(Arhivski snimci iz Dobrovoljačke, 03.05.1992. Razgovor generala Jovana Divjaka i predsjednika Predsjedništva BiH Alije Izetbegovića prekida pucnjava)
Omer Karabeg
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa sagovornici su bili Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije, i Milorad Barašin, glavni tužilac Bosne i Hercegovine.
Razgovaralo se o tome kako otkloniti nesporazume između dva tužilaštva, zašto Beograd u istrazi ratnih zločina bolje sarađuje sa Zagrebom nego sa Sarajevom, da li se ta saradnja lomi preko leđa Bosne i Hercegovine, zašto nije između tužilaštava Srbije i Bosne i Hercegovine potpisan sporazum o ustupanju dokaza, o spremnosti Beograda da slučaj Dobrovoljačka ustupi Sarajevu, da li će se ubuduće poštovati princip da je za ratni zločin nadležan sud one zemlje gde je zločin počinjen i čiji je državljanin osumnjičen za taj zločin, da li Tužilaštvo Bosne i Hercegovine pomaže Tužilaštvu Srbije u hvatanju Ratka Mladića, kao i tome šta će biti sa slučajem Ratka Mladića ukoliko on ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranja Haškog tribunala.
Vladimir Vukčević: Saradnja u regionu je znatno bolja nego 2004. godine kada je ovo naše tužilaštvo počelo da radi.Tu mislim, pre svega, na saradnju Beograd - Zagreb, znači između tužilaštava u Zagrebu i Beogradu, kao i na saradnju sa drugim tužilaštvima u regionu. Ali, nažalost, moram da kažem da je saradnja sa tužilaštvom u Sarajevu najgora.
Milorad Barašin: To su teške i krupne riječi - da je saradnja između Beograda i Sarajeva najgora. Tačno je da hrvatsko i srbijansko tužilaštvo sarađuju, ali njihova saradnja se lomi se preko interesa građana Bosne i Hercegovine. Po mom viđenju, saradnja između naša dva tužilaštva postoji. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je izašlo u susret svim zahtjevima Tužilaštva za ratne zločine Srbije koji su bili u skladu sa Evropskom konvencijom. Čak je omogućilo saslušanje svjedoka i prikupljanje dokaza u Zvorniku i nekim drugim područjima Bosne i Hercegovine. Zbog toga se ne slažem sa konstatacijom kolege da je naša saradnja izuzetno loša.
Vladimir Vukčević: Ja ne mogu da se složim sa tvrdnjom kolege Barašina da se saradnja između Državnog odvjetništva Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije lomi preko građana Bosne i Hercegovine. Hteo bih da istaknem da je između Beograda i Zagreba razmenjeno 39 predmeta. To su pretežno predmeti koje je Zagreb ustupio Beogradu. U tim predmetima je donet veliki broj osuđujućih presuda. Uglavnom su izricane maksimalne kazne. Tako da zaista ne shvatam tvrdnju kolege Barašina da se saradnja Beograda i Zagreba lomi preko leđa građana Bosne i Hercegovine. Kada sam rekao da je saradnja između naša dva tužilaštva najgora - možda je to malo prejaka reč - mislio sam na to da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima mnogo bolju saradnju sa Zagrebom, Podgoricom i Skopljem, čak i sa EULEKS-om na Kosovu nego sa Sarajevom. Saradnja sa Sarajevom je daleko lošija.
Vladimir Vukčević: To je vrlo komplikovano pitanje. Mi smo u nekoliko navrata pokušali da potpišemo taj famozni memorandum o saradnji, odnosno sporazum o ustupanju dokaza kakav imamo sa svim državama u regionu, ali je bosanska strana to odbila. Poslednji pokušaj je bio u Dubrovniku prošle godine, kada smo kolega Barašin i ja o tome dosta razgovarali, ali nismo uspeli da se složimo. Ja sam predložio da napravimo memorandum po uzoru na hrvatski model koji je sličan ostalim sporazumima te vrste u regionu, ali bosanska strana to nije prihvatila.
