Potpisavnjem Nabuko sporazuma, EU je preduzela ogroman simbolički korak ka proširenju energetskih zaliha
Četri članice Evropske unije i Turska potpisale su u ponedjeljak u Ankari istorijski sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko. Čak 3.300 koliometra gasovoda prostiraće se od istočne Turske do Beča. Nabuko će omogućiti Evropskoj uniji da dobija rezerve gasa direktno iz Kaspijskog mora, Iraka i Bliskog istoka, a ne od Rusije, trenutno najvećeg i najkapricioznijeg evropskog snadbjevača. Iako zvaničnici EU insistiraju da izgradnja Nabuka nije pokušaj suprostavljanja Moskvi, nije tajna da je ruska reputacija narušena zbog poznatih problema sa Ukrajinom i da je pronalaženje pouzdanije alternative za gas sada prioritet EU.
Analizu briselskog izvještača RFE Ahta Lobjakasa priredila Biljana Jovićević
Potpisavnjem Nabuko međudržavnog sporazuma između predstavnika tranzitnih zemalja Tuske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, EU je preduzela ogroman simbolički korak ka proširenju energetskih zaliha. Gasovod Nabuko trebalo bi da bude u pogonu od 2014. Kad bude u potpunosti operativan moći će da nosi 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje i snadbijeva između 5 i 10 % projektovane potrošnje gasa u EU do 2020.
Predsjednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso na ceremoniji potpisivanja u Ankari rekao je da će “Nabuko obezbijediti energetsku stabilnost od Turske preko Jugostočne Evrope do centralne:
"Nabuko je pravi evropski projekat.”
Na gasovod Nabuko koji će obezbijediti manju zavisnost od najvećeg evropskog snadbjevača gasa Rusiju uvjek se gledalo i kroz političku dimenziju. Pouzdanost Rusije kao glavnog snabdjevača gasa proteklih je godina dovedena u pitanje i mnoge od zemalja EU ne vjeruju više motivima Moskve.
Portaparol EK za energetiku Feran Taradelas kaže da koraci ka proširenju snadbijevanja gasom EU ne znače da je to blokada Rusije.
“Nabuko će da bude doprinos. Taj gasovod će da obezbjeđuje gas iz različitih izvora na različite rute transporta i najvažnije to će obezbijediti veću sigurnost u snabdijevanju i više slobode izbora za evropsko tržište. Ali to ne znači da nećemo nastaviti da radimo sa Rusijom. Naprotiv, Rusija je vrlo dobrodošla kao naš glavni snabdjevač gasa i Nabuko nikada nije bio projekat protiv Rusije.”
Taradelas kaže da je EU bila vrlo otvorena sa “našim ruskim prijateljima”.
Međutim, visoki ruski zvaničnik je javno rekao da napori EU za što većom energetskom nezavisnošću od Moskve predstavljaju “rusofobiju“.
Privatno, zvaničnici EU se slažu da, bez obzira na ruski ugao posmatranja, oni moraju voditi računa o sopstvenoj energetskoj stabilnosti. Ukazuju i na to da većina istočnih evropskih zemlja su u potpunosti zavisne od ruskog gasa.
“A poznato vam je šta se dešavalo u odnosima Rusije i Ukrajine”, tako je jedan zvaničnik EK komentarisao nedavne probleme koji su uzrokovali nedostatak energije u pola zemlja EU prošlog januara.
“Benefiti od Nabuka će se osjetiti od Grčke i Mađarske na Zapadnom Balkanu a proširiće se i do Poljske, Njemačke i Francuske. I sve ove države imaće pristup gasu koji će se preko gasovoda transportovati kroz cijelu Evropu.”
Portparol Evropske komisije za energetiku Feran Taradelas rekao je i da će Južnokavkavski region biti ključan za dugoročnu perspektivu Nabuka.
