U BiH je do sada ostvaren značajan napredak u provođenju Direktive EU o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja /IPPC/, posebno kada je riječ o izdavanju ekoloških dozvola u oblasti industrije, ali je u posljednje vrijeme bilo usporavanja procesa i gubljenja zamaha u provođenju aktivnosti, rečeno je tokom prezentacije o održivom industrijskom razvoju u Sarajevu.
Prezentacija je održana u okviru pomoći koju EU pruža strukturama vlasti za ekologiju u BiH.
Rukovodilac tima IPPC-a Kurt Terpgard - Jensen očekuje da će dvogodišnji projekat tehničke pomoći, koji treba dati podršku organima vlasti da unaprijede integrisani proces za ekološke dozvole, kako je propisano standardima EU o industrijskim emisijama, imati opipljive rezultate.
“Ovaj projekt će biti od koristi i pojačaće kapacitete u ministarstvima za okoliš u Federaciji, RS i Brčko Distriktu. Ali, fokus je na industrijskom sektoru i nadam se da ćemo na kraju projekta imati dobre okolišne dozvole za industriju. Novac je iz IPA sredstava za BiH, iz 2007. godine. Ukupna vrijednost projekta je milion i 500.000 eura. Sastoji se iz dva dijela - 1,2 miliona je za jačanje tehničkih kapaciteta a 300.000 za nabavku opreme za inspekcije", kaže Terpgard.
Nermina Skejović - Hurić, voditelj projekata iz sektora okoliša u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih donosa Vijeća ministara BiH, kaže da projekat ima puno prednosti.
„Ovim dobijamo ispunjavanje standarda za ulazak u EU, a projektom pomažemo implementaciju IPPC direktive – to je jedna od najzahtjevnijih direktiva koja puno i finansijski košta. Ovo je zaista pomoć Bosni i Hercegovini u energetskom, metalurškom i ekstraktivnom sektoru, gdje su se entiteti izjasnili da je to zaista prioritetna industrija za BiH. Direktno, izrada svih ovih zakonskih i podzakonskih dokumenata i svih ovih aktivnosti će pomoći da imamo industrijske dozvole što bolje i da ispunimo zahtjeve, jer mi svake godine izvještavamo dokle smo došli sa transpozicijom, a dokle sa implementacijom ovih direktiva", ističe Skejović.
Safet Harbinja, direktor Fonda za zaštitu okoliša Federacije BiH, ističe da je primjena projekta prilika za analizu održivog razvoja i standardizacije u bh. kompanijama, ali i za stvaranje registra zagađivača.
„Otvara se jedno jako važno i odgovorno polje gdje se ulazi s analizom održivog razvoja svih kompanija. Mi to imamo kroz jedan dugoročan program usvajanja standardizacije preduzeća, a koja je jedan od osnovnih preduslova kako bi svi u svom lancu proizvodnje analizom utvrdili gdje su te uštede, gdje su smanjenja vezano i za energiju, i za utrošak vode, i za utrošak ljudskih resursa i svega toga. Znači, ovo je jedno jako važno i odgovorno polje, u prvom redu u komunalnim preduzećima koja se u ovom momentu bave primarnim prikupljanjem otpada. Ovo je jedna vrlo važna oblast, gdje standardizacijom ova preduzeća dovodimo u poziciju da mogu odgovoriti svojim obavezama, da naprave uštedu usluga koje vrše. Time postižemo da ta preduzeća budu ekonomski održiva u svakom pogledu, i od strane nas koji pratimo i finansijski pomažemo njihovo institucionalno jačanje, i od njih samih koji eksternim i internim auditom drže nivo standardizacije koji je prijeko potreban za priključenje Evropskoj uniji", zaključuje Harbinja.
*****
Ostali prilozi iz ovosedmičnog programa Na vratima Evrope:
Odlaganjem vizne liberalizacije EU bi izgubila uticaj
Evropeki poticaj regionalnom pomirenju
Predstavnici dobojske regije u Pelagoniji
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Prezentacija je održana u okviru pomoći koju EU pruža strukturama vlasti za ekologiju u BiH.