Milorad Barašin: To je pitanje za malo širu raspravu. Mi smo na sastanku u Dubrovniku napravili zajedničku platformu, a onda je svako predložio kako bi taj memorandum trebalo da izgleda. Ja, kao glavni tužilac Bosne i Hercegovine, štitim interese građana moje zemlje i ne mogu potpisati nikakav sporazum koji bi išao na njihovu štetu. Kolega Vukčević dobro zna da moramo ponovo sjesti i nastaviti pregovore. I jedna i druga strana mora u nečemu da popusti kako bi taj sporazum bio na obostrano zadovoljstvo. Mi se nesumljivo slažemo da onaj ko je činio ratne zločine mora da odgovara. Međutim, zbog našeg natezanja mnogi zločini mogu ostati neprocesuirani, a njihovi počinioci nekažnjeni. A kad je riječ o memorandumu, iza mene kao glavnog tužioca mora stati država, to jest moje ministarstvo pravde. Prethodno moraju biti potpisani bilateralni i multilateralni ugovori da bih bih ja mogao da postupam po zahtjevima Tužilaštva Republike Srbije.
Vladimir Vukčević: Odnosi između kolege Barašina i mene uvek su bili dobri. Mi smo svaki problem, koji se pojavio među nama, vrlo brzo i vrlo efikasno rešili. Međutim, kad je u pitanju potpisivanje memoranduma o saradnji, nismo otišli dalje od platforme koju smo usvojili prošle godine u Dubrovniku. Ja ne razumem kako taj sporazum može da bude na štetu građana Bosne i Hercegovine. Kako je onda mogao da ga potpiše Mladen Bajić, glavni državni odvjetnik Hrvatske, jer to je identičan sporazum. I svi ostali u regionu su potpisali takav sporazum, jedino Bosna i Hercegovinaneće da ga potpiše. Ponavljam, što se tiče nas dvojice, mi smo uvek imali dobru profesionalnu i ljudsku komunikaciju i mislim da bismo, kao tužioci, mnoge stvari vrlo brzo rešili da se ne meša politika.
Milorad Barašin: Što se tiče lične komunikacije kolege Vukčevića i mene, tu nema nikakvih problema. Nema problema ni u komunikacija između naših i srbijanskih tužilaca, oni su vrlo često u svakodnevnoj vezi. Međutim, kad je u pitanju zaključenje međudržavnih ugovora, normalno da i jedna i druga strana imaju svoje prijedloge i zahtjeve i zato se mora ponovo sjesti i razgovarati kako bi se došlo do konačnog rješenja. Gledajte, ovih dana smo imali sjednicu kolegija Posebnog odjela za ratne zločine na kojoj su kolege tužioci tražili da se određeni predmeti, u kojima su osumnjičeni za ratne zločine građani Srbije i tamo žive, ustupe Tužilaštvu Srbije. Oni uopšte ne sumnjaju u stručnost i profesionalnost srbijanskih kolega, kao što ni oni ne sumnjaju u nas jer i oni određene stvari dostavljaju nama. Dakle, mi. kao tužioci. lako završavamo svoj dio posla. Međutim, kad su određene stvari vezane za politiku, za naše ministre i ministarstva, pred nama je zid preko kojeg ne smijemo jer za to nemamo ovlaštenja.
Uskoro kraj istrage u Tužilaštvu BiH
Vladimir Vukčević: Da vas ispravim. Prvo, u predmetu Dobrovoljačka nije podignuta optužnica, to je u fazi istrage. Drugo, ti predmeti ne mogu da se mešaju i ne bih govorio o predmetima koji su u toku. Ali reći ću sledeću stvar. Imam apsolutno poverenje u kolegu Barašina injegove zamenike. Istakao bih našu veoma dobru saradnju sa tužilaštvima Distrikta Brčko, Tuzle i Bihaća u slučaju Nenada Malića koji je ovde u Srbiji osuđen na 13 godina zatvora zbog zločina u Starom Majdanu kod Sanskog Mosta. Znači, ima primera dobre saradnje. Što se tiče predmeta Dobrovoljačka, ja sam u junu prošle godine, kolega Barašin to zna, ponudio da potpišemo sporazum i da odmah nakon toga taj predmet ustupim Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Slučaj Tuzlanska kolona ne bih mogao da ustupim jer je taj predmet tada već bio u fazi presuđenja. Ali da bih ustupio predmet moram da imam nekakav pravni okvir, nešto na šta ću da se pozovem. Inače, u principu ne pada mi na pamet da se ja, kao tužilac za ratne zločine Republike Srbije, postavljam kao neki haški tužilac, pa da istražujuem sve zločine koji su se desili u regionu. Ja sam za to da se zajednički radi, ali da se zločini procesuiraju.
