U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa dva politička analitičara iz Beograda - Dejan Vuk Stanković i Saša Ćirić razgovarali su o tome da li je Demokratska stranka sposobna da se, nakon izbornog poraza i gubitka vlasti, promeni i postane snažna opozicija novoj vlasti u Srbiji. Bilo je reči o tome da li su neophodne promene u vrhu stranke, šta za budućnost stranke znači odluka Borisa Tadića da neće podneti ostavku, ko iz vrha stranke podržava Tadića, da li je jedini ozbiljan Tadićev konkurent, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, definitivno odustao od borbe za predsedničko mesto, u čije ime je govorio Goran Ješić kada je, jedini od stranačkih funkcionera, zatražio Tadićevu ostavku, može li Demokratska stranka prekinuti svoje veze sa tajkunima i osloboditi se korupcije u vlastitim redovima, da li bi stranka morala prestati da se udvara nacionalistima ako želi da povrati proevropski orijentisane birače, da li će se Boris Tadić distancirati od Milorada Dodika, kao i o tome može li doći do unutrašnjih borbi i rascepa u Demokratskoj stranci.
Dejan Vuk Stanković: Svakako da jesu s obzirom na činjenicu da je Demokratska stranka jako loše završila ovaj izborni ciklus. Ne samo da je Boris Tadić izgubio na predsedničkim izborima, nego su doživeli neuspeh i u pokušaju da formiraju vladu. Uzimajući u obzir sve to, neophodno je da se Demokratska stranka redefiniše. Osnovno je pitanje kako će izgledati te promene. Po meni, one treba da budu temeljne, a to podrazumeva što preciznju ideološku definiciju stranke, kadrovske promene i promene u nastupu u javnosti.
Saša Ćirić: Reforma stranke je preduslov njenog što bržeg oporavka. Ta reforma podrazumeva odlazak aktuelnog predsednika Tadića i možda još nekih istaknutih članova te stranke, kao i redefiniciju političkih principa i prakse koji karakterišu tu stranku, ne samo četiri godine otkada je na vlasti, nego možda i u celokupnom periodu tokom kojeg je Boris Tadić na njenom čelu.
Dejan Vuk Stanković:To je uobičajena psihološka reakcija u ovakvim situacijama, jer Boris Tadić ne želi da bude žrtveni jarac svoje stranke. Međutim, kao što sam rekao, on je izgubio predsedničke izbore i nije uspeo da formira vladu, iako su mu predizborne okolnosti išle na ruku. Dobio je podršku mnogih relevantnih političara, imao je podršku medija, a Nikolić je napravio gaf pričom o izbornoj krađi. Međutim, i u tim povoljnim okolnostima - Tadić je izgubio. Postavlja se pitanje kako će na nekim budućim izborima, kada na svojoj strani ne bude imao tako povoljne okolnosti kao što je imao na nedavno održanim izborima, steći kredibilitet u biračkom telu i povratiti politički autoritet. Prema tome, ne samo izborni poraz, nego i buduće pozicioniranje Demokratske stranke u javnosti govore da bi Boris Tadić trebalo da se, kao što je i sam rekao u noći nakon izbornog poraza, pojavi u nekom drugom filmu.
Saša Ćirić: Po svoj prilici ima. Zaključujem to na osnovu izjave gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, koji je rekao da se neće kandidovati protiv Tadića na unutarpartijskim izborima za predsednika Demokratske stranke. Neki drugi jak protivkandidat se ne oglašava, niti najavljuje. Objektivno gledano, to ne bi mogao da bude ni Zoran Živković, mada ćemo videti kako će taj proces ići na izbornoj skupštini Demokratske stranke. Boris Tadić očigledno ima podršku najuglednijih članova svoje stranke. Pitanje je samo - na kome će se kola slomiti i kako će izgledati ta stranka u budućnosti. Demokratska stranka će morati sebi da postavi pitanje s čim će izaći pred svoje birače - kako će im objasniti poraz na izborima i na kojim idejama će zasnovati svoju opozicionu borbu. Priče o rezultatima koje su postigli, o čemu govore i Boris Tadić i neki drugi predstavnici stranke - recimo, potpredsednica - deluju, da budem iskren, jako smešno. Priče o uspesima u borbi protiv tajkuna i organizovanog kriminala, o rezultatima u regionalnoj saradnji - daleko su od istine.
