Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li su masovni protesti povodom rudnika Rio Tinto i Zakona o eksproprijaciji uzdrmali vlast u Srbiji. Sagovornici su bili Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-a, Biroa za društvena istraživanja.
Bilo je reči o tome da li su sadašnji protesti opasniji za vlast od protesta Jedan od pet miliona iz 2018. godine, da li su ti protesti tako masovni zbog toga što je zakonom o eksporijaciji vlast udarila na privatnu imovinu ljudi, kako je ovog puta došlo do pobune sela, zašto režimske televizije i tabloidi nisu uspeli da izmanipulišu ljude i uvere ih da je ekspoalatacija litijuma u Srbiji u njihovom interesu i koliko je značajna podrška koju je protestima dao Novak Đoković.
Razgovaralo se i o tome da li je Rio Tinto Vučiću važan zbog toga što bi milijardama eura, koje bi vlast dobila od te kompanije, godinama mogao da podmićuje narod povišicama plata i penzija i tako se održava na vlasti, da li bi otvaranjem rudnika litijuma Vučić dobio poene u Evropskoj uniji kojoj je litijum neophodan, kao i o tome da li bi otvaranje rudnika litijuma ugrozilo rejting Aleksandra Vučića, pa na izborima u aprilu sledeće godine ne bi bio izabran u prvom krugu što bi sa njega bilo ravno porazu.
Omer Karabeg: Da li su protesti protiv Rio Titna i Zakona o eksproprijaciji, koji su ovih dana preplavili Srbiju, opasniji za vlast od protesta Jedan od pet miliona iz 2018. godine?
Đorđe Pavićević: Svakako jesu. U ovom trenutku se mobilisala mnogo veća - i što je važnije mnogo raznolikija - grupa ljudi nego što je to bilo ranije. Prilikom protesta Jedan od pet miliona mnogo je bila izraženija podela na vlast i opoziciju. To danas ne igra veliku ulogu jer u ovim protestima učestvuju i oni koji su za vlast kao i oni koji nisu za vlast, ali su ravnodušni prema opoziciji. Protestuje se zbog problema koji se direktno tiču života ljudi, a to su životna sredina, sigurnost imovine i pravna sigurnost.
Pročitajte i ovo: Održana blokada puteva u Srbiji, zahteva se zabrana iskopavanja litijumaZoran Gavrilović: Mislim da se u oba slučaja radi o svojevrsnoj obnovi javnosti jer je Vučić i onda i sada kontrolom medija uspeo da uguši javnost. Ja u šali kažem da ove proteste organizuje Vučić. Zašto? Zato što je urušio javnost i institucije, pa je građanima, koji žele da se se nešto promeni u društvu, jedino ostala ulica.
Omer Karabeg: Čini mi se da je glavni razlog ovolikog otpora to što je vlast da bi zadovoljila Rio Tinto i druge investitore dirnula u imovinu građana, pre svega u imovinu seljaka. Krušik, Jovanjica i druge afere bile su daleko od običnog čoveka, to je za njega bio obračun unutar elite. Međutim, sada je zakon o eksproprijaciji udario na njegovu imovinu. Mislite li da se vlast preigrala, pa je morala povući taj zakon.
Đorđe Pavićević: Preigrala se u tom smislu što se previše uzdala u svoje mehanizme medijske kontrole. Pomenute korupcijske afere bilo je mnogo lakše medijski zatrpati. Kad je u pitanju zakon o ekspoprijaciji, teško je bilo razuveriti ljude da im imovina nije ugrožena. Bojim se da ovoga puta nije uspelo zamazivanje očiju jer se cela priča pokrenula na silovit način, pa se nije mogla medijski hendlovati.
Zoran Gavrilović: Mislim da se u oba slučaja radi o svojevrsnoj obnovi javnosti jer je Vučić i onda i sada kontrolom medija uspeo da uguši javnost. Ja u šali kažem da ove proteste organizuje Vučić. Zašto? Zato što je urušio javnost i institucije, pa je građanima, koji žele da se se nešto promeni u društvu, jedino ostala ulica.
Zoran Gavrilović: U Srbiji postoje dva procesa privatizacije. Jedan se ticao privatizovanja društvene svojine, a sada imamo fenomen privatno-javnih partnerstava gde se privatna i javna svojina otimaju vrlo netransparentnim međunarodnim ugovorima. Najbolji primer je Beograd na vodi gde je međunarodnim ugovorom suspendovan ceo pravni sistem Srbije. Slično je i sa Kinom, Ovoga puta i pored kontrolisanih medija do građana je došla informacija da se sprema zakon koji može da im uskrati pravo na vlastitu imovinu. Građani nisu spremni da još jednom budu opljačkani i da im se oduzme imovina. Ovo je ipak seljačka zemlja, ovde vlada kult zemlje i to je bio ventil koji je otvorio ove proteste. Jovanjca, Krušik i druge korupcionaške afere stvorile su enegiju koja je, kada se pojavio Rio Tinto, suknula iz grotla vulkana.
