U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome zašto odnosi između Beograda i Sarajeva stalno idu iz krize u krizu. Sagovornici su bili dva profesora Fakuleta političkih nauka - Jovan Teokaravić iz Beograda i Zarije Seizović iz Sarajeva. Bilo je reči o reakciji Vučića i srpskih medija na Izetbegovićevu izjavu o priznanju Kosovu, šta je trebalo Izetbegoviću da poteže pitanje Kosova, da li Vučić i Izetbegović podizanjem tenzija mobilišu glasače uoči predstojećih izbora, koliko se može verovati saopštenju Vučićevog kabineta da Srbija ne želi pripajanje Republike Srpske, može li Bosna i Heregovina na ravnoj nozi razgovarati sa Srbijom kada srpski član Predsedništva uvek navija sa Srbiju, mogu li se odnosi između Beograda i Sarajeva normalizovati dok je u Republici Srpskoj na vlasti Milorad Dodik, kao i o tome da li će se odnosi bar prividno izgladiti prilikom Vučićeve posete Sarajevu pocetkom decembra ove godine.
Omer Karabeg: Zašto je Vučić tako žestoko reagovao na izjavu člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakira Izetbegovića da se nada da će Bosna i Hercegovina priznati Kosovo, kada svi znaju da je to nemoguće bez pristanka srpskog člana Predsedništva, koji je mnogo puta rekao da se nikada s tim neće složiti?
Jovan Teokarević: Videli smo mnogo puta do sada da je to jedan od uobičajenih načina na koji predsednik Srbije pokušava da podigne političku temperaturu i produži atmosferu vanrednog stanja u Srbiji kako bi mobilizovao svoje pristalice uoči izbora.
Omer Karabeg: Zašto je Bakiru Izetbegoviću trebalo da poteže pitanje priznanja Kosova?
Zarije Seizović: Postoje dva razloga. Jedan je - možda mu se to omaklo, a drugi - možda je to učinio namjerno radi sticanja vlastitih političkih poena s ove strane Drine.
Palikuća i vatrogasac
Omer Karabeg: Vučić je zbog Izetbegovićeve izjave sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, kao da je rat. Ta sednica je održana, ali nikada nismo saznali šta se na njoj raspravljalo.
Jovan Teokarević: I to je deo uobičajenog repertoara. Nažalost, krize se proglašavaju i situacija se radikalizuje zbog manje-više besmislenih povoda kao što je ovaj - da bi se potom isti čovek, koji je potpalio vatru, pojavio kao vatrogasac i sebe proglasio mirotvorcem. To isto se desilo početkom ove godine sa onim nesrećnim vozom, oslikanim srpskim ikonama, koji je poslat na Kosovo. Naravno da to nije moglo biti učinjeno bez blagoslova Vučića koji je onda dramatično naredio zaustavljanje tog voza pre nego što je ušao na Kosovo. Nakon takvih poteza vrlo brzo se zaboravi piromanstvo, pa se u srpskim medijima i u inostranstvu priča o Vučićevoj mirotvoračkoj ulozi u regionu.
Izetbegovićeva izjava o Kosovu potpuno irelevantna, jer nema političkog konsenzusa oko Kosova: Zarije Seizović
Omer Karabeg: Druga sporna izjava Bakira Izetbegovića bila je da je on spreman i na rat, ukoliko bi se otcepila Republika Srpska, na šta je Dodik odmah pozvao srpske predstavnike da se povuku iz institucija Bosne i Hercegovine. Zar Izetbegović nije time išao na ruku Miloradu Dodiku koji jedva čeka da iz Sarajeva stignu takve izjave?
Zarije Seizović: Ne znam kako gospodin Izetbegović može govoriti o ratu kada nema nijednog dana ratnog staža u Armiji Bosne i Hercegovine. Bio je sve vrijeme civil i zaštićen od granatiranja. Ovdje se zna gdje je bio. Ta njegova izjava je bez mandata. A što se tiče njegove izjave o Kosovu ona je potpuno irelevantna, jer nema političkog konsenzusa oko Kosova. Taj politički konsenzus neće biti postignut u Bosni i Hercegovini sve dok sama Srbija ne prizna Kosovo.
Skretanje pažnje sa Kosova
Omer Karabeg: Po mišljenju nekih analitičara jedan od razloga zašto je Vučić napumpao Izetbegovićeve izjave je što mu predstoji teška odluka o Kosovu. Da bi ušla u Evropsku uniju, Srbija mora da sa Kosovom potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. To je faktičko priznanje Kosova, koje se tako ne zove. To je Brisel ovih dana nekoliko puta ponovio. Vučić - da bi skrenuo pažnju sa Kosova - diže tenzije u odnosima sa Sarajevom.