Rukovodilac tima IPPC-a Kurt Terpgard - Jensen očekuje da će dvogodišnji projekat tehničke pomoći, koji treba dati podršku organima vlasti da unaprijede integrisani proces za ekološke dozvole, kako je propisano standardima EU o industrijskim emisijama, imati opipljive rezultate.
“Ovaj projekt će biti od koristi i pojačaće kapacitete u ministarstvima za okoliš u Federaciji, RS i Brčko Distriktu. Ali, fokus je na industrijskom sektoru i nadam se da ćemo na kraju projekta imati dobre okolišne dozvole za industriju. Novac je iz IPA sredstava za BiH, iz 2007. godine. Ukupna vrijednost projekta je milion i 500.000 eura. Sastoji se iz dva dijela - 1,2 miliona je za jačanje tehničkih kapaciteta a 300.000 za nabavku opreme za inspekcije", kaže Terpgard.
Nermina Skejović - Hurić, voditelj projekata iz sektora okoliša u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih donosa Vijeća ministara BiH, kaže da projekat ima puno prednosti.
Očekujem da će dvogodišnji projekat tehničke pomoći, koji treba dati podršku organima vlasti da unaprijede integrisani proces za ekološke dozvole, kako je propisano standardima EU o industrijskim emisijama, imati opipljive rezultate - kaže Terpgard
„Ovim dobijamo ispunjavanje standarda za ulazak u EU, a projektom pomažemo implementaciju IPPC direktive – to je jedna od najzahtjevnijih direktiva koja puno i finansijski košta. Ovo je zaista pomoć Bosni i Hercegovini u energetskom, metalurškom i ekstraktivnom sektoru, gdje su se entiteti izjasnili da je to zaista prioritetna industrija za BiH. Direktno, izrada svih ovih zakonskih i podzakonskih dokumenata i svih ovih aktivnosti će pomoći da imamo industrijske dozvole što bolje i da ispunimo zahtjeve, jer mi svake godine izvještavamo dokle smo došli sa transpozicijom, a dokle sa implementacijom ovih direktiva", ističe Skejović.
Safet Harbinja, direktor Fonda za zaštitu okoliša Federacije BiH, ističe da je primjena projekta prilika za analizu održivog razvoja i standardizacije u bh. kompanijama, ali i za stvaranje registra zagađivača.
„Otvara se jedno jako važno i odgovorno polje gdje se ulazi s analizom održivog razvoja svih kompanija. Mi to imamo kroz jedan dugoročan program usvajanja standardizacije preduzeća, a koja je jedan od osnovnih preduslova kako bi svi u svom lancu proizvodnje analizom utvrdili gdje su te uštede, gdje su smanjenja vezano i za energiju, i za utrošak vode, i za utrošak ljudskih resursa i svega toga. Znači, ovo je jedno jako važno i odgovorno polje, u prvom redu u komunalnim preduzećima koja se u ovom momentu bave primarnim prikupljanjem otpada. Ovo je jedna vrlo važna oblast, gdje standardizacijom ova preduzeća dovodimo u poziciju da mogu odgovoriti svojim obavezama, da naprave uštedu usluga koje vrše. Time postižemo da ta preduzeća budu ekonomski održiva u svakom pogledu, i od strane nas koji pratimo i finansijski pomažemo njihovo institucionalno jačanje, i od njih samih koji eksternim i internim auditom drže nivo standardizacije koji je prijeko potreban za priključenje Evropskoj uniji", zaključuje Harbinja.
*****
Ostali prilozi iz ovosedmičnog programa Na vratima Evrope:
Odlaganjem vizne liberalizacije EU bi izgubila uticaj
Evropeki poticaj regionalnom pomirenju
Predstavnici dobojske regije u Pelagoniji
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)