Otimaju nam zemlju
Omer Karabeg: Ovih dana sam o protestima razgovarao sa kolegom iz Beograda koji ima rodbinu na selu. Kaže da u tom selu ljudi mogu da gledaju samo Pink, Radio televiziju Srbije, Happy i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom, a od štampe im stižu samo tabloidi. Izloženi su, dakle, samo propagandi koja hvali vlast i napada opoziciju. Međutim, kada je nedavno razgovarao sa ujakom, on mu je sav ogorčen rekao “Da li to Vučić hoće da nam uzima zemlju”, a do tada nije rekao nijedne reči protiv Vučića, samo ga je hvalio. Znači da je istina došla do građana usmenim kanalima.
Pročitajte i ovo: Vučić: Ispunili smo sve ekološke zahteveĐorđe Pavićević: Da. Ali nisu u pitanju samo usmeni kanali. Kada ljudi znaju da nešto može direktno da ih pogodi više su zainteresovani da dođu do informacija. Pored toga, situacija oko Rio Tinta traje jako dugo. Već je bilo protesta, više nevladinih organizacija bavi se posledicima iskopavanja litijuma, pa informacije kruže. Uostalom, ta priča nije koncentrisana samo na Jadar, Loznicu i taj deo Zapadne Srbije.
Bilo je protesta u Levču, u Dobrinji kod Požege, bilo ih je i na jugu Srbije sve do Bujanovca. Protesti protiv mini hidroelektrana, koje su građene na Staroj planini i u drugim područjima Srbije, trajali su tri-četiri godine. Pokušaji eksproprijacije izazvali su proteste prilikom proširenja aerodroma kod Kraljeva i autoputa prema Pojatama. Tako da je to tema koja se više ne može stavljati pod tepih. Nevolja je ljudima došla na kućni prag. Nije to više neka stvar za koju čuju samo u medijima i koja se tiče tamo nekih ljudi koje oni ne znaju.
Đorđe Pavićević: Eksploatacija litijuma u Srbiji otvara mnogo prostora za različite oblike trgovine - od ekonomske do političke. Pretpostavljam da je taj proces, koji se odvija mimo očiju javnosti, otišao mnogo dalje nego što se zna. Sada je došao trenutak da se objavi ono što je dogovoreno, ali predstojeći izbori kvare sreću takvim dogovorima.
Zoran Gavrilović: Uništavanje reka mini hidrocentralama je nešto što je rašireno po Srbiji. I selo, odakle je moj deda, takođe ima reku i tamo su neki ljudi dolazili i hteli da grade mini hidrocentrale. Pitanje zloupotrebe reka je tema koja već dugo tinja u javnosti. Pomenuto je neformalno informisanje. Zbog prirode posla dosta putujem po Srbiji i kad odem u neki grad, uključujući i moje Valjevo, često se iznenadim koliko su ti ljudi informisaniji od mene o tome šta se dešava u prestonici. Očito da u Srbiji postoje neformalni kanali komunikacije. To su ne samo socijalne mreže nego i razni porodični skupovi, slave i slično na kojima se prenose informacije.
Podmićivanje
Omer Karabeg: Da li je Vučiću Rio Titno toliko važan zbog toga što bi mu obezbedio dug opstanak na vlasti? Zorana Mihajlović, ministarka enegetike, kaže da bi Srbija od eksploatacije litijuma dobijala 17 milijardi eura godišnje. To je sigurno preterivanje, ali neka dobije polovinu od toga - to bi bilo dovoljno da se održava ono što Teofil Pančić naziva koruptivnim dogovorom Vučića sa tihom većinom. Vučić bi onda godinama mogao da podmićuje narod povećavanjem plata, penzija i davanjem drugih beneficija, a ostalo bi dovoljno i da se namiri krug oko njega. Mislite li da je to motiv?
Pročitajte i ovo: 'Kriptonit' mineral čiji je pronalazak izazvao proteste u SrbijiĐorđe Pavićević: Svakako, teško je naći neki drugi motiv. Time se obezbeđuje neka vrsta ekonomske stabilnosti koja može biti osnova vladavine. Ali verovatno tu postoji i mnogo koruptivnih i polukoruptivnih poslova. Mislim da nije nevažno da je litijum značajno energetsko pitanje za Zapadnu Evropu, pre svega za Evropsku uniju. Pošto Evropska unije ne želi da se litijum kopa na njenoj teritoriji, ona podržava da se to radi u nekoj od država koje su u blizini. Tako da eksploatacija litijuma u Srbiji otvara mnogo prostora za različite oblike trgovine - od ekonomske do političke. Pretpostavljam da je taj proces, koji se odvija mimo očiju javnosti, otišao mnogo dalje nego što se zna. Sada je došao trenutak da se objavi ono što je dogovoreno, ali predstojeći izbori kvare sreću takvim dogovorima.
