U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kakve su šanse opozicije da dođe na vlast u Srbiji. Sagovornici su bili dva univerzitetska profesora iz Beograda - politikolog Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i sociolog Jovo Bakić, docent Filozofskog fakulteta.
Bilo je reči o tome koliko teška ekonomska i socijalna situacija u Srbiji ide na ruku opoziciji, koliko su iskrena zalaganja za evropske vrednosti lidera najjače opozicione partije Srpske napredna stranke s obzirom da su oni do pre nekoliko godina bili bliski Šešeljevi saradnici, zašto Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić više ne govore o Kosovu, ima li Srpska napredna stranka snagu da organizuje svakodnevne ulične proteste ukoliko vlada ne pristane da raspiše vanredne izbore, kako vladajuća Demokratska stranka odgovara na izazove opozicije, žele li građani promenu vlasti, koga bi tajkuni podržali na narednim izborima, kao i o tome ima li Srpska napredna stranka kapacitet da upravlja Srbijom ukoliko pobedi na izborima.
Zoran Stojiljković: Može se reći da je Srpska napredna stranka sada jedina opoziciona politička snaga koja može da ugrozi vladajuću koaliciju, pre svega Demokratsku stranku. Njen je rejting mesecima unazad za osetnih pet do osam ili devet procenata veći od rejtinga Demokratske stranke.
Jovo Bakić: Tačno je to, ali ja bih dodao da Srpska napredna stranka može lako doći u situaciju da ostvari Pirovu pobedu. Naime, može se desiti da ona osvoji ubedljivo najviše glasova i da se onda, kao svojevremeno Srpska radikalna stranka, nađe u situaciji da vrlo teško može naći koalicionog partnera. Možda bi naprednjake u tom slučaju mogla da izvuče stranka Mlađana Dinkića, ako uspe da pređe cenzus, i njihova izuzetno velika ponuda Socijalističkoj partiji Srbije, koja trenutno ideološki mnogo bliža Demokratskoj stranci.
Zoran Stojiljković: Naravno da nema. Socijalni problemi su nešto što u velikoj meri Srbiju pritiska već decenijama, posebno nakon ove domaće i međunarodne finansijske krize u poslednje dve-tri godine. Socijalna kriza je veoma trusno političko tle na koje stranke nerado ulaze jer se tu obećanja mogu meriti. Svuda u svetu je blizu pameti da loše privredne vesti najviše pogađaju rejting vladajućih partija, ali u Srbiji one u visokoj meri negativno utiču na rejting svih političara bez obzira da li su oni na vlasti ili u opoziciji. Istraživanja javnog mnjenja o korupciji pokazuju da građani za sadašnje stanje optužuju sve političare i 70 posto ispitanih izjasnilo se za njihovo smenjivanje.
Jovo Bakić: Slažem se da Srpska napredna stranka nema snage da artikuliše socijalno nezadovoljstvo, ali njoj u prilog ide slabost Demokratske stranke. Problem te partije je u tome što će, ako se nešto dramatično ne izmeni, veliki broj njenih pristalica za vreme izbora ostati kod kuće. Građani su siti njihovih neispunjenih obećanja i pogrešnih ljudi na ministarskim mestima. S druge strane, naprednjaci zaista nisu toliko jaki. Oni još nisu uspeli da sasvim izgrade ni stranačku infrastrukuturu. U mnogim mestima u Srbiji oni, zapravo, stoje prilično loše. Ali nagomilani socijalni problemi su nešto što opozicija ne može a da ne iskoristi.
Zoran Stojiljković: Situacija je zaista takva da naprednjaci ne moraju bogzna šta da rade nego samo da naplaćuju greške vlasti i da pokušaju da kroz nisku izlaznost pristalica stranaka vladajuće koalicije na sledećim izborima kapitalizuju svoj najveći rejting i dođu u situaciju da dobiju nekih 35 do 40 posto manadata. Kad dođete do 40 posto mandata, velika je šansa da će se neko zaleteti i ući s vama u koaliciju.
Kosovska tema ne može doneti pobedu
Zoran Stojiljković: Gospodin Tomislav Nikolić je shvatio da se u Srbiji izbori mogu dobiti samo ako kažete da ste za evrointegracije, jer opredeljenje za Evropsku uniju u Srbiji nikad nije palo ispod 60 ili 65 posto. Ja verujem da među naprednjacima vlada ideološka konfuzija, ali oni su dobro istrenirani i znaju da, da bi došli na vlast, moraju prihvatili neke političke mantre koje vladaju u Srbiji, a među njima je svakako najvažnija priča o evropskim vrednostima i evropskim integracijama.
