Kako Beograd kaže

Ilustrativna fotografija: mapa Kosova na beogradskom autobusu, 7. decembar 2007.

U Mostu Radija Slobodna Evropa vođen je srpsko-albanski dijalog povodom poziva predsednika Srbije Tadića kosovskim Srbima da bojkotuju lokalne izbore koji će se na Kosovu održati u novembru ove godine. Učesnici ovog radio duela bili su Bajram Redžepi, gradonačelnik Kosovske Mitrovice, i Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova.

Polemisalo se o tome šta Srbi dobijaju, a šta gube bojkotom lokalnih izbora, da li će jedan broj Srba koji žive na Centralnom Kosovu ipak izaći na izbore, da li su Srbi na Kosovu ugroženi, postoji li sloboda kretanja, zašto kosovski Srbi ne plaćaju struju, a našim sagovornicima postavili smo i pitanje - koliko je realna tvrdnja zvaničnog Beograda da bi se u budućnosti ponovo mogli otvoriti razgovori o statusu Kosova.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kosovske Srbe da ne učestvuju na lokalnim izborima. Vi podržavate taj stav. Zbog čega smatrate da Srbi treba da bojkotuju te izbore?

Srbi ne žele da posle protivpravnog proglašenja nezavisne albanske države na prostoru njihove južne pokrajine daju legitimitet tom proglašenju i institucijama koje sprovode te izbore.
Milan Ivanović:
Predsednik, kao i Vlada Srbije, smatraju da ne postoje uslovi za učesće Srba na kosovskim lokalnim izborima. Srbi ne žele da posle protivpravnog proglašenja nezavisne albanske države na prostoru njihove južne pokrajine daju legitimitet tom proglašenju i institucijama koje sprovode te izbore. Ovo je prvi put da izbore ne sprovodi UNMIK, odnosno OEBS, već albanske institucije. A, kako Srbi ne priznaju te institucije, prirodno je da i ne učestvuju na ovim izborima. Srbi su, uostalom, imali svoje lokalne izbore 11. maja prošle godine tako da imaju i svoja legalno izabrana rukovodstva. Albanci ne priznaju Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, njihov predsednik Sejdiu to jasno kaže i traži da UNMIK i njegov šef Lamberto Zanijer napuste Kosovo i Metohiju. Srbi ne žele da rade po planu Marti Ahtisarija, to je albanski plan po kome bi novoformirane srpske opštine bile pod ingerencijom prištinskih vlasti. Odluka Srba je jedinstvena. Mi nećemo izaći na ove izbore koje su raspisale nelegalne kosovske institucije.

Bajram Redžepi: Mislim da je pogrešno što Beograd zahteva da Srbi ne učestvuju na izborima. To su lokalni izbori i opštine sa većinskim srpskim stanovništvom treba da dobiju legalitet. Tačno je da su Srbi maja prošle godine održali svoje lokalne izbore, međutim, UNMIK, na koji se poziva i gospodin Ivanović, te je izbore proglasio nelegalnim. Jedino izbori, koje organizuju naše institucije uz pomoć OSCE-a, imaju legalitet. A što se tiče Rezolucije 1244, ona još uvek stoji, ali je prevaziđena. Rekonfiguracija UNMIK-a pokazuje da će ubuduće Misija Ujedinjenih nacija biti manje-više zadužena za ljudska prava i da neće više imati onaj mandat koji je imala ranije, to jeste da vlada Kosovom. To je prošlost, to je prevaziđeno.

Ja nisam ubeđen da su Srbi jedinstveni u odluci da neće učestvovati na izborima. Možda neće oni iz Mitrovice, ali ima signala da će dosta Srba učestvovati na lokalnim izborima.
Nezavisno Kosovo je realnost, 62 zemlje su ga priznale. Većina tih zemalja spada među politički i ekonomski najjače države sveta. Srbi su građani Kosova i tako treba i da se ponašaju. Ahtisarijev plan predviđa najviše standarde za lokalnu samoupravu - i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u drugim oblastima. Ja nisam ubeđen da su Srbi jedinstveni u odluci da neće učestvovati na izborima. Možda neće oni iz Mitrovice, ali ima signala da će dosta Srba učestvovati na lokalnim izborima.

Milan Ivanović: Nezavisno Kosovo za nas nije realnost, nije ni za oko 70 procenata članica Saveta bezbednosti. Za nas je realnost da ovde postoji Republika Srbija kao međunarodno priznata država i po povelji Ujedinjenih nacija, i po helsinškom aktu. Srbi su na Kosovu i Metohiji, pre svega, građani Srbije i od toga ne mogu da odstupe.

