolucije koje je predstavio savetnik predsednika države Marko Đurić videli zamku.
„Rešenja koja su sadržana u obrazloženju rezolucije trasiraće i obavezaće Vladu da u nastavku pregovora svi sporazumu koji budu zaključivani budu na liniji ciljeva koji su proklamovani u ovoj rezoluciji“, rekao je Đurić.
„Mi imamo obrazloženje rezolucije koje je krnja platforma. Platforma predsednika Republike je odbijena od strane Vlade, svih parlamentarnih stranka sem DSS-a i usvojena od strane kosovskih Srba. Kada otklonite vaše međusobne razlike siguran sam da će na kraju Tomislav Nikolić odlučiti da ne bude Koštunica već da bude Tadić“, poručio je Stefanović.
Koštuničina Demokratska stranka Srbije predlaže da se Beograd drži svog tumačenja realnosti na Kosovu i onoga što ima dok se ne otvore razgovori o statusu.
„Realnost je da Srbi imamju svoje opštine, da postoje mnoge funkcionalne delatnosti kojima Srbija upravlja i da to čini sa stanovišta svoga Ustava. Znači, mi se moramo ponašati onako kako i Albanci u toj stvari“, rekao je Slobodan Samardžić, šef polaničke grupe DSS-a.
Najdalje u kritikama Vlade, kao i u ranijim skupštinskim sazivima, odlazi LDP. Poslanik Zoran Ostojić obrazloženje rezolucije tumači tako kao da ga je pisao neko ko hoće da minira buduće pregovarače-
„U pitanju je tzv. jedinstvo kod papira koji nije uspeo u ovom trenutku da spreči pregovore kako je to imala platforma, odnosno da snage u vladajućoj većini koje su za zamrzavanje konflikta, za odlaganje bilo kakvog rešenja nisu u ovom trenutklu nadvladale, ali ne znači na osnovu ovog papira da neće u budućnosti. Šta je suština zalaganja da Kosovo ostane zamrznuti konflikt – suština je da se zaustavi evropski put Srbije, da se ne dobije datum i da se uđe u proces u kojem je Makedonija već osam gopdina. To je nekome cilj i zato se pojavila platforma“, rekao je Ostojić.
Na ove, a verovatno i brojne druge primedbe i kritike imaće priliku da odgovore i predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Ivica Dačić u subotu u parlamentu kada se očekuje da poslanici usvoje vladin predlog rezolucije o razgovoriam sa Prištinom.
Za predstavnike Srba sa severa Kosova kao da nema dileme. Termin paralelizam institucija koji je upotrebio premijer Srbije Ivica Dačić za njih, prema rečima Marka Jakšića, znači samo jedno.
„Mi smo prvi put počeli da nazivamo isntitucije države Srbije tzv. paralelnim institucijama što mislim da vodi ka tome da sve što miriše na državu Srbiju mora da nestane sa Kosova i Metohije ako želimo da dobijemo datum za početak pregovora sa EU“, rekao je Jakšić.
Međutim, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Milovan Drecun kaže da nakon usvajanja rezolucije u parlamentu srpske institucije na Kosovu nastavljaju da žive, ali da bi se u jednom trenutku ako bi bio postignut dogovor sa Prištinom moglo govoriti o preformatiranju postojećih sprskih institucija u nešto što Beograd sada zove zajednica sprskih autonomnih opština.
„Ali dok god se ne postigne dogovor, a pregovori mogu da traju mesec dana, godinu ili deset godina, neće biti nikakvog gašenja srpskih institucija. Njihovo preformatiranje se isključivo podrazumeva i očekuje samo onda kada bude eventualno postignut konačni dogovor između Prištine i Beograda i kada bude promenjen Ustav Kosova u koji bi ušlo ono što je dogovoreno“, navodi Drecun.
Za razliku od ranijeg perioda Beograd sada pristaje da razgovara o paralelizmu institucija na Kosovu o čemu svedoče reči premijera Ivice Dačića koji je rekao da Srbija predlaže „rešenje za paralelizam i paralizu institucija na Kosovu, čime se priznaje njegova celovitost u smislu Rezolucije SB UN 1244, ali bez priznavanja nezavisnosti“.
"Potrebne su nam institucije koje priznaju i Beograd i Priština“, rekao je Dačić predstavljajući rezoluciju.
No, da rešenja koja zajednički, a u stvari sa prlično različitih pozicija, predlažu Vlada i predsednik države, neće proći bez polemike u subotu u parlamentu pokazuje i sednica skupštinskog Odbora za Kosovo.
Krnja platforma
Predlog rezolucuje o osnovama za razgovore sa Prištinom i Platforma iz koje je proistekao taj dokument usvojeni su pre dva dana na zajedničkoj sednici Vlade i predsednika Srbije. Iako su sporne odredbe iz platforme izbačene, poput prekidanja pregovora, mnogi poslanici su upravo u obrazloženju rezolucije koje je predstavio savetnik predsednika države Marko Đurić videli zamku.
„Rešenja koja su sadržana u obrazloženju rezolucije trasiraće i obavezaće Vladu da u nastavku pregovora svi sporazumu koji budu zaključivani budu na liniji ciljeva koji su proklamovani u ovoj rezoluciji“, rekao je Đurić.
Borislav Stefanović
Obrazloženje je međutim, za Borka Stefanovića, nekadašnjeg beogradskog pregovarača a sada šefa poslaničke grupe Demokratske stranke, u suprotnosti sa samim tekstom rezolucije.„Mi imamo obrazloženje rezolucije koje je krnja platforma. Platforma predsednika Republike je odbijena od strane Vlade, svih parlamentarnih stranka sem DSS-a i usvojena od strane kosovskih Srba. Kada otklonite vaše međusobne razlike siguran sam da će na kraju Tomislav Nikolić odlučiti da ne bude Koštunica već da bude Tadić“, poručio je Stefanović.
Koštuničina Demokratska stranka Srbije predlaže da se Beograd drži svog tumačenja realnosti na Kosovu i onoga što ima dok se ne otvore razgovori o statusu.
„Realnost je da Srbi imamju svoje opštine, da postoje mnoge funkcionalne delatnosti kojima Srbija upravlja i da to čini sa stanovišta svoga Ustava. Znači, mi se moramo ponašati onako kako i Albanci u toj stvari“, rekao je Slobodan Samardžić, šef polaničke grupe DSS-a.
Najdalje u kritikama Vlade, kao i u ranijim skupštinskim sazivima, odlazi LDP. Poslanik Zoran Ostojić obrazloženje rezolucije tumači tako kao da ga je pisao neko ko hoće da minira buduće pregovarače-
„U pitanju je tzv. jedinstvo kod papira koji nije uspeo u ovom trenutku da spreči pregovore kako je to imala platforma, odnosno da snage u vladajućoj većini koje su za zamrzavanje konflikta, za odlaganje bilo kakvog rešenja nisu u ovom trenutklu nadvladale, ali ne znači na osnovu ovog papira da neće u budućnosti. Šta je suština zalaganja da Kosovo ostane zamrznuti konflikt – suština je da se zaustavi evropski put Srbije, da se ne dobije datum i da se uđe u proces u kojem je Makedonija već osam gopdina. To je nekome cilj i zato se pojavila platforma“, rekao je Ostojić.
Na ove, a verovatno i brojne druge primedbe i kritike imaće priliku da odgovore i predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Ivica Dačić u subotu u parlamentu kada se očekuje da poslanici usvoje vladin predlog rezolucije o razgovoriam sa Prištinom.