Jovo Bakić: Pravo da vam kažem, mislim da ni oni sami ne znaju da li je njihovo prihvatanje evrointegracija iskreno ili ne. Ali ono u šta sam potpuno siguran jeste da je Srpska napredna stranka danas najpragmatičnija stranka u Srbiji. I oni će učiniti sve što treba i sve što se od njih traži samo da već jednom dođu na vlast. Jednostavno, dugo su bili izvan vlasti, žedni su i gladni, što će biti veliki problem ako i kada jednog dana dođu na vlast. Biće potrebno udomiti veliki broj njihovih članova, pa će biti poklopano i ono malo bogatstva što je ostalo u Srbiji. Oni će gurati evropsku politiku i trudiće se da budu što bliži i Sjedinjenim Američkim Državama. Na kraju-krajeva, angažovali su kao konsultanta i bivšeg američkog ambasadora Montgomerija.
Njihova je ideja da sa zapadnim svetom uspostave što bolju saradnju, a da istovremeno ne pokvare odnose sa Rusijom. Biće dosta problema u tom balansiranju. Ali njihovu pragmatičnost niko ne može potceniti. Oni bi, recimo, bez problema izručili Ratka Mladića Haškom tribunalu ako bi se to od njih tražilo. Zato se i general Božidar Delić vratio starom jatu-radikalima kada je video da se prevario. On je zapravo pokazao političku nepismenost i lično poštenje. Oni koji su politički pismeniji od generala Delića neće uraditi tako nego će čekati da uživaju u sinekurama koje očekuju svakog pobednika u srpskoj političkoj borbi.
Zoran Stojiljković:U Srbiji je višepartizam na sceni već dve decenije i proces treninga i učenja političkih elita je odmakao u dovoljnoj meri da oni veoma dobro umeju da iščitavaju istraživanja javnog mnjenja. U ovom trenutku Kosovo je za građane Srbije nešto što je odloženo sa strane i političke stranke dobro znaju da se Kosovo ne može politički naplaćivati. To će vam pokazati svako istraživanje javnog mnjenja. Kad postavite pitanje šta su najveći problemi Srbije, daleko najveći broj ljudi će reći da su to ekonomski problemi, a svega jedan ili sva procenta će spomenuti Kosovo. Gotovo da je napravljena neka vrsta dogovora da se to ne eksploatiše u tekućim političkim borbama, dogovora kojeg se pridržavaju čak i partije koje koje nemaju ničeg zajedničkog, kao što su Liberalna demokratska partija i Srpska radikalna stranka.
Jovo Bakić: Kosovo je nešto što ne može doneti pobedu na izborima već samo štetu. I onda je najbolje ignorisati tu temu.
Na tu priču se mogu lepiti samo krajnji nacionalisti, ali to je ipak relativno tanak sloj ljudi koji donose mali procenat glasova.
Ko je najmanje loš
Zoran Stojiljković: Teško je govoriti o čistim rukama u tranzicionim zemljama poput Srbije. I kod naprednjaka postoje neki repovi vezani za načine dobijanja stanova ili za udeo u nekim firmama, ali je pozicija naprednjaka, koji su za srbijanske prilike dosta dugo van vlasti, daleko ugodnija nego što je to pozicija demokrata kojima se post festum pripisuju sve slabe strane, promašaji i korputivna praksa svih vlasti nakon 2000. godine. S pravom ili bez prava.
Jovo Bakić: Oni svakako tokom devedesetih nisu imali čiste ruke, tu nema nikakve dileme. Ali mnogo mladih ljudi, koji su u međuvremenu postali punoletni, uopšte ne zna šta se dešavalo tokom devedesetih godina. Oni gledaju ovu vlast i prosto su zgranuti šta se sve zbiva. U tom smislu naprednjaci su za njih relativno nova snaga. Naravno, za one koji malo duže pamte stvar je sasvim drugačiji, ali politika je uopšte jedna disciplina u kojoj je pamćenje relativno kratko.