Milorad Barašin: To su za mene neki novi momenti i ja ću se kolegi Vukčeviću poslije ove emisije javiti da sjednemo i da se dogovorimo kako bismo prevazišli nesporazume vezane za ove sporne predmete, jer se predmet Dobrovoljačka radi i u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Upravo mi je ovih dana međunarodni tužilac, koji radi taj predmet, podnio izvještaj. Uostalom, treba da nastavimo i pregovore oko potpisivanja memoranduma o saradnji i da ga konačno potpišemo kako bi postojao, što kolega reče, pravni okvir za ustupanje predmeta. .
Milorad Barašin: Od 2006. godine. Tada je otvorena istraga. Sad ćete vi mene vjerovatno pitati zašto do sada nije okončana. Mijenjao se međunarodni tužilac, sada je taj predmet preuzeo drugi tužilac i istraga će se vrlo brzo okončati. Mi moramo završavati predmete koji su prioritetni i po pravilima Haškog tribunala i po pravilima Rimskog puta. Mora se donijeti tužilačka odluka za svaki takav predmet bilo da ima ili nema krivivičnog djela.
Vladimir Vukčević: Ja sam aposlutno za svaku vrstu dogovora. Ja ću sačekati da vidim šta će Tužilaštvo Bosne i Hercegovine da odluči u vezi sa predmetom Dobrovoljačka, pa posle toga možemo da sednemo i da se dogovorimo. Mi smo svojevremeno u našem tužilaštvu davali određenu logistiku tadašnjem međunarodnom tužiocu Filipu Alkoku koji je radio na predmetu Dobrovoljačka. On je ovde saslušavao i svedoke da bi se kasnije u postupku ekstradicije Ejupa Ganića pojavio kao svedok odbrane, što je bilo krajnje nekorektno. Ali dobro, sad to nije bitno. Bitno je da između mene i kolege Barašina postoji i profesionalno i ljudsko poverenje, tako da sam ja za svaku vrstu dogovora - naravno ukoliko za to postoji pravni okvir. Ja opet kažem - hajde da potpišemo sporazum i obezbedimo pravni okvir na osnovu koga možemo da ustupamo predmete, kao što je to slučaj sa Hrvatskom. Ne mora taj sporazum biti identičan sa onim koji smo potpisali sa Hrvatskom. Jer znate šta - ja sam čekao šta će Bosna i Hercegovina da uradi u predmetu Dobrovoljačka, pa kad sam video da se ništa ne radi, onda sam ažurirao tu istragu jer to je jedan od predmeta koji je ovo tužilaštva nasledilo od vojnog tužilaštva bivše države.
Vladimir Vukčević: Engleski ekstradicioni sud uopšte se nije upuštao u utvrđivanje činjenica o tome da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj već je samo ispitivao da li su ispunjeni uslovi za ekstradiciju. Kada je utvrdio da su se određene političke elite umešale u taj predmet, ocenio je da ovde Ganiću ne bi bilo pravdeno i fer suđenje i odbio je esktradiciju. To me uopšte nije pokolebalo u utvrđivanju činjenica da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj.
Vladimir Vukčević: Tu je presuda ukinuta. Apelacioni sud je našao određene manjkavosti, pa će suđenje biti ponovljeno. To samo govori o tome u kojoj meri su sudovi u Srbiji profesionalni.
Evropska konvencija
Milorad Barašin: To su sve aktivni predmeti i ja nikada u sredstvima javnog informisanja ne komentarišem predmete koji su aktivni. O svom viđenju cele stvari reći ću vam nekom drugom prilikom kad predmeti budu okončani.
Milorad Barašin: Ja sam uvijek stajao na stanovištu da državljanima Bosne i Hercegovine, ukoliko je krivično djelo počinjeno ovdje, treba suditi u ovoj zemlji. Tako je to po Evropskoj konvenciji.
Vladimir Vukčević: Slažem se s tim. Ali moj princip je i da nije važno gde se sudi nego kako se sudi i da li se uopšte sudi. Najbitnije je da onaj ko je izvršio krivično delo ratnog zločina bude procesuiran. Ja sam vam već rekao da smo mi u slučaju Dobrovoljačka čekali da vidimo šta će da uradi Tužilaštvo u Sarajevu, pa, kad smo videli da se to odugovlači, onda smo pokrenuli postupak. Evo, ja opet kažem - spreman sam da ustupim sve te predmete Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, ali oni se moraju okončati.
Vladimir Vukčević: Ja sam za to.
Milorad Barašin: To moraju države da odluče, to zavisi od država i ustavnih uređenja. Nije to u nadležnosti tužilaca.
