Vlast Srbije je nudila nagodbu Haškom tribunalu, ali je to ovaj sud odbio. Naime, lokalni mediji potvrđuju da je državni vrh Srbije ponudio Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu da odustane od debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o tom sudu ukoliko bi se dopustilo da osuđenici srpske nacionalnosti kazne služe u srpskim, a ne evropskim zatvorima.
Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, nakon oslobađajuće presude hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, pompezno je zakazao raspravu o Haškom tribunalu 10. aprila u Generalnoj skupštini svetske organizacije. Da je Beograd, međutim, i sam u međuvremenu shvatio da od te debate ne može mnogo dobiti svedoči i to što je pokušao da od nje odustane pod određenim uslovom. Uslov je bio da se od Haškog tribunala isposluje da osuđenici sprske nacionalnosti kazne zatvora služe Srbiji.
U Haškom sudu su za Radio Slobodna Evropa rekli da nemaju nikakav komentar o tome.
Tužilac Srbije za Ratne zločine Vladimir Vukčević kazao je za naš radio da je i sam ranije bio zastupik ideje da domaći osuđenici budu smešteni na izdražavnje kazne u domaćim zatvorima, ali da o pokušaju poslednje trgovine, koja podrazumeva odricanje od debate o Haškom tribunalu u Ujedinjenim nacijama nema direktna saznanja:
“Svojevremeno smo gospodin Rasim Ljajić, šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, i ja imali tu ideju i razgovarali sa tužiteljkom Carlom del Ponte o tome da naši osuđenici kazne služe u našim zatvorima, ali ta ideja je propala, a ovoj novoj ja imam saznanja samo iz medija”.
Sumnjičavost u regionu
Sasvim je belodano da je Jeremićeva ideja o zakazivanju debate o Haškom tribunalu u svetskoj organizaciji prilično mrtvorođena i čini se da to, pored domaćih diplomata, međunarodnih pravnika i analitičara, i sam državni vrh Srbije uviđa.
I pragmatično gledano, Srbiji nimalo ne odgovora ovo Jeremićevo razmahivanje i premeštanje akcenta sa prvog državnog prioriteta, 10. aprila je to, svakako, išcekivanje izveštaja o dijalogu Beograd-Priština koji priprema visoka predstavnica EU Cahterine Ashton, kao i izveštaja Evropske komisije, od kojih zavisi da li će Srbija u junu dobiti datum početka pregovora o članstvu sa Briselom. Nije zato čudno što je Nikolić pokušao od te debate da odustane.
“Postoji sumnjičavost u regionu, odnosno, često se ne veruje da se oni koji su osuđeni zaista i nalaze u zatvoru. Bilo je mnogo slučajeva kada su porodice žrtava ratnih zločina, za koje su osuđeni državljani Srbije iznosile javno sumnje o tome da se ti osuđeni zbilja nalaze u zatvorima u Srbiji. Za njih je, takođe, teško prihvatljiva i činjenica da se oni brane sa slobode i da se u trenutku izricanja prvostepene presude, čekajući pravosnažnu, nalaze na slobodi. U tom smislu, dakle, ta ideja Srbije bila je i jeste potpuno bespredmetna. Drugo, ona nikome ni u političkom smislu ne bi donela nikakve koristi niti bi to iko uzeo kao neko jako zalaganje i ispoljavanje nekog patriotskog odnosa prema onima koji su osuđeni”, ocenjuje Nataša Kandić, naglašavajući da bi takvo rešenje, čak kad bi i bilo dopustivo, samo otvorilo nov kanal nepoverenja u regionu.
To pitanje, kaže ona, treba izbegavati upravo zbog obaveze za uspostavljanje poverenja među državama i institucijama u regionu. A zahtevi da haški optuženici zatvorske kazne služe u svojim zemljama nikako tome ne bi doprineli.
Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, nakon oslobađajuće presude hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, pompezno je zakazao raspravu o Haškom tribunalu 10. aprila u Generalnoj skupštini svetske organizacije. Da je Beograd, međutim, i sam u međuvremenu shvatio da od te debate ne može mnogo dobiti svedoči i to što je pokušao da od nje odustane pod određenim uslovom. Uslov je bio da se od Haškog tribunala isposluje da osuđenici sprske nacionalnosti kazne zatvora služe Srbiji.
