Oštra zima dodatno je otežala položaj za nekoliko stotina azilanata, koji već neko vreme žive u šumama u okolini Bogovađe, jer za njih u tamošnjem Centru za azil nema mesta. Iako je Vlada donela odluku da im utočište od oštre zime pruži u okolini Obrenovca, to nije naišlo na odobrenje tamošnjih vlasti.
Hladnoća je novi veliki problem sa kojima se suočava najmanje 300 tražilaca azila u Srbiji koji, zbog prebukiranosti i nedostatka novca, nisu imali sreće da se smeste u centre u Bogovađi ili pronađu privatni smeštaj, kako bi našli utočište od mraza. Na privremeno rešenje Vlade da se ovi ljudi, od kojih je većina pobegla od ratnih strahota u Siriji, smeste u okolini Obrenovca, tamošnje lokalne vlasti negoduju pravdajući to blizinom termoelektrane.
I tako dok se u raznim mestima u Srbiji pronalaze opravdanja za protivljenje smeštaju azilanata, Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražioca azila upozorava na teške posledice koje bi to po njih moglo imati.
„Pokušavaju da se sakriju u neke vajate, po okolini Bogovađe, u napuštene kuće i neke vikendice. Svi se guraju u iste prostore, ne bi li se sklonili od hladnoće, koja im je sada najveći neprijatelj. Temperature radikalno padnu, blato, vlaga sve to radikalno utiče na stanje ljudi koji zaista sada kao aveti lutaju kroz Bogovađu. Situacija je izuzetno teška, svi su promrzli, prehlađeni i zaista pod hitno mora da se reaguje. Da bi se stvari rešile, potrebno je da država pošalje svoju poruku. Nemoguće je da mesna zajednica može da uslovljava državu i da ona vodi politiku migracija i azila. To je nedopustivo. Onda sve podseća na neki cirkus, koji ide od mesta do mesta i odatle biva isteran, prostom inicijativom nekolicine građana. Isto tako, ono što naše društvo mora da uradi u ovakvim situacijama je da podseti javnost na našu izbegličku prošlost. Da bi donekle prosto razlučilo šta je ispravno, a šta nije“, upozorava Đurović.
Dramatična promena svesti društva
Meštani Bogovađe i Banje Koviljače, koji se protive smeštaju azilanata u centrima koji se nalaze u tim mestima, povremeno protestuju a u ponedeljak su blokirali Gradsku kuću u mestu Lajkovac, u blizini Bogovađe, gde se po okolnim šumama kriju tražioci azila na ivici egzistencije, koji bi trebalo da budu prebačeni nedaleko od Obrenovca.
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković tvrdi da je odluka Vlade Srbije o zbrinjavanju azilanata u okolini te opštine doneta bez konsultacija sa lokalnom samoupravom. Čučković za RSE kaže da strani državljani nikako ne mogu da budu smešteni blizu termoelektrane “Nikola Tesla”, jer bi to, kako navodi, bio veliki bezbednosni problem. Takođe, Čučković tvrdi da objekti predviđeni za njihov smeštaj ne ispunjavaju osnovne uslove za život.
„Verujte mi, tu da se nalazi i hotel sa 5 zvezdica nije mesto gde treba da dođu ljudi koji su strani državljani s obzirom na bezbednost zemlje, jer se u toj termoelektrani proizvodi 60 procenata struje. S obzirom da je vrlo ograničeno kretanje svih građana u okolini tog važnog objekta, zabranjeno slikanje. Pored toga ti objekti jesu devastirani, oni su bez grejnih tela, prozora i vrata, tako da nisu adekvatni za boravak. Mi kao opština potpuno razumemo u kakvom problemu se nalaze ti ljudi, s obzirom na ovako hladno vreme i predlažemo Vladi Srbije da se ta odluka apsolutno eliminiše, što se tiče lokacije uz termoelektranu i da se da nalog da 10-15 gradonačelnika ili predsednika opština u Srbiji na sebe preuzmu odgovornost da skuće 10 do 15 azilanata, kako bismo te ljude već danas obukli i nahranili. Da bi uz pomoć Crvenog krsta prezimili ove dane“, smatra Čučković.
Prema procenama organizacija koje se bave ovim pitanjem azil u Srbiji je od početka godine zatražilo 4.000 ljudi. Centri predviđeni za njihov smeštaj međutim, ne mogu da prime ni deseti deo, a uslove života u tim centrima Bogovađi i Banji Koviljači, prema tvrdnjama nadleženih, čak je pohvalio i UNHCR u Srbiji. Već dve godine ima pokušaja da se otvori veći centar u kasarni “Mala Vrbica” kod grada Mladenovca čemu se, kao i u ostalim mestima gde se nalaze centri za azilante, prema rečima Jelene Marić iz Komesarijata za izbeglice oštro protivi lokalno stanovništvo.
„Zbog svega toga, ponovo smo nespremni dočekali zimu i sada tražimo način da sve te ljude koji su van centra smestimo i obezbedimo im ono osnovno: krov nad glavom, grejanje i obroke. Nažalost u svesti našeg naroda se nešto dramatično promenilo. Od naroda koji nije imao problem da sarađuje sa Nesvrstanima i bude vrlo ponosan na tu činjenicu, naroda koji je uvek rado želeo dobordošlicu Iračanima, Libijcima da se školuju i rade, pa čak i odlazili tamo da rade, mi smo sada u situaciji da je problem ako je neko druge boje kože, veroispovesti i kulture, on je čak nepoželjan i kao privremeni žitelj nekog centra za azil. Mi smo kao društvo u jednom velikom problemu, a svakako ćemo biti tek u problemu kada ne ispunimo obaveze koje se nalaze u poglavlju 24 u procesu pristupanja EU“, upozorava Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice.
