Više od milijardu i 300 miliona KM davno odobrenih kredita za BIH čeka da budu konačno utrošeni u ono, za šta su namijenjeni ...Radi se o kreditima koje su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svjetska banka (WB) odobrili za različite projekte ali čija realizacija još nije stigla na red, jer domaće vlasti nisu uradile svoj dio posla.
Međutim, ne samo što odobreni novac čeka da bude od koristi, BiH plaća velike sume kao kaznu ili tzv penale zbog neodgovornosti za ono što se traži,dobije, ali - ne iskoristi..
Prema podacima državnog Ministarstva finansija i trezora, Bosna i Hercegovina je od 1996. do kraja prošle godine platila kaznene penale prilikom realizacije čak 56 kreditnih ugovora. Mediji su objavili da je zbog neodgovornosti vlasti prilikom uzimanja kredita, BiH za jedanaest godina platila više od 20 miliona maraka kazne. Evropska banka za obnovu i razvoj, Svjetska banka i Evropska investiciona banka odobrile su više od 1,3 milijarde maraka kreditnih sredstava za različite projekte u BiH koji do danas nisu realizovani.
Urednik magazina Žurnal i ekonomski analitičar Dražen Simić kaže da je ključni problem bio što su se krediti nasumično uzimali, a da se nije uradio prateći dio posla.
„To je u principu pitanje zdrave logike. Niko normalan neće prvo uzimati kredit na koji će plaćati ili kamatu ili zatezne penale ako ga ne povuče, a da prije toga nije završio sve ostale neophodne pripreme za korištenje odobrenog novca. To je oprilično suluda kombinacija“, kaže Simić.
Odrađivanje posla 'poprijeko'
Sulude kombinacije su bosanskohercegovačka svakodnevnica. Tako malo koga više čudi činjenica da je blokirano i 936 miliona maraka kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke namijenjenih za finansiranje gradnje autoputa kroz BiH. Ispostavilo se da Federacija BiH nema prostorni plan koji je uslov za izgradnju 330 kilometara autoputa, kao ni ministra prostornog uređenja koji bi taj plan potpisao.
Dok se koalicioni partneri u federalnoj Vladi dure jedni na druge i ne biraju ministre, za odobreni i neiskorišteni novac poreski obveznici plaćaju naknadu.
“Problem je što vlasti BiH u sve krupne investicije ulaze bez pripreme i pokušavaju ‘poprijeko’ da odrade posao”, kaže ekonomista Damir Miljević, a svoju tvrdnju ilustruje primjerom iz RS.
„Najbolji primjer su ovi nepostojeći autoputevi sa Štrabakom. Iako se znalo da se novac od Evropske investicione banke i od Evropske banke za obnovu i razvoj ne može dobiti ukoliko izvođač radova nije izabran po transparentnoj proceduri, ipak se išlo u direktno potpisivanje ugovora“, navodi Miljević.
Damir Miljević takođe napominje da su kreditna sredstva pretežno uslovljena reformama na koje vlasti nisu spremne, pa se novac ne povlači. Činjenicu da se završni račun uvijek ispostavi poreskim obvaznicima, Miljević tumači bahatim odnosom vladajućih struktura.
„To je sad posebno pitanje – što se vlasti prema javnim sredstvima, odnosno prema sredstvima poreskih obveznika, odnose kao pijani milijarderi, znači, niko nikome ne odgovara“, kaže Miljević.
A osim kaznenih penala, posljedice po BiH su, objašnjavaju ekonomisti, višestruke. Država nema neophodnu infrastrukturu za koju je digla kredite, a novac od kredita nije ušao, te nema efekta na privredu i lične dohotke građana. Vrhunac ironije, kažu nezavisni ekonomisti, jeste u činjenici da za sve to – u Bosni i Hercegovini niko ne odgovara.