Zoran Stojiljković: Ja mislim da to nije bila tako ultimativna forma. Dva meseca je bio rok da se pokaže volja da se razgovara o tome. Ja verujem da su oni očekivali neki jaču reakciju vlasti. Delimično to je ova komediografska priča sa rekonstrukcijom vlade koja se svela na otvoren, pa brzo zatvoren spor između Dinkića i premijera Cvetkovića i povlačenje Dinkića na jednu već viđenu, ugodnu, poluopozicionu poziciju, koju G17 plus već drugi ili treći put zauzima u političkoj istoriji Srbije nakon od 2000. godine.
Zoran Stojiljković: Da. To je nešto što je jedna od specifičnosti srbijanskog političkog folklora.
Omer Karabeg: Gospodine Stojiljkoviću, koliko se ja sećam, Tomislav Nikolić je najavio ono sedenje na ulici. On je obraćajući se svojim pristalicama aludirajući na vlast rekao: “Ako siledžije, kao i do sada, ne budu želele da slušaju, u aprilu ćete me zateći ovde kako sedim na stiroporu. A i vi ponesite stiropor ako želite da mi se pridružite“.
Zoran Stojiljković: Da se našalim, još nisam čuo za stiropor revoluciju. Ali, nije on tako isključiv. Mislim da bi Tomislav Nikolić bio spreman, ako vlast pokaže dobru volju, da prihvati nekakav kompromis. Ta vrsta kompromisa bi mogla da bude zakazivanje izbora nešto malo prije vremena, pa da se sačuva obraz naprednjacima, ali ne mnogo ranije, tako da se ne ugrozi dignitet vlasti. I meni se čini da bi to mogao da bude kraj godine.
Jovo Bakić: Ako bi se desilo ovo što vi kažete, onda bi to bila zamka za naprednjake. Moglo bi se lako desiti da naprednjaci uvedu svoje pristalice u dugotrajno iscrpljivanje slično onome koje smo mi koji malo duže pamtimo videli na protestima povodom Vidovdanskog sabora 1992. godine. To bi bila jako loša varijanta za naprednjake i neka autoritarna vlast bi sasvim sigurno išla na to. Ne bi, dakle, ništa obećala, išla bi na iscrpljivanje i naprednjaci bi, mislim, u toj varijanti dosta loše prošli. Ali, s druge strane, takav stav bi mogao izazvati odijum u javnosti, a toga se čuva svaka vlast koja želi da se predstavi demokratskom.
Jovo Bakić: Kolega Stojiljković je već donekle odgovorio na to pitanje navodeći podatak iz istraživanja javnog mnjenja da bi oko 70 posto građana promenilo, da može, sve političare. Građani se, dakle, nalaze u stanju umerenog očajanja, nisu sasvim očajni, ali vide sopstvenu nemoć i prosto ne znaju šta da rade. Jer, alternative u Srbiji su izrazito loše. Za višestranačku demokratiju se inače kaže da je to izbor najmanje lošeg. Međutim, u Srbiji je veliko pitanje ko je najmanje loš. Jako je teško odgovoriti na to pitanje.
Zoran Stojiljković: Građani žele odgovornu, kompetentnu i ne previše korumpiranu vlast. Političke stranke to znaju i na toj osnovi će se graditi imidž. U tom smislu jako je interesantno šta će učiniti Demokratska stranka. Priča o rekonstrukciji treba da pokaže, makar zakasnelo, da su oni svesni potrebe promene, da još uvek imaju nešto reformskog kapaciteta i da nisu postali socijalno autistični. Mislim da će mart i početak aprila pokazati da li su spremni da “pročiste svoje redove“, kako se to zvalo u socijalističkoj frazeologiji, i pokažu da imaju značajne resurse i kapacitete kako bi ljude ubedili da su istinski rešili da se poprave.
Brak političkih slonova
Jovo Bakić: Ne gotovo sve, nego uistinu sve. Njima je manje-više svejedno. Svaka stranka je dobra jer će ispunjavati njihove želje. U tom smislu već smo se osvedočili da nije bitno da li se ministar trgovine zove Bubalo ili Milosavljević. Vođenje trgovinske politike je isto - ono je u interesu najbogatijih ljudi koji se bave tom delatnošću. I u tom smislu ne treba očekivati promene ni ako na vlast dođu naprednjaci ili bilo ko drugi.
Zoran Stojiljković: Tajkuni žele relativnu zaštićenost i mogućnost direktnog lobiranja bez posredovanja institucija i raznih saveta za socijalnu i ekonomsku politiku. Oni, pre svega, žele da očuvaju svoj status.
