U Mostu RSE razgovaramo o tome da li je moguća razmena teritorija između Srbije i Kosova. Naši sagovornici su Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, i Ramuš Tahiri, politički analitičar iz Prištine.
Omer Karabeg: Nedavno je američki kongresmen Dejna Rorbaher izašao sa idejom da bi razmena teritorija između Srbije i Kosova po principu severno Kosovo za Preševsku dolinu na jugu Srbije stabilizovala prilike na Balkanu. Beograd i Priština su taj predlog odlučno odbili, ali time nisu prestale spekulacije na tu temu. Koliko znam, gospodine Janjiću, vi ne odbacujete tu ideju. Po vama, razmena teritorija verovatnija je od podele Kosova. Mislite li da je razmena teritorije opcija koja je i dalje u igri?
Dušan Janjić: Ono što ja mislim da je moguće da se dogodi je mirni dogovor svih zainteresovanih strana oko određivanja nove granice. Strane u sukobu, pa i američki kongresmen se ponaša kao strana u sukobu, imaju dva viđenja. Jedni su za podelu - to je krug oko Dobrice Ćosića, a to podržavaju i neke političke strukture. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi čanovi Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije smatraju da bi, ukoliko Kosovo ne može da ostane deo Srbije, sledeća varijanta bila podela. Drugo viđenje - razmenu teritorija doživljavam kao odgovor jednog dela albanskog korpusa, pa i dela američke političke javnosti, na tezu o podeli.
Ramuš Tahiri: Ja sam ovde izašao u javnost sa mišljenjem da je to sasvim legalna opcija i da se može u dogovoru između Kosova i Srbije izvršiti novo utvrđivanje granice ili razmena teritorija koja bi najvećim delom išla po etničkoj liniji. Naravno, ta opcija dolazi u obzir samo ako je prihvate obe strane.
Omer Karabeg: Da li je do sada na Balkanu bilo razmene teritorije?
Dušan Janjić: Na Balkanu je bilo tokom istorije raznoraznih etničkih inženjeringa, pa i zamene teritorija. Ali to su uglavnom radile velike sile, pa su nekim balkanskim državama davale teritorije koje su prethodno pripadale drugim državama. Taj etnički inženjering je upravo jedan od razloga što je Balkan nestabilan. Strane sile, govorim o periodu 19. i 20. veka, nikako nisu mogle da prihvate da balkanski narodi sami odrede svoje granice.
Njihova intervencija je uvek išla linijom etničkog menadžmenta koji nije rešavao već podsticao etničke sukobe. Rekao bih još jednu stvar o razmeni teritorija. Mislim da je u sadašnjim okolnostima to opasan projekt jer su države koje bi trebalo da ga realizuju, to jeste Kosovo i Srbija, slabe, a i međunarodna zajednica, bogami, nije ništa jača. Bojim se da oni ne bi mogli da kontrolišu proces, pa bi se on proširio i na Makedoniju, a možda i na Republiku Srpsku.
Ramuš Tahiri: Ne mislim da je ta ideja opasna. Mislim da je to jedno od mogućih rešenja. Naravno, pošto svi težimo da uđemo u Evropsku uniju i pošto u evropskim državama manjine imaju ista prava kao i većinski narod, nema potrebe za prekrajanjem granica po etničkoj liniji. Međutim, Kosovo i Srbija su poseban slučaj. Na severu Kosova imamo opštine koje su oduvek imale većinsko srpsko stanovništvo, a u opštinama u Preševskoj dolini oduvek je albansko stanovništvo bilo u većini. A kako odnosi između Kosova i Srbije nikako da se stabilizuju, možda bi, ako ne ide nikako drugačije, trebalo razmisliti i o razgraničenju između srpskog i albanskog naroda.
Omer Karabeg: Da li veliki igrači, Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Rusija, razmišljaju o razmeni teritorija kao rešenju za albansko-srpski spor? Da li je ta opcija uopšte na stolu?
