U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je moguće uspostaviti kontakt između Beograda i Prištine koji je potpuno prekinut nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Sagovornici su bili Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda i Fadilj Maljoku, profesor Univerziteta u Prištini.
Polemisalo se o tome koga više pogađa prekid komunikacije - Srbiju ili Kosovo, ko je kome oteo teritoriju, da li je Miloševićev režim počinio genocid na Kosovu, ko vodi etničku politiku - kosovska ili srpska vlada, kako obezbediti ućešće Srbije i Kosova na regionalnim konferencijama kada Beograd traži da Kosovo nastupa pod imenom UNMIK Kosovo, a Priština insistira da učestuje isključivo kao nezavisna država, kao i o tome koji su uslovi Beograda, a koji Prištine za početak dijaloga.
Aleksandar Fatić: Štetu trpe obe strane zbog toga što se pitanje statusa Kosova i pitanje komunikacije ne mogu rešiti bez direktnog kontakta između predstavnika Prištine i Beograda. Tog dijaloga sada nema zbog maksimalističkih pozicija obe strane.
Fadilj Maljoku: Ako pričamo u ekonomskom smislu to pogađa obe strane, međutim, politički gledano, ja mislim da Kosovo posle proglašenja nezavisnosti ide u pravcu konsolidacije.
Aleksandar Fatić: Mene zabrinjava činjenica što ni na jednoj strani ne postoji spremnost da se prave kompromisi. U Srbiji vlada atmosfera povređenosti koja je rezultat osećanja da je Srbiji otet jedan deo njene teritorije što je, ako gledamo strogo pravnički, tačno, iako ja nisam za to da se stvari sagledavaju strogo pravnički. S druge strane, u Prištini vidimo jedan prilično trijumfalistički stav koji proističe iz činjenice da su nezavisnost Kosova priznale velike zemlje na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ta dva stava ne vode ka normalizaciji odnosa. Priština bi morala da shvati da će status Kosova ostati faličan i nelegalan sve dotle dok Beograd sa Kosovom ne uspostavi neku vrstu odnosa, a Beograd bi morao da shvati da nije realna politika koja tvrdi da je Kosovo i dalje deo Srbije, a nema konkretno rešenje za dijalog sa kosovskim Albanacima koji su u krajnjoj liniji većina stanovništva na Kosovu. U pitanju su dve maksimalističke politike i, dok se ne nađe neki kompromis i obe strane ne pokažu spremnost da se nečega odreknu, neće biti bitnog napretka u odnosima.
Fadilj Maljoku: Kolega kaže da je Kosovo oteta teritorija. Koliko sam upućen i koliko pratim javno mnjenje u Srbiji, ja mislimda kod običnih ljudi nije više dominantan taj stereotip da je Kosovo oteto od Srbije. Mislim da je on više prisutan u političkim elitama. Ja mislim da ono što su hteli kosovski Albanci, a to je nazavisnost, nije maksimalizam jer su bile prisutne i druge opcije, na primer, da se Kosovo pripoji Albaniji. Ja mislim da ovde ne vlada mišljenje da bi Kosovo trebalo da se pripoji Albaniji - ili Srbiji, ne daj bože. Javno mnjenje na Kosovu okrenuto je u ovom trenutku svakodnevnim životnim problemima, a mislim da je isti slučaj i sa javnim mnjenjem Srbije, bar prema poslednjim istraživanima CESID-a. To je dobro za Srbiju, a dobro je i za region.
Aleksandar Fatić: Javno mnjenje u Srbiji ni u kom slučaju nije indiferentno prema Kosovu. To se najbolje može videti iz komentara čitalaca na elektronskim izdanjima novina. Ne treba se mnogo povoditi za ispitivanjima javnog mnjenja. U Srbiji vlada ekonomska kriza i nesumnjivo je da su pitanja životnog standarda na vrhu prioriteta svih građana, međutim, javnost je veoma, veoma zabrinuta za Kosovo, tako da konstatacija gospodina Maljokua ne stoji. Kad sam rekao da je Kosovo oteto od Srbije, ja sam imao u vidu nužnost da mi moramo poći od činjenica. Sećam se jednog skupa u Grčkoj na kome sam učestvovao kao predstavnik tadašnjeg jugoslavenskog ministarstva spoljnih poslova, tu je bilo i nekoliko predstavnika kosovskih Albanaca. U debati, koju smo tada vodili, ja sam predložio da treba poći od nekog zajedničkog, minimalnog interesa, a to je da ne bude rata između Srbije i Kosova, odnosno između Srba i Albanaca na Kosovu, na šta je moj sagovornik iz Prištine u prisustvu američkog i ostalih ambasadora odgovorio: “A zašto vi mislite da je nama u interesu da ne bude rata“? Ako u Prištini postoji stav da je Kosovo nezavisno, da je to potpuno legalno i legitimno, onda mi nemamo o čemu da razgovaramo, onda će se nastaviti ovaj odnos koji liči na neku vrstu hladnog rata na Balkanu. Ako se Beograd ponaša kao da kosovski Albanci ne postoje, kao da ne postoji samoproglašena nezavisnost Kosova priznata od strane velikog broja zemalja, mi opet nećemo imati o čemu da razgovaramo jer ljudi u Prištini neće hteti sa nama da razgovaraju. Znači, ne možemo polaziti od maksimalističkih stavova. Priština mora da shvati da njena nezavisnost nije nimalo jednostavna, nimalo zdrava, nimalo celovita.