Jovan Teokarević: To je jedino ispravno tumačenje. Vučić je pomenuo taj sporazum dan-dva nakon svog najnovijeg boravka u Briselu, pa možemo da pretpostavimo da mu je ponovo skrenuta pažnja na tu obavezu. Međutim, ta rečenica o obaveznom bilateralnom sporazumu Srbije i Kosova stoji u pregovaračkom okviru za pristupanje Srbije Evropskoj uniji koji je usvojen početkom 2014. godine, ali Vučić to do sada nije pominjao.
Vaš browser nepodržava HTML5
Engel: Da Srbija ne zabada Kosovu nož u leđa
Omer Karabeg: I pored sveg zaoštravanja Vučić nije otkazao posetu Sarajevu početkom decembra. Znači li to da Vučić namerava, ili možda i on i Izetbegović nameravaju, da tokom te posete izglade odnose?
Zarije Seizović: Vučić i Izetbegović su transnacionalni politički partneri, nisu neprijatelji. Ta priča da su oni na suprotnim stranama samo je spin bi se zbunili ljudi i na jednoj i na drugoj strani. Radi se o političkim ličnostima koje nisu prerasle razinu lokalne samouprave, ali im vrijeme i okolnosti idu na ruku praveći od njih zvijezde političke pozornice koje tobože odlučuju o važnim pitanjima. U isto vrijeme oni izigravaju mučenike koji štite nacionalne interese. Oni se tako šepure i putuju u ideološko-političke oaze da bi se susreli - neko sa predsjednikom Putinom, neko sa predsjednikom Erdoanom. Iz ugla Bosne i Hercegovine njihove izjave i posjete su kontraproduktivne i uvijek nanovo izazivaju resentimane suprotstavljenih etničkih kolektiviteta. U posljednih pet ili deset godina međunarodna zajednica nije pokazala nikakav interes za Bosnu i Hercegovinu. Nijedan značajniji šef države ili vlade nije posjetio Bosnu i Hercegovinu. Ukoliko ne dođe do neke velike vanjskopolitičke inicijative, koja bi morala biti surovo djelotvorna i iza sebe imati jaku politiku, pa čak i vojnu silu, u odnosima Bosne i Hercegovine sa susjedima, a prije svega sa Srbijom, ništa se ozbiljno i značajno neće promijeniti.
Šlihtanje
Omer Karabeg: Ovih dana je, čini mi se, po prvi put vlast u Srbiji javno saopštila da ne želi pripajanje Republike Srpske Srbiji. Doduše, ta je izjava nekako iznuđena jer je to bio odgovor Vučićevog kabineta na pitanje lista Danas kako komentarišu Dodikovu mapu Zapadnog Balkanu u kojoj je on Srbiji pripojio Republiku Srpsku i sever Kosova. Naravno, to bi mnogo jače odjeknulo da je Vučić to rekao, ali on to do sada nije izgovorio. Kakav značaj ima to saopštenje Vučićevog kabineta?
Jovan Teokarević: Ne verujem da iko ozbiljno veruje u to, pogotovo posle najnovijih radikalnih izjava Milorada Dodika. Već odavno je postalo prilično jasno da što je Srbija više pritisnuta i primorana na popuštanje prema Kosovu - to se više tolerišu radikalne i nacionalističke izjave i potezi koji dolazi iz Banjaluke. Govori se, istina to je nezvanična priča, da se u poslednje vreme traži od Srbije da pristane na još jednu koncesiju - da prihvati da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija, pa dobro dođu galama i nacionalistički dim koji bi sve to trebalo da prikriju.
Zarije Seizović: To saopštenje je, kako se u Hrvatskoj kaže, šlihtanje međunarodnoj zajednici. Do sada smo iz Beograda stotinu puta čuli da se poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, da se poštuje Dejtonski sporazum, da se ne želi Velika Srbija, a iz Sarajeva da žele korektne odnose sa Srbijom. Međutim, kada je riječ o Bosni i Hercegovini ona ima dvostruki odnos prema Srbiji. Jedan njen dio koji je teritorijalno zaokružen, to je Republika Srpska, ima vlastiti odnos prema Srbiji, dok drugi njen dio, to je bošnjački kolektivitet koga ujedinjuje ideloško-politička matrica, ima svoj odnos. Zbog toga Bosna i Hercegovina trpi spoljnopolitičke posljedice kao što je bilo u slučaju pokušaja revizije postupka pred Međunarodnim sudom pravde kada su bošnjačke političke elite, zajedno sa klerom, shvatile da se ne radi o međudržavnom sporu, već o sporu Bošnjaka i države Srbije. U zemlji u kojoj veliki dio stanovništva navija za reprezentacije drugih država, a ne za reprezentaciju svoje zemlje, u kojoj polovina stanovništva ne voli vlastitu zemlju, njenu zastavu i himnu, ne može se govoriti o zajedničkom nastupanju na međunarodnoj sceni.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vučić: Srbija je prijatelj BiH
Omer Karabeg: Da li to znači da Bosna i Hercegovina ne može na ravnoj nozi pregovarati sa Beogradom, jer srpski član Predsedništva uvek navija za Srbiju. Recimo, da bi potpisala sporazum o granici sa BiH Srbija traži da dobije deo teritorije Bosne i Hercegovine u istočnoj Bosni. I to Republika Srpska podržava. Kako se onda može pregovarati?