Saša Ćirić:Mislim da pre svega govori u svoje lično ime, kao čovek koji se potvrdio u poslu koji je do sada radio, to jest kao predsednik opštine Inđija koji je uspeo da dovede strane investitore. Vaše pitanje implicira i odnos vojvođanske vlasti i vojvođanskog dela Demokratske stranke prema vrhu te stranke, o čemu se može razmišljati. Međutim, iskreno govoreći, ja u ovom trenutku ne mogu da procenim težinu Ješićevih reči i da li u svemu tome postoji i saglasnost nekih drugih članova stranke i njenih struktura.
Dejan Vuk Stanković: Zanimljivo je da je vojvođanski premijer Bojan Pajtić, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, izjavio da će Boris Tadić možda imati protivkandidata. Kakav će biti stav vojvođanskog odbora - videćemo tek na izbornoj skupštini Demokratske stranke, ukoliko oni pre toga ne istaknu svog kandidata. Uostalom, ta skupština nije još ni zakazana. Međutim, sigurno je da Ješićeva izjava govori da u stranci postoji neka vrsta nezadovoljstva dosadašnjom politikom vrha. Uzgred budi rečeno, Ješić je rekao nešto što se podrazumeva u funkcionisanju jedne stranke koja hoće da bude racionalna i odgovorna.
Saša Ćirić:To zavisi od budućnosti samog Borisa Tadića, odnosno od toga da li će ostati na mestu predsednika stranke. Ako on tu ostane, što je vrlo verovatno kako se sada čini, ti ljudi će i dalje biti uticajni, ali ne u tolikoj meri, s obzirom da neće više biti u blizini predsednika države, nego predsednika stranke. Veze, međutim, ostaju.
Dejan Vuk Stanković: Taj uticaj će sigurno ostati, ali neće biti ni približno tako veliki kao što je bio dok je Boris Tadić bio predsednik države. Mislim da u Demokratskoj stranci postoje neke moćne struje koje bi da ograniče uticaj Tadićevih saradnika na funkcionisanje stranke. Pretpostavljam da će se i Đilasovi predlozi za rekonstrukciju stranke odnositi i na ograničavanje uticaja ljudi koji su oko lidera. Ali, to je samo moja spekulacija. Nemam dokaze za tu svoju pretpostavku.
Saša Ćirić: Zanimljivo da je i sam Boris Tadić, kao jednu od svojih glavnih zasluga, istakao da je raskrstio sa mnogim tajkunima, da ih je isterao iz Predsedništva i naterao da čekaju u predsoblju. To je za onoga ko mu veruje. Siguran sam da su tajkuni i devedesetih i posle oktobarskih promena igrali kao na ruletu - na više brojeva. Oni će se brzo preorijentisati na one koji su na vlasti. A što se tiče samih tajkuna u Demokratskoj stranci - videćemo ko će biti njihov kandidat, odnosno da li će uopšte biti tog famoznog protivkandidata. Iskreno, ja u tajkunsku lustraciju u Demokratskoj stanci ne vjerujem.
Dejan Vuk Stanković: Činjenica je da bi Demokratska stranka morala da povede računa o tome, jer u široj javnosti vlada uverenje da je ta stranka povezana sa korupcijom. Za Demokratsku stranku je neka vrsta imperativa - ne samo moralnog, nego i političkog - da tu sliku o sebi menja. Međutim, veliko je pitanje da li to mogu da urade ljudi koji sada predstavljaju elitu te stranke.
Turbulencije u stranci
Saša Ćirić: Mislim da je to suštinsko pitanje. Ja sam se dugo vremena pitao da li se Tadić i vrh te stranke, izborom Vuka Jeremića za ministra inostranih poslova, udvaraju desnici i kupuju one birače koji vole tvrdu nacionalnu retoriku ili je to njihovo bazično, intimno, ideološko i partijsko opredeljenje. Došao sam do zaključka da se je tu pragmatizam spojio sa onim što je ideološka intima. Voleo bih da Demokratska stranka, koja bi ubuduće trebalo da bude motor demokratske opozicije u Srbiji, konačno raščisti sa nizom pitanja koja zbunjuju njene članove i birače. Oni moraju da odgovore na pitanje da li su republikanci ili monarhisti, da li su za partizane ili za četnike, da li su socijalisti ili kapitalisti, da li se zalažu za državni centralizam ili za regionalizam, kakav im je odnos prema bivšoj Jugoslaviji, da li se prepoznaju u kulturnom i političkom nacionalizmu, da li su za bliže odnose države i crkve ili su sekularisti, da li im je bliža Evropska unija ili Rusija, da li im je bliža zaštita ljudskih prava ili neke tradicionalne vrednosti.
