Od bicikla je sve počelo. No, uz dvotočkaše iz različitih epoha, priče iz prošlosti "pričaju" i gramofon, kasetofon, vokmen, VHS kasete.
U Muzeju bicikala i pop kulture "20 cola" u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, mogu se naći i stripovi Alan Ford, crno-beli crtaći, igračke stare tri do četiri decenije.
"Mlađa publika je opčinjena prvim video-igricama, kasetofonima i vokmenima, a interesuje ih i da vide kako su izgledali crtani filmovi u crno-beloj tehnici", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Stamatović, osnivač ovog muzeja.
Dodaje da je kod mladih interesantna i reakcija na predmete iz 80-ih i 90-tih godina.
"Kada se suoče sa klasičnim telefonom po pravilu ne znaju čemu služi brojčanik. Za mnoge od njih gramofon i kasetofon pripadaju 'kamenom dobu'. Za VHS kasete prvo pomisle da su knjige, a i vokmeni su za njih daleka prošlost", kaže Stamatović.
Tehnika, junaci i predmeti koji su obeležili drugu polovinu 20. veka u Muzeju bicikala i pop kulture "20 cola" u Kragujevcu
Stamatović je grafički dizajner. Radi kao nastavnik u jednoj kragujevačkoj osnovnoj školi. Uz to, bavi se fotografijom i vičan je brojnim zanatskim veštinama.
Ideja da otvori muzej došla je spontano nakon puno godina provedenih u prikupljanju i restauriranju predmeta iz druge polovine 20. veka.
Centar izložbe su bicikli.
Stariji posetioci Muzeja, kaže Stamatović, upravo se tu najviše zadrže.
"Za mnoge su bicikle bile neostvareni dečji san", kaže kragujevački kolekcionar.
Muzej ima pet kolekcija sa oko 1.000 artefakata različitog porekla, namene, dizajna i vrednosti, a bicikli su najveća kolekcija.
Počelo je slučajno
U jednom zapuštenom dvorištu Marko Stamatović video je ram starog bicikla za koji mu se učinilo da bi mogao biti pravi dvotočkaš oldtajmer.
Odlučio je da ga kupi i restaurira za svog sina Iliju.
Kada je došao kući, tek na internetu shvatio je da je reč o primerku iz 1954. godine. Na osnovu fotografija koje je našao uspeo je da ga dotera u svojoj radionici i "da izgleda kao nov".
"Neočekivano gde god se pojavio, bicikl je bio u centru pažnje i starih i mladih koji su se interesovali za njegovo poreklo i godinu proizvodnje. Kada sam im rekao da ima najmanje pola veka nisu verovali da toliko star može tako da izgleda", priča Stamatović.
Od njega je sve počelo - U jednom zapuštenom dvorištu Stamatović je video ram starog bicikla. Tek kasnije shvatio je da je oldtajmer iz 1954. godine.
S obzirom na to da je znao da u kraju gde je živeo postoje još neki stari bicikli, rešio je da i njih otkupi i restaurira.
"Tako smo došli do današnjeg broja koji je već impozantan i za mnogo veće muzeje ove vrste", kaže.
Šta se krije iza '20 cola'?
"Mlađi posetioci me pitaju zašto se Muzej zove '20 cola'. Odgovor je jednostavan – 20 cola (inča) je najčešća dimenzija točkova bicikala", objašnjava osnivač muzeja.
Kaže i da je Vojvodina regija u kojoj nalazi najzanimljivije modele.
"U Subotici je već 1900. godine organizovana prva biciklistička trka na ovim prostorima. U Vojvodini je i danas bicikl veoma popularno prevozno sredstvo, pa tamo pronalazimo dosta zanimljivih i starih modela koje kasnije obrađujemo."
U kolekciji su najviše zastupljeni nemački i austrijski bicikli ali ima i onih od proizvođača iz nekadašnje Jugoslovije kao što su "Poni Rog" i "Tomos" iz Slovenije, "Unis" iz Sarajeva i "Partizan" iz Subotice.
Marko Stamatović kaže da se snalaze na sve načine kako bi došli do svojih eksponata.
"Poznaju nas svi buvljaci odavde do Segedina, pratili smo oglase. Neko nam pokloni, od nekog otkupimo. Nalazili smo ih po njivama, podrumima, tavanima... Jedan od najvrednijih eksponata u Muzeju, bicikl 'Intera', nađen je u jednom kokošinjcu u selu u okolini Kragujevca", ispričao je.
Kragujevački kolekcionar kaže da često na buvljacima pronađe dobro očuvane delove, sklopove ili sitne detalje poput zvonceta, trube, retrovizora ili prenosnih mehanizama koje otkupljuju.