Dušan Janjić: Moram da kažem da sam se ja u kontaktima sa raznoraznim diplomatama i ekspertima susretao i sa idejama podele i razmene. I čini mi se da su najviše Francuzi smatrali da bi ta vrsta etničkog inženjeringa mogla da bude dobra. Oni su govorili o uspostavljanju granice na Ibru da bi se u Srbiji ublažio osećaj gubitka, a ne o razmeni. Kad su u pitanju američki krugovi, bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri i Stiven Majer, koji je bio šef analitičkog odeljenja CIA-e, govore o etničkom prekrajanju Balkana, to jest o pravljenju nove etnopolitičke mape Balkana, dok su pojedini kongresmeni kao Rorbaher i neki ljudi iz institucionalnih struktura za razmenu teritorija.
Moj je utisak da je zvanična američka politika za teritorijalni status quo pošto je etnički inženjering veoma rizičan s obzirom da su etnonacionalizmi na Balkanu, i srpski i albanski i drugi, veoma jaki. Kao što sam rekao, oni ovu priču o razmeni teritorija koriste kao kontrateg srpskoj ideji o podeli Kosovu koju podržavaju neki Francuzi, a i neki krugovi u Rusiji. Mislim da je ideja razmene dobrim delom i kreirana u krugovima NATO pakta i Amerike više da bi se napravio politički kontrabalans nego da bi se ta ideja realizovala.
Ramuš Tahiri: Slažem se sa gospodinom Janjićem da se ta ideja koristi kao protivteža ideji da se Kosovo podeli na srpski i albanski deo, to jeste da Kosovo doživi sudbinu Kipra.
Omer Karabeg: Koliko se u sve ove spekulacije uklapa nedavna izjava premijera Albanije Salija Beriše da projekat nacionalnog jedinstva Albanaca treba da bude ideja vodilja za sve političare u Albaniji i na Kosovu?
Ramuš Tahiri: Mislim da on nije dobro shvaćen. On je govorio albanskom jedinstvu, a ne o albanskom ujedinjenju, kao što su to neki protumačili. Albanci su bili razjedinjeni u nekoliko država, pa nisu imali ni nacionalne institucije u kulturi i prosveti. Beriša želi, što je situacija i u celoj Evropi, da se Albanci, kao nacija, integrišu u kulturnom, prosvetnom, jezičkom, pa i ekonomskom smislu. Nije tu reč o jedinstvenoj državi, niti je on to rekao. Ideja o jedinstvenoj državi svih Albanaca ne postoji ni u jednom programu političkih stranaka ni na Kosovu, ni u Albaniji, ni u Preševskoj dolini.
Dušan Janjić: Ta izjava je jedna nesrećna formulacija koja nije dobra za gospodina Berišu. Ima jedna mnogo bolja formulacija koju je izrekao bivši albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo - da će svi Albanci biti zajedno u velikoj Evropi. Jednu stvar ne treba da zaboravimo - Evropa će sa na kraju pretvoriti u Evropu regija. Nacionalne države jesu članice Evropske unije, tamo se mlatara nacionalnim zastavama, nacionalne države daju evropske komesare, ali programi idu preko granica nacionalnih država i zapravo se polako konstituišu regije.
Na nama Balkancima je da vidimo da li ćemo mi ući u Evropsku uniju kao male, razmrvljene etničke regije ili kao balkanska, multietnička regija i tako osigurati bolju poziciju. Da se Slovaci, Mađari, Česi i Poljaci, uz sve njihove mržnje i sukobe, nisu ujedinili osnivajući Višegradsku grupu, verujte da ne bi tako brzo ušli u Evropsku uniju. Mislim da je i za nas bolje da ne otvaramo stare rane već da razmišljamo o Evropi regija kao o zajedničkoj sudbini u kojoj će svi Srbi, Albanci, Hrvati i drugi biti zajedno. Bojim se da ne bi bilo dobro ako bi se sada krenulo linijom stvaranja nacionalnog jedinstva i izgradnjom nekakvih albanskih nacionalnih i kulturnih institucija.
Omer Karabeg: Ukoliko bi došlo do razmene teritorija između Srbije i Kosova, to jeste severa Kosova za Preševsku dolinu, kako bi se to odrazilo na Makedoniju u čijem zapadnom delu pretežno žive Albanci? Da li bi se i tu pojavila ideja da, recimo, zapadni deo Makedonije pripadne Kosovu?
Omer Karabeg: Gospodine Janjiću, vi ste izrazili zabrinutost da bi se eventualna razmena između Kosova i Srbije negativno odrazila na Makedoniju?
