Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kako smanjiti napetost između Beograda i Prištine izazvanu nedavnim incidentima u Mitrovici.
Sagovornici su bili Radmila Trajković, predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, i Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova. Razgovaralo se o tome kome u ovom trenutku odgovara zaoštravanje odnosa između Beograda i Prištine, može li kosovska policija podjednako štititi i Srbe i Albance, o odnosu vlade u Prištini prema Srbima koji žive u centralnom delu Kosova, kakve bi bile posledice eventualne podele Kosova, može li Priština ponovo postati multietnički grad, kakve su šanse da počne dijalog između predstavnika Srbije i Kosova o rešavanju praktičnih pitanja koja su bitna za normalan život građana, kao i tome ima li tajnih kontakata između Beograda i Prištine.
Radmila Trajković: Samo neodgovornim ljudima može da odgovara ponovno otvaranje problema severa Kosova. Bojim se da je ovo što se sada radi borba za teritoriju, a ne za čoveka koji živi na severu Kosova.
Bajram Redžepi: To odgovara ekstremnim snagama, srpskim političkim partijama na severu, koje nisu zainteresovane za red i zakon, jer mi, zajedno sa Euleksom, hoćemo da uspostavimo red i zakon. Ovo što radimo nije okrenuto protiv srpske etničke zajednice. Naprotiv. Srbi, kao i pripadnici svih etničkih zajednica, treba da se osećaju sigurno i da imaju adresu na koju treba da se obrate kad imaju probleme. Vladi Kosova ne odgovaraju bilo kakve tenzije, ali mi smo objavili rat organizovanom kriminalu, bez obzira iz koje etničke zajednice dolazio, i istrajaćemo u tome. Ja duboko verujem da je predsednik Tadić upao u klopku zbog pritiska koji su napravili pojedini srpski lideri na Kosovu, kao što su Marko Jakšić, Milan Ivanović i ostali. Prvo je zatražio sednicu Saveta bezbednosti, što je za njega bio debakl, a onda je oštro reagovao na moju izjavu koja je bila pogrešno interpretirana u štampi, pa su se pojavili naslovi “Redžepi šalje specijalne jedinice na sever“. Ustvari, mi smo se sa Euleksom principijelno dogovorili da formiramo multietničke specijalne jedinice, u kojima bi bilo i dosta Srba, koje bi na zahtev policije Kosova i Euleksa bile upotrebljene u akcijama protiv najopasnijih kriminalica, gde su rizici najveći, pa su potrebne izuzetno dobro opremljene jedinice koje su trenirane za takve akcije. Tadić se je, bojim se, bavio stvarima koje nisu njegova nadležnost jer red i zakon su u našoj i u nadležnosti Euleksa i mi ćemo to i ostvariti.
Radmila Trajković: Beograd je, to zna gospodin Redžepi, uložio dosta napora da se u kosovsku policiju vrate srpski policajci koji su je napustuili nakon proglašenja nezavisnosti i time doprineo stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji. Ja moram da kažem da je prostor Kosova i Metohije veliki izazov ne samo za policiju nego i za pravosuđe. Mi znamo da je vrlo opasni kriminal, koji postoji na severu, pre svega multietnički kriminal. U njemu su i Albanci i Srbi, oni zajedno rade. Njima najviše odgovara destabilizacija na severu Kosova jer tada mogu da se bave trgovinom droga, oružja i ljudi. Volela bih da već imamo najavu ko je bacio bombu prilikom protesta Srba 2. jula u severnoj Mitrovici.
Verujte mi kriminal je toliko raspostranjen da je to mogao biti neki Srbin koga je potplatio kriminalac Albanc ili neki Albanac potplaćen od kriminalca Srbina. Iako se gospodin Redžepi i ja dugo znamo, moram da kažem da je me je uplašila njegova izjava, onakva kakva je bila emitovana. Bez obzira što mi govorimo o multietničkom sastavu specijalnih jedinica kosovske policije, kada dođe do sukoba između Srba i Albanaca, kao što je to bilo 17. marta 2004 godine, policija se deli po etničkom principu. Tada su se Albanci stavili na stranu onih koji su napadali, a Srbi na stranu svog naroda. Mislim da je stanje na severu još uvek suviše rovito da bi se moglo govoriti o zajedničkim akcijama albanskih i srpskih policajaca. S druge strane, gospodin Redžepi nikada nije krio da je pripadao pripadao Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Upravo ta institucionalizacija bivših boraca OVK unutar bezbednosnog sistema Kosova je nešto što plaši Srbe, kao što bi se i Albanci plašili kada bi sada ovde bili bivši pripadnici srpske vojske i policije koji su za vreme rata bili na Kosovu i Metohiji.