Potom traže bicikle iz iste serije, kojima je neophodna zamena oštećenih ili dotrajalih delova da bi ponovo zablistali starim sjajem.
"Najvažnije je da smo celu ideju realizovali tako što smo uspeli sami da ih restauriramo, jer da smo plaćali majstore, ne bismo mogli da postignemo mnogo", dodaje.
"Da bi se jedan bicikl dobro odradio i vratio na 'fabričko podešavanje' potrebno je pet do deset dana", kaže Stamatović.
U kolekciji su najviše zastupljeni nemački i austrijski bicikli ali ima i onih od proizvođača iz nekadašnje Jugoslovije kao što su "Poni Rog" i "Tomos" iz Slovenije, "Unis" iz Sarajeva i "Partizan" iz Subotice.
Osnivač kragujevačkog muzeja je dobio ponudu od ljubitelja bicikala u Japanu koji su želeli da mu poklone čitav kontigent japanskih oldtajmera, ali bi transport dvotočkaša do Srbije, kaže, bio preskup.
Stamatović objašnjava da ne jure brendove i skupe modele koji su nekada pripadali nekoj slavnoj ličnosti, jer za to nemaju novca, ali im je drago kada vide da se u filmovima pojavljuju isti modeli kao njihovi.
"Da bi se jedan bicikl dobro odradio i vratio na 'fabričko podešavanje' potrebno je pet do deset dana", kaže Stamatović.
Kompletna restauracija podrazumeva, kako kaže, potpuno čišćenje od korozije i prljavštine, zatim sledi skidanje farbe ako je bicikl dosta oštećen i nanošenje nove boje.
"Na kraju dolaze detalji poput zvonceta, trube, retrovizora, torbice za alat koji svaki bicikl čine posebnim", dodaje kolekcionar.
"Želeo sam da uz bicikle posetiocima predstavim i pop kulturu tog vremena čiji su oni sastavni deo", kaže Marko Stamatović.
Stariji posetioci u Muzeju će pronaći delove svog zaboravljenog detinjstva i mladosti, kada do bicikla, zbog cene, nije bilo lako doći.
Vožnja je bila deo igre u vremenu kada nije bilo gedžeta, interneta i drugih, danas, prisutnih zabavnih sadržaja.
"Želeo sam da uz bicikle posetiocima predstavim i pop kulturu tog vremena čiji su oni sastavni deo pa su u Muzeju, pored biciklističke, formirane i kolekcije starih video-igara, kolekcije igračaka, muzička i kolekcija stripova", kaže Stamatović.
Stamatović je svoje zanatske veštine usavršio i za popravku starih video-igara i audio-opreme. Sva ta oprema nakon njegove restauracije, sada je u funkciji.
Zahvaljujući tome u muzeju će posetioci naći prve video-igrice, kasetofone i vokmene.
Najpopularnija svetska lutka Barbi i legendarni strip-junak Alan Ford takođe imaju važno mesto u Muzeju.
"U kolekciji lutaka nalazi se više stotina igračaka koje su obeležile 20. vek, od najstarijih krznenih meda do popularnih franšiza i kolekcija koje su stizale iz različitih krajeva sveta", kaže Stamatović.
Dodaje da je njemu važno da su te igračke zanimljive najmlađim posetiocima.
"Ove igračke koje su sad u vitrinama su za pokazivanje, ali mi imamo i set igračaka koje su planirane da se deca igraju dok su u Muzeju. Želimo time da pokažemo razlike između igračaka koje su imale mehanizam na navijanje i ovih današnjih, sa baterijama i daljinskim upravljačima", dodaje Stamatović.
Stamatović je svoje zanatske veštine usavršio i za popravku starih video-igara i audio-opreme. Sva ta oprema sada je u funkciji.
Planovi za budućnost
Već sada postoje brojni dodatni sadržaji.
"Pored izložbi već smo počeli sa tematskim večerima, projekcijama filmova i naravno radionicama raznih vrsta - od onih za najmlađe tipa kako popraviti, restaurirati bicikl, do radionice kako napraviti svoju igračku", kaže Stamatović.
Najavljuje i da su u planu kvizovi i turniri u igrama, kao i menjaža sličica i stripova, dodaje.
Ovaj kolekcionar nada se i većem prostoru za svoju sve bogatiju kolekciju.
Za trenutni izložbeni prostor i rad podigao je kredit.
Stamatović kaže da iza kulisa ima još brojne bicikle koji čekaju da budu restaurirani. Među njima i poznate i retke modele.
"Da im vratimo stari sjaj, a potom 'pedaliramo' na scenu", kaže on.
Dodaje da bi muzej, kada nađe odgovarajući veći prostor, u postavci mogao da ima 120 bicikala.
Iz sadašnje perspektive taj cilj je, kaže, prilično daleko.