“Azerbejdžan će da bude primaran za prvi gas za Nabuko, tako da je Azerbejdžan ključna zemlja i njen značaj za snabdijevanje Evropske unije će rasti. Mi ćemo primati gas iz Azerbejdžana kroz tursko-grčki interkonektor, ali je jasno da će njegova važnost rasti u budućnosti. Gruzija će takođe biti prirodna tranzitna ruta za gas. Tamo je već gasovod Baku- Tbilisi -Erzurum i Gruzija će biti veoma važna tranzitna zemlja.”
Pripreme za Nabuko su bile prilično otežavajuće. Potraga za početnih 8 milijardi kubnih metara gasa, posebno u svjetlu činjenice da je Azerbejdžan prodao 500 miliona kubnih metra Gaspromu. Izvori EU kažu da azerbejdžanska Vlada vjeruje da može da proizvede mnogo više gasa nego potrebnih 8 milijardi kubnih metra koliko je potrebano za Nabuko. Govori se o još 30 miljardi kubnih metara dostupnosti samo iz Azerbejdžana do 2015. gopdine.
No, uzmajući u obzir velike gepolitičke rizike u Južnom Kavkazu, donosioci odluka u EU istražuju i alternative. Ako bi išta otišlo naopako sa Južnokavkaskim tranzitnim koridorom, Irak bi trebalo da bude sljedeća stanica gdje bi trebalo da nađu potrebnih 8 milijardi kubnih metra godišnje. I irački premjer Nuri Al Maliki je bio na današnjem okupljanju u Ankari.
Evropski zvaničnice ne žele da za sada razmišljaju o lošim scenarijima. Oni gledaju naprijed, računajući, osim na Azerbejdžan, i na centralnoazijske države.
Portaprol EK za energetiku Taradelas kaže da je Turkmenistan sljedeći prirodni cilj za Nabuko nakon Azerbejdžana.
“Turkmenistan dokazano ima velike rezerve, tako da će vjerovatno biti sljedeća zemlja koja će biti važan igrač u projektu Južni koridor. Takođe imamo kontakte sa Kazahstanom i sa Uzbekistanom kao mogućim budućim snabjdevačima.”
Turskmenistan ima najmanje jedno potvrđeno gasno polje sa kapacitetima 4 -14 biliona kubnih metara, dovoljno da održi Nabuko operativnim kao konkurentan projekat u narednih 120 godina.
EU radi sa Azerbejdžanom i centralnoazijskim zemljama da ugovore Kaskipsku razvojnu korporaciju (Caspian Development Corporation) komericijalnu firmu da ustanovi traznitnu rutu, moguće gasovod kroz Kaspijsko more.
Visoki zvaničnik EU, posmatrajući kroz prizmu trenutne dominacije Gasproma u region, procjenjuje da će “ta kaspijska razvojna korporacija (CDC) omogućiti Turkmenistanu stratešku opciju da pobjegne od dominacije glavnog igrača Gasproma”.
Ali Brisel sada igra na ranije dato obećanje Aškabata Evropskoj uniji - 10 milijardi kubnih metara godišnje.
“Toje bilo političko obavezivanje”, rekao je evropski zvaničnik.
On kaže da će zvaničnici centralnoazijskih zemlja držati uvjek sve opcije otvorene do posljednjeg momenta dok su sve njihove pogodbene i komercijalne moći u prednosti i u funkciji za sve moguće kupce.
Ključni zvaničnici u Briselu takođe smatraju da će najveći uticaj Nabuko imati na Tursku u smislu da će smanjiti zavisnost te zemlje od Gasproma. Iran sa svojim velikim rezervama nije poželjan partner za Nabuko zbog političke klime, prema riječima evropskog zvaničnika, koji je podvukao činjenicu da je Iran danas uvoznik gasa.
Južnokavkaski gasovod od Azerbejdžana do Gruzije danas može da omogući samo 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, zvaničnici u Briselu tvrde da može biti dupliran ali odbijaju dalje komentare.
EU nema preferencije ni za lokacije ni za ugovarače za bilo koji gasovod u perspektivi, tvrde dobro obaviješteni briselski izvori.
Sljedeći važan projekat je trebao biti gasovod Bijeli tok koji bi išao preko Crnog mora, Gruzije do Rumunije, ali je stavljen na čekanje i skinut sa liste prioriteta.
