Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će se litijum kopati u Srbiji. Sagovornici su bili Biljana Stojković, profesorka beogradskog Biološkog fakulteta, i Zlatko Kokanović, potpredesednik Udruženja "Ne damo Jadar", koje se protivi otvaranju rudnika litijuma u Srbiji zbog njihovog štetnog dejstva na okolinu.
Kokanović živi u Gornjim Nedeljicama u opštini Loznica gde je multinacionalna kompanija Rio Tinto nameravala da otvori rudnik litijuma. Bilo je reči o tome zašto vlast u Srbiji, koja je januara ove godine nakon masovnih protesta donela odluku o odustajanju od eksploatacije litijuma, to pitanje ponovo stavlja na dnevni red, kako premijerka Ana Brnabić tvrdi da je litijum najveća razvojna šansa Srbije i da li bi Srbija i po koja cenu zaradila milijarde dolara ukoliko bi dozvolila otvaranje rudnika litijuma.
Razgovaralo se i o tome zašto kompanija Rio Tinto nije otišla iz Srbije već i dalje tvrdi da nije odustala od projekta iskopavanja litujuma iako je vlada pre skoro godinu dana poništila sve ugovore s tom kompanijom, da li su toj kompaniji data neka tajna obećanja, da li bi oni koji se zalažu za eksploataciju litijuma imali i ličnu korist od toga, kao i o tome da li bi se ponovili masovni protesti s kraja prošle godine ako bi vlast poništila raniju odluku i dozvolila da se u Srbiji kopa litijum.
Vaš browser nepodržava HTML5
Most
Omer Karabeg: Nakon što je vlada januara ove godine pod pritiskom masovnih protesta donela odluku da poništi sve ugovore sa Rio Tintom i time odustane od kopanja litijuma u Srbiji, izgledalo je da je na tu temu stavljena tačka. Međutim, u poslednje vreme vlast ponovo stavlja na dnevni red priču o litijumu. Zašto je litijum ponovo tema u Srbiji?
Biljana Stojković: Mi smo navikli da naša vlast manipuliše javnošću. Bilo je jasno da će pre izbora, koji su bili u aprilu ove godine, obustaviti priču o litijumu zbog izbornih rezultata. Litijum je jako velika tema u Srbiji. Krajem prošle godine bilo je velikih protesta, blokada puteva, desetine, možda i stotine hiljada ljudi, izašlo je na ulice tražeći da se odustane od iskopavanja litijuma.
Videći tu pobunu Aleksandar Vučić je shvatio da pre pre izbora mora staviti do znanja da kopanja litijuma neće biti. Izbori su prošli, pa se sada ponovo pokreće priča o litijumu. Da li zbog toga što vlast to vidi kao strateško pitanje ili se radi o velikoj korupciji. U svakom slučaju, očigledno je da vlast neće odustati. Naravno, onima koji malo više znaju o projektu ekspolatacije litijuma bilo je jasno da je navodno odustajanje od tog projekta bilo samo predizborna podvala i da će se on vratiti na velika vrata što se sada i dešava.
Zlatko Kokanović: Litijum je velika razvojna šansa za ovu vlast i za njen uži krug. Ali to je pre svega šansa za Rio Tinto da ostvari ogromni profit. A što se tiče Srbije, ne možemo ostvariti neki boljitak iako je predsednik pominjao da ćemo dobiti 100 milijardi dolara i da će biti zaposleno 4.000 do 5.000 ljudi. To su sve netačne informacije.
Rio Tinto će svakako zaraditi novac, ali mi, obični građani nećemo imati nikakve koristi od toga. Imaćemo samo štetu jer će doći do zagađenja vazduha i vode. Ostaćemo bez svoje zemlje i bez svojih ognjišta. Predsednik i vlada sklopili su neki dil sa kompanijom Rio Tinto. Zna se da ova vlast funkcioniše na korupciji i mitu. Tako da je jasno zbog čega projekt iskopavanja litijuma treba da se vrati na velika ili na mala vrata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Blokada auto-puta u Beogradu
Kajanje
Omer Karabeg: U ovom trenutku glavni zagovornik eksploatacije litijuma u Srbiji je predsednik Vučić. On se jada i kaje što je doneo odluku o odustajanju od litujuma - jer to je bila njegova odluka, vlada je bila samo izvršilac - i kaže da je ispao nagluplji predsednik na svetu.