Zoran Stojiljković: Naravno. To je njihov prevashodni interes. I ja mislim da će tog lobiranja i vezivanja za političare ovoga puta biti više nakon izbora nego u toku predizborne kampanje.
Omer Karabeg: Ima li Srpska napredna stranka kapacitet da u slučaju pobede na izborima upravlja Srbijom?
Jovo Bakić: Iskreno, ne vidim taj kapacitet niti kod naprednjaka, a bogami ni kod drugih stranaka. Ja sam taj kapacitet pre nekoliko godina video u Demokratskoj stranci i ispostavilo se da sam se prevario. Pogledajte, na primer, jednog pametnog, mladog čoveka Olivera Dulića, koji deluje civilizovano, i onda se odjedanput sazna da ima firmu, da država posluje sa njegovom firmom i da on tako pravi poslove. Nakon tog otkrića njemu ni dlaka ne fali s glave. On je i dalje ministar. Dakle, kada i naiđete na nekog za koga mislite da je nešto drugačiji, ispostavi se da grešite.
Jovo Bakić: Sasvim izvesno neće. Brisel će se držati prilično neutralno. Naprednjaci su izgradili relativno dobre odnose sa Evropskom unijom, a Brisel već ima jedno pozitivno iskustvo sa Socijalističkom partijom Srbije i njihovim vođom Ivicom Dačićem tako da će istu priliku dobiti i Srpska napredna stranka ukoliko osvoji vlast.
Zoran Stojiljković: Mislim da Brisel neće tako otvoreno i tako direktno stati iza Tadića kao što je to sa mnogo više argumenata uradio na prošlim izborima.
Jovo Bakić: To je vrlo moguće. Trenutno vlada Srbije ima izuzetno nizak rejting i autoritet, pa je vrlo je mogućno da dođe do promene vlasti. Naprednjaci imaju izgleda da budu stožerna stranka u budućoj vlasti. Da li će to tako i biti, to ćemo videti.
Zoran Stojiljković: Ni jedna ni druga ključna stranka u Srbiji, ni naprednjaci ni demokrate, neće moći sami formirati vlast. Trebaće im sigurno još desetak, 15 posto glasova. I tu će veliki koalicioni potencijal, čak ucenjivački, imati socijalisti i potencijalno Veće regiona. Videćemo koliko će biti težak i Velja Ilić. I uloga stranaka manjinskih zajednica, pre svega, mađarske, biće velika. Naprednjaci im već upućuju poruke gotovo na nivou neke vrste predbračnog ugovora. Ja ne bih unapred isključivao ni druge aranžmane, pa čak, ako izborni rezultat bude takav da niko ne može da formira vladu, ni onaj čuveni brak političkih slonova da bi se izbegli novi izbori, kao sto je to bilo u Nemačkoj 2005. godine.
Zoran Stojiljković: Oni je ne žele, naravno, ali, ako i jedni i drugi stanu na negde 40 i nešto posto podrške, što je, istina, malo verovatno, ne bih ni to isključio.
Jovo Bakić: Velika koalicija je teoretski mogućna, ali kao najmanje poželjno rešenje. Ukoliko obe stranke budu morale da biraju između velike koalicije i novih izbora, one će izabrati veliku koaliciju. To je, dakle, najmanje verovatna varijanta, ali nikako se ne može isključiti.
Bilo je reči o tome koliko teška ekonomska i socijalna situacija u Srbiji ide na ruku opoziciji, koliko su iskrena zalaganja za evropske vrednosti lidera najjače opozicione partije Srpske napredna stranke s obzirom da su oni do pre nekoliko godina bili bliski Šešeljevi saradnici, zašto Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić više ne govore o Kosovu, ima li Srpska napredna stranka snagu da organizuje svakodnevne ulične proteste ukoliko vlada ne pristane da raspiše vanredne izbore, kako vladajuća Demokratska stranka odgovara na izazove opozicije, žele li građani promenu vlasti, koga bi tajkuni podržali na narednim izborima, kao i o tome ima li Srpska napredna stranka kapacitet da upravlja Srbijom ukoliko pobedi na izborima.
Omer Karabeg: Koliko je danas jaka opozicija u Srbiji, tu pre svega mislim na Srpsku naprednu stranku, najveću opozicionu partiju?
Zoran Stojiljković: Može se reći da je Srpska napredna stranka sada jedina opoziciona politička snaga koja može da ugrozi vladajuću koaliciju, pre svega Demokratsku stranku. Njen je rejting mesecima unazad za osetnih pet do osam ili devet procenata veći od rejtinga Demokratske stranke.