Bajram Redžepi: Da je Kosovo nezavisno, to je realnost, a u te igre oko brojki i procenata ne bih ulazio. Priznavanje naše nezavisnosti je proces. Za sada nas je priznalo više od 30 posto zemalja, dogodine ili za godinu, dve biće više od 50 posto. Naša zemlja će biti primljena u Ujedinjene nacije, ne brzo - možda za četiri, pet godina, ali to je neminovan proces.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, gospodin Redžepi kaže da će ipak dosta Srba izaći na birališta. Koliko znam, pojedini lideri Srba sa centralnog Kosova, kao na primer Ranđel Nojkić, smatraju da Srbi ipak treba da učestvuju na izborima, a nekoliko stranke koje okupljaju Srbe, recimo Samostalna liberalna stranka i Srpska demokratska stranka, najavile su učešće na izborima.

To su stranke o kojima niko gotovo ništa ne zna.... To su ljudi najčešće sumnjivih biografija i minornog političkog uticaja i svakako da oni ne mogu da predstavljaju Srbe na Kosovu i Metohiji.
Milan Ivanović:
Moram da demantujem gospodina Redžepija. Srbi su jedinstveni, sve parlamentarne stranke su protiv izlaska na izbore. Čak je i Srpski pokret obnove Ranđela Nojkića protiv učesća na izborima. Ranđel Nojkić je bio u nekoj maloj dilemi, ali se definitivno izjasnio protiv izlaska na izbore. Što se tiče stranaka koje su ovde pomenute, kao što su Samostalna liberalna stranka, Srpska demokratska stranka, Srpska narodna partija, Partija Srba Kosova i Metohija, čak se pojavila i Demokratska partija Crnogoraca, one su oformljene da bi ispunile nekakav princip navodne multietničnosti. To su stranke o kojima niko gotovo ništa ne zna i koje ne predstavljaju Srbe. Na prošlim parlamentarnim izborima od 44.000 Srba sa pravom glasa u severnom delu Kosova i Metohije glasala su svega četvorica, dok je centralnom delu Kosova i u Pomoravlju po zvaničnim podacima glasalo 3.000 Srba, ali po našim podacima, a mi smo pažljivo brojali sve one koji su izašli na izbore, glasalo je svega par stotina, svi ostali glasovi su naknadno ubačeni. Zato sam potpuno siguran da Srbi neće izaći na ove izbore. Albanci, uz pomoć mentora njihove nezavisnosti, opet žele da za predstavnike Srba nametnu one koji njima odgovaraju, a koji pristaju na to zbog nekih svojih ličnih interesa. To su ljudi najčešće sumnjivih biografija i minornog političkog uticaja i svakako da oni ne mogu da predstavljaju Srbe na Kosovu i Metohiji.

Bajram Redžepi: Ja nisam istražni sudija, pa da kažem kakvu ko ima prošlost. Mi ćemo podržati one građane srpske etničke zajednice koji budu učestvovali na izborima. Ljudi koje oni izaberu biće deo institucija.

Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, vi tvrdite da će ipak jedan broj Srba učestvovati na lokalnim izborima?

Bajram Redžepi: Sigurno. Mi nikoga nećemo primoravati, niti ćemo kontrolisati ko je glasao, a ko nije glasao, kao što je to radio gospodin Ivanović. Legitimno je pravo ljudi da glasaju ili da odbiju da izađu na izbore.

Milan Ivanović: Nismo se razumeli. Mi ne negiramo demokratsko pravo ljudi da odluče da li će učestvovati ili ne na izborimima, ali svakako da imamo pravo da kao posmatrači kontrolišemo da ne bude zloupotreba, da ne bude krađe glasova.

Gospodin Ivanović kaže - bićemo posmatrači. Ako će biti posmatrači lokalnih izbora, to znači da oni daju legitimiet tim izborima. Drugačije se to ne može razumeti.
Bajram Redžepi:
Gospodin Ivanović kaže - bićemo posmatrači. Ako će biti posmatrači lokalnih izbora, to znači da oni daju legitimiet tim izborima. Drugačije se to ne može razumeti.

Omer Karabeg: Da li će kosovski Srbi biti oštećeni, ako ne izađu na izbore, zato što neće moći da utiču na odluke u lokalnim organima vlasti?