Dušan Janjić: Da, to bi se desilo ukoliko bi do razmene došlo u sadašnjim okolnostima. Rekao bih da u Makedoniji postoji neka vrsta drugačije političke klime i pameti nego što je to u drugim delovima Balkana. Uz sve etničke distance koje tamo postoje, uz sve sukobe koji su rezultirali i onim kratkim ratom, tamo nije bilo većih žrtava. Međutim, sasvim je jasno da je jedan od ciljeva dobrog dela albanskih političara binacionalna federacija i da se Ohridski sporazum vidi kao put ka stvaranju takve federacije. To bi moglo da izazove tenzije.
A što se tiče razmene teritorija, prirodno je, da, ako vidite da se ljudi negde nacionalno ujedinjuju, i vi poželite to isto u nadi da će vam to doneti bolji život. To su opasnosti koje donosi etničko ukrupnjavanje i zbog toga sam ja izrazio bojazan da se to može negativno odraziti i na Makedoniju. Inače, Mekedonija je danas pod takvim pritiskom da ja mislim da su sve opcije moguće. Pogledajte, ponašanje Grčke. Sve je jasnije da Grčka u razgovorima sa Amerikom uslovljava priznavanje Kosova nametanjem novog imena Makedoniji.
Ramuš Tahiri: Ja sam protiv podele Makedonije i protiv federalizacije. Mislim da je ideja o podeli štetna i glupa. Ja sam se čudio kako jedan liberalni albanski lider iz Makedonije kao što je Arben Džaferi može da se zalaže za podelu. Kad sam razgovarao s njim ja sam mu rekao: “Kako možeš deliti Makedonije po etničkim linijama. Da bi to ostvario morao bi pola albanskog naroda da preseliš s jedne na drugu stranu“.
Mi smo isto tako imali predlog makedonske Akademije nauka koja je težila podeli Makedonije zbog velikog nataliteta Albanaca. Oni su predložili da Albanci dobiju Tetovo, Gostivar i Debar, to je negde 13 ili 14 odsto teritorije što ni u kom slučaju ne odgovara procentualnom učešću Albanaca u broju stanovnika. Ja sam siguran da, ako se izvrši podela, Makedonije više neće biti.
Omer Karabeg: Kako bi se razmena teritorija između Srbije i Kosova odrazila na Bosnu i Hercegovinu?
Dušan Janjić: Ja ne isključujem da će jednog dana Republika Srpska shvatiti da joj Bosna nije okvir u kojem treba da se razvija i ne isključujem mogućnost da ona jednog dana bude nezavisna država, ali ne vidim zašto bi ona bila ujedinjena sa Srbijom, zašto bi bila deo Srbije. Velike su to razlike.
Bosna i Hercegovina je pluralno društvo. Pogledajte govor - ijekavica i ekavica, pogledajte pismo - latinica i ćirilica, pogledajte navike, pa Bosna je više pod uticajem austro-ugarskog mentaliteta i bliža je Hrvatima nego srbijanskom mentalitetu. Možda smo mi bliži Kosovarima nego Bosancima.
U tome i jeste opasnost tih nekakvih kompezicionih mehanizma u smislu - ako ode Kosovo, pa Srbi dobiju samo sever u zamenu za Preševsku dolinu, hajde da ih kompenzujemo, pa da im damo Republiku Srpsku. A znate ko može te ideje da iznese? Ne mogu umereni političari, ne mogu evropske institucije. Tih ideja se na kraju dohvate ratni huškači i počnu da guraju ljude da se međusobno tuku.
Ramuš Tahiri: Kad je u pitanju Bosna, meni je bila najprihvatljiva ideja o sedam kantona. Međutim, Bosna je ovo što je sada, postoje dva entiteta i mislim da se bez rata ne može praviti deoba, s tim što, ipak, treba uzeti u obzir da Republika Srpska ima genocidnu istoriju i da je ne treba nagraditi nacionalnom državom.
Ljudi u Bosni i Hercegovini mogu zaboravati prošlost i živeti zajedno, ali samo uz pravu kaznu za ratne zločine i ratnu ideologiju.