Jovo Bakić: Tačno je to, ali ja bih dodao da Srpska napredna stranka može lako doći u situaciju da ostvari Pirovu pobedu. Naime, može se desiti da ona osvoji ubedljivo najviše glasova i da se onda, kao svojevremeno Srpska radikalna stranka, nađe u situaciji da vrlo teško može naći koalicionog partnera. Možda bi naprednjake u tom slučaju mogla da izvuče stranka Mlađana Dinkića, ako uspe da pređe cenzus, i njihova izuzetno velika ponuda Socijalističkoj partiji Srbije, koja trenutno ideološki mnogo bliža Demokratskoj stranci.
Omer Karabeg: U Srbiji je izuzetno teška ekonomska situacija. Oko 700.000 ljudi, tako se procenjuje, živi na ivici egzistencije, oko 200.000 je ostalo bez posla, socijalno nezadovoljstvo je ogromno. Ima li Srpska napredna stranka snagu da artikuliše to nezadovoljstvo?
Istraživanja javnog mnjenja o korupciji pokazuju da građani za sadašnje stanje optužuju sve političare i 70 posto ispitanih izjasnilo se za njihovo smenjivanje.
Zoran Stojiljković: Naravno da nema. Socijalni problemi su nešto što u velikoj meri Srbiju pritiska već decenijama, posebno nakon ove domaće i međunarodne finansijske krize u poslednje dve-tri godine. Socijalna kriza je veoma trusno političko tle na koje stranke nerado ulaze jer se tu obećanja mogu meriti. Svuda u svetu je blizu pameti da loše privredne vesti najviše pogađaju rejting vladajućih partija, ali u Srbiji one u visokoj meri negativno utiču na rejting svih političara bez obzira da li su oni na vlasti ili u opoziciji. Istraživanja javnog mnjenja o korupciji pokazuju da građani za sadašnje stanje optužuju sve političare i 70 posto ispitanih izjasnilo se za njihovo smenjivanje.
Jovo Bakić: Slažem se da Srpska napredna stranka nema snage da artikuliše socijalno nezadovoljstvo, ali njoj u prilog ide slabost Demokratske stranke. Problem te partije je u tome što će, ako se nešto dramatično ne izmeni, veliki broj njenih pristalica za vreme izbora ostati kod kuće. Građani su siti njihovih neispunjenih obećanja i pogrešnih ljudi na ministarskim mestima. S druge strane, naprednjaci zaista nisu toliko jaki. Oni još nisu uspeli da sasvim izgrade ni stranačku infrastrukuturu. U mnogim mestima u Srbiji oni, zapravo, stoje prilično loše. Ali nagomilani socijalni problemi su nešto što opozicija ne može a da ne iskoristi.
Zoran Stojiljković: Situacija je zaista takva da naprednjaci ne moraju bogzna šta da rade nego samo da naplaćuju greške vlasti i da pokušaju da kroz nisku izlaznost pristalica stranaka vladajuće koalicije na sledećim izborima kapitalizuju svoj najveći rejting i dođu u situaciju da dobiju nekih 35 do 40 posto manadata. Kad dođete do 40 posto mandata, velika je šansa da će se neko zaleteti i ući s vama u koaliciju.
Kosovska tema ne može doneti pobedu
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka, koja je nastala iz Šešeljeve Srpske radikalne stranke, nije, kao njena matična partija, protiv Evropske unije, deluje umerenije, njen imidž je moderniji. Međutim, da li se ta stranka suštinski promenila s obzirom da su u njoj isti ljudi i isti lideri koji su dugo vremena bili Šešeljevi poslušnici?
Ja verujem da među naprednjacima vlada ideološka konfuzija, ali oni su dobro istrenirani i znaju da, da bi došli na vlast, moraju prihvatili neke političke mantre koje vladaju u Srbiji.
Jovo Bakić: Pravo da vam kažem, mislim da ni oni sami ne znaju da li je njihovo prihvatanje evrointegracija iskreno ili ne. Ali ono u šta sam potpuno siguran jeste da je Srpska napredna stranka danas najpragmatičnija stranka u Srbiji. I oni će učiniti sve što treba i sve što se od njih traži samo da već jednom dođu na vlast. Jednostavno, dugo su bili izvan vlasti, žedni su i gladni, što će biti veliki problem ako i kada jednog dana dođu na vlast. Biće potrebno udomiti veliki broj njihovih članova, pa će biti poklopano i ono malo bogatstva što je ostalo u Srbiji. Oni će gurati evropsku politiku i trudiće se da budu što bliži i Sjedinjenim Američkim Državama. Na kraju-krajeva, angažovali su kao konsultanta i bivšeg američkog ambasadora Montgomerija.