Vladimir Vukčević: Što se tiče Srbije, ja mislim da će se pisati nove optužnice. Neće se prihvatati gotove optužnice iz Haga, one će da posluže kao inicijalni matreijal.
Milorad Barašin: Mi smo već imali takve optužnice u slučajevima kada su nam predmeti proslijeđeni iz Haškog tribunala. Mi smo te optužnice preuredili i svi ti predmeti su okončani pred sudom Bosne i Hercegovine. Mi smo spremni da prihvatimo sav materijal koji dođe od Haškog tribunala, kao i onaj od tužilaštva u regionu, i da po propisima Bosne i Hercegovine i u skladu sa međunarodnim pravom procesuiramo osobe koje se sumnjiče za ratne zločine.
Vladimir Vukčević: Onda će da se produži mandat Haškom tribunalu.
Milorad Barašin: I ja mislim da će se produžiti mandat Haškog tribunala ako Mladić ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranje Haškog tribunala.
Milorad Barašin: O predmetima vezanim za haške bjegunce ne govorimo javno. Saradnja postoji i to na zavidnom nivou i kad su pitanju tužilaštva i kad su u pitanju agencije i jedne i druge države.
****
O tome šta se zaista dogodilo u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine, možete ukoliko vas zanima pročitati u specijalnom prilogu Omera Karabega "Svjedoci rata" - Divjak za RSE o Dobrovoljačkoj, u kojem je Omer Karabeg razgovarao sa penzionisanim generalom Armije BiH Jovan Divjakom, koji je bio učesnik dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici.
Pročitajte i ovo: Slučaj Dobrovoljačka: ratni zločin ili legitimna odbrana
Ejup Ganić, bivši član Predsjedništva BiH, uhapšen je 1. marta na londonskom aerodromu Heathrow prilikom povratka u BiH na osnovu privremenog naloga Srbije za ekstradiciju zbog navodne odgovornosti za incidemt prilikom povlačenja kolone JNA iz Sarajeva u maju 1992. godine, kada je poginulo nekoliko vojnika.
Ganić je 11. marta pušten iz pritvora uz kauciju da se brani sa slobode, a na ročištu od 5. do 14. jula pred vijećem Suda za ekstradicije u Londonu održana je glavna rasprava povodom zahtjeva Srbije za izručenje.
Sud u Londonu odbio je 27. jula zahtjev kao politički motiviran. (Pročitajte prevod presude)
Ganić je na prvim demokratskim izborima u BiH 1990. godine izabran u sedmočlano Predsjedništvo BiH kao član Stranke demokratske akcije.
Drugog i trećeg maja 1992., uoči i na dan napada u Dobrovoljačkoj ulici, Ganić je mijenjao Aliju Izetbegovića na čelu Predsjedništva za vrijeme njegovog zarobljavanja od strane JNA. Optužnica Tužilaštva Srbije, podignuta 2008. godine, tereti Ganića za izdavanje naredbi za napad na jedinicu JNA.
Haški tribunal je 2003. rekao da nema dovoljno dokaza za optuživanje Ganića za ratni zločin dok Sud BiH provodi istragu o ovom slučaju.
Ganić je nakon rata u BiH bio predsjednik Federacije BiH.
Sve o slučaju Ganić:
Vijesti, analize, komentari, svjedočenja učesnika i snimci dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici
Omer Karabeg
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa sagovornici su bili Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije, i Milorad Barašin, glavni tužilac Bosne i Hercegovine.
Razgovaralo se o tome kako otkloniti nesporazume između dva tužilaštva, zašto Beograd u istrazi ratnih zločina bolje sarađuje sa Zagrebom nego sa Sarajevom, da li se ta saradnja lomi preko leđa Bosne i Hercegovine, zašto nije između tužilaštava Srbije i Bosne i Hercegovine potpisan sporazum o ustupanju dokaza, o spremnosti Beograda da slučaj Dobrovoljačka ustupi Sarajevu, da li će se ubuduće poštovati princip da je za ratni zločin nadležan sud one zemlje gde je zločin počinjen i čiji je državljanin osumnjičen za taj zločin, da li Tužilaštvo Bosne i Hercegovine pomaže Tužilaštvu Srbije u hvatanju Ratka Mladića, kao i tome šta će biti sa slučajem Ratka Mladića ukoliko on ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranja Haškog tribunala.
Omer Karabeg: Kakva je saradnja između dva tužilaštva u istrazi ratnih zločina?