Fadilj Maljoku: Izvinjavam se, ali ja sam mislio da je kolega Fatić malo moderniji i da shvata tokove modernog sveta -gde su i kako idu. On priča kao Koštunica ili, recimo, Šešelj. Ta vremena su ostala iza nas. Ne može se demokratija stvarati na etničkim principima kao što bi htele političke elite u Srbiji koje ignorišu činjenicu da je Kosovo nezavisno Ja mislim da mi treba da gledamo u budućnost - kako da sarađujemo, jer treba znati da je Kosovo nezavisno već dve godine. Ne znam koji je bio taj kolega koji je, kako kažete, na tom skupu u Grčkoj rekao da smo mi hteli rat, ali moram vam reći da rat nismo hteli mi. Srbija je na Zapadnom Balkanu vodila pet ratova, izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinju i druge delove bivše Jugoslavije. Ja nisam za to da se vraćamo u prošlost, ali, ako baš hoćete, ja bih vas podsetio da je Srbija 1913. godine silom anektirala Kosovo - to svi znamo. Ali ostavimo istoriju, hajde da gledamo napred, kakva nam je budućnost, kako da sarađujemo, sada se otvaraju novi putevi. Ja svoju decu učim da vole i Srbe i Albance i Makedonce, sve u regionu - i da nikoga ne mrze, ali i da zapamte šta je država Srbija, ne srpski narod, uradila na Kosovu, kakav je genocid napravila u Bosni. To nikada ne treba zaboraviti.
Aleksandar Fatić: Ja mislim da otvaranje novih pregovora nije realno. Na to ne bi pristali predstavnici kosovskih Albanaca, a ni velike sile koje su već priznale Kosovo. Ja mislim da bi trebalo pokrenuti razgovor o granicama, o nekoj vrsti teritorijalnih kompromisa, o statusu severa Kosova. Naravno, ukoliko u Prištini postoji stav da je Kosovo u sadašnjim granicama međunarodna datost koja se ne može menjati, mi ćemo onda imati konfrontaciju jer u Srbiji niko neće na to pristati.
Fadilj Maljoku: Mogu razgovarati o ekonomskim stvarima. Danas imamo dve države - Kosovo kao nezavisnu državu iSrbiju kao našeg komšiju. Ako pokušavamo da iz tog ugla gledamo na stvari, onda neće biti nikakvih problema. A da bi došlo do toga, moje je mišljenje da je Srbiji potrebna katarza. Ja mislim da je taj proces već na vidiku. Na rang listi prioriteta javnog mnjenja nije više Kosovo. To je dobro za mladi naraštaj, za nove generacije. Treba da idemo napred jer sadašnji svetski poredak ne podnosi mržnju, pa ni mržnju između Srba i Albanaca. Želja za ponovnom uspostavom hegemonije u regionu, konkretno na Zapadnom Balkanu, je pogrešan pravac sadašnje srpske politike, iako je vode demokrati. Ja mislim da je koncept etnonacionalizma kod njih još živ, ali ja pokušavam da ih razumem jer na taj način žele da se održe na vlasti. Ponavljam u Srbiji je potrebna katarza pre svega u krugu političke elite. Mora se pokazati deci i unucima šta su radile prethodne generacije, kakav je genocid sprovodio Miloševićev režim.