Biljana Stojković: To je Vučićev oprobani manir. On govori kako se žrtvuje za građane Srbije, onda dolaze pretnje i grdnje, pa sledi red hvalospeva o sebi. To je zaista neobičan miks. On sebe predstavlja kao veoma hrabrog, velikog junaka, ali u isto vreme i skrhanog različitim emocijama. Ta manipulativna slika ovde se jako dobro prodaje.
Iza izjava o tome kako je ispao najgluplji predsednik na svetu što je odustao od kopanja litijuma krije se namera da se priča o litijumu ponovo stavi na dnevni red, ali sada na drugačiji način nego ranije. Prethodno se išlo silom, a sada se igra na emocije.
U tome mu, naravno, pomažu mediji koji su temelj njegove vladavine i koji obezbeđuju da se ne može čuti nijedan glas suprotan onome što Vučić govori. Ne čuje se struka, ne čuju se ekonomisti. Samo slušamo koliki bi bio dobitak od rudnika litijuma. Niko nije napravio projekciju šta gubimo i to zauvek.
Zlatko Kokanović: S tim svojim žalopojkama Vučić se spušta na nivo običnog, niskoobrazovanog čoveka da bi mu poručio kako se muči, kako mu je ugrožen život, kako ga svi napadaju i razapinju i tako izazvao saosećanje. Ne znam koliko puta je pričao da su pokušani atentati na njega i njegovu porodicu.
Njegovi govori su monolozi, kod njega nema dijaloga, nema rasprava, nema sučeljavanja sa suprotnom stranom, sa strukom, pa da čujemo šta kaže on, a šta struka. Kada su srpski akademici jasno rekli da je projekt Jadar neprihvatljiv, vlast je reagovala tako što je rekla da su oni nazovi stručnjaci.
Pročitajte i ovo: Ekolozi u Srbiji tvrde da planovi o litijumu nisu 'zakopani'Jedine budale
Omer Karabeg: Predsednik Vučić tvrdi da Srbija ima rezerve litijuma vredne 100 milijardi dolara. Kaže da oni koji su protiv eksploatacije litijuma uništavaju Srbiju i dodaje “ne treba da budemo jedine budale na svetu koji to neće“. Da li su samo građani Srbije jedine budale, kako kaže predsednik, kad je u pitanju eksploatacija litijuma?
Biljana Stojković: Građani Srbije svakako nisu budale. Oni ne žele da se litijum kopa kao što to ne žele ni drugi građani u Evropi - u Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj, Češkoj, Austriji, Finskoj gde nijedan projekt još nije započet. Lokalne zajednice se tome protive jer znaju kakva je to opasnost po životnu sredinu.
U svim pomenutim zemljama nisu date dozvole za otvaranje rudnika litijuma. Dakle, nismo mi različiti od drugih, mi samo kao i oni ne želimo da naša zemlja bude uništena, da joj se promeni geografija, pa da gde su sada planine po zamisli Aleksandra Vučića budu rupe u zemlji, da tu nema više stanovništva jer se ne može živeti u zatrovanom području.
Biološki fakultet i biološka struka su rekli šta će se desiti sa živim i neživim svetom ukoliko rudnici litijuma prorade. Ali sve se radi mimo znanja, mimo nauke zato što nekome odgovara da se struka isključi i da odluke o litijumu donose isključivo političari i oni koji imaju lukrativne interese u vezi s tim projektom.
Biljana Stojković: Građani Srbije svakako nisu budale. Oni ne žele da se litijum kopa kao što to ne žele ni drugi građani u Evropi
Omer Karabeg: Premijerka Ana Brnabić ovih dana je izjavila da nema nikakvih planova da projekt eksploatacije litijuma kompanije Rio Tinto bude nastavljen. Ali odmah je dodala da treba široka javna rasprava sa, kako kaže, pragmatičnim pristupom toj temi.