To samo stvara probleme. Što se tiče tragičnih događaja, kada je prilikom eksplozije poginuo pedijatar, naš kolega Mesud Džeković, jer i gospođa Trajković i ja smo lekari, ja imam podatke da su ljudi naterani od Marka Jakšića i ostalih da idu u demonstracije. Mi smo napravili radnu grupu zajedno sa Euleksom da istraži ceo slučaj, forenzičari su obavili svoj deo posla, obavljeni su i intervjui sa svedocima ali nisu bili od koristi, jer su oni rekli da ništa nisu videli. No, jednog dana će se, a ja se nadam da će to biti uskoro, otkriti ko je to uradio i taj će završiti na sudu. Ponavljam, meni je dosta rata, ja nisam ratni huškač, ja sam iskren u svojim namerama, ali sam odlučan da uvedemo red i zakon na celoj teritoriji Kosova. I to će se desiti.
Bajram Redžepi: To je po Ustavu Kosova, to traže i Vlada Kosova i i Međunarodna civilna kancelarija. Sada je tamo kancelarija za registraciju koja prima zahteve za izdavanje dokumenta. Ima dosta i Srba i Bošnjaka koji apliciraju za dokumente. Tamo je osoblje Ministarstva lokalne samouprave koje priprema lokalne izbore, nadamo se da će oni biti krajem godine. Naši partneri nisu strukture koje su izašle iz nelegalnih lokalnih izbora. Oni će biti izolirani. Sever Kosova nije Srbija. To je deo Kosova.
Radmila Trajković: Ja zaista mislim da neki nivo institucionalne povezanosti severa Kosova sa Prištinom svakako treba da postoji. Ali ima tu jedan drugi problem. Poznato je da sam ja pripadala ljudima koji su jako insistirali na izlasku Srba na lokalne izbore da bi, po kosovskom Ustavu, dobili svoje opštine u centralnom delu Kosova i Metohije. Zaista smo vodili veliku kampanju da ljudi izađu na te izbore. Danas, na žalost, imamo velikih problema kad je reč o prenosu nadležnosti sa matičnih opština na novoformirane opštine sa srpskom većinom.
Mislim da rukovodstvo u Prištini nije iskreno prema tim opštinama, ono usporava prenošenje nadležnosti i pravi velike probleme oko usvajanja mapa ili granica, kao da mi delimo Kosovo i pripajamo te opštine ne znam gde, a one se nalaze usred Kosova i Metohije. Time nam pokazuju da mi nismo dobrodošli kao stanovnici Kosova, a upravo odnos prema tim opštinama bio je šansa Vlade Kosova da pošalje poruku Srbima na severu da kosovske Srbe prihvata kao i sve ostale stanovnike bez obzira koje su vere i nacije. Mislim da i ta neiskrenost otežava stabilizaciju. Inače, mislim da nije dobro što gospodin Redžepi proziva gospodina Marka Jakšića i ostale jer niko od nas ne zna ko je zvao te ljude da izađu na taj protest, a mislim da Marko Jakšić više nema tu moć da mobiliše ljude.
Bajram Redžepi: Moram da kažem da se moje ministarstvo, kad su u pitanju stvari iz njegove nadležnosti, trudi da udovolji zahtevima novih opština. Mi smo stvarmo opredeljeni da do kraja spovedemo decentralizaciju koja je predviđena Ahtisarijevim planom. Ne može sve da se uradi preko noći, ali istrajaćemo u tome.
Radmila Trajković: Kada će nove srpske opštine Ranilug i Klokot dobiti policijske stanice?
Bajram Redžepi: Ja sam posetio Ranilug i razgovarao sa gradonačelnikom. U planu je da se izgradi zgrada policijske stanice, a dotle će policija biti u privremenom smeštaju. I u Klokotu ćemo izgraditi policijsku stanicu. I Gračanica će dobiti svoju stanicu i svog komandira.
