Muzej istorije Jugoslavije je najposećeniji muzej u Srbiji i druga najposećenija kulturno – turistička destinacija u Beogradu. U poseti Kući cveća prednjače posetioci iz inostranstva, iz zemalja bivše Jugoslavije najviše je Slovenaca, a u Muzeju 25. maj najviše je posetilaca iz Beograda.
Neočekivano sve je veće interesovanje i mladih. Različiti aspekti istorije Jugoslavije tokom 20. veka predstavljeni su sa oko 200.000 eksponata. U pripremi je nova stalna postavka o istoriji Jugoslavije i jugoslovenstva, od 1918. do 1991. godine.
Jugoslavije više nema, ali kroz Muzej istorije Jugoslavije prođe oko sto hiljada posetilaca godišnje.
Katarina Živanović
“Sigurno je dobar deo doprinosa toj poseti činjenica da je u kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije i grob Josipa Broza, da je Kuća cveća u okviru komleksa Muzeja istorije Jugoslavije”, objašnjava Katarina Živanović, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije koji je osnovan 1996. godine spajanjem “Memorijalnog centra Josip Broz Tito” i “Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije”.
“Mi se trudimo da i programima koje pravimo u ostalim objektima, u Starom muzeju i u Muzeju 25. maj, dodjemo do toga da su programi zanimljivi pa da jedan deo posete dodje i zbog toga”, navodi ona.
Kompleks čine „Muzej 25. maj“, „Kuća cveća“, „Stari muzej“ i park u kom se nalaze skulpture jugoslovenskih vajara XX veka Augustinčića, Kršinića, Bodnarova, Petrića…
Od pre četiri godine u Muzeju se intenzivno radi na tome da se istorija ne shvata samo kao politička nego kao društvena, porodična i privatna. Tako se pripremaju još dve nove stalne postavke o životu i radu Josipa Broza, izgradnji i dekonstrukciji njegovog mita, kao i o istoriji Jugoslavije i jugoslovenstva, od 1918. do 1991. godine.
U toku jedne od faza za stalnu postavku o Jugoslaviji, biće otvorena privremena izložba 1. decembra i konsultacije gde će stručna javnost i posetioci moći da kažu šta misle koji korak još treba napraviti u toj ideji.
Direktorka muzeja Katarina Živanović svesna je da kompleksnu ideju jugoslovenstva i pre svega raspad SFRJ nije lako prikazati.
“Mi idemo ka tome da programi koje radimo budu programi koji otvaraju dijalog. Mi smo u radu na toj izložbi prošli kroz jedan proces, koji je bio veoma otvoren, od jednog širokog panela u kome je učestvovalo više od 100 studenata, eksperata iz celog regiona, preko rada jedne manje stručne grupe. U šali govoreći mi mislimo da je to izložba za Pulicera jer način na koji bi mi voleli da je razvijemo je da ona uključuje tu multiperspektivnost i da daje mogućnost za tu paralelnu naraciju koja posetioca suočava sa aspektima istorije koji se ne usaglašavaju i koji se stalno otvaraju kao rane koje, pitanje je, kada će uopšte da zacele. Način kako da izložba uključi tu multiperspektivnost, da je prizna, da je ne isključuje, je ono što je ključ. Dakle, da ne tvrdimo da je to zaključana istina i da je taj proces gotov nego da su to mogući načini sagledavanja jednog perioda i da na tome može da se uči”, objašanjava Živanović.
Estradizacija
Ana Panić
Projekat je započet još 2009. godine. Umesto hronološkog pristupa autori su odlučili da probaju da predstave šta je Jugoslavija bila tokom oko 70 godina postojanja kroz teme, počev od lične karte Jugoslavije, kaže Ana Panić, kustos i komesarka izložbe.
“Sledeća veća tema je Lice i naličje režima, kako su izgledali zatvori u kraljevini Jugoslaviji, kako u socijalističkoj Jugoslaviji, pomenuće se naravno i Goli otok. Zatim cenzura u umetnosti, na primer u filmu. Onda sledeća velika tema je Ekonomija i društvo gde ćemo se pozabaviti kako su izgledale radne akcije, petogodišnji planovi”, kaže Panić.