Zoran Gavrilović: U Srbiji se može vladati i sa malo para. Srbija je zemlja periferijskog kapitalizma i opstanak na vlasti zavisi od dva faktora - unutrašnjeg legitimiteta i saradnje sa metropolom. U Vučićevom slučaju to je Brisel. Očito da je Rio Tinto jako bitan Vučiću da bi pokazao svoju saradnju sa Zapadom jer sa Zapada stižu kritike da u Srbiji ima previše ruskog i kineskog kapitala mada i u kompaniji Rio Tinto ima kineskog kapitala. Ja mislim da je to njemu primarnije nego novac.
Vučić uvek može da nabavi novac preko raznih kredita. Zato mislim da ne bi toliko zagrizao u Rio Tinto da ne postoji ta politička dimenzija koja mu je jako bitna u njegovoj igri između Istoka i Zapada. Naravno, ne potcenjujem novac, pogotovo u zemlji koja ima proprilične ekonomske probleme, mada se u medijima predstavlja kao svojevrsni ekonomski tigar. Ipak mislim da je Rio Tinto prevashodno most ka metropoli da bi ova nedemokratska vlast sačuvala legitimnost u očima Zapada.
Podrška Novaka Đokovića
Omer Karabeg: Koliko znači podrška koju je protestima dao Novak Đjoković? On je, istina, kasnije to malo ublažio, pa je rekao da se ograđuje i od pozicije i od opozicije, da on samo podržava borbu za zdravu pripodu. Mislite li da i tako ublažena poruka ima uticaja s obzirom na ogromni ugled koji Đoković ima kod građana uključujući i glasače Srpske napredne stranke?
Đorđe Pavićević: Ima ogroman značaj. Đoković je pokušao da to politički izbalansira, ali njegova podrška je svakoko bila ohrabrenje. Veoma je značajno kada podrška stiže od ljudi čiji autoritet nije vezan za politiku nego za sport ili struku. Nakon Đokovića podršku protestima dao je i čitav niz sportista, među kojima su i osvajači olimpijskih medalja, od kojih su se neki ranije čak i slikali sa predsednikom i njegovim okruženjem.
Čak je i Emir Kusturica pokušao nešto veoma nemušto da sroči. Rekao je da ne bi bilo dobro da se otvara rudnik, ali da to ima i političku dimenziju koja se njemu ne sviđa. Vlast više ne može tu temu da drži pod kontrolu mada vidimo da se se u tabloidima pojavljivali napadi na članove Đokovićeve porodice i ljude iz njegovog okruženja. Kad pogledate ranije proteste, vidite da su oni dobijali na intenzitetu kada su im se priključivali ljudi koje vlast nije lako mogla da diskvalifikuje.
Pročitajte i ovo: Ko i zašto izlazi na ulice u Srbiji?Zoran Gavrilović: Tabloidi rade ono što im se kaže. Njihov odnos prema Đokoviću je u stvari slika odnosa vlasti prema njemu. Inače, Đoković je potpuno u pravu kada kaže da ne podržava ni opoziciju, ni poziciju zbog toga što je reč o građanskim protestioma koje ne organizije opozicija. On je u svom prvom obraćanju, koje je bilo fokusirano na pitanje životne sredine, bio krajnje precizan. Ne znam zašto je imao potrebu da kasnije to pojašnjava. Možda se uplašio mogućih posledica jer je njegova izjava u delu tabloida bila interpretirana kao podrška onima koji su protiv vlasti. Ne treba zaboraviti da Đoković ovde ima i biznise i da ljudi iz njegovog okruženja takođe ovde imaju biznise, pa je možda pomislio da mogu da budu izloženi određenoj vrsti odmazde.
Omer Karabeg: Da li će ovi protesti doneti izvesne promene na opozicionoj sceni Srbije? Pojavljuju se novi lideri kao što su ekološki aktivisti Aleksandar Jovanović Ćuta i Sava Manojlović.
Đorđe Pavićević: Za one koji pažljivije prate šta se dešava na političkoj sceni Srbije oni nisu toliko novi. Oni su prisutni na političkoj sceni. Međutim, važno je da se ta scena diversifikuje, da na njoj nisu uvek isti akteri. Ovo je svakako važan momenat u političkom životu Srbije jer su se ljudi oslobodili i uprkos pretnjama kažnjavanjem i pravnim sankcijama više nemaju strah da izađu na ulicu i pokažu da se protive onome što režim radi. Naravno teško je predvideti političke karijere Aleksandra Juvanovića i Save Manojlovića, ali oni su svakako osveženje i nadajmo se da će biti još ljudi koji će imati značajniji glas u političkom životu Srbije.