Radmila Trajković: Meni nisu potrebna saznanja. Meni je najbolji pokazatelj ono što se dešava u realnosti. Beograd je mnogo više zainteresovan da ulaže u infrastrukturu na severu Kosova nego u ona područja južno od reke Ibra gde žive Srbi. Sever Kosova je favorizovan u svakom pogledu i to izaziva nelagodnost kod Srba koji žive u centralnom delu Kosova i Metohije.
Bajram Redžepi: Iako to ne kažu zvanično, ima dosta onih koji žele podelu. To je bilo dosta aktualno za vreme premijera Đinđića koji je za tu opciju imao podršku iz nekih snažnih zemalja. Sada se to ponovo aktuelizira i mogu reći da su neke snage zainteresovane da severni deo Kosova pripoje Srbiji.
Njih nije mnogo briga šta će biti sa dve trećine Srba koji žive u ostalim delovima Kosova. Oni bi da ih žrtvuju. To su opasne igre. Mi nismo ni za podelu, ni za razmenu teritorija. Svi mi imamo zajedničku perspektivu - svi želimo u Evropsku uniju. Tada granice neće biti mnogo važne. To je najbolje rešenje.
Radmila Trajković: Danas, i sa jedne i sa druge strane, postoje ljudi koji misle da treba napraviti razgraničenje, ali ja bih rekla da je to projekat trajnog antagonizma između dva naroda, da je to opasna ideja koja vodi trajnoj destabilizaciji Kosova i Metohije. Najteža posledica podele bila bi proterivanje Srba koji žive južno od Ibra jer teško da bi se ijedan albanski lider mogao zalagati za tolerantan stav prema Srbima u enklavama ako bi morao da se odrekne severa Kosova.
Mi, Srbi koji živimo u centralnom delu Kosova, ne bismo imali uslova za opstanak. Crkve i manastiri bi ostali bez vernika, stvorila bi se dva etnički čista prostora koji ne bi doneli dobra ni jednima, ni drugima. Zato mislim da svi zajedno treba da radimo ne samo na stabilizaciji Mitrovice, nego, čak i mnogo aktivnije, na multietničnosti Prištine. Znate, imati administrativni centar koji nije multietnički - zaista je loša preporuka. Ako gradovi u Americi imaju i kineske i italijanske četvrti, žasto i u Prištini ne bi mogla postojati srpska četvrt.
Bajram Redžepi: Potpuno se slažem. Moramo da nađemo najbolji način da živimo kao ljudi.
Bajram Redžepi: Ovo je trenutno zaoštravanje. Bilo je toga i ranije. Sada se ovo dešava u isčekivanju mišljenja Međunarodnog suda pravde koje neće biti ni meso, ni riba, biće nešto između. Niko neće biti potpuno zadovoljan i svako će ga interpretirati na svoju ruku. Ja mislim da će posle toga doći do razgovora o tehničkim pitanjima, ukoliko nešto između nas može biti tehničko. Sigurno sam samo jedno - da naše institucije, a i vlade zemalja koje su nas priznale, nikada neće pregovarati o statusu Kosova. To je definitivno završeno, to je ireverzibilno, a o svim drugim pitanjima od zajedničkog interesa spremni smo da razgovaramo kao dve susedne, suverene zemlje. Što pre Beograd prihvati tu realnost biće bolje i za Beograd i za nas.
Radmila Trajković: Beograd se mora truditi da očuva svoj uticaj na prostoru Kosova i Metohije, a to će najbolje učiniti ako bude davao podršku Srbima koji su se opredelili da tu ostanu i tu žive. U tom smislu mislim da gospodin Redžepi greši kada kaže da policajci, koji su u policiji Kosova, ne treba da primaju i finansijsku nadoknadu iz Beograda. To je njima motiv da ostanu, ne prihvataju one te plate zbog neke lojalnosti prema MUP-u Srbije i zato što se bave nekim obaveštajnim radom.
Na kraju, moramo biti svesni da je Srbija toliko godina bila prisutna na ovom prostoru. Albanac sa Kosova je navikao da kupuje i prehrambene proizvode i lekove i građevinski matrijal koji dolazi iz Srbije. Tako je i sada, kad dođem na granični prelaz Merdare uvek vidim kolone kamiona koji ulaze iz Srbije. Ta komunikacija postoji ona nije problem za obične ljude -Albance i Srbe. Problem je u liderima koje ne žele javnu komunikaciju, iako one tajne ima. I Priština i Beograd imaju međusobnu tajnu, netransparentnu komunikaciju.