U čitavom nizu ovih dilema najviši predstavnici Demokratske stranke su pokazivali potpunu ideološku konfuziju. Zbog toga, ako žele da naprave iskorak, moraju jasno da odgovore na ta pitanja. Meni se činilo da su ona rešena - ali nisu. Ako ta stranka hoće da bude republikanska i socijaldemokratska, da štiti ljudska prava, da se zalaže za modernizaciju Srbije, ona mora takve poruke da šalje i da stane iza takvih političkih ideja. Apsolutno sumnjam da je Tadić u stanju to da izvede, budući da osam godina, koliko je na čelu stranke, nije pokazao da ima svest o tome kakva treba da bude Demokratska stranka. To je jedan od ključnih razloga zašto Tadić mora da ode i zašto mora da dođe ekipa koja će na ta pitanja da da jasan i nedvosmislen odgovor.
Dejan Vuk Stanković: Teško je zamisliti da postojeća kadrovska struktura može dati odgovore na izazove o kojima je govorio kolega Ćirić. Ne verujem da oni mogu sebe tako radikalno da definišu. To je stranka u kojoj dominira indiferentan odnos prema vrednosnim pitanjima, koja koristi tehniku komunikacije razvijenu u političkom marketingu i koja glorifikuje kult političara kao menadžera koji može da upotrebi svaku ideju koja ima prođu na političkom tržistu. Zbog toga je moguće da u ovoj stranci postoji melanž različitih izjašnjavanja: moguće je da budete i republikanac i monarhista, ili republikanac koji veruje da crkva mora da ima bliže odnose sa državom, moguće je da budete i proevropski nastrojen i da istovremeno uživate u etnocentričnom nacionalizmu koji ima geopolitičko utemeljenje i koji koketira sa Rusijom - što se vidi iz posebnih veza između Vuka Jeremića i ruske diplomatije - ili pak da dovodite Dodika na stranačke skupove, a onda pričate o miru i stabilnosti u regionu. Taj melanž krajnje kontradiktornih političkih poruka koje smo videli i slušali sve ovo vreme, toliko je ušao u strukturu mišljenja ljudi koji vode Demokratsku stranku da je, po mom mišljenju, sa ovom sadašnjom garniturom teško očekivati bilo kakve promene. Mislim da bi oni morali povratiti onu duhovnu energiju i moralni stav koje su imali Ljuba Davidović i Milan Grol i onaj duh želje za političkom i društvenom inovacijom koji je sadržan u čuvenom Pismu o namerama kojim je 1990. godine obnovljena Demokratska stranka.
Dejan Vuk Stanković: Tadić se neće distancirati od Dodika, jer bi to značilo da on ne prihvata odnos prema Bosni i Hercegovini, koji je dominantan u srpskoj političkoj eliti. Boris Tadić ume da bude, upravo zbog želje da prihvati većinsko mišljenje i javno mnjenje, veliki politički oportunista. U krajnjoj liniji Tadić je sa Dodikom uspostavio jednu vrstu simboličke razmene. Dodik je zahvaljujući podršci Srbije dobio mogućnost da u Bosni i Hercegovini radi to što radi, a Tadić je kroz partnerstvo sa Dodikom dobio neku vrstu potvrde svog patriotskog imidža. Tu vrstu simboličke i političke razmene njih dvojica će verovatno nastaviti, naravno na slabijim osnovama, jer Tadić više nije predsednik, a Dodiku će biti potrebno da popravi odnose sa Tomislavom Nikolićem, koji nisu sjajni zbog njegove podrške Tadiću u izbornom nadmetanju sa Nikolićem.
Osim toga, nisam siguran da je Tadić spreman da odustane od svog pogleda na Bosnu i Hercegovinu i na Republiku Srpsku, jer bi to bio iskorak iz onog modela političkog mišljenje i prakse na koje je on navikao. Mislim da je Tadić taj koji je Dodika učinio političkim akterom u unutrašnjopolitičkim stvarima u Srbiji, pa smo na početku formiranje nove vlade nakon nedavnih izbora imali Dodikovo direktno mešanje i licitiranje oko toga koja stranka treba da uđe u vladu Srbije, a koja ne. Ne verujem da će Tadić odustati od Dodika, bez obzira što to Demokratskoj stranci smanjuje mogućnost da povrati pozicije unutar onog dela biračkog tela koje je proevropski nastrojeno.
Saša Ćirić: Za sada nema izgleda za tako nešto. Pomenuli smo neke izjave Dragana Đilasa, koje najavljuju jedan drugačiji koncept i samostalnije delovanje u okviru stranke. To možda ostavlja mogućnost delovanja i van stranke, mada ne i formiranja nove stranke. Međutim, sve to zavisi od famozne izborne skupštine i podele karata na njoj, a pre svega od jačine nezadovoljstva politikom koju je vodio Tadić.