Zvaničnici kažu da sadašnje perspektive Nabuka nude veoma veliku korist i veoma mali rizik.
EU se međusobno dogovorila da obezbijedi početni kapital od 250 miliona eura a ukupna cijena Nabuka biće oko 7,9 milijardi eura.
***
Pročitaje i OVAJ TEKST
Analizu briselskog izvještača RFE Ahta Lobjakasa priredila Biljana Jovićević
Potpisavnjem Nabuko međudržavnog sporazuma između predstavnika tranzitnih zemalja Tuske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, EU je preduzela ogroman simbolički korak ka proširenju energetskih zaliha. Gasovod Nabuko trebalo bi da bude u pogonu od 2014. Kad bude u potpunosti operativan moći će da nosi 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje i snadbijeva između 5 i 10 % projektovane potrošnje gasa u EU do 2020.
Predsjednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso na ceremoniji potpisivanja u Ankari rekao je da će “Nabuko obezbijediti energetsku stabilnost od Turske preko Jugostočne Evrope do centralne:
"Nabuko je pravi evropski projekat.”
Na gasovod Nabuko koji će obezbijediti manju zavisnost od najvećeg evropskog snadbjevača gasa Rusiju uvjek se gledalo i kroz političku dimenziju. Pouzdanost Rusije kao glavnog snabdjevača gasa proteklih je godina dovedena u pitanje i mnoge od zemalja EU ne vjeruju više motivima Moskve.
Portaparol EK za energetiku Feran Taradelas kaže da koraci ka proširenju snadbijevanja gasom EU ne znače da je to blokada Rusije.
“Nabuko će da bude doprinos. Taj gasovod će da obezbjeđuje gas iz različitih izvora na različite rute transporta i najvažnije to će obezbijediti veću sigurnost u snabdijevanju i više slobode izbora za evropsko tržište. Ali to ne znači da nećemo nastaviti da radimo sa Rusijom. Naprotiv, Rusija je vrlo dobrodošla kao naš glavni snabdjevač gasa i Nabuko nikada nije bio projekat protiv Rusije.”
Taradelas kaže da je EU bila vrlo otvorena sa “našim ruskim prijateljima”.
Briselska "rusofobija"?
Međutim, visoki ruski zvaničnik je javno rekao da napori EU za što većom energetskom nezavisnošću od Moskve predstavljaju “rusofobiju“.
Privatno, zvaničnici EU se slažu da, bez obzira na ruski ugao posmatranja, oni moraju voditi računa o sopstvenoj energetskoj stabilnosti. Ukazuju i na to da većina istočnih evropskih zemlja su u potpunosti zavisne od ruskog gasa.
“A poznato vam je šta se dešavalo u odnosima Rusije i Ukrajine”, tako je jedan zvaničnik EK komentarisao nedavne probleme koji su uzrokovali nedostatak energije u pola zemlja EU prošlog januara.
“Benefiti od Nabuka će se osjetiti od Grčke i Mađarske na Zapadnom Balkanu a proširiće se i do Poljske, Njemačke i Francuske. I sve ove države imaće pristup gasu koji će se preko gasovoda transportovati kroz cijelu Evropu.”
Portparol Evropske komisije za energetiku Feran Taradelas rekao je i da će Južnokavkavski region biti ključan za dugoročnu perspektivu Nabuka.
“Azerbejdžan će da bude primaran za prvi gas za Nabuko, tako da je Azerbejdžan ključna zemlja i njen značaj za snabdijevanje Evropske unije će rasti. Mi ćemo primati gas iz Azerbejdžana kroz tursko-grčki interkonektor, ali je jasno da će njegova važnost rasti u budućnosti. Gruzija će takođe biti prirodna tranzitna ruta za gas. Tamo je već gasovod Baku- Tbilisi -Erzurum i Gruzija će biti veoma važna tranzitna zemlja.”