Dušan Janjić: Samo da budem jasan oko Republike Srpske. Ja mislim da tamo treba da se napravi jedna labava federacija i da je opasno insistiranje na centralizaciji. Entitet je priznat po Dejtonu, genocid je zaista postojao u pravljenju Republike Srpske, ali, bogami, nažalost i Federacije, tako da je najbolje da oni, ako mogu, postignu dogovor da ne menjaju spoljnu granicu, a da ovu unutrašnju, koja sad postoji, prevladaju. To važi i za Srbe i Albance na severu Kosova - da se ne tuku u Kosovskoj Mitrovici nego da počnu da idu na zajedničke projekte i da se cela etnička situacija relaksira i u Srbiji, i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini, i u celom regionu.
Omer Karabeg: I na kraju da se vratimo polaznom pitanju. Da li se razmena severnog Kosovo za Preševsku dolinu može u budućnosti pojaviti kao realna opcija koja rešava problem?
Dušan Janjić: Po meni, to se neće dogoditi. O tome se priča i ja lično te političke priče vidim kao deo borbe oko toga da li priznati ili ne priznati Kosovo i kako izvršiti pritisak da Srbi dobiju više prava na Kosovu, a Albanci u Srbiji. Mislim da bi to bilo vrlo opasno jer bi narušilo ono što se sada zove labavi konsenzus u Kontakt grupi.
Ramuš Tahiri: Postoji princip da se granice nasilno ne mogu menjati. Međutim, dogovorom se mogu menjati. S obzirom da se Leposavić, Zubin Potok i deo Zvečana ne mogu integrisati u Kosovo, kao što se Bujanovac, Preševo i deo opštine Medveđa ne mogu integrisati u Srbiju, možda bi se, ako postoji dobra volja sa obe strane, moglo naći rešenje i napraviti razgraničenje. To se, međutim, ne bi moglo desiti u narednih tri do pet godina. Mislim da ovu tezu sada promoviraju oni koji žele da poruče Srbiji: “I mi možemo praviti u Preševskoj dolini ono što vi pravite na severu Kosova“. Ali stvarno mislim da, ako idemo na etničku razmenu i ako nastavimo sporove ko je kad imao koju teritoriju, ništa ne možemo rešiti.
Omer Karabeg: Nedavno je američki kongresmen Dejna Rorbaher izašao sa idejom da bi razmena teritorija između Srbije i Kosova po principu severno Kosovo za Preševsku dolinu na jugu Srbije stabilizovala prilike na Balkanu. Beograd i Priština su taj predlog odlučno odbili, ali time nisu prestale spekulacije na tu temu. Koliko znam, gospodine Janjiću, vi ne odbacujete tu ideju. Po vama, razmena teritorija verovatnija je od podele Kosova. Mislite li da je razmena teritorije opcija koja je i dalje u igri?
Dušan Janjić: Ono što ja mislim da je moguće da se dogodi je mirni dogovor svih zainteresovanih strana oko određivanja nove granice. Strane u sukobu, pa i američki kongresmen se ponaša kao strana u sukobu, imaju dva viđenja. Jedni su za podelu - to je krug oko Dobrice Ćosića, a to podržavaju i neke političke strukture. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi čanovi Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije smatraju da bi, ukoliko Kosovo ne može da ostane deo Srbije, sledeća varijanta bila podela. Drugo viđenje - razmenu teritorija doživljavam kao odgovor jednog dela albanskog korpusa, pa i dela američke političke javnosti, na tezu o podeli.
Ja sam ovde izašao u javnost sa mišljenjem da je to sasvim legalna opcija i da se može u dogovoru između Kosova i Srbije izvršiti novo utvrđivanje granice ili razmena teritorija koja bi najvećim delom išla po etničkoj liniji.
Omer Karabeg: Da li je do sada na Balkanu bilo razmene teritorije?
Dušan Janjić: Na Balkanu je bilo tokom istorije raznoraznih etničkih inženjeringa, pa i zamene teritorija. Ali to su uglavnom radile velike sile, pa su nekim balkanskim državama davale teritorije koje su prethodno pripadale drugim državama. Taj etnički inženjering je upravo jedan od razloga što je Balkan nestabilan. Strane sile, govorim o periodu 19. i 20. veka, nikako nisu mogle da prihvate da balkanski narodi sami odrede svoje granice.