Aleksandar Fatić: Kada je reč o nastupima na regionalnim i međunarodnim konferencijama, svako pojavljivanje Kosovapod imenom nezavisno Kosovo ne može biti prihvaćeno iz jednostavnog razloga što bi svaka vlada u Srbiji, koja bi se pojavila na takvoj konferenciji, sutradan pala. Ja sebe smatram veoma umerenim čovekom koji je za dijalog sa svim predstavnicima kosovskih Albanaca, ali kad bih se našao za pregovaračkim stolom sa mojim sagovornikom iz Prištine koji je u proteklih pet minuta tri puta izgovorio reč genocid, ne bih s njim imao o čemu da razgovaram. To nisu stavovi koji dovode do kompromisa. Mi moramo promeniti ton, moramo razgovarati uz uzajamano uvažavanje. Kosovo nije normalna, legitimna država. To je država čiji se budžet finansira uglavnom od carina. To je najelementarniji oblik prikupljanja budžetskih sredstava. Tamo ne postoji poreski sistem koji je prepoznatljiv u evropskim okvirima. Kosovo ima političare koji su se do 1999. godine nalazili na listi terorističkih organizacija američkog Stejt Departmenta. Ne možemo razgovarati kao da sve to ne znamo, kao da sve to nije činjenica.
Aleksandar Fatić: Treba predložiti vlastima u Prištini da sami sugerišu naziv pod kojim će se pojavljivati na skupovima i koji će biti prihvatljiv i za Srbiju, a da to nije Kosovo. To se može rešiti normalnim, kompromisnim dogovorom.
Fadilj Maljoku: Veoma prosto. Srbija treba da prizna Kosovo. Ništa drugo. Tu nema šta da se priča. Nas je priznalo 66 zemalja. Samo pet zemalja u Evropi nije nas priznalo. Mi smo država kao i sve druge normalne države.
Aleksandar Fatić: Ali vi ste svesni da niste kao druge države, vi to znate. Vi ste država koja je duboko problematična u smislu svojih institucija, u smislu istorijata svojih političara, u smislu svoje teritorije.
Fadilj Maljoku: Gospodine Fatiću, države danas nisu ono što su bile u 19. veku, ni suverenitet nije kao u 19. veku. Ni Srbija, ukoliko bude ušla u nove integracione procese, neće biti država u smislu 19. veka. Nećemo biti ni mi jer će mnoge i naše i vaše ingerencije preuzeti evropska zajednica. To znamo i vi i ja.
Aleksandar Fatić: Nacionalne države neće nestati u Evropskoj uniji, gospodine Maljoku, to je naivna opsena. Evropska unija je nastala kao zajednica najsnažnijih nacionalnih država. Princip nacionalne države je i dalje živ u Evropskoj uniji. Ne treba tom opsenom zamagljivati pitanje o kome ovde govorimo, a to je da na ovim prostorima imamo u suštini jednu novu paradržavnu tvorevinu koja nije država i kojoj je upravo zbog toga strašno stalo da je Srbija prizna kao državu. Srbija je zemlja sa dugačkom istorijom koja ima svoju evropsku utemeljenost i ona nikada ne može priznati jednu paradržavnu tvorevinu. Veliko je pitanje kada ćete vi uopšte moći da tvrdite da ste država, čak i kad bi vas sutra priznale sve zemlje Evropske unije. Prema tome, nemojte pojednostavljivati pojam države i pojam evropskih integracija. Mi moramo razgovarati, ali meni se čini da pre tog razgovora u ekstremnom delu albanskog korpusa mora doći do mentalne metamorfoze. Ponavaljanje reči kao što je genocid ne vodi više ničemu. I Evropa to sada prepoznaje. Albanski nacionalni korpus vodio je politiku najordinarnijim mehanizmima etničke politike. Ne možete optuživati Srbiju da vodi etničku politiku kada je ona najmultietničnija zemlja na Balkanu.
Fadilj Maljoku: A koga traži Hag? Da li je Mladić Albanac ili Srbin?
Aleksandar Fatić: Hag traži svakoga ko je činio ratne zločine.
Fadilj Maljoku: Pa, ko je činio? Ja pričam o 15.000 Albanca koji su nestali kao rezultat sistematskog etničkog čišćenja koje je sprovodila Srbija. Srbija prvo treba da to raščisti sama sa sobom.
Aleksandar Fatić: Svi koji su činili ratne zločine procesuiraju se, ne samo u Hagu nego i u Beogradu.
Fadilj Maljoku: Srbiji i srpskom narodu potrebna je metamorfoza, o kojoj govori kolega, a ja bih rekao da im treba katarza. Treba da vas grize savest zbog onoga što ste učinili drugim narodima. Mi nismo imali državu da bismo mogli da vršimo genocid nad Srbima. Da li smo mi doveli vojsku i policiju u Beograd, u Milanovac ili u Niš da bismo izvršili genocid?
