Bivša sekretarica koja je radila za komandanta nacističkog koncentracionog logora osuđena je za saučesništvo u ubistvima više od 10.505 ljudi.
Irmgard Furchner (Furhner), stara 97 godina, primljena je kao tinejdžerka daktilografkinja u Štuthofu i tamo je radila od 1943. do 1945. godine. Furhner, jedna od retkih žena kojima se sudi za nacističke zločine, dobila je dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu, prenosi BBC.
Iako je bila civilna radnica, sudija se složio da je bila potpuno svesna onoga šta se dešava u logoru. Smatra se da je oko 65.000 ljudi umrlo u užasnim uslovima u Štutofu, uključujući jevrejske zatvorenike, nejevrejske Poljake i zarobljene sovjetske vojnike.
Kako je Furhner tada imala samo 18 ili 19 godina, suđeno joj je na specijalnom sudu za maloletnike.
U Štuthofu, koji se nalazi u blizini današnjeg poljskog grada Gdanjska, korišćene su različite metode za ubistvo zatočenika i hiljade je umrlo u gasnim komorama od juna 1944. godine. Sud u Itzenhoeu u severnoj Nemačkoj saslušao je preživele iz logora, od kojih su neki umrli tokom suđenja.
Kada je suđenje počelo u septembru 2021, Irmgard Furhner je pobegla iz svog doma za stare i na kraju ju je pronašla policija na ulici u Hamburgu.
Komandant Štuthofa Paul-Werner Hoppe (Pol-Verner Hope) je 1955. zatvoren zbog saučesništva u ubistvu i pušten je pet godina kasnije.
Pročitajte i ovo: Nemačka sudi stogodišnjaku zbog učešća u nacističkim zločinimaOd 2011. godine u Nemačkoj se vodi niz krivičnih gonjenja, nakon što je osuđujuća presuda bivšem čuvaru nacističkog logora smrti John Demjanjuk (Džonu Demjanjuku) postavila presedan da je biti čuvar dovoljan dokaz da se dokaže saučesništvo. Ta presuda je takođe značila da se civilnoj radnici Furhner može suditi, jer je radila direktno sa komandantom logora, baveći se prepiskom oko zatočenika Štuthofa.
Trebalo joj je 40 dana da prekine ćutanje na suđenju, kada je sudu rekla "Žao mi je zbog svega što se dogodilo. Žao mi je što sam tada bila u Štutofu – to je sve što mogu da kažem", rekla je ona. Njeni branioci su tvrdili da bi ona trebalo da bude oslobođena zbog sumnji u ono što je znala, pošto je bila jedna od nekoliko daktilografkinja u Hopeovoj kancelariji.
Istoričar Stefan Hördler (Stefan Herdler) je imao ključnu ulogu u suđenju, prateći dvojicu sudija u poseti logoru. Iz posete je postalo jasno da je Furhner iz komandne kancelarije mogla da vidi neke od najgorih uslova u logoru.
Istoričar je na suđenju rekao da je 27 transporta sa 48.000 ljudi stiglo u Štuthof između juna i oktobra 1944. godine, nakon što su nacisti odlučili da prošire logor i ubrzaju masovna ubistva uz upotrebu gasa ciklon B. Hordler je opisao Hopeovu kancelariju kao "nervni centar" za sve što se dešavalo u Štuthofu.
Pročitajte i ovo: Antisemitski grafiti otkriveni u logoru smrti AuschwitzuPreživjeli iz logora Jozef Salomonovič, koji je otputovao u sud da svedoči na suđenju, imao je samo šest godina kada je njegov otac ubijen u Štuthofu u septembru 1944. godine. "Ona je indirektno kriva", rekao je on novinarima na sudu prošlog decembra, "čak i ako je samo sedela u kancelariji i stavila svoj pečat na umrlicu mog oca".
Drugi preživeli, Manfred Goldberg, rekao je da je uslovna kazna "izgleda greška". "Niko pri zdravoj pameti ne bi poslao 97-godišnjakinju u zatvor, ali kazna treba da odražava težinu zločina", rekao je on. "Ako je kradljivac osuđen na dve godine, kako je moguće da neko ko je osuđen za saučesništvo u 10.000 ubistava dobije istu kaznu?"
Suđenje Furhnerovoj moglo bi da bude poslednje koje se vodi u Nemačkoj za zločine iz nacističke ere, iako se nekoliko slučajeva još uvek istražuje. Dva druga slučaja su poslednjih godina išla na sud zbog nacističkih zločina počinjenih u Štuthofu.
Prošle godine bivši čuvar logora proglašen je nesposobnim za suđenje iako je sud rekao da postoji "visok stepen verovatnoće" da je on kriv za saučesništvo. Godine 2020, drugi čuvar SS logora, Bruno Dey (Dej), osuđen je na dve godine zatvora zbog sumnje da je saučestvovao u ubistvu više od 5.000 zatvorenika.
Pročitajte i ovo: Iz Aušvica poruka preživelih: Nemojte nas izdati, nikad više genocid i mržnja