Nasuprot ovim pokušajima da se istorija posmatra i na jedan kritički način nezavisno od aktivnosti samog muzeja obeležavanje 25. maja nekadašnjeg Dana mladosti poprima sve više estradne karakteristike. Uz muziku sa razglasa i ikonografiju iz vremena SFRJ jugonostalgičari se ispred Kuće cveća svake godine na 25. maj uglavnom bez preispitivanja sećaju tih vremena:
Vaš browser nepodržava HTML5
Sećanje na Dan mladosti
“Estradizacija tog datuma je prisutna čak toliko da smo mi bili na ivici da se odreknemo 25. maja jer je on bio toliko zagušen senzacionalnim da mi nismo imali priliku da kao neko ko se tim poslom kroz profesiju bavi uopšte artikulišemo sadržaj tog datuma koji nas tera da mislimo o sutra a da je juče uključeno u to”, kaže direktorka muzeja Katarina Živanović.
“Dakle, ne da se samo sa sentimentom, sa nekim velikim žalom, sa izmišljenim vrednostima vraćamo nekom trenutku u prošlosti. Ako me pitate suštinski zašto se to dešava mislim da je tako lakše”, ocenjuje ona.
Obeležavanje 25. maja, Kuća cveća, 2012.
Upravo zbog te estradizacije Muzej istorije Jugoslavije uglavnom se vezuje za Kuću cveća gde je sahranjen Tito i Muzej 25. maj, koji je otvoren 25. maja 1962. godine kao poklon grada Beograda Titu za sedamdeseti rođendan, a zapravo mali broj ljudi zna da se među 200 hiljada eksponata nalazi svojevrsno istorijsko i kulturno blago.
Od likovne zbirke sa radovima Save Šumanovića, Paje Jovanovića, Vlaha Bukovca, Nadežde Petrović, Milana Konjovića, Krste Hegedušića, preko skulptura najpoznatijih jugoslovenskih vajara 20. veka, pa do poklona koje je Tito dobijao sa svih strana sveta.
“Tu su od slika i skulptura, koje su krasile njegovu rezidenciju, od stranih autora recimo Valdmilerov Veliki pejzaž koji danas dostiže milionske cifre na tržištu, zatim svi jugoslovenski umetnici druge polovine 20. veka su tu zastupljeni. Takodje Andrija Medulić iz 16. veka, vrlo malo njegovih slika je sačuvano, mi imamo čak tri njegove slike u fondu. Onda skulpture skoro svih jugoslovenskih autora od Antuna Augustinčića, Frane Kršinića, Riste Stijovića, Sretena Stojanovića, znači bukvalno na jednom mestu imate pregled jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka, plus dela stranih autora”, objašanjava kustos Ana Panić.
Najvredniji eksponat muzeja za neke je “Stubička bitka”, veliko platno Krste Hegedušića koje je namenski napravljeno za kabinet Josipa Broza. Ta slika, poklon Saveza komunista Hrvatske Titu, stajala je iza njegovih leđa. Odgovor na pitanje šta je najvredniji eksponat zavisi od toga šta se smatra vrednošću, kaže direktorka Katarina Živanović.
“Tako jedni kažu Staljinova sablja, drugi pak, kažu da ona možda materijalno vredi zbog kamenčića koji na njoj svetlucaju, ali ipak kamen sa Meseca, priznaćete, je bez presedana. A ako mene pitate, imate veliki broj poklona koje su građani slali predsedniku. Za mene je to neprocenjivo jer pokazuje jedan potpuno, ja mislim, u drugim kulturama nedukomentovan nivo odnosa građana prema instituciji moći, u ovom slučaju predsednika. Na primer, štrikani džemperčić koji je građanin Jugoslavije, imamo i njegovo ime, poslao predsedniku za njegovog sina. Imamo i jednu skulpturu koju su žene Novog mesta iz Slovenije poklonile Titu, ona je zbog svoje emotivne poruke jako vredna, to je skulptura žene koja u rukama drži zlatno srce, ono je izliveno tako što su žene tog malog mesta skinule svoje burme”, kaže Živanović.
U Muzeju se osim stalne postavke štafeta u Kući cveća nalazi i stalna postavka iz etnografske zbirke “Put oko sveta za 23 minuta”, a 18. septembra biće otvorena izložba umetničkih slika iz rezidencije Josipa Broza Tita. Proteklih godina u štampi se pisalo o nestanku pojedinih eksponata iz muzeja međutim, u ovoj isntituciji kažu da će popis eksponata biti završen krajem iduće godine, i da će tek tada biti poznato da li ima razlike u spiskovima koji su postojali u Muzeju revolucije i Memorijalnom centru kada su ugašeni i ovoga što će sada biti popisano.
