Šta su svetac, slava i položajnik, koja je razlika između malog i velikog grba Republike Srbije i šta je zaveštanje – neki su od pojmova koje će učenici prvog i drugog razreda osnovnih škola u Srbiji naučiti u "Nacionalnoj čitanci". Naučiće ponešto i o verskim običajima pripadnika drugih konfesija, kao i koje sve nacionalne manjine žive u Srbiji.
No, osim dečjih pesama, među koricama "Nacionalne čitanke" nalazi se i obilje crkvenih pesama, zajedno sa vojnom koračnicom iz perioda Prvog svetskog rata.
Udžbenik koji je, prema rečima resorne ministarke Slavice Đukić Dejanović, napisan na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, je zakonom postao obavezno nastavno sredstvo za osnovne i srednje škole. Međutim, istoričar Srđan Milošević, koji je imao uvid u delove "Nacionalne čitanke", za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je takav udžbenik – nepotreban.
"U njoj ne postoji ništa što se ne uči u školi ili što nije deo uobičajenog vaspitanja", kaže Milošević.
Dečje pesme, crkvene pesme i 'Marš na Drinu'
"Nacionalna čitanka" je za sada izrađena samo za za prvi i drugi razred osnovne škole, a planirane su još tri za ostale razrede osnovih i srednje škole.
Udžbenik je podeljen u pet celina – Ovo je priča o meni, Ponosim se svojim jezikom i pismom, Kako raste znanje, Kako raste kultura, Srbija u mom srcu. U njima je obuhvaćeno više nastavnih predmeta – srpski jezik, svet oko nas, muzičko i likovno vaspitanje, istorija.
Decu kroz sadržaj udžbenika vode dve ptice – vrabac i lasta, uz koje će đaci, kako se navodi na početku knjige, "saznati više o sebi, svojoj zemlji i svom narodu".
Među prvim lekcijama koje đaci uče u "Nacionalnoj čitanci" jesu zastava, grb i prve dve strofe državne himne "Bože pravde".
Državna znamenja Srbije, jedna od lekcija u "Nacionalnoj čitanci"
Tu su i pesme dobro poznatih dečjih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, Dušana Radovića, Dragana Lukića, Miroslava Antića i Dobrice Erića.
Na pojedinim stanicama postoje QR kodovi koji nakon što se skeniraju posredstvom mobilnog telefona vode ka zvučnim zapisima koji bi trebalo da prate tekst. Tako đaci mogu poslušati pesme Ljubivoja Ršumovića "Domovina se brani lepotom" i "Poletarac" ili "Igrajmo se na slovo na slovo" iz kultne dečje televizijske emisije uz koju su generacije odrastale.
No, osim klasičnih dečjih pesama, čitav niz QR kodova vodi ka kompozicijama koje nisu primarno namenjene najmlađima, poput vojne koračnice "Marš na Drinu" iz Prvog svetskog rata koju je komponovao Stanislav Binički, kao i čitav korpus crkvenih pesama. Među njima se ističe nekoliko koje je napisao Nikolaj Velimirović, kontroverzni episkop Srpske pravoslavne crkve, poznat po antisemitskim i antizapadnim stavovima.
Pročitajte i ovo: Beogradska litija na čelu sa kontroverznim vladikom NikolajemU lekciji u kojoj đaci uče o praznicima i običajima, čitalac ima priliku da posredstvom QR koda čuje izvođenje Velimirovićeve "Pobedne pesme", koja govori o drugom dolasku Isusa Hrista.
Razvijanje nacionalne svesti
Ministarka prosvete Slavice Đukić Dejanović izjavila je na predstavljanju "Nacionalne čitanke" da bi ona trebalo da kod učenika razvija svest o "negovanju tradicije kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive u Srbiji".
"Akcenat sadržaja ‘Nacionalne čitanke’ je na tradicionalnim vrednostima koje nas čine dobrim drugom, drugaricom, komšijom. Ona motiviše na nova saznanja i istovremeno razvija ljubav prema otadžbini i svim njenim stanovnicima", rekla je Đukić Dejanović 25. septembra.
"Razvijanje nacionalnog identiteta je važno kao i razvijanje poštovanja i uvažavanja različitosti i njihovo razumevanje", dodala je ministarka.
Srđan Srdić
Pisac Srđan Srdić, koji poslednjih 18 godina radi u prosveti, u razgovoru za RSE postavlja pitanje – ko je vlastan da objasni šta predstavljaju srpska tradicija i kultura.
"Ja bih voleo da se to lice pojavi i protumači mi to na nivou najjednostavnije definicije, jer ja ne mogu da doprem do toga šta bi trebalo da budu srpska tradicija i kultura i kakav je to prosvetni sistem u ovoj zemlji decenijama, ako se on nije pozabavio tako bitnim segmentima", komentariše Srdić.
On podseća da statistike koje pokazuju da godinama unazad ljudi masovno napuštaju Srbiju i podvlači da nijedan udžbenik ne može da uveri građane da treba više da vole svoju zemlju.