Aleksandar Fatić: Niste vi činili genocid u Beogradu, vi ste decenijama sprovodili tihi genocid nad srpskim narodom na Kosovu.
Fadilj Maljoku: To je pitanje za Hisenija i Jeremića. Ja se bavim fenomenima. Mislim da je dobro što pričamo, ali ključ je u priznavanju Kosova kao ravnopravnog partnera. Ako Srbija ovako nastavi, ona će da izoluje samu sebe.
Aleksandar Fatić: Ministar Jeremić i predsednik Srbije Tadić su ljudi vrlo širokih shvatanja. To su predstavnici jednelevičarske političke stranke, i, ako je sa nekim u Srbiji moguće napraviti dogovor, onda je to moguće uraditi s njima. Ali imajte na umu da su i predsednik Tadić i ministar Jeremić, pre svega, patriote i ne postoji nikakva šansa da sede za istim stolom sa Skenderom Hisenijem ako ispred njega bude pisalo Kosovo, jer za nas Kosovo ne postoji kao država. Verujte mi, kad čujem stavove gospodina Maljokua, ja kao neko ko ovde u Srbiji pokušava da pokrene dijalog o tome da treba učestvovati na regionalnim konferencijama, ne bih učestvovao na takvim konferencijama zato što su njegovi stavovi krajnje obeshrabrujući. Mislim da je suštinska tačka neslaganja između nas, gospodine Maljoku, u činjenici što vi izgleda smatrate da nekakvo činjenično stanje koje je postignuto nasiljem predstavlja početnu tačku za razgovor, ali to nije nešto od čega možemo početi. Kosovo nije postalo nezavisno samo zato što je proglasilo nezavisnost i nasiljem uspostavilo nekakvo stanje stvari na terenu. Postoji i ono što se naziva legitimitet. A do legitimiteta se dolazi kroz razgovore, kroz uzajamna priznanja, kroz uzajamnu institucionalnu saradnju, a ona se ne može temeljiti na rezultatima nasilja.
Fadilj Maljoku: Kolega Fatiću, mogu li nešto da vas upitam - šta vam smeta da mi živimo slobodni kao vi?
Aleksandar Fatić: Meni ne smeta. Vama je tokom pregovora o statusu Kosova ponuđena autonomija i sve što se tiče života ljudi na Kosovu, ali to vam nije bilo dovoljno. Vi ste želeli državu, koju ne možete dobiti samo nasiljem.
Fadilj Maljoku: Pa kako se stvaraju države? Recite mi koja je država stvorena bez nasilja?
Aleksandar Fatić: Više se ne stvaraju nasiljem, gospodine Maljoku.
Fadilj Maljoku: Da nije izašao UČK, Kosovo nikada ne bi moglo da bude ovo što je sada. I naravno, međunarodni faktor je to pomogao. Ovo je nezavisna država, nema više povratka.
Aleksandar Fatić: Mora da se razgovara o teritoriji, mora da se odustane od rigidnog stava da je Kosovo država i morada se prestane s insistiranjem da se Kosovo pojavljuje pod imenom Kosovo. Može da se nađe neki bezbolan način da se ono pojavi pod imenom UNMIK - Kosovo. To se rešava u diplomatiji i ja zaista ne vidim u čemu je toliki problem da Priština na to pristane.
Fadilj Maljoku: Srbija mora prihvatiti činjenicu da je Kosovo nezavisna država - ravnopravna sa Srbijom. Ništa drugo. Uveren sam da će jednog dana do toga doći. Ako mi to ne dočekamo, naša deca će to doživeti.
Polemisalo se o tome koga više pogađa prekid komunikacije - Srbiju ili Kosovo, ko je kome oteo teritoriju, da li je Miloševićev režim počinio genocid na Kosovu, ko vodi etničku politiku - kosovska ili srpska vlada, kako obezbediti ućešće Srbije i Kosova na regionalnim konferencijama kada Beograd traži da Kosovo nastupa pod imenom UNMIK Kosovo, a Priština insistira da učestuje isključivo kao nezavisna država, kao i o tome koji su uslovi Beograda, a koji Prištine za početak dijaloga.
Omer Karabeg: Koga više pogađa prekid komunikacije - Srbiju ili Kosovo? Ko trpi veću štetu?
Aleksandar Fatić: Štetu trpe obe strane zbog toga što se pitanje statusa Kosova i pitanje komunikacije ne mogu rešiti bez direktnog kontakta između predstavnika Prištine i Beograda. Tog dijaloga sada nema zbog maksimalističkih pozicija obe strane.