Njihovu pragmatičnost niko ne može potceniti. Oni bi, recimo, bez problema izručili Ratka Mladića Haškom tribunalu ako bi se to od njih tražilo.
Njihova je ideja da sa zapadnim svetom uspostave što bolju saradnju, a da istovremeno ne pokvare odnose sa Rusijom. Biće dosta problema u tom balansiranju. Ali njihovu pragmatičnost niko ne može potceniti. Oni bi, recimo, bez problema izručili Ratka Mladića Haškom tribunalu ako bi se to od njih tražilo. Zato se i general Božidar Delić vratio starom jatu-radikalima kada je video da se prevario. On je zapravo pokazao političku nepismenost i lično poštenje. Oni koji su politički pismeniji od generala Delića neće uraditi tako nego će čekati da uživaju u sinekurama koje očekuju svakog pobednika u srpskoj političkoj borbi.
Omer Karabeg: Zanimljivo je da su lideri te stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odustali od zapaljive retorike o Kosovu koja je dominirala njihovim izjavama dok su bili u Srpskoj radikalnoj stranci. Nisu čak ni kritikovali vladu kada je pod pritiskom Evropske unije pristala na kompromisnu rezoluciju o Kosovu na prošlogodišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija mada im je to pružalo mogućnost da kod nacionalno opredeljenih birača dobiju poene.
Zoran Stojiljković:U Srbiji je višepartizam na sceni već dve decenije i proces treninga i učenja političkih elita je odmakao u dovoljnoj meri da oni veoma dobro umeju da iščitavaju istraživanja javnog mnjenja. U ovom trenutku Kosovo je za građane Srbije nešto što je odloženo sa strane i političke stranke dobro znaju da se Kosovo ne može politički naplaćivati. To će vam pokazati svako istraživanje javnog mnjenja. Kad postavite pitanje šta su najveći problemi Srbije, daleko najveći broj ljudi će reći da su to ekonomski problemi, a svega jedan ili sva procenta će spomenuti Kosovo. Gotovo da je napravljena neka vrsta dogovora da se to ne eksploatiše u tekućim političkim borbama, dogovora kojeg se pridržavaju čak i partije koje koje nemaju ničeg zajedničkog, kao što su Liberalna demokratska partija i Srpska radikalna stranka.
Kosovo je nešto što ne može doneti pobedu na izborima već samo štetu. I onda je najbolje ignorisati tu temu. Na tu priču se mogu lepiti samo krajnji nacionalisti, , ali to je ipak relativno tanak sloj ljudi koji donose mali procenat glasova.
Na tu priču se mogu lepiti samo krajnji nacionalisti, ali to je ipak relativno tanak sloj ljudi koji donose mali procenat glasova.
Ko je najmanje loš
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka veoma žestoko optužuje vlast za korupciju. Imaju li njeni lideri čiste ruke, pa da bi mogli onako sa punim pravom da iznose te optužbe?
Zoran Stojiljković: Teško je govoriti o čistim rukama u tranzicionim zemljama poput Srbije. I kod naprednjaka postoje neki repovi vezani za načine dobijanja stanova ili za udeo u nekim firmama, ali je pozicija naprednjaka, koji su za srbijanske prilike dosta dugo van vlasti, daleko ugodnija nego što je to pozicija demokrata kojima se post festum pripisuju sve slabe strane, promašaji i korputivna praksa svih vlasti nakon 2000. godine. S pravom ili bez prava.
Jovo Bakić: Oni svakako tokom devedesetih nisu imali čiste ruke, tu nema nikakve dileme. Ali mnogo mladih ljudi, koji su u međuvremenu postali punoletni, uopšte ne zna šta se dešavalo tokom devedesetih godina. Oni gledaju ovu vlast i prosto su zgranuti šta se sve zbiva. U tom smislu naprednjaci su za njih relativno nova snaga. Naravno, za one koji malo duže pamte stvar je sasvim drugačiji, ali politika je uopšte jedna disciplina u kojoj je pamćenje relativno kratko.