Mislim da je u sadašnjim okolnostima to opasan projekt jer su države koje bi trebalo da ga realizuju, to jeste Kosovo i Srbija, slabe, a i međunarodna zajednica, bogami, nije ništa jača. Bojim se da oni ne bi mogli da kontrolišu proces, pa bi se on proširio i na Makedoniju, a možda i na Republiku Srpsku.
Ramuš Tahiri: Ne mislim da je ta ideja opasna. Mislim da je to jedno od mogućih rešenja. Naravno, pošto svi težimo da uđemo u Evropsku uniju i pošto u evropskim državama manjine imaju ista prava kao i većinski narod, nema potrebe za prekrajanjem granica po etničkoj liniji. Međutim, Kosovo i Srbija su poseban slučaj. Na severu Kosova imamo opštine koje su oduvek imale većinsko srpsko stanovništvo, a u opštinama u Preševskoj dolini oduvek je albansko stanovništvo bilo u većini. A kako odnosi između Kosova i Srbije nikako da se stabilizuju, možda bi, ako ne ide nikako drugačije, trebalo razmisliti i o razgraničenju između srpskog i albanskog naroda.
Omer Karabeg: Da li veliki igrači, Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Rusija, razmišljaju o razmeni teritorija kao rešenju za albansko-srpski spor? Da li je ta opcija uopšte na stolu?
Dušan Janjić: Moram da kažem da sam se ja u kontaktima sa raznoraznim diplomatama i ekspertima susretao i sa idejama podele i razmene. I čini mi se da su najviše Francuzi smatrali da bi ta vrsta etničkog inženjeringa mogla da bude dobra. Oni su govorili o uspostavljanju granice na Ibru da bi se u Srbiji ublažio osećaj gubitka, a ne o razmeni. Kad su u pitanju američki krugovi, bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri i Stiven Majer, koji je bio šef analitičkog odeljenja CIA-e, govore o etničkom prekrajanju Balkana, to jest o pravljenju nove etnopolitičke mape Balkana, dok su pojedini kongresmeni kao Rorbaher i neki ljudi iz institucionalnih struktura za razmenu teritorija.
Kao što sam rekao, oni (Amerikanci) ovu priču o razmeni teritorija koriste kao kontrateg srpskoj ideji o podeli Kosovu koju podržavaju neki Francuzi, a i neki krugovi u Rusiji.
Ramuš Tahiri: Slažem se sa gospodinom Janjićem da se ta ideja koristi kao protivteža ideji da se Kosovo podeli na srpski i albanski deo, to jeste da Kosovo doživi sudbinu Kipra.
Omer Karabeg: Koliko se u sve ove spekulacije uklapa nedavna izjava premijera Albanije Salija Beriše da projekat nacionalnog jedinstva Albanaca treba da bude ideja vodilja za sve političare u Albaniji i na Kosovu?
Ideja o jedinstvenoj državi svih Albanaca ne postoji ni u jednom programu političkih stranaka ni na Kosovu, ni u Albaniji, ni u Preševskoj dolini.
Dušan Janjić: Ta izjava je jedna nesrećna formulacija koja nije dobra za gospodina Berišu. Ima jedna mnogo bolja formulacija koju je izrekao bivši albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo - da će svi Albanci biti zajedno u velikoj Evropi. Jednu stvar ne treba da zaboravimo - Evropa će sa na kraju pretvoriti u Evropu regija. Nacionalne države jesu članice Evropske unije, tamo se mlatara nacionalnim zastavama, nacionalne države daju evropske komesare, ali programi idu preko granica nacionalnih država i zapravo se polako konstituišu regije.
Na nama Balkancima je da vidimo da li ćemo mi ući u Evropsku uniju kao male, razmrvljene etničke regije ili kao balkanska, multietnička regija i tako osigurati bolju poziciju. Da se Slovaci, Mađari, Česi i Poljaci, uz sve njihove mržnje i sukobe, nisu ujedinili osnivajući Višegradsku grupu, verujte da ne bi tako brzo ušli u Evropsku uniju. Mislim da je i za nas bolje da ne otvaramo stare rane već da razmišljamo o Evropi regija kao o zajedničkoj sudbini u kojoj će svi Srbi, Albanci, Hrvati i drugi biti zajedno. Bojim se da ne bi bilo dobro ako bi se sada krenulo linijom stvaranja nacionalnog jedinstva i izgradnjom nekakvih albanskih nacionalnih i kulturnih institucija.