Milan Ivanović: Ne. Srbi ne priznaju nezavisno Kosovo, Srbi imaju svoju državu, Srbi su učestvovali na svojim lokalnim srpskim izborima, formirali su 24 opštine, tako da bi bilo pomalo, da upotrebim medicinski termin, bolesno da sede na dve stolice, da budu i u srpskim i u albanskim institucijama. Srbi ostaju u ustavno-pravnom sistemu svoje države, Srbi žele da imaju svoje institucije i u obrazovanju, i u zdravstvu, i u lokalnoj samoupravi, i u pravosuđu, i u policiji jer to je jedini način da ostvare svoja prava. Uostalom, apsolutno nema nikakvih uslova za izlazak na ove izbore - i što se tiče bezbednosti, i što se tiče slobode kretanja, i što se tiče povratka jer se 250.000 proteranih Srba još nije vratilo. Srbi su izloženi raznim vrstama pritisaka upravo od strane kosovskih institucija koje falsifikuju činjenice o srpskoj istoriji i tradiciji, koje im isključuju struju, primoravaju ih da potpisuju ugovore sa Kosovskom energetskom korporacijom da bi posredno priznali nezavisno Kosovo, pokušavaju da im nametnu nove vozačke dozvole sa simbolima Kosova i lične isprave samoproklamovane države. Nasilje na Kosovu i Metohiji i dalje traje. Samo pre nekoliko dana pretučen je kod Kline povratnik Radoš Magić.

Bajram Redžepi, gradonačelnik Kosovske Mitrovice: "A što se tiče toga da li će Srbi biti oštećeni ako ne izađu na izbore - naravno da hoće. Oni će sami sebe još više izolirati."
Bajram Redžepi:
Ovu retoriku gospodina Ivanovića znam napamet, kada ovako krene unapred znam šta će da kaže, ne moram ga ni slušati. A što što se tiče toga da li će Srbi biti oštećeni ako ne izađu na izbore - naravno da hoće. Oni će sami sebe još više izolirati. Nije samo problem komunikacija sa kosovskim, nego i sa međunarodnim institucijama. Ko će komunicirati sa međunarodnim institucijama, ako Srbi nemaju svoje legalne predstavnike u lokalnim insitucijama. Jer, kao što sam rekao, UNMIK ne priznaje srpske lokalne izbore.

Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, gospodin Ivanović kaže da Srbi i dalje žive pod pritiskom, da su progonjeni i da se ne osećaju bezbedno na Kosovu.

Bajram Redžepi:
Ja sam prihvatio ovu debatu u Mostu da bismo razgovarali o lokalnim izborima. Inače, nemam ni volje, ni energije da slušam to što priča gospodin Ivanović. To sam kao refren slušao stotinu puta i, rekao sam, sve to znam napamet. To je njegovo ubeđenje, neću u to ulaziti. On može živeti u prošlosti, može živeti sa svojim percepcijama. Ali, nema ništa od toga što gospodin Ivanović priča. Sada je situacija sasvim drugačija. Kosovo nema ništa zajedničko s tim što priča gospodin Ivanović.

Milan Ivanović: Činjenice govore drugačije od ovoga što tvrdi gospodin Bajram Redžepi. Nisu to moje ocene, to su i zvanični podaci o situaciji na Kosovu.

Bajram Redžepi: Čiji?

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova: "Vaše muslimansko groblje u severenom delu Mitrovice potpuno je očuvano, nijedan spomenik nije srušen, dok je na srpskom groblju u južnom delu, gde ste vi većina, 70 procenata nadgorbnih spomenika srušeno."
Milan Ivanović:
Pa evo, i BBC i nemački list Špigl govore o 300.000 nerešenih slučajeva na Kosovu i Metohiji, šef kancelarije UNHCR-a u Beogradu Lenart Kocalainen govori o 90.000 zahteva za povratak uzurpirane imovine i kaže da su nedostatak bezbednosti i slobode kretanja glavni uzroci što se Srbi ne vraćaju na Kosovo i Metohiju. Nisam ja izmislio da je četrdesetak hiljada kuća uzurpirano, da je 155 crkava zapaljeno, da je 250 grobalja sa oko 6.750 spomenika porušeno. Vaše muslimansko groblje u severenom delu Mitrovice potpuno je očuvano, nijedan spomenik nije srušen, dok je na srpskom groblju u južnom delu, gde ste vi većina, 70 procenata nadgorbnih spomenika srušeno. Da ne govorim o tome kako se u svetu gleda na Kosovo. Putin kaže da je Kosovo središte trgovine drogom, belim robljem, oružjem.

Bajram Redžepi: Pravog čoveka ste citirali. Mnogo ja marim za to šta je Putin rekao.