Dejan Vuk Stanković: S obzirom na to da nemamo dva ozbiljna pretedenta na mesto predsednika, rasplet koji bi podrazumevao cepanje malo je verovatan. Međutim, ukoliko bude veliko nezadovoljstvo epilogom najavljene izborne skupštine Demokratske stranke, ne bi trebalo isključiti ni takvu vrstu scenarija, s tim što mi se čini da će se neke konture toga nazreti i pre same skupštine kada budemo videli koliko je, zapravo, vrh stranke, predvođen Tadićem, spreman da dâ koncesija i vojvođanskom delu Demokratske stranke i Draganu Đilasu, jer Pajtić i Đilas imaju iza sebe nešto što drugi nemaju, a to je potvrda na demokratskim izborima.
Saša Ćirić: Najverovatnije su turbulencije u stranci. Pitanje je koliko će one trajati i kakav će rezultat dati. Ukoliko ostane Tadić, perspektiva te stranke je njeno definitivno slabljenje, dok bi ideološka i moralna obnova i vraćanje izvornim principima tu stranku svakako učvrstilo i vratilo na javnu scenu sa snagom koja bi joj omogućila da formira narednu vladu.
Dejan Vuk Stanković: Demokratska stranka neće biti slaba, što se tiče učešća u parlamentarnom životu, jer oni nemaju baš tako mali broj poslanika. Osim toga, imaju vlast i u Beogradu i Vojvodini, tako da oni ne mogu postati marginalni. Ono što može da im se desi jeste da - ukoliko ne dođe do nekih modifikacija u političkoj agendi i u načinu nastupa, dakle, ako stvari ostanu iste - sadašnji izborni neuspeh može da povuče neuspeh na narednim izborima. Ako se Demokratska stranka samo kozmetički promeni, ako njen vrh ostane isti, ako ne bude promena u načinu vođenja politike - ona neće biti privlačna ni za svoje sadašnje glasače, niti će moći da privuče neke nove. Budućnost Demokratske stranke je vezana za njenu mogućnost da se menja i da pravi novu kadrovsku bazu. Možda to zvuči kao fraza, ali je činjenica da su za nove pobede - potrebni novi ljudi.
Omer Karabeg: Da li su promene u vrhu Demokratske stranke uslov za njenu obnovu?
Dejan Vuk Stanković: Svakako da jesu s obzirom na činjenicu da je Demokratska stranka jako loše završila ovaj izborni ciklus. Ne samo da je Boris Tadić izgubio na predsedničkim izborima, nego su doživeli neuspeh i u pokušaju da formiraju vladu. Uzimajući u obzir sve to, neophodno je da se Demokratska stranka redefiniše. Osnovno je pitanje kako će izgledati te promene. Po meni, one treba da budu temeljne, a to podrazumeva što preciznju ideološku definiciju stranke, kadrovske promene i promene u nastupu u javnosti.
Reforma stranke je preduslov njenog što bržeg oporavka. Ta reforma podrazumeva odlazak aktuelnog predsednika Tadića i možda još nekih istaknutih članova te stranke, kao i redefiniciju političke prakse koja karakteriše tu stranku.
Saša Ćirić: Reforma stranke je preduslov njenog što bržeg oporavka. Ta reforma podrazumeva odlazak aktuelnog predsednika Tadića i možda još nekih istaknutih članova te stranke, kao i redefiniciju političkih principa i prakse koji karakterišu tu stranku, ne samo četiri godine otkada je na vlasti, nego možda i u celokupnom periodu tokom kojeg je Boris Tadić na njenom čelu.
Omer Karabeg: Ali Boris Tadić ne namerava da podnese ostavku, on je to nekoliko puta ponovio. On ne govori o svojoj odgovornosti. Za njega su uvek drugi krivi za poraz.
Dejan Vuk Stanković:To je uobičajena psihološka reakcija u ovakvim situacijama, jer Boris Tadić ne želi da bude žrtveni jarac svoje stranke. Međutim, kao što sam rekao, on je izgubio predsedničke izbore i nije uspeo da formira vladu, iako su mu predizborne okolnosti išle na ruku. Dobio je podršku mnogih relevantnih političara, imao je podršku medija, a Nikolić je napravio gaf pričom o izbornoj krađi. Međutim, i u tim povoljnim okolnostima - Tadić je izgubio. Postavlja se pitanje kako će na nekim budućim izborima, kada na svojoj strani ne bude imao tako povoljne okolnosti kao što je imao na nedavno održanim izborima, steći kredibilitet u biračkom telu i povratiti politički autoritet. Prema tome, ne samo izborni poraz, nego i buduće pozicioniranje Demokratske stranke u javnosti govore da bi Boris Tadić trebalo da se, kao što je i sam rekao u noći nakon izbornog poraza, pojavi u nekom drugom filmu.