Omer Karabeg: Ukoliko bi došlo do razmene teritorija između Srbije i Kosova, to jeste severa Kosova za Preševsku dolinu, kako bi se to odrazilo na Makedoniju u čijem zapadnom delu pretežno žive Albanci? Da li bi se i tu pojavila ideja da, recimo, zapadni deo Makedonije pripadne Kosovu?
Ramuš Tahiri: "Pomenuo bih još jednog albanskog lidera, bivšeg premijera Fatosa Nana. On je rekao da mi treba da se poredimo sa Nemcima. Oni imaju Nemačku, mi imamo Albaniju, Nemcima je Austrija ono što je nama Kosovo, a Švajcarska ono što je nama Makedonija."
Ramuš Tahiri: Ideja razmene teritorija, koja je sad u opticaju, nije potekla od Albanaca. Ta je ideja u opticaju zato što neki misle da je to dobar projekat za konačno rešenje spora između Srba i Albanaca. U tom kontekstu pomenuo bih još jednog albanskog lidera, bivšeg premijera Fatosa Nana. On je rekao da mi treba da se poredimo sa Nemcima. Oni imaju Nemačku, mi imamo Albaniju, Nemcima je Austrija ono što je nama Kosovo, a Švajcarska ono što je nama Makedonija. 
Omer Karabeg: Gospodine Janjiću, vi ste izrazili zabrinutost da bi se eventualna razmena između Kosova i Srbije negativno odrazila na Makedoniju?
Dušan Janjić: Da, to bi se desilo ukoliko bi do razmene došlo u sadašnjim okolnostima. Rekao bih da u Makedoniji postoji neka vrsta drugačije političke klime i pameti nego što je to u drugim delovima Balkana. Uz sve etničke distance koje tamo postoje, uz sve sukobe koji su rezultirali i onim kratkim ratom, tamo nije bilo većih žrtava. Međutim, sasvim je jasno da je jedan od ciljeva dobrog dela albanskih političara binacionalna federacija i da se Ohridski sporazum vidi kao put ka stvaranju takve federacije. To bi moglo da izazove tenzije.
A što se tiče razmene teritorija, prirodno je, da, ako vidite da se ljudi negde nacionalno ujedinjuju, i vi poželite to isto u nadi da će vam to doneti bolji život. To su opasnosti koje donosi etničko ukrupnjavanje i zbog toga sam ja izrazio bojazan da se to može negativno odraziti i na Makedoniju. Inače, Mekedonija je danas pod takvim pritiskom da ja mislim da su sve opcije moguće. Pogledajte, ponašanje Grčke. Sve je jasnije da Grčka u razgovorima sa Amerikom uslovljava priznavanje Kosova nametanjem novog imena Makedoniji.
Dušan Janjić: "Prirodno je, da, ako vidite da se ljudi negde nacionalno ujedinjuju, i vi poželite to isto u nadi da će vam to doneti bolji život. To su opasnosti koje donosi etničko ukrupnjavanje i zbog toga sam ja izrazio bojazan da se to može negativno odraziti i na Makedoniju."
A to nametanje novog imena koje se u suštini svodi na to da vi meni priznajete državu, ali ne i pravo na nacionalni identitet, može imati vrlo opasne posledice, tako da nisam uopšte siguran da su u ovom trenutku Albanci glavna pretnja Makedoniji. Možda to deluje apsurdno, ali meni se čini da je Skoplju trenutno Priština postala mnogo, mnogo važnija nego Beograd i Sofija. Skoplje će sigurno učiniti sve da izbegne nova razgraničenja, ali oni to teško mogu izbeći ukoliko se zamajac etničkih razgraničavanja ponovo pokrene. 
Ramuš Tahiri: Ja sam protiv podele Makedonije i protiv federalizacije. Mislim da je ideja o podeli štetna i glupa. Ja sam se čudio kako jedan liberalni albanski lider iz Makedonije kao što je Arben Džaferi može da se zalaže za podelu. Kad sam razgovarao s njim ja sam mu rekao: “Kako možeš deliti Makedonije po etničkim linijama. Da bi to ostvario morao bi pola albanskog naroda da preseliš s jedne na drugu stranu“.
