Pojedini opozicioni aktivisti i kritičari vlasti u Srbiji sa strepnjom čitaju nacrt izmena Krivičnog zakonika koje je sastavilo resorno Ministarstvo pravde.
Među njima je i Milica Ranđelović, aktivistkinja opozicione Demokratske stranke iz Kule, koju je nakon ekoloških protesta u avgustu zadržala policija na razgovoru zbog sumnje za "nasilne promene ustavnog uređenja".
Za nju je sporna predložena izmena koja je i privukla najviše pažnje - uvođenje krivičnog dela "Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela".
U nacrtu stoji da ono, između ostalog, podrazumeva da se krivično goni onaj koji "putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela".
Pročitajte i ovo: 'Tuga i bes' aktivista zbog policijskog saslušavanja nakon protesta zbog litijuma u Srbiji"Kriminalizuje se ne samo čin protesta, nego i pisanje o protestu. To (krivično delo) može biti svaki poziv na protest, blokadu (puta)", kaže Ranđelović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Javna rasprava o ovom zakonu počela je 1. oktobra, a pojedine nevladine organizacije i aktivisti ukazuju da vlast uvođenjem novog krivičnog dela u zakon pokušava da uguši kritiku i kriminalizuju pozive na proteste u Srbiji.
Sa druge strane, Ministarstvo pravde, koje je predlagač izmena zakona, oštro je reagovalo na ove kritike nazivajući ih "manipulacijom i politikanstvom". U saopštenju od 6. oktobra navode da novi zakon nema za cilj ograničavanje ljudskih prava i da je novo krivično delo uvedeno sa ciljem sprečavanja izvršenja težih krivičnih dela.
Oskar Roginer Hofmeister iz Instituta za evropske poslove (EUROPEUM) u Pragu, pak, navodi da bi ove izmene zakona mogle "dodatno da suze slobodu izražavanja" u Srbiji.
"Ove promene su direktno protiv vrednosti koje predstavlja Evropska unija", smatra on.
Šta piše u nacrtu?
Nacrtom zakona Ministarstvo pravde, između ostalog, uvodi novi član zakona i novo krivično delo "Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela".
"Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine".
Istom kaznom bio bi, prema ovom članu, kažnjen i onaj ko "vrši posredovanje u pristupanju materijala".
Zakon dalje predviđa da "ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine".
Pročitajte i ovo: Vlast u Srbiji hapšenjima pokušava da zastraši kritičare projekta 'Jadar', tvrdi opozicijaPiše i da se "materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela. Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se".
U obrazloženju nacrta Ministarstvo pravde navodi da se ovo krivično delo uvodi "kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje".
"Kao rezultat porasta kriminaliteta i događaja koji su se desili u Republici Srbiji 2023. godine, Vlada je donela niz mera radi sistemskog rešavanja problema i veće bezbednosti građana", navodi se u obrazloženju.
U Srbiji su se u maju 2023. dogodile dve masovne pucnjave u kojima je stradalo 19, uglavnom mladih ljudi.
'Nejasno definisano' krivično delo
Sudija Apelacionog suda u Beogradu i jedan od osnivača opozicione inicijative "ProGlas" Miodrag Majić kaže za RSE da je ovaj član "iz više razloga sporan".
"To je izrazito nekvalitetno formulisana odredba. Sama formulacija osnovnog stava je prepuna nekih nepotrebnih, neodmerenih reči koje stvaraju veliku konfuziju", smatra Majić dodajući da u krivičnom pravu "norme moraju da budu jasne i nedvosmislene".
Majić dodaje da, kada je norma nejasno definisana, "ostavljate na milost i nemilost građane tužiocima i sudijama (na tumačenje) što nije dobro ni u daleko uređenijim sistemima".
"Ne vidim kojim se delom ove norme to ograničava na teža krivična dela. Ja sam na Tviteru (mreži X) od jutros našao desetine potencijalnih objava koji bi mogli potpasti pod ovu inkriminaciju", kaže Majić.
Pročitajte i ovo: U Srbiji pokrenut ALERT formular zbog hapšenja i zastrašivanja aktivistaNjegovo mišljenje deli Sreten Đorđević, advokat iz udruženja "Ne damo Jadar" koje se protivi otvaranju rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji. On za RSE eksplicitno tvrdi da bi vlast mogla da koristi ovaj član zakona da krivično goni veliki broj opozicionih aktivista.
"Ovo je pokušaj da se uguši građanski aktivizam, da se ljudi zaplaše i da se zabrinu za svaku objavu na internetu", smatra Đorđević.
On objašnjava da sam poziv na neki protest ili blokadu saobraćajnice nije krivično delo, ali da to može postati u praksi imajući u vidu i ranije slučajeve privođenja aktivista.
"Ako neko pozove građane da se blokira saobraćajnica kojom neki operater nezakonito prevozi opasan otpad na divlju deponiju i ljudi zbog toga blokiraju neku saobraćajnicu, to nije krivično delo, ali u ovom slučaju to tužilaštvo može tako da okarakteriše", ističe Đorđević.
On dodaje da je posebno problematično to što se ovim članom istom kaznom sankcioniše onaj "ko podeli informacije".
"I što je potpuno neverovatno kažnjava se i lice koje svesno 'pristupi materijalu'. Svako ko klikne na neku objavu na internetu, svesno pristupa materijalu, nejasno je kako neko može nesvesno da otvori neku poruku", kaže Đorđević.
On navodi da ovaj član "ne štiti društvo od kriminala", kako je navelo resorno Ministarstvo, već "štiti se vlast od aktuelnih dešavanja vezanih za masovne proteste zbog velikih rudarskih projekata".