Omer Karabeg: Ima li Boris Tadić jaku podršku u vrhu Demokratske stranke, što bi mu omogućilo da ostane na čelu te stranke?
Saša Ćirić: Po svoj prilici ima. Zaključujem to na osnovu izjave gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, koji je rekao da se neće kandidovati protiv Tadića na unutarpartijskim izborima za predsednika Demokratske stranke. Neki drugi jak protivkandidat se ne oglašava, niti najavljuje. Objektivno gledano, to ne bi mogao da bude ni Zoran Živković, mada ćemo videti kako će taj proces ići na izbornoj skupštini Demokratske stranke. Boris Tadić očigledno ima podršku najuglednijih članova svoje stranke. Pitanje je samo - na kome će se kola slomiti i kako će izgledati ta stranka u budućnosti. Demokratska stranka će morati sebi da postavi pitanje s čim će izaći pred svoje birače - kako će im objasniti poraz na izborima i na kojim idejama će zasnovati svoju opozicionu borbu. Priče o rezultatima koje su postigli, o čemu govore i Boris Tadić i neki drugi predstavnici stranke - recimo, potpredsednica - deluju, da budem iskren, jako smešno. Priče o uspesima u borbi protiv tajkuna i organizovanog kriminala, o rezultatima u regionalnoj saradnji - daleko su od istine.
Omer Karabeg: Gospodine Stankoviću, mislite li da se Dragan Đilas, koji jedini ima šanse da se suprodstavi Tadiću, definitivno odrekao borbe za mesto predsednika stranke?
Dejan Vuk Stanković
Dejan Vuk Stanković: Tako izgleda, s obzirom na njegovo eksplicitno izjašnjavanje poslednjih dana. Ali ne treba zaboraviti da je Đilas istovremeno rekao da će predložiti novi koncept stranke i da će za njega tražiti podršku na izbornoj skupštini, pri čemu je ostao malo nedorečen u pogledu toga šta će učiniti ukoliko neki drugi koncept dobije podršku. Veliko je pitanje kako Đilas procenjuje Borisa Tadića i njegov potencijal kao lidera, i koliko je spreman da svoju političku sudbinu veže za Tadićevu sudbinu. Mislim da će on tražiti određene koncesije, pre svega u vezi sa načinom funkcionisanja partije, u zamenu za to da se ne kandiduje, a možda će, ukoliko ne bude zadovoljan načinom na koji Demokratska stranka bude funkcionisala, doneti i neke druge odluke. Ne bih da spekulišem na tu temu. Tačno je da Đilas slovi za jedinog ozbiljnog kandidata, a ovi ostali, koji će se eventualno pojaviti, više liče na strelce počasnih golova na fudbalskim utakmicama.
Omer Karabeg: Do sada je Tadićevu ostavku jedini otvoreno zatražio Goran Ješić, potpredsednik vlade Vojvodine. U čije ime on govori?
Saša Ćirić:Mislim da pre svega govori u svoje lično ime, kao čovek koji se potvrdio u poslu koji je do sada radio, to jest kao predsednik opštine Inđija koji je uspeo da dovede strane investitore. Vaše pitanje implicira i odnos vojvođanske vlasti i vojvođanskog dela Demokratske stranke prema vrhu te stranke, o čemu se može razmišljati. Međutim, iskreno govoreći, ja u ovom trenutku ne mogu da procenim težinu Ješićevih reči i da li u svemu tome postoji i saglasnost nekih drugih članova stranke i njenih struktura.
Dejan Vuk Stanković: Zanimljivo je da je vojvođanski premijer Bojan Pajtić, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, izjavio da će Boris Tadić možda imati protivkandidata. Kakav će biti stav vojvođanskog odbora - videćemo tek na izbornoj skupštini Demokratske stranke, ukoliko oni pre toga ne istaknu svog kandidata. Uostalom, ta skupština nije još ni zakazana. Međutim, sigurno je da Ješićeva izjava govori da u stranci postoji neka vrsta nezadovoljstva dosadašnjom politikom vrha. Uzgred budi rečeno, Ješić je rekao nešto što se podrazumeva u funkcionisanju jedne stranke koja hoće da bude racionalna i odgovorna.
