Mogu li se ispraviti greške odlazećeg srpskog ministra kulture Bratislava Petkovića? Nemali broj kulturnih radnika u Srbiji se to pita, i sa punom pažnjom iščekuje prve poteze i van zemlje dobro poznatog direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca. On je prihvatio ponudu premijera i lidera socijalista Ivice Dačića da preuzme resor kulture. Očekivanja su, nema sumnje, velika, ali višegodišnje zapuštanje tog sektora je ogromno, pa se mnogi pitaju: ima li uopšte doraslih tom izuzetnom izazovu.
Kada preuzme kabinet ministra kulture Ivana Tasovca će sačekati izdvajanja iz budžeta na nivou statističke greške oličena u, sada već čuvenih, 0,62 odsto za kulturu.
Pri tome suočiće se sa rezultatima jednogodišnje prkase olične u primerima razbacivanja, poput slučaja pozorišne predstave “Konstantin” priređene u okviru proslave Milanskog edikta za šta se nije žalilo novca, a istovremene štednje baš po leđima malog, ali i izvan Srbije prepoznatljivog, festivala džez muzike “Nišvil”.
Vrhunac u nizu problematičnih izdataka, prema informacijama koje prenose beogradski mediji, je isplata više oko 10 000 evra razlike za projekte autora spiska “nepodobnih reditelja” Živorada Ajdačića, koje je odlazeći ministar odobrio po hitnom postupku.
Ako za kadrove koje je Petković uveo u Ministarstvo, većina građana do tog trenutka skoro da nije ni čula, već za samog Tasovca se to ne može reći. Uspeh koji je širom planete ostvarile Beogradska filharmonija, I koji se opisiju kao samo čudo, redovno mu se pripisuje. Smatra se sposobnim menadžerom, koji je od Filharmonije napravio prepoznatljiv brend.
Hoće li to međutim biti dovoljno za otklanjanje posledica Petkovićevog nasleđa, pitali smo glumca Nebojšu Glogovca.
“Kao stručnjak u svojoj oblasti, uživa moje veliko poverenje. To je dokazao u Filharmoniji koja je bila mnogo praznija do njegovog dolaska. Mislim da shvata značaj filma i pozorišta za razvijanje duha jednog naroda. Tako da siguran sam da će se potruditi da odradi prave stvari, a videćemo koliku će podršku da ima od onih koji bi trebalo da mu pomognu”, smatra Glogovac.
Pravi motivi
Nije međutim samo nedostatak novca i maćehinski odnos države doprineo katastrofalnom stanju u kulturi. Svoj deo odgovornosti u tome ima i društvo koje za stradanje kulture nije imalo dovoljno osećaja.
Sve to su izazovi za novog ministra. Uprkos tome što ne smatra neobičnim to što ga je predložila upravo Dačićeva SPS opcija, pozorišnom kritičaru Ivanu Medenici još uvek nisu jasni pravi motivi. Podsećajući na dosadašnji odnos države prema kulturi on podvlači:
“Ono što mene tu više brine jeste da li su ga oni predložili sa idejom da im je čovek sa postignutim rezultatima potreban da bi i u sferi kulture, koja je do te mere zapuštena napravio određeni pomak. Da li žele nekoga ko se ostvario sa idejom da će takva osoba moći da doprinese na širem planu, ili je posredi druga strana njegove ličnosti – a to je njegova medijska aktivnost i popularnost. Imidž uspešnog čoveka koji ima. Dakle, da li je doveden zbog imidža, ili je doveden zbog rezultata i vere da i na ovom mestu može da postigne određene rezultate”, pita se Medenica.
Odlazeći ljudi ministarstva tokom svog mandata “rešili” su se i mnogobrojnih za njih nepodobnih kulturnjaka koji su u prethodnih desetak godina uspešno vodili institucije kulture.
Jedna od njih je i nekadašnja direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović koja je za svoju smenu zimus saznala iz medija. Prema njenom mišljenju, za poboljšanje stanja u kulturi najvažnije je da novi poslodavci Ivanu Tasovcu daju odrešene ruke, uz uverenje da je Vladi mnogo potrebniji, nego ona njemu.
“Ima šanse i potencijale, ukoliko bude imao punu autonomiju u radu. Poznajući njegov dosadašnji rad pretpostavljam da je to jedino na šta će on da pristane i što će da radi. Prosto ako ne bude imao nekakve obaveze prema raznim stranačkim ličnostima iz vlasti, onda se verovatno možemo nadati nekom boljitku. Njegova dosadašnja energija takođe uliva neki minumum ohrabrenja i optimizma po pitanju budžeta, mada će naravno to zavisiti od ukupne političke volje Vlade, a naročito najuticanijih ljudi”, zaključuje Ksenija Radulović.
