U kragujevačkoj kompaniji Fiat automobili Srbija sa velikompa pažnjom prate pregovore Srbije i Rusije o bescarinskom izvozu modela 500L na rusko tržište, jer bi rventualna realizacija tog arnžmana bila značajna za kragujevačku fabriku.
Međutim, iako je ta mogućnost najavljena prilikom nedavne Putinove poste Beogradu, za sada nema informacija o eventualnom izvozu.
Silvija Varneti, generalna direktorka kompanije Fiat automobili Srbija je nedavno izjavila da bi bescarinski plasman modela „fiat 500L“ na rusko tržište, bio veoma značajan za kragujevačku fabriku jer bi joj doneo nove investicije.
Međutim, na krivudavom putu Fiatovih automobila u Rusiju postoji mnogo prepreka među kojima je i sam Sporazum o slobodnoj trgovini. Njegov sastavni deo je i lista proizvoda na koje se ne primenjuje bescarisnki režim, a na njoj su, pored ostalih i putnički automobili.
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Mahmut Bušatlija kaže za Radio Slobodna Evropa da pored toga, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije ima još ograničenja, jer ga ruska Duma nikada nije ratifikovala.
“On se selektivno primenjuje dodeljivanjem kvota. Inače, gada se potpisuju ti sporazumi o slobodnoj trgovini, onda prosto više nema nikakvih kvota nego je to slobodna trgovina i sve robe i sve usluge mogu da se kreću u oba pravca bez carine”, kaže Bušatlija.
Prema navodima našeg sagovornika eventualni izvoz Fiatovih automobila iz Kragujevca onemogućava i članstvo Rusije u svetskoj trgovinskoj organizaciji koje joj oduzima pravo na povlaštene ugovore sa bilo kim drugim.
“Postoji još jedan problem na koji izgleda naši nisu obratili pažnju. Rusija je nedavno ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju i samim tim izgubila je pravo da ima povlaštene ugovore sa bilo kim drugim”, kaže on.
Bušatlija ističe da čak i da se dozvoli bescarinski izvoz automobila iz Srbije u Rusiju, kontingent od 10.000 prodatih vozila na tom ili nekom drugom tržištu ne donosi neki veliki boljitak našoj ekonomiji.
“Iako je bescarinski uvoz, to samo smanjuje cenu u maloprodaji u Rusiji, a ne povećava cenu našeg izvoza. Ako vi automobile ovde prodajete kao fabrički proizvod, onda ga prodajete po fabričkoj ceni, bilo da on odlazi u Italiju, Ameriku, Englesku, Nemačku ili Rusiju”, kaže Bušatlila.
Domaća automobilska industrija je do do devedesetih godina prošloga veka tesno sarađivala sa proizvođačima vozila u Rusiji i Poljskoj. Zastavine fabrike su tada ruskom Avtovazu iz Toljatilja isporučivale delove za njihove automobile, dok je Zastava za uzvrat dobijala gotove „lade“.
Po istom principu poslovalo se i poljskim proizvođačima, odakle su u Zastavu stizali „polonez“ i „126P“, a godišnja razmena sa te dve zemlje dostizala je oko 30.000 automobila.