Omer Karabeg: Mislite li da će nakon ovog izbornog poraza oslabiti uticaj ljudi iz Tadićevog kabineta, pre svega Srđana Šapera, Nebojše Krstića i Miodraga Rakića, koji su, dok je Tadić bio predsednik Srbije, imali ogroman uticaj na politiku stranke?
Saša Ćirić:To zavisi od budućnosti samog Borisa Tadića, odnosno od toga da li će ostati na mestu predsednika stranke. Ako on tu ostane, što je vrlo verovatno kako se sada čini, ti ljudi će i dalje biti uticajni, ali ne u tolikoj meri, s obzirom da neće više biti u blizini predsednika države, nego predsednika stranke. Veze, međutim, ostaju.
Dejan Vuk Stanković: Taj uticaj će sigurno ostati, ali neće biti ni približno tako veliki kao što je bio dok je Boris Tadić bio predsednik države. Mislim da u Demokratskoj stranci postoje neke moćne struje koje bi da ograniče uticaj Tadićevih saradnika na funkcionisanje stranke. Pretpostavljam da će se i Đilasovi predlozi za rekonstrukciju stranke odnositi i na ograničavanje uticaja ljudi koji su oko lidera. Ali, to je samo moja spekulacija. Nemam dokaze za tu svoju pretpostavku.
Omer Karabeg: Može li se Demokratska stranka osloboditi korupcije u svojim redovima? U vrhu te stranke je mnogo tajkuna koji su iskoristili višegodišnju vladavinu te stranke da uvećaju svoje bogatstvo. Čini se da ona neće imati velike šanse ukoliko se ne oslobodi tih tajkuma.
Iskreno, ja u tajkunsku lustraciju u Demokratskoj stanci ne vjerujem.
Saša Ćirić: Zanimljivo da je i sam Boris Tadić, kao jednu od svojih glavnih zasluga, istakao da je raskrstio sa mnogim tajkunima, da ih je isterao iz Predsedništva i naterao da čekaju u predsoblju. To je za onoga ko mu veruje. Siguran sam da su tajkuni i devedesetih i posle oktobarskih promena igrali kao na ruletu - na više brojeva. Oni će se brzo preorijentisati na one koji su na vlasti. A što se tiče samih tajkuna u Demokratskoj stranci - videćemo ko će biti njihov kandidat, odnosno da li će uopšte biti tog famoznog protivkandidata. Iskreno, ja u tajkunsku lustraciju u Demokratskoj stanci ne vjerujem.
Dejan Vuk Stanković: Činjenica je da bi Demokratska stranka morala da povede računa o tome, jer u široj javnosti vlada uverenje da je ta stranka povezana sa korupcijom. Za Demokratsku stranku je neka vrsta imperativa - ne samo moralnog, nego i političkog - da tu sliku o sebi menja. Međutim, veliko je pitanje da li to mogu da urade ljudi koji sada predstavljaju elitu te stranke.
Turbulencije u stranci
Omer Karabeg: Može li Demokratska stranka napustiti svoju dosadašnju strategiju udvaranja i levici i desnici, i nacionalistima i crkvi, i radnicima i seljacima, i Evropi i Rusiji - svakome za koga misli da bi joj mogao doneti neki glas? Može li jasno reći za šta se zalaže, što do sada nikada nije učinila?
Saša Ćirić: Mislim da je to suštinsko pitanje. Ja sam se dugo vremena pitao da li se Tadić i vrh te stranke, izborom Vuka Jeremića za ministra inostranih poslova, udvaraju desnici i kupuju one birače koji vole tvrdu nacionalnu retoriku ili je to njihovo bazično, intimno, ideološko i partijsko opredeljenje. Došao sam do zaključka da se je tu pragmatizam spojio sa onim što je ideološka intima. Voleo bih da Demokratska stranka, koja bi ubuduće trebalo da bude motor demokratske opozicije u Srbiji, konačno raščisti sa nizom pitanja koja zbunjuju njene članove i birače. Oni moraju da odgovore na pitanje da li su republikanci ili monarhisti, da li su za partizane ili za četnike, da li su socijalisti ili kapitalisti, da li se zalažu za državni centralizam ili za regionalizam, kakav im je odnos prema bivšoj Jugoslaviji, da li se prepoznaju u kulturnom i političkom nacionalizmu, da li su za bliže odnose države i crkve ili su sekularisti, da li im je bliža Evropska unija ili Rusija, da li im je bliža zaštita ljudskih prava ili neke tradicionalne vrednosti.
Ako ta stranka hoće da bude republikanska i socijaldemokratska, da štiti ljudska prava, da se zalaže za modernizaciju Srbije, ona mora takve poruke da šalje i da stane iza takvih političkih ideja.