Kada preuzme kabinet ministra kulture Ivana Tasovca će sačekati izdvajanja iz budžeta na nivou statističke greške oličena u, sada već čuvenih, 0,62 odsto za kulturu.
Pri tome suočiće se sa rezultatima jednogodišnje prkase olične u primerima razbacivanja, poput slučaja pozorišne predstave “Konstantin” priređene u okviru proslave Milanskog edikta za šta se nije žalilo novca, a istovremene štednje baš po leđima malog, ali i izvan Srbije prepoznatljivog, festivala džez muzike “Nišvil”.
Vrhunac u nizu problematičnih izdataka, prema informacijama koje prenose beogradski mediji, je isplata više oko 10 000 evra razlike za projekte autora spiska “nepodobnih reditelja” Živorada Ajdačića, koje je odlazeći ministar odobrio po hitnom postupku.
Ako za kadrove koje je Petković uveo u Ministarstvo, većina građana do tog trenutka skoro da nije ni čula, već za samog Tasovca se to ne može reći. Uspeh koji je širom planete ostvarile Beogradska filharmonija, I koji se opisiju kao samo čudo, redovno mu se pripisuje. Smatra se sposobnim menadžerom, koji je od Filharmonije napravio prepoznatljiv brend.
Hoće li to međutim biti dovoljno za otklanjanje posledica Petkovićevog nasleđa, pitali smo glumca Nebojšu Glogovca.
“Kao stručnjak u svojoj oblasti, uživa moje veliko poverenje. To je dokazao u Filharmoniji koja je bila mnogo praznija do njegovog dolaska. Mislim da shvata značaj filma i pozorišta za razvijanje duha jednog naroda. Tako da siguran sam da će se potruditi da odradi prave stvari, a videćemo koliku će podršku da ima od onih koji bi trebalo da mu pomognu”, smatra Glogovac.
Pravi motivi
Nije međutim samo nedostatak novca i maćehinski odnos države doprineo katastrofalnom stanju u kulturi. Svoj deo odgovornosti u tome ima i društvo koje za stradanje kulture nije imalo dovoljno osećaja.
Sve to su izazovi za novog ministra. Uprkos tome što ne smatra neobičnim to što ga je predložila upravo Dačićeva SPS opcija, pozorišnom kritičaru Ivanu Medenici još uvek nisu jasni pravi motivi. Podsećajući na dosadašnji odnos države prema kulturi on podvlači:
“Ono što mene tu više brine jeste da li su ga oni predložili sa idejom da im je čovek sa postignutim rezultatima potreban da bi i u sferi kulture, koja je do te mere zapuštena napravio određeni pomak. Da li žele nekoga ko se ostvario sa idejom da će takva osoba moći da doprinese na širem planu, ili je posredi druga strana njegove ličnosti – a to je njegova medijska aktivnost i popularnost. Imidž uspešnog čoveka koji ima. Dakle, da li je doveden zbog imidža, ili je doveden zbog rezultata i vere da i na ovom mestu može da postigne određene rezultate”, pita se Medenica.
Odlazeći ljudi ministarstva tokom svog mandata “rešili” su se i mnogobrojnih za njih nepodobnih kulturnjaka koji su u prethodnih desetak godina uspešno vodili institucije kulture.
Jedna od njih je i nekadašnja direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović koja je za svoju smenu zimus saznala iz medija. Prema njenom mišljenju, za poboljšanje stanja u kulturi najvažnije je da novi poslodavci Ivanu Tasovcu daju odrešene ruke, uz uverenje da je Vladi mnogo potrebniji, nego ona njemu.
“Ima šanse i potencijale, ukoliko bude imao punu autonomiju u radu. Poznajući njegov dosadašnji rad pretpostavljam da je to jedino na šta će on da pristane i što će da radi. Prosto ako ne bude imao nekakve obaveze prema raznim stranačkim ličnostima iz vlasti, onda se verovatno možemo nadati nekom boljitku. Njegova dosadašnja energija takođe uliva neki minumum ohrabrenja i optimizma po pitanju budžeta, mada će naravno to zavisiti od ukupne političke volje Vlade, a naročito najuticanijih ljudi”, zaključuje Ksenija Radulović.