"Na nama je da odlučimo šta ćemo sa sudbinom naše zemlje. Ako ćemo da se odreknemo naše 'nafte' koja je najveća razvojna šansa Srbije u istoriji, onda u redu", kaže gospođa Brnabić. Meni se čini da tako ne govori neko ko ubeđuje javnost da se odluka o odustajanju od litijuma neće menjati. Da li je to priprema da se poništi ta odluka?
Zlatko Kokanović: Nismo verovali gospođi Brnabić pre jedanaest meseci kada je rekla da je stavljena tačka na projekt Jadar, a ne verujemo joj ni sad. Da je stvarno stavljena tačka na taj projekt oni bi usvojili našu Narodnu incijativu sa 38.000 potpisa koja je predata Narodnoj skupštini u kojoj se traži da se donese zakon o trajnoj zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade minerala koji u sebi sadrže litijum i bor na teritoriji Srbije.
Ta inicijativa stoji negde u nekom ćošku. Ako bi izglasali taj zakon, onda bismo stvarno mogli da im verujemo, ali pošto se tako ponašaju, mi im ne verujemo. Nismo im verovali u januaru, a ne verujemo im ni danas.
Pročitajte i ovo: Aktivisti iz Čilea i Srbije filmom protiv eksploatacije litijuma
Tajna obećanja
Omer Karabeg: Prošlo je jedanaest meseci od odluke vlade o poništavanju svih ugovora sa Rio Tintom, a ta kompanije nije otišla iz Srbije. Ovih dana je njen šef Jakob Stausholm izjavio da Rio Tinto nije odustao od litijumskog projekta Jadar u Srbiji.
Zašto bi šef te velike multinacionalne kompanije tako govorio i zašto bi oni sedeli u Srbiji i trošili pare, ako od kopanja litijuma nema ništa? Mislite li da postoje neka tajna obećanja?
Biljana Stojković: Sigurno je da postoje tajna obećanja, neki tajni ugovori, neke tajne veze o kojima ne znamo ništa. Još pre aprilskih izbora došli smo do nekih papira iz kojih se vidi da je bilo tajnih sastanaka vrha kompanije Rio Tinto, predstavnika naše vlasti i članova Evropske komisije. Mi smo dobili ta dokumenta na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Neka mesta su bila zacrnjena, ali videlo se da je postojao dogovor da se vidljivost projekta Jadar smanji dok ne prođu izbori. Prema tim dokumentima plan je bio da se u maju ove godine ponovo započne s projektom. Međutim, vidimo da teren još uvek nije pripremljen. I tome služe izjave i Ane Brnabić i Aleksandra Vučića da je odustajanje o projekta Jadar bilo najveća greška. Videćemo kako će se stvari dalje razvijati, ali jasno je da niti Rio Tinto, niti Aleksandar Vučić ne odustaju od tog projekta.
Zlatko Kokanović: Uveren sam da postoje tajna obećanja. Sigurno su uzete ogromne pare i sad je problem kako to sprovesti u delo. Dogovorili su se da se pre izbora projekt malo skloni u kraj, da se narodu predstavi da je vlast odustala od litijuma da bi ljudi, koji gledaju ružičastu televiziju i televizije sa nacionalnom frekvencijom, povratili poverenje u svog predsednika jer oni njemu neizmerno veruju. I on je dobio izbore i ostao na vlasti.
Zlatko Kokanović: Uveren sam da postoje tajna obećanja. Sigurno su uzete ogromne pare i sad je problem kako to sprovesti u delo.
Raseljavanje
Omer Karabeg: Stanovnici sela Sibnica kod Rekovca ne dozvoljavaju geološka istraživanja na njihovom području. Oni već tri meseca danonoćno stražare da bi sprečili investitore da vrše istraživanja. Da li ste i vi organizovali slične straže u Gornjim Nedeljicama?