Fadilj Maljoku: Ako pričamo u ekonomskom smislu to pogađa obe strane, međutim, politički gledano, ja mislim da Kosovo posle proglašenja nezavisnosti ide u pravcu konsolidacije.
U Srbiji vlada atmosfera povređenosti koja je rezultat osećanja da je Srbiji otet jedan deo njene teritorije što je, ako gledamo strogo pravnički, tačno, iako ja nisam za to da se stvari sagledavaju strogo pravnički.
Aleksandar Fatić: Mene zabrinjava činjenica što ni na jednoj strani ne postoji spremnost da se prave kompromisi. U Srbiji vlada atmosfera povređenosti koja je rezultat osećanja da je Srbiji otet jedan deo njene teritorije što je, ako gledamo strogo pravnički, tačno, iako ja nisam za to da se stvari sagledavaju strogo pravnički. S druge strane, u Prištini vidimo jedan prilično trijumfalistički stav koji proističe iz činjenice da su nezavisnost Kosova priznale velike zemlje na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ta dva stava ne vode ka normalizaciji odnosa. Priština bi morala da shvati da će status Kosova ostati faličan i nelegalan sve dotle dok Beograd sa Kosovom ne uspostavi neku vrstu odnosa, a Beograd bi morao da shvati da nije realna politika koja tvrdi da je Kosovo i dalje deo Srbije, a nema konkretno rešenje za dijalog sa kosovskim Albanacima koji su u krajnjoj liniji većina stanovništva na Kosovu. U pitanju su dve maksimalističke politike i, dok se ne nađe neki kompromis i obe strane ne pokažu spremnost da se nečega odreknu, neće biti bitnog napretka u odnosima.
Fadilj Maljoku: Kolega kaže da je Kosovo oteta teritorija. Koliko sam upućen i koliko pratim javno mnjenje u Srbiji, ja mislim
Mislim da ono što su hteli kosovski Albanci, a to je nazavisnost, nije maksimalizam jer su bile prisutne i druge opcije, na primer, da se Kosovo pripoji Albaniji. Mislim da ovde ne vlada mišljenje da bi Kosovo trebalo da se pripoji Albaniji.
Aleksandar Fatić: Javno mnjenje u Srbiji ni u kom slučaju nije indiferentno prema Kosovu. To se najbolje može videti iz komentara čitalaca na elektronskim izdanjima novina. Ne treba se mnogo povoditi za ispitivanjima javnog mnjenja. U Srbiji vlada ekonomska kriza i nesumnjivo je da su pitanja životnog standarda na vrhu prioriteta svih građana, međutim, javnost je veoma, veoma zabrinuta za Kosovo, tako da konstatacija gospodina Maljokua ne stoji. Kad sam rekao da je Kosovo oteto od Srbije, ja sam imao u vidu nužnost da mi moramo poći od činjenica. Sećam se jednog skupa u Grčkoj na kome sam učestvovao kao predstavnik tadašnjeg jugoslavenskog ministarstva spoljnih poslova, tu je bilo i nekoliko predstavnika kosovskih Albanaca. U debati, koju smo tada vodili, ja sam predložio da treba poći od nekog zajedničkog, minimalnog interesa, a to je da ne bude rata između Srbije i Kosova, odnosno između Srba i Albanaca na Kosovu, na šta je moj sagovornik iz Prištine u prisustvu američkog i ostalih ambasadora odgovorio: “A zašto vi mislite da je nama u interesu da ne bude rata“? Ako u Prištini postoji stav da je Kosovo nezavisno, da je to potpuno legalno i legitimno, onda mi nemamo o čemu da razgovaramo, onda će se nastaviti ovaj odnos koji liči na neku vrstu hladnog rata na Balkanu. Ako se Beograd ponaša kao da kosovski Albanci ne postoje, kao da ne postoji samoproglašena nezavisnost Kosova priznata od strane velikog broja zemalja, mi opet nećemo imati o čemu da razgovaramo jer ljudi u Prištini neće hteti sa nama da razgovaraju. Znači, ne možemo polaziti od maksimalističkih stavova. Priština mora da shvati da njena nezavisnost nije nimalo jednostavna, nimalo zdrava, nimalo celovita.
Fadilj Maljoku: Izvinjavam se, ali ja sam mislio da je kolega Fatić malo moderniji i da shvata tokove modernog sveta -
Nisam za to da se vraćamo u prošlost, ali, ako baš hoćete, ja bih vas podsetio da je Srbija 1913. godine silom anektirala Kosovo - to svi znamo.