U čitavom nizu ovih dilema najviši predstavnici Demokratske stranke su pokazivali potpunu ideološku konfuziju. Zbog toga, ako žele da naprave iskorak, moraju jasno da odgovore na ta pitanja. Meni se činilo da su ona rešena - ali nisu. Ako ta stranka hoće da bude republikanska i socijaldemokratska, da štiti ljudska prava, da se zalaže za modernizaciju Srbije, ona mora takve poruke da šalje i da stane iza takvih političkih ideja. Apsolutno sumnjam da je Tadić u stanju to da izvede, budući da osam godina, koliko je na čelu stranke, nije pokazao da ima svest o tome kakva treba da bude Demokratska stranka. To je jedan od ključnih razloga zašto Tadić mora da ode i zašto mora da dođe ekipa koja će na ta pitanja da da jasan i nedvosmislen odgovor.
Dejan Vuk Stanković: Teško je zamisliti da postojeća kadrovska struktura može dati odgovore na izazove o kojima je govorio kolega Ćirić. Ne verujem da oni mogu sebe tako radikalno da definišu. To je stranka u kojoj dominira indiferentan odnos prema vrednosnim pitanjima, koja koristi tehniku komunikacije razvijenu u političkom marketingu i koja glorifikuje kult političara kao menadžera koji može da upotrebi svaku ideju koja ima prođu na političkom tržistu. Zbog toga je moguće da u ovoj stranci postoji melanž različitih izjašnjavanja: moguće je da budete i republikanac i monarhista, ili republikanac koji veruje da crkva mora da ima bliže odnose sa državom, moguće je da budete i proevropski nastrojen i da istovremeno uživate u etnocentričnom nacionalizmu koji ima geopolitičko utemeljenje i koji koketira sa Rusijom - što se vidi iz posebnih veza između Vuka Jeremića i ruske diplomatije - ili pak da dovodite Dodika na stranačke skupove, a onda pričate o miru i stabilnosti u regionu. Taj melanž krajnje kontradiktornih političkih poruka koje smo videli i slušali sve ovo vreme, toliko je ušao u strukturu mišljenja ljudi koji vode Demokratsku stranku da je, po mom mišljenju, sa ovom sadašnjom garniturom teško očekivati bilo kakve promene. Mislim da bi oni morali povratiti onu duhovnu energiju i moralni stav koje su imali Ljuba Davidović i Milan Grol i onaj duh želje za političkom i društvenom inovacijom koji je sadržan u čuvenom Pismu o namerama kojim je 1990. godine obnovljena Demokratska stranka.
Omer Karabeg: Da li bi Demokratska stranka, ako želi da bude istinska alternativa novoizabranoj vlasti, morala da se distancira od Milorada Dodika i vrha Republike Srpske?
Saša Ćirić
Saša Ćirić: Mislim da da. Voleo bih da tako bude. Osnovno je pitanje kako će onaj ko je radio jednu stvar dok je bio na vlasti, u opoziciji raditi drugu. Ali, imamo primer Tadićevog prisustva na samitu u Dubrovniku kada se sreo i rukovao sa Hašimom Tačijem. Nije sada bitno da li je to uradio iz vlastitog ubeđenja ili na nečiji nagovor i da li je to uradio da bi dobio političke poene - za šta su mu već bili potrebni u tom trenutku. Distanca od Dodika bi bila distanca od dosadašnje državne politike koja je bila kontradiktorna. Kao garant Dejtonskog sporazuma vi podržavate celovitu Bosnu, a u isto vreme se družite sa Dodikom koji je glavni separatista u toj Bosni. Javno se prikazujete sa čovekom koji na svakom koraku ruši zajedničke institucije Bosne i Hercegovine i stalno najavljuje referendum o otcepljenju. Zbog toga bi bilo neophodno da se napravi distanca prema Dodiku i da Srbija pomogne da se u Bosni i Hercegovini napravi funkcionalnija država, ma kako ona bila ustrojena, jer ovo što sada postoji je zakucana disfunkcionalnost koju pripomažu vlasti u Srbiji i, na žalost, nema izgleda da će se to promeniti i sa novim vlastima.Tadić se neće distancirati od Dodika, jer bi to značilo da on ne prihvata odnos prema Bosni i Hercegovini, koji je dominantan u srpskoj političkoj eliti.