Zlatko Kokanović: Mi nismo organizovali straže jer se trenutno kod nas na terenu ništa ne dešava. Sve aktivnosti kompanije Rio Tinto su u prestonici. Oni pokušavaju da papirološki srede stvari. Ovde nema nikakve njihove fizičke aktivnosti sem što su otkupili par parcela na osnovu punomoćja koje je javno preuzeće Srbija putevi dalo kompaniji Rio Savi, ćerki Rio Tinta, da može da za potrebe izgradnje puta otkupljuje parcele i pribavlja dokumentaciju. I to je jedan od znakova da kompanija nije odustala od kopanja litijuma.
Mi smo na sastanku kod premijerke tražili da se sva punomoćja i rešenja koja su vezana za Rio Tinto ukinu, a ovo je jedan od primera da neke stvari nisu ukinute. Što se tiče ljudi iz Rekovca, oni su kod nas dolazili u goste u više navrata i kada su videli šta nas je snašlo, oni ne dozvoljavaju da se kod njih vrše istraživanja. Mi smo bukvalno bili izmanipulisani i zloupotebljeni.
Oni su došli 2004. godine, prvo se kao nije znalo šta istražuju, a onda su posle prve bušotine našli litijum. Bili su ljubazni, podvlačili su se ljudima pod kožu, plaćali im nadoknade za bušenja. Sve je bilo lepo do 2019. kada je na sajtu ministarstva izašao prostorni plan područja posebne namene. Tada smo videli šta nam se sprema, pa smo krenuli u pobunu i od tada traje naša borba.
Pre toga su nam govorili da će rudnik biti na površini od 20 do 50 hektara, da će oni vaditi rudu i odvoziti je i da ih bukvalno nećemo ni primećivati. A onda smo videli da se u prostornom planu pominje da će dnevno koristiti od 3,5 do 7,5 tona eksploziva, 1.000 tona sumporne kiseline, da im trebaju ogromne količine gasa i struje i ogromna količina vode iz sliva Drine. Sve će se raditi ovde kod nas, kompletna prerada i deponovanje jalovine, a prerađena voda bi završavala u Jadru, iz Jadra u Drini, iz Drine u Savi, iz Save u Dunavu.
To bi bila ogromna ekološka katastrofa. Tada smo počeli da istražujemo istorijat Rio Tinta i saznali smo mnogo strašnih istina o njima. Gde god su bili za sobom su ostavili pustoš. Međutim, nigde nismo videli rudnik u naseljenom mestu kakav su planirali da otvore kod nas. Jedna rečenica iz prostornog plana posebno je zaparala uši - relokacija stanovništva i kompletno devastiranje terena. Znači, oni su spremi da jedan deo teritorije Srbije devastiraju i da veliki broj ljudi s jedne teritorije presele na drugu.
Saznali smo da se do 2035. godine planira oko 40 rudnika i 40 novih deponija što predstavlja negde 15 odsto teritorije Republike Srbije. Gde ćemo mi da se iselimo i sklonimo? Mi nemamo rezervnu državu i nemamo gde da se selimo. Mi ostajemo na svojim ognjištima i moramo se boriti za svoje živote, za živote naše dece, za opstanak, za vodu, za vazduh, za hranu.
Vaš browser nepodržava HTML5
U Gornjim Nedeljicama traže garancije da se Rio Tinto neće vratiti
Potpis
Omer Karabeg: Zašto se Vučić stalno jada i žali za litijumom kad on može da poništi odluku vlade i dozvoli eksploataciju? On kontroliše i vladu, i skupštinu, i medije, praktično može sve što hoće. Ništa mu ne stoji na putu da to uradi, a ipak okleva. Zašto okleva?
Biljana Stojković: Mi već deset godina znamo kako on funkcioniše. Znamo da on o svemu odlučuje. On to povremeno želi i da naglasi. Ali kada su u pitanju osetljive teme, kada zna da postoji neki otpor među građanima, čak i među njegovim biračima, onda se trudi da to podmetne nekom drugom, da potpis na dokumenta ne stavi on nego neko drugi iz vlasti.