Aleksandar Fatić: O legalnosti nezavisnosti Kosova raspravlja Međunarodni sud pravde, Generalna skupština Ujedinjenih nacija pokrenula je to pitanje. Znači, nije to gotova stvar o kojoj više nema šta de se razgovara. (Foto: Vesti)
Aleksandar Fatić: Ja sve vreme pokušavam da kažem kakvo je stanje u Srbiji, a moj kolega iz Prištine mi protivreči i pokušava da me ubedi da on to zna bolje od mene. Ako kosovski Albanci smatraju da bolje od nas, koji ovde živimo, znaju kakvo je stanje u srpskoj političkoj zajednici i ako polaze od pretpostavke da je nezavisnost Kosova gotova priča, onda ne postoji nikakva mogućnost za dijalog. O legalnosti nezavisnosti Kosova raspravlja Međunarodni sud pravde, Generalna skupština Ujedinjenih nacija pokrenula je to pitanje. Znači, nije to gotova stvar o kojoj više nema šta de se razgovara. Mi o tome moramo itekako da razgovaramo, koliko god nas to bolelo. Ja se potpuno slažem da nema prostora etničkoj politici, ali bih podsetio mog sagovornika da je Srbija najmanje etnički homogena država u regionu. U Srbiji danas živi 40 posto stanovnika koji nisu etnički Srbi, a 95 posto stanovništva Kosova su etnički Albanci. Ja bih takođe podsetio da je broj stanovnika Kosova posle ovog poslednjeg rata veći nego pre rata što znači da su se ljudi masovno useljavali. Dakle, vođena je sistematska etnička politika koja je dovela do toga da mi danas imamo etničku državu ili pokušaj etničke države na Balkanu, a to je Kosovo. Zato je bespredmetno optuživati Srbiju da vodi etničku politiku.
Srbiji je potrebna katarza
Omer Karabeg: Gospodine Fatiću, da li smatrate da je mogućno ponovo otvoriti razgovore o statusu Kosova za šta se zalažu vlasti u Srbiji?
Aleksandar Fatić: Ja mislim da otvaranje novih pregovora nije realno. Na to ne bi pristali predstavnici kosovskih Albanaca, a ni velike sile koje su već priznale Kosovo. Ja mislim da bi trebalo pokrenuti razgovor o granicama, o nekoj vrsti teritorijalnih kompromisa, o statusu severa Kosova. Naravno, ukoliko u Prištini postoji stav da je Kosovo u sadašnjim granicama međunarodna datost koja se ne može menjati, mi ćemo onda imati konfrontaciju jer u Srbiji niko neće na to pristati.
Omer Karabeg: Gospodine Maljoku, po vama o čemu Priština i Beograd mogu razgovarati?
Fadilj Maljoku: Mogu razgovarati o ekonomskim stvarima. Danas imamo dve države - Kosovo kao nezavisnu državu i
Želja za ponovnom uspostavom hegemonije u regionu, konkretno na Zapadnom Balkanu, je pogrešan pravac sadašnje srpske politike, iako je vode demokrati.
Omer Karabeg: Do sada je bilo veoma teško okupiti predstavnike Srbije i Kosova na nekoj međunarodnoj konferenciji. Vlada Srbije instira da Kosovo nastupa pod nazivom UNMIK - Kosovo što vlada u Prištini odbija i traži da Kosovo nastupa kao nezavisna država. Postoje li modeli učesća na takvim skupovima koji bi bili prihvatljivi i za Srbiju i za Kosovo?
Aleksandar Fatić: Kada je reč o nastupima na regionalnim i međunarodnim konferencijama, svako pojavljivanje Kosova
Kada je reč o nastupima na regionalnim i međunarodnim konferencijama, svako pojavljivanje Kosova pod imenom nezavisno Kosovo ne može biti prihvaćeno iz jednostavnog razloga što bi svaka vlada u Srbiji, koja bi se pojavila na takvoj konferenciji, sutradan pala.
Omer Karabeg: Niste mi odgovorili na pitanje - kako obezebediti na međunarodnim konferencijama prisustvo i Kosova i Srbije, a da nijedna strana ne bude povređena?
Aleksandar Fatić: Treba predložiti vlastima u Prištini da sami sugerišu naziv pod kojim će se pojavljivati na skupovima i koji će biti prihvatljiv i za Srbiju, a da to nije Kosovo. To se može rešiti normalnim, kompromisnim dogovorom.