Vuk Jeremić
Nedavno je, pomenuvši predstojeću debatu o Tribunalu na Ist Riveru, predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao da je pokušao da nađe drugačije rešenje, ali da mu to nije pošlo za rukom i da zato, nažalost, ide u Njujork u aprilu, gde će biti i prvi govornik u debati. I njegov savetnik Oliver Antić medijima je potvrdio da je Nikolićeva ideja bila da haški osuđenici zatvorske kazne izdržavaju u Srbiji pod nadzorom UN, ali da to nije naišlo na odziv u Tribunalu.U Haškom sudu su za Radio Slobodna Evropa rekli da nemaju nikakav komentar o tome.
Tužilac Srbije za Ratne zločine Vladimir Vukčević kazao je za naš radio da je i sam ranije bio zastupik ideje da domaći osuđenici budu smešteni na izdražavnje kazne u domaćim zatvorima, ali da o pokušaju poslednje trgovine, koja podrazumeva odricanje od debate o Haškom tribunalu u Ujedinjenim nacijama nema direktna saznanja:
“Svojevremeno smo gospodin Rasim Ljajić, šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, i ja imali tu ideju i razgovarali sa tužiteljkom Carlom del Ponte o tome da naši osuđenici kazne služe u našim zatvorima, ali ta ideja je propala, a ovoj novoj ja imam saznanja samo iz medija”.
Sumnjičavost u regionu
Sasvim je belodano da je Jeremićeva ideja o zakazivanju debate o Haškom tribunalu u svetskoj organizaciji prilično mrtvorođena i čini se da to, pored domaćih diplomata, međunarodnih pravnika i analitičara, i sam državni vrh Srbije uviđa.
I pragmatično gledano, Srbiji nimalo ne odgovora ovo Jeremićevo razmahivanje i premeštanje akcenta sa prvog državnog prioriteta, 10. aprila je to, svakako, išcekivanje izveštaja o dijalogu Beograd-Priština koji priprema visoka predstavnica EU Cahterine Ashton, kao i izveštaja Evropske komisije, od kojih zavisi da li će Srbija u junu dobiti datum početka pregovora o članstvu sa Briselom. Nije zato čudno što je Nikolić pokušao od te debate da odustane.
Nataša Kandić
Nataša Kandić, bivša predsednica Fonda za humanitarno pravo, kaže za Radio Slobodna Evropa da se od aprilske rasprave o Haškom sudu ne može ništa značajno očekivati, a ideju da haški osuđenici srpske nacionalnosti služe kaznu u Srbiji ocenjuje kao kontraproduktivnu iz više razloga. Čak i ako bi to bilo moguće, kao što nije, logično bi, kaže ona, bilo da se o tome pre svih izjasne sami osuđenici. Drugo, naglašava naša sagovornica, uslovi u evropskim zatvorima su neuporedivo bolji nego u Srbiji. A o trećem razlogu protiv pomenute ideje kaže da je od izuzetno velikog značaja za otklanjanje uzajamnog nepoverenja u susednim državama.“Postoji sumnjičavost u regionu, odnosno, često se ne veruje da se oni koji su osuđeni zaista i nalaze u zatvoru. Bilo je mnogo slučajeva kada su porodice žrtava ratnih zločina, za koje su osuđeni državljani Srbije iznosile javno sumnje o tome da se ti osuđeni zbilja nalaze u zatvorima u Srbiji. Za njih je, takođe, teško prihvatljiva i činjenica da se oni brane sa slobode i da se u trenutku izricanja prvostepene presude, čekajući pravosnažnu, nalaze na slobodi. U tom smislu, dakle, ta ideja Srbije bila je i jeste potpuno bespredmetna. Drugo, ona nikome ni u političkom smislu ne bi donela nikakve koristi niti bi to iko uzeo kao neko jako zalaganje i ispoljavanje nekog patriotskog odnosa prema onima koji su osuđeni”, ocenjuje Nataša Kandić, naglašavajući da bi takvo rešenje, čak kad bi i bilo dopustivo, samo otvorilo nov kanal nepoverenja u regionu.
To pitanje, kaže ona, treba izbegavati upravo zbog obaveze za uspostavljanje poverenja među državama i institucijama u regionu. A zahtevi da haški optuženici zatvorske kazne služe u svojim zemljama nikako tome ne bi doprineli.