Kad je reč o Beogradu na vodi koji je veoma veoma sumnjiv projekat - verovatno u ogromnoj meri korupcionaški - potpis je stavila Zorana Mihajlović. Na Briselski sporazum, koji je za mnoge ljude problematičan i ima elemente koji u Srbiji mogu da izazovu neprijateljstvo prema Vučiću, potpis je stavio Ivica Dačić. On uvek izvuče nekoga iz šešira koji će formalno da potpiše. Vučić jako vidi računa o svom rejtingu u Srbiji. On stalno govori da se za sve pita, ali kada se pojave problematična pitanja, on podmetne nekog drugog.
Omer Karabeg: Krajem novembra Savez ekoloških organizacija Srbije pozvao je građane na protestni skup povodom godišnjice prve blokade protiv kopanja litijuma u Srbiji. Protestovalo se ispred vlade Srbije. Gospodine Kokanoviću, vi ste bili na tom skupu. Kakav je bio odziv?
Zlatko Kokanović: Odziv je bio donekle zadovoljavajući. Bilo je negde oko 1.500 do 2.000 ljudi. Na režimskim medijima to je drukčije predstavljeno.
Omer Karabeg: Oni su govorili o stotinjak ljudi.
Zlatko Kokanović: Oni nas ignorišu. Za njih mi ne postojimo. Ali predsednik je reagovao iako nas je mesecima ignorisao. Uključio se iz Norveške, gde je bio u zvaničnoj poseti, i rekao da smo pogrešili adresu protesta. Trebalo je, kaže, da protest organizujemo u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva jer nije vlada ta koja o tome odlučuje nego on.
Vučić zna da je litijum tema broj jedan u Srbiji, jača i od sankcija Rusiji i od Kosova. Jer ako prođe projekt iskopavanja litijuma, proći će još 40 sličnih projekata i Srbija će bukvalno postati kolonija stranih korporacija i velikih sila.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šatori ispred Vučićevog radnog mesta zbog litijuma
Zakon protiv protesta
Omer Karabeg: Kada bi vlast donela odluku da se krene sa kopanjem litijuma da li bi ponovo bilo onako velikih i masovnih protesta kao što ih je bilo krajem prošle godine?
Biljana Stojković: Da. Litijum je zaista velika tema. Toga je svestan i Vučić i na različite načine pokušava da pridobije javnost za otvaranje rudnika litijuma. Jer, kada se bude ponovo aktualizovala ta tema, vratiće se nemir među građane i ponovo će biti protesta možda čak i masovnijih nego krajem prošle godine.
Zbog toga Vučić sada pokušava da progura zakon o unutrašnjim poslovima koji bi bitno suzio pravo na proteste koje je zagarantovano ustavom. Taj zakon bi omogućio policiji da mirne proteste rastura na nasilan način i da hapsi aktiviste kad god joj se prohte.
Omer Karabeg: U zaključku, da li će se litijum kopati u Srbiji? Vi ste, gospodine Kokanoviću, nedavno rekli da, dok se ne donese zakon u Skupštini o zabrani litijuma, nema mira u državi Srbiji.
Zlatko Kokanović: Litijum se neće kopati ni u dolini Jadra, ni na drugih sedam, osam lokacija gde su oni predvideli. To može da obezbedi samo zakon o trajnoj zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade minerala koji sadrže litijum i bor. Kad taj zakon bude izglasan, mi ćemo poverovati ovoj vlasti mada ni to nije čvrsto rešenje. Jer kao što mogu da donesu taj zakon - isto tako mogu kasnije i da ga ponište. Ali mi ćemo biti mirni kada taj zakon bude izglasan.
Biljana Stojković: I ja mislim da se litijum neće kopati. To neće dozvoliti ljudi koji žive na ugroženim područjima i bore se za svoja ognjišta, za svoju zemlju, za svoj način života, a postoji i veliki broj ljudi koji će sve učiniti da ih podrže i koji će zajedno s njima braniti Srbiju od Aleksandra Vučića jer on pre svega stoji iza projekta kopanja litijuma.