Moramo se uvažavati
Fadil Maloku: Pre nego što je bila proglašena nezavisnost Kosova, ja sam usred Beograda rekao: “Za doborbit Srbije, za dobrobit budućih generacija i naše dece Srbija treba da prevaziđe samu sebe i ono šta je uradila na ovim prostorima i prizna nezavisnost Kosova“.
Fadilj Maljoku: Ja ne znam u kom vremenu moj kolega živi. Izgleda da nema nikakve informacije o tome šta se na Kosovu dešava. Slažem se samo sa jednim što je rekao, a to je da se moramo uvažavati, sa svim ostalim se apsolutno ne slažem. Prvo, genocid. Nemojmo zaboraviti da je Srbija ovde izvršila genocid - 15.000 ljudi je nestalo. Ne krvim Srbe, nego srpski režim. Setimo se Srebrenice, setimo se drugih gradove. Ja mislim da taj koncept treba da umre. Ako gledamo napred, mi možemo da sarađujemo, ali, ako gledamo šta kaže istorija, na što se moj sagovornik stalno vraća, ne možemo nikada. Što se tiče kompromisa, ja mislim da je Kosovo već učinilo kompromis. Nezavisnost Kosova je kompromis, ali, ako se ovako nastavi, imaćemo i etničku Albaniju i etničku Srbiju i druge etničke države u regionu. Pre nego što je bila proglašena nezavisnost Kosova, ja sam usred Beograda rekao: “Za doborbit Srbije, za dobrobit budućih generacija i naše dece Srbija treba da prevaziđe samu sebe i ono šta je uradila na ovim prostorima i prizna nezavisnost Kosova“. Samo nezavisnost Kosova može obezbediti stabilnost u regionu. A, ako nastavite da pričate o otetoj teritoriji, imamo na to odgovor - pa, vi ste nas 1913. oteli od Otomanske imperije. Znamo i mi istoriju. Omer Karabeg: A kako po vama, gospodine Maljoku, obezbediti prisustvo i Kosova i Srbije na međunarodnim konferencijama?
Fadilj Maljoku: Veoma prosto. Srbija treba da prizna Kosovo. Ništa drugo. Tu nema šta da se priča. Nas je priznalo 66 zemalja. Samo pet zemalja u Evropi nije nas priznalo. Mi smo država kao i sve druge normalne države.
Aleksandar Fatić: Ali vi ste svesni da niste kao druge države, vi to znate. Vi ste država koja je duboko problematična u smislu svojih institucija, u smislu istorijata svojih političara, u smislu svoje teritorije.
Fadilj Maljoku: Gospodine Fatiću, države danas nisu ono što su bile u 19. veku, ni suverenitet nije kao u 19. veku. Ni Srbija, ukoliko bude ušla u nove integracione procese, neće biti država u smislu 19. veka. Nećemo biti ni mi jer će mnoge i naše i vaše ingerencije preuzeti evropska zajednica. To znamo i vi i ja.
Na ovim prostorima imamo u suštini jednu novu paradržavnu tvorevinu koja nije država i kojoj je upravo zbog toga strašno stalo da je Srbija prizna kao državu. Srbija je zemlja sa dugačkom istorijom koja ima svoju evropsku utemeljenost i ona nikada ne može priznati jednu paradržavnu tvorevinu.
Aleksandar Fatić: Nacionalne države neće nestati u Evropskoj uniji, gospodine Maljoku, to je naivna opsena. Evropska unija je nastala kao zajednica najsnažnijih nacionalnih država. Princip nacionalne države je i dalje živ u Evropskoj uniji. Ne treba tom opsenom zamagljivati pitanje o kome ovde govorimo, a to je da na ovim prostorima imamo u suštini jednu novu paradržavnu tvorevinu koja nije država i kojoj je upravo zbog toga strašno stalo da je Srbija prizna kao državu. Srbija je zemlja sa dugačkom istorijom koja ima svoju evropsku utemeljenost i ona nikada ne može priznati jednu paradržavnu tvorevinu. Veliko je pitanje kada ćete vi uopšte moći da tvrdite da ste država, čak i kad bi vas sutra priznale sve zemlje Evropske unije. Prema tome, nemojte pojednostavljivati pojam države i pojam evropskih integracija. Mi moramo razgovarati, ali meni se čini da pre tog razgovora u ekstremnom delu albanskog korpusa mora doći do mentalne metamorfoze. Ponavaljanje reči kao što je genocid ne vodi više ničemu. I Evropa to sada prepoznaje. Albanski nacionalni korpus vodio je politiku najordinarnijim mehanizmima etničke politike. Ne možete optuživati Srbiju da vodi etničku politiku kada je ona najmultietničnija zemlja na Balkanu.