Bajram Redžepi: Moguće je da je ima, ali ja ne znam za to i nisam zainteresovan da znam. Ja sam za to da postoji javna komunikacija. Niko neće zabraniti Beogradu da se interesuje kako su zdravstveno i socijalno obezbeđeni građani srpske etničke zajednice na Kosovu, kakvo imaju školstvo, kao što i mi možemo tražiti da vidimo kakva je situacija kod Albanaca u preševskoj dolini.
Radmila Trajković: Da. Možda i lični, ali svakako na nivou nekih savetnika i nekih nevladinih organizacija. Ta komunikacija zaista postoji. Svi to znamo.
Bajram Redžepi: Ako se budem sastao sa bilo kim, to ću uraditi javno, ako to urade moji saradnici i to će obelodanjeno. Ja nisam za konspirativne razgovore, ja sam za transparentnost.
Radmila Trajković: Ali, ukoliko snage bezbednosti i policije ne sarađuje između sebe, to je velika opasnost za sve nas.
Bajram Redžepi: Mi to radimo preko Euleksa, nemamo direktne kontakte sa srpskom policijom. Sva komnikacija sa Srbijom ide preko Euleksa.
Radmila Trajković: Mislim da je bio jedan susret, da je gospodin Daćić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, na regionalnoj konferenciji o bezbednosti u Tirani sedeo za istim stolom sa predstavnikom Prištine.
Bajram Redžepi: Ali, kada je trebalo da govori naš ministar, Dačić je izišao van, nije hteo da se slika. Ne verujem da su direktno razgovarali.
Sagovornici su bili Radmila Trajković, predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, i Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova. Razgovaralo se o tome kome u ovom trenutku odgovara zaoštravanje odnosa između Beograda i Prištine, može li kosovska policija podjednako štititi i Srbe i Albance, o odnosu vlade u Prištini prema Srbima koji žive u centralnom delu Kosova, kakve bi bile posledice eventualne podele Kosova, može li Priština ponovo postati multietnički grad, kakve su šanse da počne dijalog između predstavnika Srbije i Kosova o rešavanju praktičnih pitanja koja su bitna za normalan život građana, kao i tome ima li tajnih kontakata između Beograda i Prištine.
Omer Karabeg: Kome u ovom trenutku odgovara zaoštravanje odnosa između Beograda i Prištine?
Radmila Trajković: Samo neodgovornim ljudima može da odgovara ponovno otvaranje problema severa Kosova. Bojim se da je ovo što se sada radi borba za teritoriju, a ne za čoveka koji živi na severu Kosova.
Redžepi: Ja duboko verujem da je predsednik Tadić upao u klopku zbog pritiska koji su napravili pojedini srpski lideri na Kosovu, kao što su Marko Jakšić, Milan Ivanović i ostali.
Trajković: Volela bih da već imamo najavu ko je bacio bombu prilikom protesta Srba 2. jula u severnoj Mitrovici. Verujte mi kriminal je toliko raspostranjen da je to mogao biti neki Srbin koga je potplatio kriminalac Albanc ili neki Albanac potplaćen od kriminalca Srbina.
Verujte mi kriminal je toliko raspostranjen da je to mogao biti neki Srbin koga je potplatio kriminalac Albanc ili neki Albanac potplaćen od kriminalca Srbina. Iako se gospodin Redžepi i ja dugo znamo, moram da kažem da je me je uplašila njegova izjava, onakva kakva je bila emitovana. Bez obzira što mi govorimo o multietničkom sastavu specijalnih jedinica kosovske policije, kada dođe do sukoba između Srba i Albanaca, kao što je to bilo 17. marta 2004 godine, policija se deli po etničkom principu. Tada su se Albanci stavili na stranu onih koji su napadali, a Srbi na stranu svog naroda. Mislim da je stanje na severu još uvek suviše rovito da bi se moglo govoriti o zajedničkim akcijama albanskih i srpskih policajaca. S druge strane, gospodin Redžepi nikada nije krio da je pripadao pripadao Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Upravo ta institucionalizacija bivših boraca OVK unutar bezbednosnog sistema Kosova je nešto što plaši Srbe, kao što bi se i Albanci plašili kada bi sada ovde bili bivši pripadnici srpske vojske i policije koji su za vreme rata bili na Kosovu i Metohiji.