Milan Ivanović: Pa, u svakom slučaju to je državnik jedne velike zemlje, pa i njegove reči treba uzeti u obzir kao i reči državnika drugih velikih zemalja.

Omer Karabeg:
Gospodine Ivanoviću, ko će štititi interese Srba na Kosovu ako ne budu imali svoje predstavnike u lokalnim organima vlasti?

Zašto bi Albanci imali pravo na svoje institucije i svoju državu, a da mi Srbi sa Kosova i Metohije nemamo pravo da ostanemo da živimo u svojoj državi, sa svojim institucijama?
Milan Ivanović:
Pa, videli smo da Albanci i albanske institucije nisu štitili prava Srba već su kršili njihova osnovna ljudska prava. Zar nije kršenje prava isključenje električne energije - u Štrpcu je bila prava humanitarna katastrofa, ljudi su bez struje bili 15-20 dana. Sve to govori da su kosovski organi vlasti institucije diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Naša jedina šansa da ostanemo ovde i da ostvarimo svoja prava je da imamo svoje institucija koje će biti u direktnoj vezi sa našom državom. Ako Albanci ne žele vlast Beograda, zašto bi Srbi želeli vlast Prištine? Zašto bi Albanci imali pravo na svoje institucije i svoju državu, a da mi Srbi sa Kosova i Metohije nemamo pravo da ostanemo da živimo u svojoj državi, sa svojim institucijama?

Bajram Redžepi: Što se tiče struje, ona se ukida i Albancima koji ne plaćaju struju. To nema nikakve veze sa politikom. Ne može struja da se koristi 10 i više godine, a da se ne plaća. A što se tiče slobode kretanja, o tome da je nema govore gospodin Ivanović i njegovi istomišljenici sa severenog dela Kosova koji uopšte nemaju ni želju da odu u ostale delove Kosova.

Ja svakodnevno putujem od Prištine do Mitrovice i natrag i stalno srećem i beogradske i kragujevačke registracije. Sigurnosna situacija je mnogo bolja.
Inače sloboda kretanja je apsolutna. Ja svakodnevno putujem od Prištine do Mitrovice i natrag i stalno srećem i beogradske i kragujevačke registracije. Sigurnosna situacija je mnogo bolja, ona ovde nije ništa ni lošija, niti bolja nego u regionu tako da stvari o kojima govori gospodin Ivanović ne stoje.

Milan Ivanović: Srbi se primoravaju da potpisuju ugovore sa KEK-om, Kosovskom eneregetskom korporacijom, da očitavanje struje u srpskim sredinama vrše službenici Albanci, što destabilizuje situaciju. Država Srbija je nudila da isplati dugove, to jeste da donira struju u onoj količini koja je potrošena, ali albanske institucije u Prištini to nisu prihvatile iz politikantskih razloga, upravo zbog toga da bi Srbima otežale život, da bi ih naterale da se integrišu u kosovske institucije i tako posredno priznaju nezavisno Kosovo. A slobode kretanja zaista nema.
Ovde nema ni bezbednosti, niti slobode kretanja. Posle tolikog broja napada, posle tolikog nasilja koje se dešavalo poslednjih 10 godina na Kosovu i Metohoji, etnički motivisanog nasilja, Srbi s pravom strahuju za svoju bezbednost.

Ja živim u severnoj Mitrovici i posedujem 20 hektara zemlje u okolini Podujeva. Svu tu zemlju su Albanci uzurpirali, isparcelisali i podelili. Ovde nema ni bezbednosti, niti slobode kretanja. Posle tolikog broja napada, posle tolikog nasilja koje se dešavalo poslednjih 10 godina na Kosovu i Metohoji, etnički motivisanog nasilja, Srbi s pravom strahuju za svoju bezbednost.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, da li ste probali da odete u Podujevo gde imate svoju zemlju?

Milan Ivanović: Posle više pokušaja od strane albanskih medija da me diskvalifikuju, posle podizanja i krivične tužbe protiv mene od strane Kosovske policijske službe sa zaista notornim neistinama morao bih da budem ludo hrabar, sa naglaskom na ovu prvu reč, pa da krenem u Podujevo.