Omer Karabeg: Početkom februara na mitingu opozicije lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić dao je vladi rok od dva meseca da raspiše izbore. Ako vlada to ne učini, najavio je svakodnevne ulične proteste sve dok sadašnja koalicija ne ode sa vlasti. Ima li Srpska napredna stanka snagu da ostvari svoju pretnju?
Zoran Stojiljković: Ja mislim da to nije bila tako ultimativna forma. Dva meseca je bio rok da se pokaže volja da se razgovara o tome. Ja verujem da su oni očekivali neki jaču reakciju vlasti. Delimično to je ova komediografska priča sa rekonstrukcijom vlade koja se svela na otvoren, pa brzo zatvoren spor između Dinkića i premijera Cvetkovića i povlačenje Dinkića na jednu već viđenu, ugodnu, poluopozicionu poziciju, koju G17 plus već drugi ili treći put zauzima u političkoj istoriji Srbije nakon od 2000. godine.
Omer Karabeg: I to uvek uoči izbora.
Zoran Stojiljković: Da. To je nešto što je jedna od specifičnosti srbijanskog političkog folklora.
Omer Karabeg: Gospodine Stojiljkoviću, koliko se ja sećam, Tomislav Nikolić je najavio ono sedenje na ulici. On je obraćajući se svojim pristalicama aludirajući na vlast rekao: “Ako siledžije, kao i do sada, ne budu želele da slušaju, u aprilu ćete me zateći ovde kako sedim na stiroporu. A i vi ponesite stiropor ako želite da mi se pridružite“.
Da se našalim, još nisam čuo za stiropor revoluciju. Ali, nije on tako isključiv. Mislim da bi Tomislav Nikolić bio spreman, ako vlast pokaže dobru volju, da prihvati nekakav kompromis.
Omer Karabeg: Ali, ako Demokratska stranka i Boris Tadić ne budu spremni na kompromis, mislite li da bi Tomislav Nikolić mogao da izvede narod na ulicu i organizije svakodnevne proteste?
Jovo Bakić: Ako bi se desilo ovo što vi kažete, onda bi to bila zamka za naprednjake. Moglo bi se lako desiti da naprednjaci uvedu svoje pristalice u dugotrajno iscrpljivanje slično onome koje smo mi koji malo duže pamtimo videli na protestima povodom Vidovdanskog sabora 1992. godine. To bi bila jako loša varijanta za naprednjake i neka autoritarna vlast bi sasvim sigurno išla na to. Ne bi, dakle, ništa obećala, išla bi na iscrpljivanje i naprednjaci bi, mislim, u toj varijanti dosta loše prošli. Ali, s druge strane, takav stav bi mogao izazvati odijum u javnosti, a toga se čuva svaka vlast koja želi da se predstavi demokratskom.
Omer Karabeg: Kakav je vaš utisak - žele li građani promenu vlasti?
Alternative u Srbiji su izrazito loše. Za višestranačku demokratiju se inače kaže da je to izbor najmanje lošeg. Međutim, u Srbiji je veliko pitanje ko je najmanje loš. Jako je teško odgovoriti na to pitanje.
Zoran Stojiljković: Građani žele odgovornu, kompetentnu i ne previše korumpiranu vlast. Političke stranke to znaju i na toj osnovi će se graditi imidž. U tom smislu jako je interesantno šta će učiniti Demokratska stranka. Priča o rekonstrukciji treba da pokaže, makar zakasnelo, da su oni svesni potrebe promene, da još uvek imaju nešto reformskog kapaciteta i da nisu postali socijalno autistični. Mislim da će mart i početak aprila pokazati da li su spremni da “pročiste svoje redove“, kako se to zvalo u socijalističkoj frazeologiji, i pokažu da imaju značajne resurse i kapacitete kako bi ljude ubedili da su istinski rešili da se poprave.
Brak političkih slonova
Omer Karabeg: Šta žele tajkuni koji praktično finansiraju gotovo sve partije u Srbiji? Žele li oni promenu vlasti?
Jovo Bakić: Ne gotovo sve, nego uistinu sve. Njima je manje-više svejedno. Svaka stranka je dobra jer će ispunjavati njihove želje. U tom smislu već smo se osvedočili da nije bitno da li se ministar trgovine zove Bubalo ili Milosavljević. Vođenje trgovinske politike je isto - ono je u interesu najbogatijih ljudi koji se bave tom delatnošću. I u tom smislu ne treba očekivati promene ni ako na vlast dođu naprednjaci ili bilo ko drugi.