A zima ne čeka da nadležni nadju rešenje za smeštaj azilanata koji su na otvorenom. Sneg već pada u Srbiji.
Hladnoća je novi veliki problem sa kojima se suočava najmanje 300 tražilaca azila u Srbiji koji, zbog prebukiranosti i nedostatka novca, nisu imali sreće da se smeste u centre u Bogovađi ili pronađu privatni smeštaj, kako bi našli utočište od mraza. Na privremeno rešenje Vlade da se ovi ljudi, od kojih je većina pobegla od ratnih strahota u Siriji, smeste u okolini Obrenovca, tamošnje lokalne vlasti negoduju pravdajući to blizinom termoelektrane.
I tako dok se u raznim mestima u Srbiji pronalaze opravdanja za protivljenje smeštaju azilanata, Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražioca azila upozorava na teške posledice koje bi to po njih moglo imati.
„Pokušavaju da se sakriju u neke vajate, po okolini Bogovađe, u napuštene kuće i neke vikendice. Svi se guraju u iste prostore, ne bi li se sklonili od hladnoće, koja im je sada najveći neprijatelj. Temperature radikalno padnu, blato, vlaga sve to radikalno utiče na stanje ljudi koji zaista sada kao aveti lutaju kroz Bogovađu. Situacija je izuzetno teška, svi su promrzli, prehlađeni i zaista pod hitno mora da se reaguje. Da bi se stvari rešile, potrebno je da država pošalje svoju poruku. Nemoguće je da mesna zajednica može da uslovljava državu i da ona vodi politiku migracija i azila. To je nedopustivo. Onda sve podseća na neki cirkus, koji ide od mesta do mesta i odatle biva isteran, prostom inicijativom nekolicine građana. Isto tako, ono što naše društvo mora da uradi u ovakvim situacijama je da podseti javnost na našu izbegličku prošlost. Da bi donekle prosto razlučilo šta je ispravno, a šta nije“, upozorava Đurović.
Dramatična promena svesti društva
Meštani Bogovađe i Banje Koviljače, koji se protive smeštaju azilanata u centrima koji se nalaze u tim mestima, povremeno protestuju a u ponedeljak su blokirali Gradsku kuću u mestu Lajkovac, u blizini Bogovađe, gde se po okolnim šumama kriju tražioci azila na ivici egzistencije, koji bi trebalo da budu prebačeni nedaleko od Obrenovca.
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković tvrdi da je odluka Vlade Srbije o zbrinjavanju azilanata u okolini te opštine doneta bez konsultacija sa lokalnom samoupravom. Čučković za RSE kaže da strani državljani nikako ne mogu da budu smešteni blizu termoelektrane “Nikola Tesla”, jer bi to, kako navodi, bio veliki bezbednosni problem. Takođe, Čučković tvrdi da objekti predviđeni za njihov smeštaj ne ispunjavaju osnovne uslove za život.
„Verujte mi, tu da se nalazi i hotel sa 5 zvezdica nije mesto gde treba da dođu ljudi koji su strani državljani s obzirom na bezbednost zemlje, jer se u toj termoelektrani proizvodi 60 procenata struje. S obzirom da je vrlo ograničeno kretanje svih građana u okolini tog važnog objekta, zabranjeno slikanje. Pored toga ti objekti jesu devastirani, oni su bez grejnih tela, prozora i vrata, tako da nisu adekvatni za boravak. Mi kao opština potpuno razumemo u kakvom problemu se nalaze ti ljudi, s obzirom na ovako hladno vreme i predlažemo Vladi Srbije da se ta odluka apsolutno eliminiše, što se tiče lokacije uz termoelektranu i da se da nalog da 10-15 gradonačelnika ili predsednika opština u Srbiji na sebe preuzmu odgovornost da skuće 10 do 15 azilanata, kako bismo te ljude već danas obukli i nahranili. Da bi uz pomoć Crvenog krsta prezimili ove dane“, smatra Čučković.
Prema procenama organizacija koje se bave ovim pitanjem azil u Srbiji je od početka godine zatražilo 4.000 ljudi. Centri predviđeni za njihov smeštaj međutim, ne mogu da prime ni deseti deo, a uslove života u tim centrima Bogovađi i Banji Koviljači, prema tvrdnjama nadleženih, čak je pohvalio i UNHCR u Srbiji. Već dve godine ima pokušaja da se otvori veći centar u kasarni “Mala Vrbica” kod grada Mladenovca čemu se, kao i u ostalim mestima gde se nalaze centri za azilante, prema rečima Jelene Marić iz Komesarijata za izbeglice oštro protivi lokalno stanovništvo.
„Zbog svega toga, ponovo smo nespremni dočekali zimu i sada tražimo način da sve te ljude koji su van centra smestimo i obezbedimo im ono osnovno: krov nad glavom, grejanje i obroke. Nažalost u svesti našeg naroda se nešto dramatično promenilo. Od naroda koji nije imao problem da sarađuje sa Nesvrstanima i bude vrlo ponosan na tu činjenicu, naroda koji je uvek rado želeo dobordošlicu Iračanima, Libijcima da se školuju i rade, pa čak i odlazili tamo da rade, mi smo sada u situaciji da je problem ako je neko druge boje kože, veroispovesti i kulture, on je čak nepoželjan i kao privremeni žitelj nekog centra za azil. Mi smo kao društvo u jednom velikom problemu, a svakako ćemo biti tek u problemu kada ne ispunimo obaveze koje se nalaze u poglavlju 24 u procesu pristupanja EU“, upozorava Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice.
A zima ne čeka da nadležni nadju rešenje za smeštaj azilanata koji su na otvorenom. Sneg već pada u Srbiji.