Ja sam protiv podele Makedonije i protiv federalizacije. Mislim da je ideja o podeli štetna i glupa..... Ja sam siguran da, ako se izvrši podela, Makedonije više neće biti.
Omer Karabeg: Kako bi se razmena teritorija između Srbije i Kosova odrazila na Bosnu i Hercegovinu?
Dušan Janjić: Ja ne isključujem da će jednog dana Republika Srpska shvatiti da joj Bosna nije okvir u kojem treba da se razvija i ne isključujem mogućnost da ona jednog dana bude nezavisna država, ali ne vidim zašto bi ona bila ujedinjena sa Srbijom, zašto bi bila deo Srbije. Velike su to razlike.
Ja ne isključujem da će jednog dana Republika Srpska shvatiti da joj Bosna nije okvir u kojem treba da se razvija i ne isključujem mogućnost da ona jednog dana bude nezavisna država, ali ne vidim zašto bi ona bila ujedinjena sa Srbijom...
Bosna i Hercegovina je pluralno društvo. Pogledajte govor - ijekavica i ekavica, pogledajte pismo - latinica i ćirilica, pogledajte navike, pa Bosna je više pod uticajem austro-ugarskog mentaliteta i bliža je Hrvatima nego srbijanskom mentalitetu. Možda smo mi bliži Kosovarima nego Bosancima.
U tome i jeste opasnost tih nekakvih kompezicionih mehanizma u smislu - ako ode Kosovo, pa Srbi dobiju samo sever u zamenu za Preševsku dolinu, hajde da ih kompenzujemo, pa da im damo Republiku Srpsku. A znate ko može te ideje da iznese? Ne mogu umereni političari, ne mogu evropske institucije. Tih ideja se na kraju dohvate ratni huškači i počnu da guraju ljude da se međusobno tuku.
Bosna je ovo što je sada, postoje dva entiteta i mislim da se bez rata ne može praviti deoba, s tim što, ipak, treba uzeti u obzir da Republika Srpska ima genocidnu istoriju i da je ne treba nagraditi nacionalnom državom.
Ljudi u Bosni i Hercegovini mogu zaboravati prošlost i živeti zajedno, ali samo uz pravu kaznu za ratne zločine i ratnu ideologiju.
Dušan Janjić: Samo da budem jasan oko Republike Srpske. Ja mislim da tamo treba da se napravi jedna labava federacija i da je opasno insistiranje na centralizaciji. Entitet je priznat po Dejtonu, genocid je zaista postojao u pravljenju Republike Srpske, ali, bogami, nažalost i Federacije, tako da je najbolje da oni, ako mogu, postignu dogovor da ne menjaju spoljnu granicu, a da ovu unutrašnju, koja sad postoji, prevladaju. To važi i za Srbe i Albance na severu Kosova - da se ne tuku u Kosovskoj Mitrovici nego da počnu da idu na zajedničke projekte i da se cela etnička situacija relaksira i u Srbiji, i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini, i u celom regionu.
Omer Karabeg: I na kraju da se vratimo polaznom pitanju. Da li se razmena severnog Kosovo za Preševsku dolinu može u budućnosti pojaviti kao realna opcija koja rešava problem?
Mislim da bi to (razmena teritorija) bilo vrlo opasno jer bi narušilo ono što se sada zove labavi konsenzus u Kontakt grupi.
Ramuš Tahiri: Postoji princip da se granice nasilno ne mogu menjati. Međutim, dogovorom se mogu menjati. S obzirom da se Leposavić, Zubin Potok i deo Zvečana ne mogu integrisati u Kosovo, kao što se Bujanovac, Preševo i deo opštine Medveđa ne mogu integrisati u Srbiju, možda bi se, ako postoji dobra volja sa obe strane, moglo naći rešenje i napraviti razgraničenje. To se, međutim, ne bi moglo desiti u narednih tri do pet godina. Mislim da ovu tezu sada promoviraju oni koji žele da poruče Srbiji: “I mi možemo praviti u Preševskoj dolini ono što vi pravite na severu Kosova“. Ali stvarno mislim da, ako idemo na etničku razmenu i ako nastavimo sporove ko je kad imao koju teritoriju, ništa ne možemo rešiti.