Dejan Vuk Stanković: Tadić se neće distancirati od Dodika, jer bi to značilo da on ne prihvata odnos prema Bosni i Hercegovini, koji je dominantan u srpskoj političkoj eliti. Boris Tadić ume da bude, upravo zbog želje da prihvati većinsko mišljenje i javno mnjenje, veliki politički oportunista. U krajnjoj liniji Tadić je sa Dodikom uspostavio jednu vrstu simboličke razmene. Dodik je zahvaljujući podršci Srbije dobio mogućnost da u Bosni i Hercegovini radi to što radi, a Tadić je kroz partnerstvo sa Dodikom dobio neku vrstu potvrde svog patriotskog imidža. Tu vrstu simboličke i političke razmene njih dvojica će verovatno nastaviti, naravno na slabijim osnovama, jer Tadić više nije predsednik, a Dodiku će biti potrebno da popravi odnose sa Tomislavom Nikolićem, koji nisu sjajni zbog njegove podrške Tadiću u izbornom nadmetanju sa Nikolićem.
Osim toga, nisam siguran da je Tadić spreman da odustane od svog pogleda na Bosnu i Hercegovinu i na Republiku Srpsku, jer bi to bio iskorak iz onog modela političkog mišljenje i prakse na koje je on navikao. Mislim da je Tadić taj koji je Dodika učinio političkim akterom u unutrašnjopolitičkim stvarima u Srbiji, pa smo na početku formiranje nove vlade nakon nedavnih izbora imali Dodikovo direktno mešanje i licitiranje oko toga koja stranka treba da uđe u vladu Srbije, a koja ne. Ne verujem da će Tadić odustati od Dodika, bez obzira što to Demokratskoj stranci smanjuje mogućnost da povrati pozicije unutar onog dela biračkog tela koje je proevropski nastrojeno.
Omer Karabeg: Može li doći do rascepa u Demokratskoj stranci? Za tu stranku to ne bi bilo ništa neobično. Ona se i ranije cepala.
Saša Ćirić: Za sada nema izgleda za tako nešto. Pomenuli smo neke izjave Dragana Đilasa, koje najavljuju jedan drugačiji koncept i samostalnije delovanje u okviru stranke. To možda ostavlja mogućnost delovanja i van stranke, mada ne i formiranja nove stranke. Međutim, sve to zavisi od famozne izborne skupštine i podele karata na njoj, a pre svega od jačine nezadovoljstva politikom koju je vodio Tadić.
Dejan Vuk Stanković: S obzirom na to da nemamo dva ozbiljna pretedenta na mesto predsednika, rasplet koji bi podrazumevao cepanje malo je verovatan. Međutim, ukoliko bude veliko nezadovoljstvo epilogom najavljene izborne skupštine Demokratske stranke, ne bi trebalo isključiti ni takvu vrstu scenarija, s tim što mi se čini da će se neke konture toga nazreti i pre same skupštine kada budemo videli koliko je, zapravo, vrh stranke, predvođen Tadićem, spreman da dâ koncesija i vojvođanskom delu Demokratske stranke i Draganu Đilasu, jer Pajtić i Đilas imaju iza sebe nešto što drugi nemaju, a to je potvrda na demokratskim izborima.
Omer Karabeg:I na kraju, šta je verovatnije - obnova stranke ili njeno dalje slabljenje, koje bi je u budućnosti moglo učiniti dosta marginalnom na političkoj sceni Srbije?
Saša Ćirić: Najverovatnije su turbulencije u stranci. Pitanje je koliko će one trajati i kakav će rezultat dati. Ukoliko ostane Tadić, perspektiva te stranke je njeno definitivno slabljenje, dok bi ideološka i moralna obnova i vraćanje izvornim principima tu stranku svakako učvrstilo i vratilo na javnu scenu sa snagom koja bi joj omogućila da formira narednu vladu.
Dejan Vuk Stanković: Demokratska stranka neće biti slaba, što se tiče učešća u parlamentarnom životu, jer oni nemaju baš tako mali broj poslanika. Osim toga, imaju vlast i u Beogradu i Vojvodini, tako da oni ne mogu postati marginalni. Ono što može da im se desi jeste da - ukoliko ne dođe do nekih modifikacija u političkoj agendi i u načinu nastupa, dakle, ako stvari ostanu iste - sadašnji izborni neuspeh može da povuče neuspeh na narednim izborima. Ako se Demokratska stranka samo kozmetički promeni, ako njen vrh ostane isti, ako ne bude promena u načinu vođenja politike - ona neće biti privlačna ni za svoje sadašnje glasače, niti će moći da privuče neke nove. Budućnost Demokratske stranke je vezana za njenu mogućnost da se menja i da pravi novu kadrovsku bazu. Možda to zvuči kao fraza, ali je činjenica da su za nove pobede - potrebni novi ljudi.