Pročitajte i ovo: Udruženje 'Kopaćemo' napravilo spisak 'eko terorista' u SrbijiBojazan aktivista od novih hapšenja
Bojazan Sretena Đorđevića da se uvođenjem novog krivičnog dela vrši pritisak na opozicione aktiviste deli Milica Ranđelović, koja je u avgustu zadržana "u svojstvu građanke" na beogradskom aerodromu zbog sumnje za "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja".
Ranđelović je, inače, moderatorka Fejsbuk (Facebook) stranice "Aktivizam" koja ima više od 20.000 članova, na kojoj su se delile objave u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma širom Srbije, uključujući i najveći, održan 10. avgusta u Beogradu.
RSE je u avgustu pisao o ovom slučaju, a iz policije se tada nisu izjašnjavali o slučajevima aktivista koji su u policiji bili na razgovorima zbog učešća u protestima.
Ranđelović smatra da se uvođenjem novog krivičnog dela u Krivični zakonik još više otvara prostor za takva postupanja protiv aktivista.
"Ja sam bila u policiji zbog sporne objave koju je organizacija 'Eko straža' podelila na (Fejsbuk) stranici 'Aktivizam' gde sam ja moderatorka. Znači, to je preko dva proxy-ja (posrednika) povezano sa mnom. A uvođenjem ove norme daje se izuzetan menevarski prostor za zloupotebe", smatra ona.
Pročitajte i ovo: 'Samo je odjednom buknulo': Protesti širom Srbije protiv kopanja litijumaRanđelović je jedna od mnogobrojnih aktivista koje je policija saslušala nakon ekološkog protesta u Beogradu. Saslušani su zbog sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja, krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina.
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma u zapadnoj Srbiji počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova.
Protesti su počeli nakon odluka vlasti kojima se projekat rudnika litijuma međunarodnog rudarskog giganta Rio Tinta "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pod pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
'U suprotnosti sa vrednostima EU'
Oskar Roginer Hofmeister iz Instituta za evropske poslove (EUROPEUM) u Pragu je u pisanom odgovoru za RSE naveo da bi predložene izmene mogle biti "dodatno oruđe režima za ograničavanje informacija".
"Naročito u vreme kada izveštavanje o protestima poljoprivrednika i nastavnika (u Srbiji) dopunjuje rastuće nezadovoljstvo zbog potencijalnog rudnika litijuma Rio Tinta u Jadru", smatra on.
On dodaje da bi ovaj propis mogao "u velikoj meri obeshrabriti ionako nesigurnu opštu javnost da deli informacije jer bi one mogle biti protumačene kao savet u cilju izvršenja krivičnog dela".
Pročitajte i ovo: Brisel poziva Srbiju na napredak u pravosuđu, gonjenju ratnih zločinaca i poštovanju medijskih slobodaOn navodi da se, iz ugla vrednosti EU, postavlja pitanje " zašto bi neko donosio takav zakon ako je u suprotnosti sa težnjama države u budućnosti".
Savez udruženja "Nacionalni konvent o EU" u Beogradu, osnovan sa ciljem unapređenja dijaloga u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, tražio je u saopštenju 9. oktobra produženje javne rasprave o Krivičnom zakoniku.
Predložene izmene krivičnih zakona, prema njihovim navodima, predviđaju uvođenje novih krivičnih dela koja imaju potencijal da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije.
'Neopravdan strah' aktivista
Drugačije mišljenje o ovom nacrtu ima Milan Antonijević, viši saradnik organizacije "Foreign Policy Center" u Londonu.
On smatra da ove kritike na spomenuti član zakona nisu osnovane.
"Iz stava 4 je jasno na šta se to odnosi. Uvedeno je jedno krivično delo koje treba imati, govorimo o pravljenju (na primer) nekih eksplozivnih sredstava za koje možete doći do materijala preko interneta", navodi on.
Antonijević smatra da su potrebne male izmene ovog zakona "kako bi bio više pravnički", ali da je strah aktivista da bi na osnovu ovog člana mogli da budu privođeni "neosnovan".
"To je prilično domaštano. Zna se šta su sredstva za izvršenje krivičnih dela i to ne može tako široko da se formuliše", kaže on.
Antonijević, sa druge strane, smatra da treba promeniti "nejasnu" odredbu o kažnjavanju lica koje svesno pristupi "materijalu koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela".
"Internet omogućava da vas sajt prebacuje sa jedne na drugu adresu bez vaše saglasnosti i onda je nejasno kako to kvalifikovati", kaže Antonijević.
Kritike sa ciljem 'obmanjivanja građana'
Ministarka pravde Maja Popović 6. oktobra saopštila je da su kritike na spomenuti nacrt "svesna manipulacija i politikanstvo koji imaju za cilj obmanjivanje građana".
Ona je, kako se navodi na sajtu Ministarstva pravde, rekla da predstojeće izmene nemaju za cilj ograničavanje prava i sloboda.
Ona je ponovila navode iz obrazloženja nacrta zakona da je novo krivično delo predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje.
"Takvi sadržaji, poput Darknet-a, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću ‒ drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene", navodi se u saopštenju.
Pročitajte i ovo: Da li je Srbiji potrebna regulacija interneta?Dodaje se da su na taj način "dostupni i načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo".
Ona je navela da će se o izmenama i dopunama izjasniti i Evropska komisija kojoj je nacrt zakona dostavljen na mišljenje.
Javna rasprava o nacrtu, prema najavama Ministarstva, traje do 1. novembra. Potom resorno Ministarstvo nacrt šalje Vladi Srbije. Nakon usvajanja od strane Vlade, izmene zakona razmatra Skupština Srbije.