Uopšte ne stoje tvrdnje gospodina Ivanovića. Svako može da se kreće gde god hoće i niko ne zagleda koja je registracija na automobilu, niti se obazire na to kojim jezikom ko govori. To je prošlost, toga više nema.
Bajram Redžepi:
Što se tiče ovih optužbi protiv gospodina Ivanovića - to dolazi od istražnih organa Srbije. Naša policija je to samo prosledila. Gospodin Ivanović je pod istragom srpskih, a ne kosovskih institucija. I EULEKS je tu sigurno umešan. Što se tiče slobode kretanja, još jednom da kažem da je u pitanju percepcija pojedinaca. Uopšte ne stoje tvrdnje gospodina Ivanovića. Svako može da se kreće gde god hoće i niko ne zagleda koja je registracija na automobilu, niti se obazire na to kojim jezikom ko govori. To je prošlost, toga više nema. A što se tiče ovoga što kaže gospodin Ivanović da je Srbija spremna da plati dugove za struju, samo neka ih plati Kosovskoj energetskoj korporaciji i Srbi, kojima je zbog neplaćanja ukinuta struja, odmah će je dobiti. Nije važno da li će to da plati država Srbija ili pojedinac, samo neka se plati. Novac je novac. U tome nema politike.

Milan Ivanović: Nije tačno ovo što kaže gospodin Redžepi da sam ja pod nekakvom istragom organa Srbije. Besim Hoti, portparol Kosovske policijske službe, rekao je da je ta policija, znači albanska, podnela krivičnu tužbu protiv mene i gospodina Marka Jakšića zbog nečega što smo rekli 10. februara ove godine na jednom mitingu. Navodno smo pozivali narod da ukloni carinu ako je EULEKS postavi. A kao dokaz za to navodi se komentar nekog novinara, a ne naše izjave ili citati. To je pokušaj eliminacija legitimnih predstavnika srpskog naroda, onih koji imaju najveću podršku. Sve je to u funkciji širenja straha da bi se izazvao egzodus Srba i na taj način lakše stvorila nezavisna albanska država.

Bajram Redžepi:
Samo da još jednom kažem gospodinu Ivanoviću da mu stvarno ne preti opasnost od Kosovske policijske službe, već da je on pod istragom srpskih vlasti, možda ne direktno, ali tajne službe Srbije i EULEKSA sarađuju i razmenjuju informacije, pa tako i one koje se tiču gospodina Ivanovića i gospodina Jakšića. To je počelo, možda, pre šest, sedam meseci. Ponavljam, ne preti im nikakva opasnost od Kosovske policijske službe, ona samo izvršava naloge. To vam, gospodine Ivanoviću, kažem onako cisto kolegijalno.

Omer Karabeg: Na kraju da postavim i ovo pitanje. Gospodine Ivanoviću, zvanični Beograd tvrdi da bi se u budućnosti ponovo mogli otvoriti razgovori o statusu Kosova? Verujete li da je to moguće?

Znamo da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo i da ga nije priznala većina zemalja.
Milan Ivanović:
Mislim da je to jedina mogućnost da se iznađe pravo rešenje. Znamo da je Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 potvrđen suverenitet i tertorijalni integritet Srbije, znamo da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo i da ga nije priznala većina zemalja. Vidimo, također, da su se izjalovila očekivanja Albanaca da će Kosovo vrlo brzo priznati preko 100 zemalja. Sada je taj predmet preveden sa političkog na pravni teren i nalazi se pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Mi očekujemo pozitivnu odluku i mislim da se posle toga stvaraju uslovi da se u demokratskom dijalogu reši status Kosova i Metohije na način koji bi bio u interesu svih i u interesu šire stabilizacije ovog prostora. Mislim da je to jedina mogućnost i najbolje rešenje i za Albance i za Srbe. Ne može da ovako ostane - da Albanci dobiju sve, a da Srbi izgube sve. To bi svakako značilo destabilizaciju ovog područja u dužem periodu što sigurno niko ne bi voleo.

U politici ne treba upotrebljavati reč nikad, jer politika se menja tako da, ko zna, možda će Srbija za nekoliko godina i priznati Kosovo.
Bajram Redžepi:
O statusu se ne može ponovo razgovarati. Status Kosova je definitivno rešen. O tome nema više razgovora. Mi samo možemo razgovarati kao dve suverene države - o saradnji, o infrastruktri, o onome što je u interesu obeju zemalja. A to što gospodin Ivanović kaže da Srbija nikada neće priznati Kosovo - u politici ne treba upotrebljavati reč nikad, jer politika se menja tako da, ko zna, možda će Srbija za nekoliko godina i priznati Kosovo. Ali to su stvari hipotetičke, ostavimo to vremenu. A što se tiče presude Međunarodnog suda pravde, i mi smo optimisti jer imamo sve argumente da nismo prekršili međunarodno pravo. Uostalom, taj sud daje samo jedno viđenje koje nije obavezno. U najgorem slučaju on može zauzeti neutralnu pozicija koja neće mnogo uticati na dalji proces priznavanja Kosova.