Tajkuni žele relativnu zaštićenost i mogućnost direktnog lobiranja bez posredovanja institucija i raznih saveta za socijalnu i ekonomsku politiku. Oni, pre svega, žele da očuvaju svoj status.
Zoran Stojiljković: Tajkuni žele relativnu zaštićenost i mogućnost direktnog lobiranja bez posredovanja institucija i raznih saveta za socijalnu i ekonomsku politiku. Oni, pre svega, žele da očuvaju svoj status.
Omer Karabeg: Znači, tajkunima je svejedno ko je na vlasti, samo im je važno da oni budu zaštićeni?
Zoran Stojiljković: Naravno. To je njihov prevashodni interes. I ja mislim da će tog lobiranja i vezivanja za političare ovoga puta biti više nakon izbora nego u toku predizborne kampanje.
Omer Karabeg: Ima li Srpska napredna stranka kapacitet da u slučaju pobede na izborima upravlja Srbijom?
Pogledajte, na primer, jednog pametnog, mladog čoveka Olivera Dulića, koji deluje civilizovano, i onda se odjedanput sazna da ima firmu, da država posluje sa njegovom firmom i da on tako pravi poslove. Nakon tog otkrića njemu ni dlaka ne fali s glave. On je i dalje ministar.
Omer Karabeg: Kada dođe do izbora, vanednih ili redovnih, mislite li da će Brisel snažno podržati stranku Borisa Tadića, kao što je to učinio na prošlim izborima u maju 2008. godine?
Jovo Bakić: Sasvim izvesno neće. Brisel će se držati prilično neutralno. Naprednjaci su izgradili relativno dobre odnose sa Evropskom unijom, a Brisel već ima jedno pozitivno iskustvo sa Socijalističkom partijom Srbije i njihovim vođom Ivicom Dačićem tako da će istu priliku dobiti i Srpska napredna stranka ukoliko osvoji vlast.
Zoran Stojiljković: Mislim da Brisel neće tako otvoreno i tako direktno stati iza Tadića kao što je to sa mnogo više argumenata uradio na prošlim izborima.
Omer Karabeg: I na kraju, mislite li da bi na narednim izborima, bili oni vanredni ili redovni, moglo doći do promene vlasti u Srbiji?
Trenutno vlada Srbije ima izuzetno nizak rejting i autoritet, pa je vrlo je mogućno da dođe do promene vlasti. Naprednjaci imaju izgleda da budu stožerna stranka u budućoj vlasti.
Jovo Bakić: To je vrlo moguće. Trenutno vlada Srbije ima izuzetno nizak rejting i autoritet, pa je vrlo je mogućno da dođe do promene vlasti. Naprednjaci imaju izgleda da budu stožerna stranka u budućoj vlasti. Da li će to tako i biti, to ćemo videti.
Zoran Stojiljković: Ni jedna ni druga ključna stranka u Srbiji, ni naprednjaci ni demokrate, neće moći sami formirati vlast. Trebaće im sigurno još desetak, 15 posto glasova. I tu će veliki koalicioni potencijal, čak ucenjivački, imati socijalisti i potencijalno Veće regiona. Videćemo koliko će biti težak i Velja Ilić. I uloga stranaka manjinskih zajednica, pre svega, mađarske, biće velika. Naprednjaci im već upućuju poruke gotovo na nivou neke vrste predbračnog ugovora. Ja ne bih unapred isključivao ni druge aranžmane, pa čak, ako izborni rezultat bude takav da niko ne može da formira vladu, ni onaj čuveni brak političkih slonova da bi se izbegli novi izbori, kao sto je to bilo u Nemačkoj 2005. godine.
Omer Karabeg: Mislite da bi moglo doći do velike koalicije između demokrata i naprednjaka?
Zoran Stojiljković: Oni je ne žele, naravno, ali, ako i jedni i drugi stanu na negde 40 i nešto posto podrške, što je, istina, malo verovatno, ne bih ni to isključio.
Jovo Bakić: Velika koalicija je teoretski mogućna, ali kao najmanje poželjno rešenje. Ukoliko obe stranke budu morale da biraju između velike koalicije i novih izbora, one će izabrati veliku koaliciju. To je, dakle, najmanje verovatna varijanta, ali nikako se ne može isključiti.