Zoran Gavrilović: Sava Manojlović je u Utisku nedelje rekao da se neće baviti politikom, a što se tiče Aleksandra Jovanovića Ćute, mislim da on sebe ne vidi kao političara. Videćemo da li će se zaista uključiti u politiku. Međutim, dobro je što su ovi protesti doveli do svojevrsnog političkog aktiviranja građana u Srbiji. Probudio se značajan deo građana koji je bio u svojevrsnoj apatiji. Kada odete na te proteste, vidite da tu ima i levih i desnih i vaksera i antivaksera i veliko je pitanje u kom će smeru to otići. Ali činjenica je da je se javnost probudila.
Poraz
Omer Karabeg: Ako Vučić vidi da mu Rio Titno umanjuje rejting koji je njemu najvažniji, da li bi mogao odustati od Rio Tinta ili je vlast u to toliko duboko zagazila da povlačenje više nije moguće?
Đorđe Pavićević: Postoje indicije da je taj proces zaista dosta odmakao - od izmene prostornih planova zbog Rio Tinta do redovnih sastanaka koje je navodno predsednica vlade imala sa predstavnicima te kompanije. Ali to ne znači da u nekom trenutku neće doći ili do odlaganja tog projekta ili do njegovog obustavljanja. Mislim da je odlaganje verovatnije i da će Vučić probati da na svaki način smiri situaciju oko Rio Tinta - makar do izbora. Znači da se do aprila sledeće godine u tom smislu ništa ne bi radilo.
Zanimljivo je da režimski mediji i političari bliski vlasti ovih dana pokušavaju da prodaju priču da se ovde ne radi o ekološkim protestima nego o konkurenciji Rio Tintu koja dolazi iz Evrope, pre svega od neke nemačke firme. I da ta firma finansira sve ove aktivnosti protiv Rio Tinta. Ja mislim da je Rio Tinto previše vredan plen za vlast da bi ona lako mogla od njega odustati. Javni pritisak će morati biti konstantan kako ne bismo odmah posle izbora dobili neka nova iznenađenja.
Pročitajte i ovo: Rio Tinto u Srbiji: Ko je za, a ko protivZoran Gavrilović: Ako znamo da je novembra prošle godine formirana radna grupa za implementaciju projekta Jadar na čijem je čelu ministarka Zorana Mihajlović, onda je verovatno da će taj projekt biti realizovan. Međutim, vlast će učiniti sve da stvori vakuum do izbora. Nakon pobede na izborima taj projekt će se nastaviti jer je on za Vučića bitan i iz političkih i iz finansijskih razloga. Ukoliko Vučić proceni da postoji mogućnost da zbog Rio Tinta ne pobedi u prvom krugu, taj projekt će do izbora biti stavljen na čekanje.
Omer Karabeg: U zaključku, da li je ovo što se dešava oko Rio Tinta ozbiljan Vučićev poraz i koliko su protesti uzdrmali njegovu vlast?
Đorđe Pavićević: To je svakako problem za njega. Njegove sposobnosti da da manipuliše sada su ozbiljno ograničene. Pitanje je koliko će to uticati na izborne rezultate. Vučić je uzdrman i biće mu jako teško da iz svega izađe politički neoštećen. Koliko će biti oštećen teško je u ovom trenutku reći. Prema istraživanju Istraživačko-izdavačkog centra Demostat čak 14 posto pristalica Srpske napredne stranke podržava ekološke protest - da ne govorimo o dvotrećinskoj podršci pristalica glavnih opozicionih stranaka.
Pretpostavljam da će Vučić u narednom periodu pokušati da se ukrca u taj voz pa će nuditi reforme koje se tiču ekologije. Ali i dalje je ključno pitanje da li će se otvoriti rudnik litijuma i, ako se to dogodi, da li će Vučić uspeti da ubedi javnost da je to urađeno pod uslovima koji zadovoljavaju visoke ekološke standarde. Plašim se da za to nema vremena, da su rovovi preduboko iskopani i da građani više nemaju poverenja u ovu vlast. Mislim da će njegovi rezultati na narednim izborima biti slabiji nego do sada, a Rio Tinto će ostati simbol koji je razotkrio mehanizam Vučićeve politike koja je na kraju udarila u zid.
Zoran Gavrilović: Ako Vučić ne dobije izbore u prvom krugu, što će doživeti kao svojevrsni politički poraz, jedan od bitnih razloga, ako ne i najbitniji, biće Rio Tinto. Rio Tinto mu se zaista može obiti o glavu.