Fadilj Maljoku: A koga traži Hag? Da li je Mladić Albanac ili Srbin?
Aleksandar Fatić: Hag traži svakoga ko je činio ratne zločine.
Fadilj Maljoku: Pa, ko je činio? Ja pričam o 15.000 Albanca koji su nestali kao rezultat sistematskog etničkog čišćenja koje je sprovodila Srbija. Srbija prvo treba da to raščisti sama sa sobom.
Aleksandar Fatić: Svi koji su činili ratne zločine procesuiraju se, ne samo u Hagu nego i u Beogradu.
Mi nismo imali državu da bismo mogli da vršimo genocid nad Srbima. Da li smo mi doveli vojsku i policiju u Beograd, u Milanovac ili u Niš da bismo izvršili genocid?
Fadilj Maljoku: Srbiji i srpskom narodu potrebna je metamorfoza, o kojoj govori kolega, a ja bih rekao da im treba katarza. Treba da vas grize savest zbog onoga što ste učinili drugim narodima. Mi nismo imali državu da bismo mogli da vršimo genocid nad Srbima. Da li smo mi doveli vojsku i policiju u Beograd, u Milanovac ili u Niš da bismo izvršili genocid?
Aleksandar Fatić: Niste vi činili genocid u Beogradu, vi ste decenijama sprovodili tihi genocid nad srpskim narodom na Kosovu.
Ključ je u priznavanju Kosova
Omer Karabeg: Ja bih vas molio da se vratimo temi kako uspostaviti kontakt. Evo sada u junu Evropska unija će u Sarajevu organizovati konferenciju o Zapadnom Balkanu koja treba da okupi sve ministre inostranih poslova tog regiona. Mislite li da je mogućno da na toj konferenciji za istim stolom sede šefovi diplomatija Srbije i Kosova - Vuk Jeremić i Skender Hiseni?
Fadilj Maljoku: To je pitanje za Hisenija i Jeremića. Ja se bavim fenomenima. Mislim da je dobro što pričamo, ali ključ je u priznavanju Kosova kao ravnopravnog partnera. Ako Srbija ovako nastavi, ona će da izoluje samu sebe.
Aleksandar Fatić: Ministar Jeremić i predsednik Srbije Tadić su ljudi vrlo širokih shvatanja. To su predstavnici jedne
Imajte na umu da su i predsednik Tadić i ministar Jeremić, pre svega, patriote i ne postoji nikakva šansa da sede za istim stolom sa Skenderom Hisenijem ako ispred njega bude pisalo Kosovo.
Fadilj Maljoku: Kolega Fatiću, mogu li nešto da vas upitam - šta vam smeta da mi živimo slobodni kao vi?
Vama je tokom pregovora o statusu Kosova ponuđena autonomija i sve što se tiče života ljudi na Kosovu, ali to vam nije bilo dovoljno. Vi ste želeli državu, koju ne možete dobiti samo nasiljem.
Aleksandar Fatić: Meni ne smeta. Vama je tokom pregovora o statusu Kosova ponuđena autonomija i sve što se tiče života ljudi na Kosovu, ali to vam nije bilo dovoljno. Vi ste želeli državu, koju ne možete dobiti samo nasiljem.
Fadilj Maljoku: Pa kako se stvaraju države? Recite mi koja je država stvorena bez nasilja?
Aleksandar Fatić: Više se ne stvaraju nasiljem, gospodine Maljoku.
Fadilj Maljoku: Da nije izašao UČK, Kosovo nikada ne bi moglo da bude ovo što je sada. I naravno, međunarodni faktor je to pomogao. Ovo je nezavisna država, nema više povratka.
Omer Karabeg: Na kraju, koje uslove postavljaju Beograd i Priština da bi dijalog uopšte počeo?
Aleksandar Fatić: Mora da se razgovara o teritoriji, mora da se odustane od rigidnog stava da je Kosovo država i mora
Srbija mora prihvatiti činjenicu da je Kosovo nezavisna država - ravnopravna sa Srbijom. Ništa drugo. Uveren sam da će jednog dana do toga doći. Ako mi to ne dočekamo, naša deca će to doživeti.
Fadilj Maljoku: Srbija mora prihvatiti činjenicu da je Kosovo nezavisna država - ravnopravna sa Srbijom. Ništa drugo. Uveren sam da će jednog dana do toga doći. Ako mi to ne dočekamo, naša deca će to doživeti.