Pročitajte i ovo: Grb, himna i zastava Srbije za prvake u 'Nacionalnoj čitanki'Štampanje "Nacionalne čitanke" povereno je državnom Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva. Direktor ove institucije Stefan Paunović objasnio je da su u "Čitanci" objedinjeni sadržaji iz više školskih predmeta.
"Sadržaji su međupredmetno povezani na način da se postepeno uvode teme kojima se objašnjavanju pojmovi domovine i otadžbine, predstavljaju značajne ličnosti naše kulture, važne institucije, prirodne lepote", rekao je Panunović.
Za istoričara Srđana Miloševića ovako koncipiran udžbenik predstavlja "priznanje da je obrazovni sistem potpuno propao".
"Naime, i uopšte ne karikiram, proizlazi iz svega da deca nisu u stanju da ostvare tako jednostavan transfer znanja i povežu himnu (dakle sadržaj muzičke kulture) sa zastavom Srbije (recimo da se zastava crta iz likovnog) kao i sa time da je to ista ona Srbija koja je jedna od država na Balkanu (što je, recimo, sadržaj geografije). I sad, umesto tog elementarnog transfera znanja mi pravimo 'Nacionalnu čitanku' koja treba da 'integriše' nešto tako samorazumljivo", smatra Milošević.
Pisac Srđan Srdić napominje da bi školske programe svakako trebalo temeljno preispitati. Kao primer navodi "neverovatne gafove" u izmenama programa za srpski jezik i književnost u srednjim školama i gimnazijama.
"Deca danas ne znaju ko je Artur Rembo, ko je Stefan Malarme. Iz programa je nestao Aleksandar Tišma, Vladan Desnica se tretira kao odlomak od dve stranice. Niko se tim povodom nije oglašavao. Mislim da će tako proći i ovo", kaže Srdić.
Ideja iz vrha države
Osim za učenike prvog i drugog razreda, nadležni najavljuju da će se tokom ove školske godine pojaviti još tri "Nacionalne čitanke" – za učenike trećeg i četvrtog razreda, zatim za učenike od petog do osmog razreda, kao i za učenike srednjih škola.
"Nacionalna čitanka" je predstavljena javnosti skoro mesec dana nakon početka školske 2024/2025. godine.
No, najave o izradi takvog udžbenika počele su pre tri godine, kada je ondašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, danas na mestu potpredsednika Vlade, izjavio da "udžbenik istorije mora da napiše država Srbija".
Tu ideju je ubrzo preuzeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U televizijskom obraćanju u februaru 2021. Vučić je izjavio da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da "napiše samo država".
"Ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga", rekao je Vučić u televizijskom obraćanju.
U međuvremenu se ova ideja transformisala u "Nacionalnu čitanku".
Vaš browser nepodržava HTML5
'Dokle više': Protest prosvetara zbog nasilja u školama u Srbiji
Cinizam različitosti
Zorana Opačić, članica autorskog tima koji je izradio udžbenik, navela je na prezentaciji "Nacionalne čitanke" da se u njoj "insistira na tome da je bogatstvo u različitosti, da je to kvalitet i da susret sa drugim kulturama obogaćuje živote svih nas".
O različitostima se u udžbeniku govori na nekoliko mesta – azbučnim redosledom nabrojane su nacionalne manjine koje žive u Srbiji, uz objašnjenje da "svaki od tih naroda ima svoj maternji jezik, običaje i narodnu nošnju, po kojima se prepoznaje".
U Srbiji postoje 24 zajednice nacionalnih manjina koje imaju svoje Nacionalne savete.
Ramazanski bajram i jevrejski Pesah su dva praznika koji su, uz hrišćanske Božić i Uskrs, predstavljeni u "Nacionalnoj čitanci".
Srđan Milošević
Razlike su predstavljene i u ilustraciji koja prikazuje školsko dvorište prepuno dece, koja izgovaraju svoja imena, koja predstavljaju različite nacionalne identitete, poput Danica, Atila, Petar, Jusuf, Lucija, Ahmed, Juraj, Artan, Ivan…
"Različitost je bogatstvo! Ne postoje dva ista bića na svetu. (…) Bez obzira na razlike među nama, važno je da se međusobno poštujemo i da se dobro slažemo", piše između ostalog u poglavlju "Razlike nas čine jačim".
Prema rečima istoričara Srđana Miloševića, različitost je činjenica, a znanje o njoj se spontano razvija tokom života. Mnogo veći napor je, dodaje sagovornik RSE, potreban da se nauči kako prihvatiti različitost.
"Ovde je, u nacionalnoj čitanci, upravo taj zadatak sporedan", kaže Milošević, te zaključuje:
"Ako se toliko insistira da je važno, dragoceno, bitno, lepo, prosto neodoljivo biti pripadnik određene etničke grupe, ako je toliko sadržaja podređeno tome da na desetine načina varirate tu poruku, onda te dve ili tri rečenice da, eto, postoje tu i neki drugi koji su 'ravnopravni' i 'imaju pravo' da budu to što jesu, tako reći 'ne-mi', zvuče pomalo i cinično."