Bajram Redžepi: Ponavljam, meni je dosta rata, ja nisam ratni huškač, ja sam iskren u svojim namerama, ali sam odlučan da uvedemo red i zakon na celoj teritoriji Kosova. I to će se desiti.
Bajram Redžepi: Ja sam ponosan što sam bio u Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Ne preti opasnost od pravih boraca za slobodu nego od ovih posleratnih “heroja“ - i Srba i Albanaca koji su rat gledali na televiziji i sada su postali opasni kriminalci. Kad sam rekao da smo protiv kriminala, to znači da smo protiv kriminala ne samo na severu nego bilo gde na Kosovu. Što se tiče policije, ja stvarno mislim da ona mora biti profesionalna i da se ne sme deliti po etničkom principu. Policija mora da bude kao neka treća strana, da ne pripada nijednoj etničkoj zajednici. Ja sam tražio da se više ne toleriše da policajci na severu Kosova primaju dvostruke plate, da rade i za policiju Kosova i za MUP Srbije. 
To samo stvara probleme. Što se tiče tragičnih događaja, kada je prilikom eksplozije poginuo pedijatar, naš kolega Mesud Džeković, jer i gospođa Trajković i ja smo lekari, ja imam podatke da su ljudi naterani od Marka Jakšića i ostalih da idu u demonstracije. Mi smo napravili radnu grupu zajedno sa Euleksom da istraži ceo slučaj, forenzičari su obavili svoj deo posla, obavljeni su i intervjui sa svedocima ali nisu bili od koristi, jer su oni rekli da ništa nisu videli. No, jednog dana će se, a ja se nadam da će to biti uskoro, otkriti ko je to uradio i taj će završiti na sudu. Ponavljam, meni je dosta rata, ja nisam ratni huškač, ja sam iskren u svojim namerama, ali sam odlučan da uvedemo red i zakon na celoj teritoriji Kosova. I to će se desiti.
Omer Karabeg: Da li to znači da će vlada Kosova i dalje insistirati da ima svoje kancelarije u severnom delu Mitrovice?
Bajram Redžepi: To je po Ustavu Kosova, to traže i Vlada Kosova i i Međunarodna civilna kancelarija. Sada je tamo kancelarija za registraciju koja prima zahteve za izdavanje dokumenta. Ima dosta i Srba i Bošnjaka koji apliciraju za dokumente. Tamo je osoblje Ministarstva lokalne samouprave koje priprema lokalne izbore, nadamo se da će oni biti krajem godine. Naši partneri nisu strukture koje su izašle iz nelegalnih lokalnih izbora. Oni će biti izolirani. Sever Kosova nije Srbija. To je deo Kosova.
Opasne igre
Omer Karabeg: Gospođo Trajković, kako vi gledate na ovu odlučnost Vlade Kosova da ima svoje institucije u severnom delu Mitrovice?
Trajković: Danas, na žalost, imamo velikih problema kad je reč o prenosu nadležnosti sa matičnih opština na novoformirane opštine sa srpskom većinom. Mislim da rukovodstvo u Prištini nije iskreno prema tim opštinama.
Mislim da rukovodstvo u Prištini nije iskreno prema tim opštinama, ono usporava prenošenje nadležnosti i pravi velike probleme oko usvajanja mapa ili granica, kao da mi delimo Kosovo i pripajamo te opštine ne znam gde, a one se nalaze usred Kosova i Metohije. Time nam pokazuju da mi nismo dobrodošli kao stanovnici Kosova, a upravo odnos prema tim opštinama bio je šansa Vlade Kosova da pošalje poruku Srbima na severu da kosovske Srbe prihvata kao i sve ostale stanovnike bez obzira koje su vere i nacije. Mislim da i ta neiskrenost otežava stabilizaciju. Inače, mislim da nije dobro što gospodin Redžepi proziva gospodina Marka Jakšića i ostale jer niko od nas ne zna ko je zvao te ljude da izađu na taj protest, a mislim da Marko Jakšić više nema tu moć da mobiliše ljude.