Zarije Seizović: Ne može se nikako pregovarati, dok god u Bosni i Hercegovini vlada koncept konstitutivnih naroda, koji je pravno-politička besmislica. On postoji samo kod nas i služi za diskriminaciju svih onih koji nisu imali sreću da ih rode majka i otac iste vjere i iste etničke pripadnosti. Bosna i Hercegovina praktično nema vanjsku politiku, nema unison stav ni prema svjetskim krizama, ni prema susjedima, iako je ona kao međunarodno-pravni subjekt jedinstvena i u teorijskom smislu spada u proste ili unitarne države kao što je, recimo, Hrvatska. Bosna i Hercegovina nikada ne može imati jedinstven glas, jer nema jednog predsjednika, jer je njena postdejtonska arhitektonika zasnovana na principu - jedna država, dva entiteta, tri konstitutivna naroda. Ukratko, Bosna i Hercegovina ne može biti kvalifikovan međunarodno-pravni pregovarač, pogotovo ne u odnosima sa susjedima, jer je rascijepljena na dva eniteta od kojih se jedan zove Republika Srpska, a drugi Federacija Bosne i Hercegovine
Tabloidi opet kolju
Omer Karabeg: Vučićeva poseta Sarajevu početkom decembra verovatno će staviti tačku na poslednju krizu. Ali iza nje ostaju teške reči. Recimo, vodeći srpski tabloid Informer objavio je na prvoj strani ogroman naslov ”Bakir bi opet da kolje”, a jedan drugi visokotiražni tabloid Alo izašao je sa naslovom ”Bakir zabio Srbima nož u srce”. Vučićeva stranka kontroliše te tabloide. Zašto su dozvolili takve naslove?
Jovan Teokarević: To je taktika koja očigledno uspeva kod dela birača. Ta taktika se svodi na to da iz Vučićevih usta izlaze pomiriteljske reči, a iz tabloida, koje njegova stanka kontroliše, bljuje se vatra i najstrašniji jezik mržnje. To je jedan od razloga zašto mislim da se Vučiću ne može verovati. Ne samo zbog toga, nego i zbog ogromne količine neistina koje on svaki dan saopštava javnosti, a onda ih njegovi mediji danima ponavljaju.
- Tregoures: Pogrešna je mantra Brisela da Vučić stabilizuje region
- Bjeregard: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu
Omer Karabeg: Kakav trag, kakve posledice ostavljaju naslovi tabloida?
Zarije Seizović: Za nekog ko normalno razmišlja to je pretjerivanje i ne pridaje mu nikakvu ili gotovo nikakvu važnost. Međutim, za one koji spadaju u običnu čitalačku publiku, u gutače medijskih sadržaja, da ih tako nazovem, to je potvrda njihovog stava da su oni drugi zločinci, da su samo oni klali, a da su naši dobri, da nisu krivi za rat i da među nama nema zločinaca.
Neiskreni Beograd
Omer Karabeg: Mogu li se odnosi između Beograda i Sarajeva normalizovati dok je Dodik na vlasti u Republici Srpskoj. Njega svaka vlast mora podržavati zbog svoje vlastite pozicije u Srbiji, a on nikada neće odustati od priče o nezavisnosti Republike Srpske, koja će uvek biti varnica za pogoršavanje odnosa?