Pripreme za Nabuko su bile prilično otežavajuće. Potraga za početnih 8 milijardi kubnih metara gasa, posebno u svjetlu činjenice da je Azerbejdžan prodao 500 miliona kubnih metra Gaspromu. Izvori EU kažu da azerbejdžanska Vlada vjeruje da može da proizvede mnogo više gasa nego potrebnih 8 milijardi kubnih metra koliko je potrebano za Nabuko. Govori se o još 30 miljardi kubnih metara dostupnosti samo iz Azerbejdžana do 2015. gopdine.
Irak kao rezervna varijanta
No, uzmajući u obzir velike gepolitičke rizike u Južnom Kavkazu, donosioci odluka u EU istražuju i alternative. Ako bi išta otišlo naopako sa Južnokavkaskim tranzitnim koridorom, Irak bi trebalo da bude sljedeća stanica gdje bi trebalo da nađu potrebnih 8 milijardi kubnih metra godišnje. I irački premjer Nuri Al Maliki je bio na današnjem okupljanju u Ankari.
Evropski zvaničnice ne žele da za sada razmišljaju o lošim scenarijima. Oni gledaju naprijed, računajući, osim na Azerbejdžan, i na centralnoazijske države.
Portaprol EK za energetiku Taradelas kaže da je Turkmenistan sljedeći prirodni cilj za Nabuko nakon Azerbejdžana.
“Turkmenistan dokazano ima velike rezerve, tako da će vjerovatno biti sljedeća zemlja koja će biti važan igrač u projektu Južni koridor. Takođe imamo kontakte sa Kazahstanom i sa Uzbekistanom kao mogućim budućim snabjdevačima.”
Turskmenistan ima najmanje jedno potvrđeno gasno polje sa kapacitetima 4 -14 biliona kubnih metara, dovoljno da održi Nabuko operativnim kao konkurentan projekat u narednih 120 godina.
EU radi sa Azerbejdžanom i centralnoazijskim zemljama da ugovore Kaskipsku razvojnu korporaciju (Caspian Development Corporation) komericijalnu firmu da ustanovi traznitnu rutu, moguće gasovod kroz Kaspijsko more.
Visoki zvaničnik EU, posmatrajući kroz prizmu trenutne dominacije Gasproma u region, procjenjuje da će “ta kaspijska razvojna korporacija (CDC) omogućiti Turkmenistanu stratešku opciju da pobjegne od dominacije glavnog igrača Gasproma”.
Ali Brisel sada igra na ranije dato obećanje Aškabata Evropskoj uniji - 10 milijardi kubnih metara godišnje.
“Toje bilo političko obavezivanje”, rekao je evropski zvaničnik.
On kaže da će zvaničnici centralnoazijskih zemlja držati uvjek sve opcije otvorene do posljednjeg momenta dok su sve njihove pogodbene i komercijalne moći u prednosti i u funkciji za sve moguće kupce.
Najviše uticaja na Tursku
Ključni zvaničnici u Briselu takođe smatraju da će najveći uticaj Nabuko imati na Tursku u smislu da će smanjiti zavisnost te zemlje od Gasproma. Iran sa svojim velikim rezervama nije poželjan partner za Nabuko zbog političke klime, prema riječima evropskog zvaničnika, koji je podvukao činjenicu da je Iran danas uvoznik gasa.
Južnokavkaski gasovod od Azerbejdžana do Gruzije danas može da omogući samo 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, zvaničnici u Briselu tvrde da može biti dupliran ali odbijaju dalje komentare.
EU nema preferencije ni za lokacije ni za ugovarače za bilo koji gasovod u perspektivi, tvrde dobro obaviješteni briselski izvori.
Sljedeći važan projekat je trebao biti gasovod Bijeli tok koji bi išao preko Crnog mora, Gruzije do Rumunije, ali je stavljen na čekanje i skinut sa liste prioriteta.
Zvaničnici kažu da sadašnje perspektive Nabuka nude veoma veliku korist i veoma mali rizik.
EU se međusobno dogovorila da obezbijedi početni kapital od 250 miliona eura a ukupna cijena Nabuka biće oko 7,9 milijardi eura.
***
Pročitaje i OVAJ TEKST