Luke Johnson (Priredio Dragan Štavljanin)
Nakon sastanka Saveta za bezbednost Rusije, predsednik Vladimir Putin je potencirao da Kremlj ne planira da ograniči pristup Internetu niti da ga stavi pod potpunu državnu kontrolu.
Međutim, vlasti će preduzeti dodatne mere u cilju povećanja sajber bezbednosti i nastaviće da zatvaraju vebsajtove na kojima se promoviše ekstremizam, ksenofobiju, terorizam i dečja pornografija.
Putinov komentar usledio je u trenutku kada se uveliko spekuliše o mogućim restrikcijama pa čak i potpunoj blokadi Interneta u Rusiji. Kremlj se obračunava sa disidentima dok rastu tenzije u odnosima sa Zapadom zbog sukoba u Ukrajini.
Bez obzira na namere Rusije, da li je moguće da ona ili bilo koja druga zemlja, isključi internet?
Egipat je to uradio na pet dana 2011. tokom Arapskog proleća. Iste godine Internet je blokiran tri puta u Siriji. Nepal i Mjanmar su to na kratko uradili, a Kina je onemogućila pristup Internetu u regionu Sinđang tokom protesta većinskih Ujgura 2009.
Mogućnost blokade u mnogome zavisi od broja domaćih provajdera koji obezbeđuju vezu preko stranih firmi, ističe Džim Kovi (Jim Cowie), stručnjak internet kompanije "Dyn". Što je više stranih provajdera to je teže isključiti neku zemlju sa Interneta.
“To ima zaštitni efekat jer moraju da se eliminišu sve ove karike u lancu da bi određena zemlja u potpunosti prekinula vezu sa Internetom”.
Egipat je imao nešto manje od 10 konekcija preko stranih provajdera, a Sirija samo dva, što im olakšava blokadu Interneta.
Međutim, u Rusiji više od 300 kompanija je obezbedilo internet vezu preko stranih provajdera, ističe Kovi. To znači da bi Moskva morala da ih sve natera prekinu konekciju da bi u potpunosti blokirala Internet. To je moguće učiniti ali zahteva mnogo više vremena i napora.
"Vezu na Internetu obezbeđuje mnogo provajdera. Stoga nije moguće prekid veze kao u slučaju Egipta. Ne postoji fizički jedno mesto, prekidač, soba gde ga jednostavno možete isključiti”, naglašava Kovi.
Altenrativa potpunom prekidu je filtriranje sadržaja. Rusija je već blokirala nekoliko opozicionih vebsajtova i usvojila zakon po kome je obavezna registracija pojedinih blogera. Moskva je već nagovestila da i strane internet kompanije moraju da se povinuju ovom zakonu.
“Roskomnadzor”, ruski medijski regulator, obavestio je Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter) i Gugl (Google) da moraju da se registruju kod ove agencije i da čuvaju arhivu u poslednjih šest meseci na ruskoj teritoriji, javio je list “Izvestija”, koji je blizak Kremlju.
Ruska vlada može takođe da blokira Internet u pojedinim gradovima ili regijama, ukazuje Kovi. Telekomunikacioni gigant “Rostelecom” je ponovo centralizovan - nakon što je razbijen na više malih firmi tokom 1990-ih – što olakšava delimični prekid veze.
Korisnici mogu da izbegnu blokadu tako što će pokušati da pristupe Internetu preko 3G mreže na svojim smart telefonima, ako su mobilni operatori u funkciji.
Jedna od mogućnosti je i dial-up Internet za kontakte u inostranstvu, doduše sa umanjenom brzinom i višom cenom. Evropski dial-up provajderi su obezbedili konekciju Egipćanima tokom blokade Interneta 2011.
U slučaju da se Rusija odluči za filtriranje sadržaja, već postoje tehnologije za izbegavanje cenzurisanja i nadgledanja. Jedan od njih je “Tor”. Reč je o mreži šifrovanih virtelnih tunela koja omogućava korisniku da njegove aktivnosti na Internetu ostanu neprimećene. Drugim rečima, umesto da informacije dolaze direktno sa vašeg kompjutera do opozicionog vebsajta, one putuju kroz šifrovanu konekciju preko nekoliko servera pre nego što stignu na krajenje odredište.