Bajram Redžepi: Moram da kažem da se moje ministarstvo, kad su u pitanju stvari iz njegove nadležnosti, trudi da udovolji zahtevima novih opština. Mi smo stvarmo opredeljeni da do kraja spovedemo decentralizaciju koja je predviđena Ahtisarijevim planom. Ne može sve da se uradi preko noći, ali istrajaćemo u tome.
Radmila Trajković: Najteža posledica podele bila bi proterivanje Srba koji žive južno od Ibra jer teško da bi se ijedan albanski lider mogao zalagati za tolerantan stav prema Srbima u enklavama ako bi morao da se odrekne severa Kosova. Mi, Srbi koji živimo u centralnom delu Kosova, ne bismo imali uslova za opstanak. Foto: Vesna Anđić
Radmila Trajković: Kada će nove srpske opštine Ranilug i Klokot dobiti policijske stanice?
Bajram Redžepi: Ja sam posetio Ranilug i razgovarao sa gradonačelnikom. U planu je da se izgradi zgrada policijske stanice, a dotle će policija biti u privremenom smeštaju. I u Klokotu ćemo izgraditi policijsku stanicu. I Gračanica će dobiti svoju stanicu i svog komandira.
Omer Karabeg: Ima mišljenja da podela Kosova u poslednje vreme ima sve više zagovornika u Beogradu. Kakva su vaša saznanja, gospođo Trajković?
Radmila Trajković: Meni nisu potrebna saznanja. Meni je najbolji pokazatelj ono što se dešava u realnosti. Beograd je mnogo više zainteresovan da ulaže u infrastrukturu na severu Kosova nego u ona područja južno od reke Ibra gde žive Srbi. Sever Kosova je favorizovan u svakom pogledu i to izaziva nelagodnost kod Srba koji žive u centralnom delu Kosova i Metohije.
Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, da li vi mislite da bi Beograd u ovom trenutku želeo da otvori razgovore o podeli Kosova?
Redžepi: Sada se to ponovo aktuelizira pitanje podele Kosova i mogu reći da su neke snage zainteresovane da severni deo Kosova pripoje Srbiji. Njih nije mnogo briga šta će biti sa dve trećine Srba koji žive u ostalim delovima Kosova. Mi nismo ni za podelu, ni za razmenu teritorija.
Bajram Redžepi: Iako to ne kažu zvanično, ima dosta onih koji žele podelu. To je bilo dosta aktualno za vreme premijera Đinđića koji je za tu opciju imao podršku iz nekih snažnih zemalja. Sada se to ponovo aktuelizira i mogu reći da su neke snage zainteresovane da severni deo Kosova pripoje Srbiji.
Njih nije mnogo briga šta će biti sa dve trećine Srba koji žive u ostalim delovima Kosova. Oni bi da ih žrtvuju. To su opasne igre. Mi nismo ni za podelu, ni za razmenu teritorija. Svi mi imamo zajedničku perspektivu - svi želimo u Evropsku uniju. Tada granice neće biti mnogo važne. To je najbolje rešenje.
Radmila Trajković: Danas, i sa jedne i sa druge strane, postoje ljudi koji misle da treba napraviti razgraničenje, ali ja bih rekla da je to projekat trajnog antagonizma između dva naroda, da je to opasna ideja koja vodi trajnoj destabilizaciji Kosova i Metohije. Najteža posledica podele bila bi proterivanje Srba koji žive južno od Ibra jer teško da bi se ijedan albanski lider mogao zalagati za tolerantan stav prema Srbima u enklavama ako bi morao da se odrekne severa Kosova.
Mi, Srbi koji živimo u centralnom delu Kosova, ne bismo imali uslova za opstanak. Crkve i manastiri bi ostali bez vernika, stvorila bi se dva etnički čista prostora koji ne bi doneli dobra ni jednima, ni drugima. Zato mislim da svi zajedno treba da radimo ne samo na stabilizaciji Mitrovice, nego, čak i mnogo aktivnije, na multietničnosti Prištine. Znate, imati administrativni centar koji nije multietnički - zaista je loša preporuka. Ako gradovi u Americi imaju i kineske i italijanske četvrti, žasto i u Prištini ne bi mogla postojati srpska četvrt.