Jovan Teokarević: Mislim da je Dodik prešao granicu pristojnosti i najelementarnije političke korektnosti i da je na putu bez povratka. Dok je on na ovoj ili onoj vodećoj funkciji u Banjaluci, nema pomirenja ni u Bosni i Hercegovini, ni u regionu, nema funkcionalne Bosne i Hercegovine i neće biti pozitivnih pomaka u politici Beograda prema Sarajevu. Međutim, ne slažem se s vama da svaka vlast u Beogradu mora da podržava Dodika. Mislim da svaka vlast mora u određenoj meri da podržava Republiku Srpsku, ali to nije isto što i podržavanje Milorada Dodika. Dodik je trenutno jako koristan adut u Vučićevim igrama i manipulacijama. Nikada Dodik nije češće bio u Beogradu i u Srbiji, on je na svim vrstama političkih događaja - od proslava do obeležavanja godišnjica. On je, recimo, pre nekoliko meseci bio na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske u Nišu. I tamo je morao da se nađe. Politika Beograda prema Bosni i Herecegovini je neiskrena, zbog, ako ne direktnog, onda indirektnog podržavanja Dodika i ona mora da prestane.
Politika Beograda prema Bosni i Herecegovini je neiskrena: Jovan Teokarević
Zarije Seizović: I ja mislim da se odnosi ne mogu normalizovati dok je Dodik na vlasti. On svoju vlast bazira na primitivnom etničkom folkloru i kada vidi da će biti politički marginalizovan, on samo usklikne: “Ne damo Republiku Srpsku“ i onda se ujedine i vlast i opozicija, nacionalni redovi se zbijaju, a on ostaje na vlasti. Međutim, ja ne bih abolirao ni političke elite druga dva naroda. Na prvi pogled izgleda da Milorad Dodik razbija Bosnu i Hercegovinu i to je apsolutno tačno, ali i druge dvije nacionalističke politike - unitaristička bošnjačka i separatistička bosanskih Hrvata jednako su pogubne po multietničko tkivo Bosne i Hercegovine. Niko od njih ne želi ući u cipele onog drugog i na problem pogledati i sa druge strane. Dakle, sa Dodikom nema nikakve šanse da se odnosi između Srbije i BiH poprave, ali unutrašnji politički galimatijas i anarhija, koje je proizveo koncept konstitutivnih naroda, itekako doprinose nestabilnosti Bosne i Hercegovine, a time i nestabilnosti njenih odnosa sa susjedima.
Dugme zvano Dodik
Jovan Teokarević: Srpska politika - i ona ranija Tadićeva i ova sadašnja Vučićeva - u dobroj meri instrumentalizuje Dodika. Kada vodeće ljude u Srbiji pritisnu da naprave ustupke oko Kosova, koji će se loše odraziti na njihovu popularnost, onda oni pritisnu dugme na kojem piše Dodik i upumpaju dodatnu količinu nacionalizma u političku atmosferu kako bi neutralisali negativne posledice ustupaka. Mislim, međutim, da ni Vučić, ni Tadić, ni bilo ko drugi ko je je na vlasti u Srbiji nije speman da ide na takvo zaoštravanje odnosa koje bi vodilo do novog oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini. Novi rat u BiH bio bi porazan ne samo za Bosnu i Hercegovinu nego i za Srbiju koja bi bila uvučena u nešto u šta ne veruje. Ne verujem da bi bilo ko u Srbiji tome težio jer zna da iz toga ne bi moglo da izađe ništa dobro za Srbiju, naprotiv svaki rezultat za nju bi bio loš.
Omer Karabeg: Kakva je budućnost srpsko-bosanskih odnosa? Da li će oni i dalje ići iz krize u krizu?
Zarije Seizović: Ja bih vas ispravio. Oni ne idu iz krize u krizu nego su u permanentnoj krizi, samo se ponekad poboljšaju i to traje dok neka od politickih elita u BiH ili Srbiji ne ocijeni da bi joj odgovaralo da rasplamsa međuetničke sukobe.
Jovan Teokarević: Mislim da bi Srbija i Hrvatska jednog dana morale da shvate da će i njima biti dobro kada je dobro Bosni i Hercegovini, a ne da misle da im je dobro kada je BiH nestabilna. Mislim da bi se ponovo moralo ozbiljno razgovarati o njihovom doprinosu nestabilnosti Bosne i Hercegovine. Što se tiče Srbije, rekao bih da ona ima otvorena dva fronta - jedan prema Kosovu, drugi prema Bosni i Hercegovini. Ona ima mogućnost da balansira s tim konfliktima i da jednom ili drugom, kada joj to odgovara, daje prvenstvo. Onog trenutka kada bude morala normalizovati odnose sa Kosovom, mislim da će to biti dobro i za Bosnu i Hercegovinu. Mislim da tada Beograd više neće imati potrebu da preko Banjaluke stvara probleme u Bosni i Hercegovini.
Zarije Seizović: U svakom slučaju bilo bi dobro - ne samo za Bosnu i Hercegovinu nego i za cijeli region - da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom i da to više ne bude bure baruta koje će stalno tinjati. Sasvim je sigurno da bi to stabiliziralo odnose u regionu, a time i u Bosni i Hercegovini.