Vladimir Vukčević: Saradnja u regionu je znatno bolja nego 2004. godine kada je ovo naše tužilaštvo počelo da radi.
Tačno je da hrvatsko i srbijansko tužilaštvo sarađuju, ali njihova saradnja se lomi se preko interesa građana BiH.
Milorad Barašin: To su teške i krupne riječi - da je saradnja između Beograda i Sarajeva najgora. Tačno je da hrvatsko i srbijansko tužilaštvo sarađuju, ali njihova saradnja se lomi se preko interesa građana Bosne i Hercegovine. Po mom viđenju, saradnja između naša dva tužilaštva postoji. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je izašlo u susret svim zahtjevima Tužilaštva za ratne zločine Srbije koji su bili u skladu sa Evropskom konvencijom. Čak je omogućilo saslušanje svjedoka i prikupljanje dokaza u Zvorniku i nekim drugim područjima Bosne i Hercegovine. Zbog toga se ne slažem sa konstatacijom kolege da je naša saradnja izuzetno loša.
Kada sam rekao da je saradnja između naša dva tužilaštva najgora - možda je to malo prejaka reč - mislio sam na to da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima mnogo bolju saradnju sa Zagrebom, Podgoricom i Skopljem, čak i sa EULEKS-om na Kosovu nego sa Sarajevom.
Vladimir Vukčević: Ja ne mogu da se složim sa tvrdnjom kolege Barašina da se saradnja između Državnog odvjetništva Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije lomi preko građana Bosne i Hercegovine. Hteo bih da istaknem da je između Beograda i Zagreba razmenjeno 39 predmeta. To su pretežno predmeti koje je Zagreb ustupio Beogradu. U tim predmetima je donet veliki broj osuđujućih presuda. Uglavnom su izricane maksimalne kazne. Tako da zaista ne shvatam tvrdnju kolege Barašina da se saradnja Beograda i Zagreba lomi preko leđa građana Bosne i Hercegovine. Kada sam rekao da je saradnja između naša dva tužilaštva najgora - možda je to malo prejaka reč - mislio sam na to da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima mnogo bolju saradnju sa Zagrebom, Podgoricom i Skopljem, čak i sa EULEKS-om na Kosovu nego sa Sarajevom. Saradnja sa Sarajevom je daleko lošija.
Omer Karabeg: Ali zašto?
Vladimir Vukčević: To je vrlo komplikovano pitanje. Mi smo u nekoliko navrata pokušali da potpišemo taj famozni memorandum o saradnji, odnosno sporazum o ustupanju dokaza kakav imamo sa svim državama u regionu, ali je bosanska strana to odbila. Poslednji pokušaj je bio u Dubrovniku prošle godine, kada smo kolega Barašin i ja o tome dosta razgovarali, ali nismo uspeli da se složimo. Ja sam predložio da napravimo memorandum po uzoru na hrvatski model koji je sličan ostalim sporazumima te vrste u regionu, ali bosanska strana to nije prihvatila.
Milorad Barašin: To je pitanje za malo širu raspravu. Mi smo na sastanku u Dubrovniku napravili zajedničku platformu, a onda je svako predložio kako bi taj memorandum trebalo da izgleda. Ja, kao glavni tužilac Bosne i Hercegovine, štitim interese građana moje zemlje i ne mogu potpisati nikakav sporazum koji bi išao na njihovu štetu. Kolega Vukčević dobro zna da moramo ponovo sjesti i nastaviti pregovore. I jedna i druga strana mora u nečemu da popusti kako bi taj sporazum bio na obostrano zadovoljstvo. Mi se nesumljivo slažemo da onaj ko je činio ratne zločine mora da odgovara. Međutim, zbog našeg natezanja mnogi zločini mogu ostati neprocesuirani, a njihovi počinioci nekažnjeni. A kad je riječ o memorandumu, iza mene kao glavnog tužioca mora stati država, to jest moje ministarstvo pravde. Prethodno moraju biti potpisani bilateralni i multilateralni ugovori da bih bih ja mogao da postupam po zahtjevima Tužilaštva Republike Srbije.
Omer Karabeg: Postoje li kontakti između dva tužilaštva, Razmenjujete li vi informacije?