*****
Mogli bi vas interesovati i ostali prilozi iz programa Na vratima Evrope:
Nepravilne deklaracije i zaštita potrošača
Unija ne okreće glavu od regiona
Ahmetović: Napad u Bugojnu ne bi trebao usporiti bezvizni režim
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Međutim, ne samo što odobreni novac čeka da bude od koristi, BiH plaća velike sume kao kaznu ili tzv penale zbog neodgovornosti za ono što se traži,dobije, ali - ne iskoristi..
Prema podacima državnog Ministarstva finansija i trezora, Bosna i Hercegovina je od 1996. do kraja prošle godine platila kaznene penale prilikom realizacije čak 56 kreditnih ugovora. Mediji su objavili da je zbog neodgovornosti vlasti prilikom uzimanja kredita, BiH za jedanaest godina platila više od 20 miliona maraka kazne. Evropska banka za obnovu i razvoj, Svjetska banka i Evropska investiciona banka odobrile su više od 1,3 milijarde maraka kreditnih sredstava za različite projekte u BiH koji do danas nisu realizovani.
Urednik magazina Žurnal i ekonomski analitičar Dražen Simić kaže da je ključni problem bio što su se krediti nasumično uzimali, a da se nije uradio prateći dio posla.
„To je u principu pitanje zdrave logike. Niko normalan neće prvo uzimati kredit na koji će plaćati ili kamatu ili zatezne penale ako ga ne povuče, a da prije toga nije završio sve ostale neophodne pripreme za korištenje odobrenog novca. To je oprilično suluda kombinacija“, kaže Simić.
Odrađivanje posla 'poprijeko'
Sulude kombinacije su bosanskohercegovačka svakodnevnica. Tako malo koga više čudi činjenica da je blokirano i 936 miliona maraka kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke namijenjenih za finansiranje gradnje autoputa kroz BiH. Ispostavilo se da Federacija BiH nema prostorni plan koji je uslov za izgradnju 330 kilometara autoputa, kao ni ministra prostornog uređenja koji bi taj plan potpisao.
Dok se koalicioni partneri u federalnoj Vladi dure jedni na druge i ne biraju ministre, za odobreni i neiskorišteni novac poreski obveznici plaćaju naknadu.
“Problem je što vlasti BiH u sve krupne investicije ulaze bez pripreme i pokušavaju ‘poprijeko’ da odrade posao”, kaže ekonomista Damir Miljević, a svoju tvrdnju ilustruje primjerom iz RS.
„Najbolji primjer su ovi nepostojeći autoputevi sa Štrabakom. Iako se znalo da se novac od Evropske investicione banke i od Evropske banke za obnovu i razvoj ne može dobiti ukoliko izvođač radova nije izabran po transparentnoj proceduri, ipak se išlo u direktno potpisivanje ugovora“, navodi Miljević.
Damir Miljević takođe napominje da su kreditna sredstva pretežno uslovljena reformama na koje vlasti nisu spremne, pa se novac ne povlači. Činjenicu da se završni račun uvijek ispostavi poreskim obvaznicima, Miljević tumači bahatim odnosom vladajućih struktura.
„To je sad posebno pitanje – što se vlasti prema javnim sredstvima, odnosno prema sredstvima poreskih obveznika, odnose kao pijani milijarderi, znači, niko nikome ne odgovara“, kaže Miljević.
A osim kaznenih penala, posljedice po BiH su, objašnjavaju ekonomisti, višestruke. Država nema neophodnu infrastrukturu za koju je digla kredite, a novac od kredita nije ušao, te nema efekta na privredu i lične dohotke građana. Vrhunac ironije, kažu nezavisni ekonomisti, jeste u činjenici da za sve to – u Bosni i Hercegovini niko ne odgovara.
*****
Mogli bi vas interesovati i ostali prilozi iz programa Na vratima Evrope:
Nepravilne deklaracije i zaštita potrošača
Unija ne okreće glavu od regiona
Ahmetović: Napad u Bugojnu ne bi trebao usporiti bezvizni režim
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)