Komunikacija nije problem za obične ljude
Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, da li se vi slažete s ovim što je gospođa Trajković rekla da bi trebalo raditi na tome da Priština ponovo dobije svoj multietnički izgled?
Bajram Redžepi: Potpuno se slažem. Moramo da nađemo najbolji način da živimo kao ljudi.
Omer Karabeg: Sjedinjene Američke Države i Evropska unija zahtevaju od Beograda i Prištine da što pre počnu pregovore o tome kako rešiti pitanja koja su bitna za normalan život građana, kao što su telefonske veze, snabdevanje vodom i strujom, carina, prelazak granice, zaštita kulturnih spomenika i tako dalje. Ima li ikakve šanse da, s obzirom na sadašnje zaoštrene odnose, taj dijalog poče u dogledno vreme?
Redžepi: Sigurno sam samo jedno - da naše institucije, a i vlade zemalja koje su nas priznale, nikada neće pregovarati o statusu Kosova.
Radmila Trajković: Beograd se mora truditi da očuva svoj uticaj na prostoru Kosova i Metohije, a to će najbolje učiniti ako bude davao podršku Srbima koji su se opredelili da tu ostanu i tu žive. U tom smislu mislim da gospodin Redžepi greši kada kaže da policajci, koji su u policiji Kosova, ne treba da primaju i finansijsku nadoknadu iz Beograda. To je njima motiv da ostanu, ne prihvataju one te plate zbog neke lojalnosti prema MUP-u Srbije i zato što se bave nekim obaveštajnim radom.
Trajković:Komunikacija nije problem za obične ljude -Albance i Srbe. Problem je u liderima koje ne žele javnu komunikaciju, iako one tajne ima. I Priština i Beograd imaju međusobnu tajnu, netransparentnu komunikaciju.
Na kraju, moramo biti svesni da je Srbija toliko godina bila prisutna na ovom prostoru. Albanac sa Kosova je navikao da kupuje i prehrambene proizvode i lekove i građevinski matrijal koji dolazi iz Srbije. Tako je i sada, kad dođem na granični prelaz Merdare uvek vidim kolone kamiona koji ulaze iz Srbije. Ta komunikacija postoji ona nije problem za obične ljude -Albance i Srbe. Problem je u liderima koje ne žele javnu komunikaciju, iako one tajne ima. I Priština i Beograd imaju međusobnu tajnu, netransparentnu komunikaciju.
Omer Karabeg: Gospodine Redžepi, gospođa Trajković je pomenula da postoji tajna komunikacija između Beograda i Prištine. Znate li, kao ministar unutrašnjih poslova, nešto o tome?
Bajram Redžepi: Moguće je da je ima, ali ja ne znam za to i nisam zainteresovan da znam. Ja sam za to da postoji javna komunikacija. Niko neće zabraniti Beogradu da se interesuje kako su zdravstveno i socijalno obezbeđeni građani srpske etničke zajednice na Kosovu, kakvo imaju školstvo, kao što i mi možemo tražiti da vidimo kakva je situacija kod Albanaca u preševskoj dolini.
Omer Karabeg: Gospođo Trajković, vi ste pomenuli da postoje tajni kontakti između lidera. Jeste li sigurni u to?
Radmila Trajković: Da. Možda i lični, ali svakako na nivou nekih savetnika i nekih nevladinih organizacija. Ta komunikacija zaista postoji. Svi to znamo.
Redžepi: Ako se budem sastao sa bilo kim, to ću uraditi javno, ako to urade moji saradnici i to će obelodanjeno. Ja nisam za konspirativne razgovore, ja sam za transparentnost.
Radmila Trajković: Ali, ukoliko snage bezbednosti i policije ne sarađuje između sebe, to je velika opasnost za sve nas.
Bajram Redžepi: Mi to radimo preko Euleksa, nemamo direktne kontakte sa srpskom policijom. Sva komnikacija sa Srbijom ide preko Euleksa.
Radmila Trajković: Mislim da je bio jedan susret, da je gospodin Daćić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, na regionalnoj konferenciji o bezbednosti u Tirani sedeo za istim stolom sa predstavnikom Prištine.
Bajram Redžepi: Ali, kada je trebalo da govori naš ministar, Dačić je izišao van, nije hteo da se slika. Ne verujem da su direktno razgovarali.