Vladimir Vukčević: Odnosi između kolege Barašina i mene uvek su bili dobri. Mi smo svaki problem, koji se pojavio među nama, vrlo brzo i vrlo efikasno rešili. Međutim, kad je u pitanju potpisivanje memoranduma o saradnji, nismo otišli dalje od platforme koju smo usvojili prošle godine u Dubrovniku. Ja ne razumem kako taj sporazum može da bude na štetu građana Bosne i Hercegovine. Kako je onda mogao da ga potpiše Mladen Bajić, glavni državni odvjetnik Hrvatske, jer to je identičan sporazum. I svi ostali u regionu su potpisali takav sporazum, jedino Bosna i Hercegovina
Ne razumem kako taj sporazum može da bude na štetu građana BiH. Kako je onda mogao da ga potpiše Mladen Bajić, glavni državni odvjetnik Hrvatske, jer to je identičan sporazum.
Milorad Barašin: Što se tiče lične komunikacije kolege Vukčevića i mene, tu nema nikakvih problema. Nema problema ni u komunikacija između naših i srbijanskih tužilaca, oni su vrlo često u svakodnevnoj vezi. Međutim, kad je u pitanju zaključenje međudržavnih ugovora, normalno da i jedna i druga strana imaju svoje prijedloge i zahtjeve i zato se mora ponovo sjesti i razgovarati kako bi se došlo do konačnog rješenja. Gledajte, ovih dana smo imali sjednicu kolegija Posebnog odjela za ratne zločine na kojoj su kolege tužioci tražili da se određeni predmeti, u kojima su osumnjičeni za ratne zločine građani Srbije i tamo žive, ustupe Tužilaštvu Srbije. Oni uopšte ne sumnjaju u stručnost i profesionalnost srbijanskih kolega, kao što ni oni ne sumnjaju u nas jer i oni određene stvari dostavljaju nama. Dakle, mi. kao tužioci. lako završavamo svoj dio posla. Međutim, kad su određene stvari vezane za politiku, za naše ministre i ministarstva, pred nama je zid preko kojeg ne smijemo jer za to nemamo ovlaštenja.
Uskoro kraj istrage u Tužilaštvu BiH
Omer Karabeg: Najviše nesporazuma između dva tužilaštva bilo je oko slučaja Dobrovoljačka. Gospodine Vukčeviću, šta će biti sa optužnicama koje je Tužilaštvo Srbije podiglo protiv 19 osoba koje sumnjiči da su odgovorne za ubistva vojnika u slučaju Dobrovoljačka? Da li ćete povući te optužnice i prepustiti slučaj Dobrovoljčka pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, kao što Tužilaštvo Bosne i Hercegovine namerava da prepusti određene predmete vašem tužilaštvu o čemu je gospodin Barašin upravo govorio.
Vladimir Vukčević: Da vas ispravim. Prvo, u predmetu Dobrovoljačka nije podignuta optužnica, to je u fazi istrage. Drugo, ti predmeti ne mogu da se mešaju i ne bih govorio o predmetima koji su u toku. Ali reći ću sledeću stvar. Imam apsolutno poverenje u kolegu Barašina i
Što se tiče predmeta Dobrovoljačka, ja sam u junu prošle godine, kolega Barašin to zna, ponudio da potpišemo sporazum i da odmah nakon toga taj predmet ustupim Tužilaštvu BiH.
Milorad Barašin: To su za mene neki novi momenti i ja ću se kolegi Vukčeviću poslije ove emisije javiti da sjednemo i da se dogovorimo kako bismo prevazišli nesporazume vezane za ove sporne predmete, jer se predmet Dobrovoljačka radi i u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Upravo mi je ovih dana međunarodni tužilac, koji radi taj predmet, podnio izvještaj. Uostalom, treba da nastavimo i pregovore oko potpisivanja memoranduma o saradnji i da ga konačno potpišemo kako bi postojao, što kolega reče, pravni okvir za ustupanje predmeta. .
Mijenjao se međunarodni tužilac, sada je taj predmet preuzeo drugi tužilac i istraga će se vrlo brzo okončati.
Omer Karabeg: Otkad Tužilaštvo Bosne i Hercegovine istražuje slučaj Dobrovoljačka?
Milorad Barašin: Od 2006. godine. Tada je otvorena istraga. Sad ćete vi mene vjerovatno pitati zašto do sada nije okončana. Mijenjao se međunarodni tužilac, sada je taj predmet preuzeo drugi tužilac i istraga će se vrlo brzo okončati. Mi moramo završavati predmete koji su prioritetni i po pravilima Haškog tribunala i po pravilima Rimskog puta. Mora se donijeti tužilačka odluka za svaki takav predmet bilo da ima ili nema krivivičnog djela.
Vladimir Vukčević: Ja sam aposlutno za svaku vrstu dogovora. Ja ću sačekati da vidim šta će Tužilaštvo Bosne i Hercegovine da odluči u vezi sa predmetom Dobrovoljačka, pa posle toga možemo da sednemo i da se dogovorimo. Mi smo svojevremeno u našem tužilaštvu davali određenu logistiku tadašnjem međunarodnom tužiocu Filipu Alkoku koji je radio na predmetu Dobrovoljačka. On je ovde saslušavao i svedoke da bi se kasnije u postupku ekstradicije Ejupa Ganića pojavio kao svedok odbrane, što je bilo krajnje nekorektno. Ali dobro, sad to nije bitno. Bitno je da između mene i kolege Barašina postoji i profesionalno i ljudsko poverenje, tako da sam ja za svaku vrstu dogovora - naravno ukoliko za to postoji pravni okvir. Ja opet kažem - hajde da potpišemo sporazum i obezbedimo pravni okvir na osnovu koga možemo da ustupamo predmete, kao što je to slučaj sa Hrvatskom. Ne mora taj sporazum biti identičan sa onim koji smo potpisali sa Hrvatskom. Jer znate šta - ja sam čekao šta će Bosna i Hercegovina da uradi u predmetu Dobrovoljačka, pa kad sam video da se ništa ne radi, onda sam ažurirao tu istragu jer to je jedan od predmeta koji je ovo tužilaštva nasledilo od vojnog tužilaštva bivše države.
Omer Karabeg: Gospodine Vukčeviću, da li vas je ukidanje presude Iliji Jurišiću i odbijanje Velike Britanije da udovolji vašem zahtevu i Ejupa Ganića izruči Srbiji pokolebalo u vašem stavu oko slučajeva Dobrovoljačka i Tuzlanska kolona?
Vladimir Vukčević: Engleski ekstradicioni sud uopšte se nije upuštao u utvrđivanje činjenica o tome da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj već je samo ispitivao da li su ispunjeni uslovi za ekstradiciju. Kada je utvrdio da su se određene političke elite umešale u taj predmet, ocenio je da ovde Ganiću ne bi bilo pravdeno i fer suđenje i odbio je esktradiciju. To me uopšte nije pokolebalo u utvrđivanju činjenica da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj.
Omer Karabeg: A slučaj Ilije Jurišića?
Vladimir Vukčević: Tu je presuda ukinuta. Apelacioni sud je našao određene manjkavosti, pa će suđenje biti ponovljeno. To samo govori o tome u kojoj meri su sudovi u Srbiji profesionalni.
Evropska konvencija
Omer Karabeg: Gospodine Barašin, kako vi gledate na slučajeve Jurišić i Ganić?
Milorad Barašin: To su sve aktivni predmeti i ja nikada u sredstvima javnog informisanja ne komentarišem predmete koji su aktivni. O svom viđenju cele stvari reći ću vam nekom drugom prilikom kad predmeti budu okončani.
Ja sam uvijek stajao na stanovištu da državljanima BiH, ukoliko je krivično djelo počinjeno ovdje, treba suditi u ovoj zemlji. Tako je to po Evropskoj konvenciji.
Omer Karabeg: Da li bi bilo normalno da se primenjuje praksa da za ratni zločin bude nadležan sud one zemlje gde je zločin počinjen i čiji je državljaniin osoba koja je osumnjičena za taj zločin?
Milorad Barašin: Ja sam uvijek stajao na stanovištu da državljanima Bosne i Hercegovine, ukoliko je krivično djelo počinjeno ovdje, treba suditi u ovoj zemlji. Tako je to po Evropskoj konvenciji.
Vladimir Vukčević: Slažem se s tim. Ali moj princip je i da nije važno gde se sudi nego kako se sudi i da li se uopšte sudi. Najbitnije je da onaj ko je izvršio krivično delo ratnog zločina bude procesuiran. Ja sam vam već rekao da smo mi u slučaju Dobrovoljačka čekali da vidimo šta će da uradi Tužilaštvo u Sarajevu, pa, kad smo videli da se to odugovlači, onda smo pokrenuli postupak. Evo, ja opet kažem - spreman sam da ustupim sve te predmete Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, ali oni se moraju okončati.
Omer Karabeg: A da li postoji mogućnost da između Srbije i Bosne i Hercegovine bude potpisan sporazum o ekstradiciji osumnjičenih za ratne zločine?
Vladimir Vukčević: Ja sam za to.
Milorad Barašin: To moraju države da odluče, to zavisi od država i ustavnih uređenja. Nije to u nadležnosti tužilaca.
Omer Karabeg: Da li su domaća pravosuđa spremna da prihvate sve slučajeve ratnih zločina nakon zatvaranja Haškog tribunala? Da li će se pisati nove optužnice ili će se suditi na osnovu optužnica Haškog tribunala?
Vladimir Vukčević: Što se tiče Srbije, ja mislim da će se pisati nove optužnice. Neće se prihvatati gotove optužnice iz Haga, one će da posluže kao inicijalni matreijal.
Milorad Barašin: Mi smo već imali takve optužnice u slučajevima kada su nam predmeti proslijeđeni iz Haškog tribunala. Mi smo te optužnice preuredili i svi ti predmeti su okončani pred sudom Bosne i Hercegovine. Mi smo spremni da prihvatimo sav materijal koji dođe od Haškog tribunala, kao i onaj od tužilaštva u regionu, i da po propisima Bosne i Hercegovine i u skladu sa međunarodnim pravom procesuiramo osobe koje se sumnjiče za ratne zločine.
Omer Karabeg: Gospodine Vukčeviću, šta će biti sa slučajem Ratka Mladića ukoliko on ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranje Haškog tribunala?
Vladimir Vukčević: Onda će da se produži mandat Haškom tribunalu.
Milorad Barašin: I ja mislim da će se produžiti mandat Haškog tribunala ako Mladić ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranje Haškog tribunala.
Omer Karabeg: Gospodine Barašin, da li je vaše tužilaštvo imalo priliku da pomaže Tužilaštvu Srbije u hvatanju Ratka Mladića?
Milorad Barašin: O predmetima vezanim za haške bjegunce ne govorimo javno. Saradnja postoji i to na zavidnom nivou i kad su pitanju tužilaštva i kad su u pitanju agencije i jedne i druge države.
****
O tome šta se zaista dogodilo u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine, možete ukoliko vas zanima pročitati u specijalnom prilogu Omera Karabega "Svjedoci rata" - Divjak za RSE o Dobrovoljačkoj, u kojem je Omer Karabeg razgovarao sa penzionisanim generalom Armije BiH Jovan Divjakom, koji je bio učesnik dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici.
Hag vratio optužnicu u slučaju Dobrovoljačka
Biro Vlade Republike Srpske za odnose s Haškim sudom je još 2002. godine proslijedilo optužnicu i Haškom tribunalu protiv sedam lica upravo za slučaj Dobrovoljačka, a na osnovu optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu. 2005. godine Hag je predmet vratio Tužilaštvu BiH, koje je godinu dana kasnije započelo istragu.Pročitajte i ovo: Slučaj Dobrovoljačka: ratni zločin ili legitimna odbrana
Slučaj Ganić
Slučaj GanićEjup Ganić, bivši član Predsjedništva BiH, uhapšen je 1. marta na londonskom aerodromu Heathrow prilikom povratka u BiH na osnovu privremenog naloga Srbije za ekstradiciju zbog navodne odgovornosti za incidemt prilikom povlačenja kolone JNA iz Sarajeva u maju 1992. godine, kada je poginulo nekoliko vojnika.
Ganić je 11. marta pušten iz pritvora uz kauciju da se brani sa slobode, a na ročištu od 5. do 14. jula pred vijećem Suda za ekstradicije u Londonu održana je glavna rasprava povodom zahtjeva Srbije za izručenje.
Sud u Londonu odbio je 27. jula zahtjev kao politički motiviran. (Pročitajte prevod presude)
Ganić je na prvim demokratskim izborima u BiH 1990. godine izabran u sedmočlano Predsjedništvo BiH kao član Stranke demokratske akcije.
Drugog i trećeg maja 1992., uoči i na dan napada u Dobrovoljačkoj ulici, Ganić je mijenjao Aliju Izetbegovića na čelu Predsjedništva za vrijeme njegovog zarobljavanja od strane JNA. Optužnica Tužilaštva Srbije, podignuta 2008. godine, tereti Ganića za izdavanje naredbi za napad na jedinicu JNA.
Haški tribunal je 2003. rekao da nema dovoljno dokaza za optuživanje Ganića za ratni zločin dok Sud BiH provodi istragu o ovom slučaju.
Ganić je nakon rata u BiH bio predsjednik Federacije BiH.
Sve o slučaju Ganić:
Vijesti, analize, komentari, svjedočenja učesnika i snimci dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici