U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o povlačenju priznanja Kosova kojim se hvali šef srpske dipomatije Ivica Dačić, a koje negira ministar inostranih poslova Kosova Bedžet Pacoli.
Sagovornici su bili Enver Hasani, profesor međunarodnog prava iz Prištine i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, i Zoran Milivojević, bivši srpski diplomata.
Polemisalo se o tome da li se može utvrditi tačan broj zemalja koje su povukle priznanaje Kosova, da li se priznanje koje je jednom dato, može povući i pod kojim uslovima, koliki je značaj na međunarodnoj sceni zemalja koje su povukle priznanje, da li je povlačenje priznanja isključivo zasluga srpske diplomatije ili u tome Srbiji pomažu i druge zemlje, da li je Kosovo suverena država i da li je njegova suvernost i nezavisnost potrvrđena mišljenjem Međunarodnog suda pravde, može li zemlja biti suverena i ako nije članica Ujedinjenih nacija, kako je Srbija stekla svoju nezavisnost, a kako Kosovo, da li je Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 legalizovana intervencija NATO pakta na Kosovu, kao i o tome da li kampanja za povlačanje priznanja jača međunarodnu poziciju Srbije ili je ona pre svega namenjena unutrašnjoj političkoj sceni.
Omer Karabeg: Teško je utvrditi koliko je država do sada povuklo priznanje Kosova. Beograd govori o deset država, dok Priština to negira. Može li se utvrditi tačan broj?
Zoran Milivojević: Tačan broj se može utvrditi na osnovu dokumenata. Beograd to pokušava da dokumentuje tako što pokazuje note tih država u kojima one daju do znanja da povlače priznanje ili ga privremeno suspenduju dok se ne završe pregovori Beograda i Prištine o konačnom rešenju. To je jedini način da se utvrdi pravo stanje, sve drugo - pozivanje na usmena priznanja ili na nešto slično - nije verodostojno.
Enver Hasani: Mislim da povlačenja priznanja suverene i nezavisne države ne postoji ni u praksi, ni u teoriji međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Reč je o akciji čiji je cilj da se umiri javnost u Srbiji u odnosu na ono što može da bude konačni ishod dijaloga Beograd-Priština. To je glavna svrha takozvanih povlačenja priznanja Kosova. Inače, radi se o državicama koje nemaju nikakvog interesa za kosovsko pitanje i uopšte za politička zbivanja na Balkanu.
Drugačija bi bila situacija kada bi priznanje povukao, recimo, Egipat, ili neka država u okolini Balkana i dela Evrope na kome se nalazi Kosovo. Onda bi se moglo pričati o tome šta to znači. Ovo što se sada dešava nije ozbiljna stvar.
Solomonska ostrva i SAD
Zoran Milivojević: Stav države mogu da izraze njen predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova. Po pravilu, to se izražava notom. Prema tome, ono što je izraženo notom o povlačenju izraz je političkog stava države i ne može se ignorisati, bez obzira što ranija praksa poznaje malo takvih primera. Ali, to ne znači da takvih primera nema i da povlačenje nije moguće. Ako su te zemalje bile značajne kada je vođena kampanja da što više zemalja prizna Kosovo, ne znam zašto bi one bile manje značajne sada kada povlače priznanja. Svaki glas u Ujedinjenim nacijama isto vredi.
Prema tome, koliko je glas Solomonskih ostrva, Madagaskara ili Surinama bio važan kada su priznavale Kosovo, on je isto toliko važna i sada, kada te zemlje povlače priznanja. Ne bih prihvatio da se zemlje tek tako kvalifikuju kao važne ili nevažne, značajne ili manje značajne. One su značajne samim tim što su subjekti međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i što njihov glas prilikom izjašnjavanja u međunarodnim forumima itekako znači.
Uostalom, videli smo prilikom ranijih glasanja o prijemu Kosova u UNESCO ili nedavno o prijemu u Interpol da su svi glasovi podjednako važni. Dakle, glas Solomonskih ostrva važi isto toliko kao i glas Sjedinjenih Američkih Država.
Pročitajte i ovo: Kosovske igre oko LiberijeEnver Hasani: Kolega me je pogrešno shvatio. Nisam rekao da su ti glasovi irelevantni, nego da su zemlje, koje sada navodno povlače svoja ranija priznanja, van dometa političkih zbivanja u Evropi i na Balkanu i svega onoga što je vezano za kosovsko pitanje. U tom smislu sam rekao da ta povlačenja nisu relevantna. Ali ta povlačenja su za mene sumnjiva. Evo zašto.
Priznanje je jednostran akt koji je neopoziv. Priznanja Kosova su završena i nepovratna, uključujući i Solomonska ostrva, Surinam i druge zemlje za koje sada Srbija tvrdi da su povukle priznanja. O povlačenju bi se moglo razgovarati samo u slučaju kada bi Kosovo izgubilo suverenost, a nije. Kosovo i dan danas ima onu istu suverenost koju je steklo proglašenjem nezavisnosti. Tako da je pitanje povlačenja priznanja bespredmetno.
Kad država jednom donese odluku o priznanju - to je neopozivo, bez obzira šta sadašnje rukovodstvo te države o tome misli. Jedino što oni sada mogu uraditi je da s Kosovom ne uspostave diplomatske odnose, ali ne mogu da poriču ranije dato priznanje.
Hasani: Kad država jednom donese odluku o priznanju - to je neopozivo
Zoran Milivojević: Kada suverene države, u punom međunarodno-pravnom kapacitetu, kao članice Ujedinjenih nacija, povuku priznanje, onda se to teško može ignorisati. To do sada niko nije osporio. Činjenica je da one povlače priznanje, bez obzira kako je do njega došlo. Inače, Kosovo nije suverena država i nadam se da oko toga ne možemo da se sporimo. Ono je na osnovu Rezolucije 1244 pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Zbog toga tamo postoje UMNIK i KFOR.
Prema tome, nema govora o suverenosti Kosova kao države u punom međunarodno-pravnom kapacitetu. Da je tako, kako vi kažete gospodine Hasani, mi se oko toga ne bismo sporili i Kosovo bi bilo punopravni član Ujedinjenih nacija. Nema nikakvog ni smisla, ni potrebe da se o tome polemiše.
Enver Hasani: Kolega meša dve stvari - suverenost države Kosova i koliko je konsolidovan njen međunarodno-pravni status. Rezolucija 1244 i prisustvo KFOR-a ne znače da Kosovo nije suverena i nezavisna država. Na kraju krajeva, Međunarodni sud pravde je dao merodavno mišljenje o legalnosti nezavsnosti Kosova. U prošlosti je bilo mnogo slučajeva kada su države bile suverene, ali ne i potpuno nezavisne kada je reč o zakonodavnoj i sudskoj vlasti. To je bio slučaj sa Albanijom nakon balkanskih ratova sve do kraja Prvog svetskog rata, to je bio slučaj i sa Austrijom. Bilo je još takvih primera.
Zar o suverenosti Kosova ne svedoči činjenica da ono ima pune diplomatske odnose sa najmanje tridesetak država i da je član nekih važnih međunarodnih organizacija, kao što su bretonvudske ustanove. Kosovo je u procesu konsolidacije državnosti i taj proces može da potraje.
Dijalog Priština- Beograda u suštini je vezan za pitanje kvaliteta državnosti Kosova, a ne za osporavanje njegove suverenosti, jer to je završen čin koji je nepovratan i ne može da se menja.
Pročitajte i ovo: Da li Srbija diže 'zidove' prema Kosovu?Ubeđivanje
Omer Karabeg: Ušli smo u pitanje suvereniteta, što nije tema ove emisije. Vratio bih se na kampanju oko povlačenja priznanja. Srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić često ističe da su on i njegovo ministarstvo pre svega zaslužni za povlačenje priznanja. Gospodine Milivojeviću, kako se to radi? Kako srpske diplomate uspevaju da ubede pojedine zemlje da povuku priznanje?
Zoran Milivojević: Hteli-ne hteli, moramo se vratiti na prethodnu temu iz prostog razloga što srpska diplomatija argumenovano objašnjava drugim zemljama upravo ovo oko čega se sporimo. Uz sve uvažavanje gospodina profesora, potpuno je jasno da Kosovo nije suvereno i međunarodno priznato u skladu sa međunarodnim pravom. Da je drugačije, Kosovo bi bilo punopravni član Ujedinjenih nacija. To je argument koji srpska strana iznosi i mnogima postaje jasno da Kosovo ne može da se posmatra na drugačiji način.
Recimo - nedavno u Dubaiju, na zasedanju Generalne skupštine Interpola, bilo je vrlo jasno da Kosovo ne može da bude primljeno u tu međunarodnu organizaciju, jer nije član Ujedinjenih nacija, a to se izričito traži u statutu Interpola. Zbog toga Kosovo nije moglo da bude primljeno, bez obzira na politička lobiranja. To je bila ključna činjenica. Kvalitet suverenosti, o čemu vi pričate, gospodine Hasani, je sasvim druga stvar koja nema nikakve veze sa međunarodnim pravom.
Međunarodno pravo je vrlo jasno i ono kaže da Kosovo nije suverena država u punom međunarodno-pravnom kapacitetu. To je suština. Na toj osnovi Srbija nastupa sa svojim argumentima. Ja ne učestvujem u tome, ali pretpostavljam da je uspeh moguć, ukoliko su argumenti Srbije nesporni, a oni se jesu pokazali kao nesporni i u slučaju UNESC-a, i u slučaju Interpola. Sada se vidi da su mnoge zemlje bile u zabludi i sada te zemlje, suočene sa argumentima, preispituju svoj stav.
Enver Hasani: Opet ponavljam - Kosovo sa mnogim zemljama ima pune diplomatske odnose na nivou ambasada, a puni diplomatski odnosi su bitan element državnosti jedne zemlje. Vi ste rekli da Kosovo nije suvereno po međunarodnom pravu, a ja vam kažem da je Međunarodni sud pravde na argumentovan način zaključio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila nijednu normu međunarodnog prava i da je reč o izražavanje originalne volje jednog naroda.
Omer Karabeg: Gospodin Milivojević kaže da srpske diplomate prilikom lobiranja o povlačenju priznanja Kosova koriste argumente da Kosovo nije nezavisna država.
Ever Hasanio: Ti argumenti su relevantni za one države koje nisu priznale Kosovo. Ja opet kažem - povlačenje i suspenzija priznanja ne postoje. Ni u teoriji, ni u praksi. To ne kažem ja, nego svaki udžbenik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. To je ćorav posao i gubljenje vremena. To se radi isključivo za unutrašnju upotebu.
Suverenost Kosova
Omer Karabeg: Zemlje koje su povukle priznanja su, uz nekoliko izuzetaka, manje-više minijaturne ostrvske zemlje. Da li je je srpska dipomatija uspela da ubedi neku veću i zanačajniju zemlju da povuče priznanje?
Zoran Milivojević: Ja ne bih rekao minijaturne zemlje, njihov glas vredi kao i svaki drugi. Ne možemo deliti zemlje na manje i veće, manje važne i više važne. Ja se s tim ne slažem. Prvo - nije korektno prema zemljama, a drugo - nije istina. Inače, kada je reč o diplomatskim odnosima, podsetio bih uvaženog profesora da mi imamo diplomatske odnose sa Palestinom, ali ona nije subjekt međunarodnog prava i odnosa u punom kapacitetu. Nije članica Ujedinjenih nacija.
Kosovo je pod mandatom Ujedinjenih nacija i zato su tamo i UNMIK i KFOR. To je bilo jasno i na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti. Bez obzira kako ko tumači Rezoluciju 1244, bez nje se status Kosova i Metohije ne može rešiti.
Dakle, Kosovo nema pun međunarodno-pravni kapacitet i subjektivitet. To je suština stvari i ja mislim da zaista gubimo vreme ako se oko toga sporimo. Kada je reč o mišljenju Međunarodnog suda pravde, molim vas, reč je o jednom mišljenju, o jednoj deklaraciji - neću da kažem grupe građana da ne bih nekoga uvredio - ali to nije deklaracija zvaničnog organa.
Međunarodni sud pravde je dao mišljenje da kosovska deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ali to nije verifikovano na drugi način - potvrdom suvereniteta, funkcionisanjem organa suverene države i pre svega članstvom u Ujedinjenim nacijama.
Milivojević: Kosovo nema pun međunarodno-pravni kapacitet i subjektivitet
Omer Karabeg: Izvinjavam se, kada je reč o državama koje su povukle priznanja, niste me dobro shvatili. Ne potcenjuem ja nijednu zemlju, svaki glas je validan, ali da li je Srbija pokušala da ubedi neku značajniju zemlju u svetu, jer Solomonska ostrva nisu isto što i Češka, Poljska ili Mađarska.
Zoran Milivojević: Znate šta - na nama je da ističemo argumente i da od toga ne odustajemo. Ja mislim da je najveći uspeh što nema novih, značajnih priznanja Kosova. Cilj srpske diplomatije nije samo odustajanje od priznanja, nego pre svega da se kosovska državnost ne potvrdi novim priznanjima. To je najveći uspeh Srbije u ovih poslednjih deset godina.
Enver Hasani: Pomenuli ste Palestinu. Kontekst stvaranja kosovske države je totalno različit od palestinskog. Palestina je kolonijalni problem o kome je u Ujedinjenim nacijama doneto na desetine rezolucija. U slučaju Palestine geopolitičke konsideracije su sasvim drugačije nego kad je reč o Kosovu. Zemlja može da bude član Ujedinjenih nacija, iako se na nju odnose rezolucije Saveta bezbednosti.
Bilo je na desetine zemalja - od Iraka, pa nadalje - koje su bile pod raznim rezolucijama, a bile su članice Ujedinjenih nacija. Najmoćnije i najbogatije države sveta, najmoćnije demokratije sveta priznale su Kosovo. Kosovo kao suverena država sada radi na konsolidaciji svoje državnosti. Nastoji da dobije što više priznanja i da postane član međunarodnih organizacija. To je dug i mukotrpan proces.
Međunarodni sud pravde
Omer Karabeg: Da li je povlačenje priznanja isključivo zasluga srpske diplomatije ili tu ima i pomoći sa strane? Recimo, da li Rusija, koja je u vrlo dobrim odnosima sa Srbijom i koja je protiv nezavisnosti Kosova, pomaže Srbiji u tome?
Zoran Milivojević: Ja ne mogu da kažem, jer ja ne učestvujem u svemu tome, ali zašto samo ruska diplomatija. Šta je sa kineskom, indijskom, brazilskom, argentinskom, indonežanskom? Šta je sa diplomatijom pet članica EU koje nisu priznale Kosovo? Nema potrebe da neko pomaže. Postoje faktička stanja koja neumoljivo potvrđuju stav Srbije. Kada Srbija nastupa, ona može da se pozove na sve one zemlje koje osporavaju kosovsku nezavisnost. Treba se podsetiti kako je došlo do cele priče. Došlo je vojnom intervencijom NATO-a.
Zašto Kosovo priznaju zemlje Zapada i NATO-a? Pa zbog toga što su celu tu intervenciju sproveli zbog toga. Kad se druge zemlje suoče sa time, kada možda i sebe sutra prepoznaju u jednoj takvoj intervenciji, naravno da neće da priznaju Kosovo. Argumenti koje Srbija iznosi dovoljni su sami za sebe. Svest o tome da projekt nezavisnog Kosova nije do kraja uspeo i da nije završen - sve više raste i to Srbija obilato koristi.
Pročitajte i ovo: Komitet EP traži da Srbija uskladi politiku prema KosovuEnver Hasani: Pitanje odnosa kosovske nezavisnosti i međunarodnog prava rešeno je odlukom Međunarodnog suda pravde, koji je najviši sudski organ međunarodne zajednice. Što se tiče NATO intervencije, ona je post festum legalizovana Rezolucijom 1244 i regionalnim aranžmanima Evropske unije. Cilj NATO intervencije bio je da se spreči ponavljanje sukoba. Pitanje statusa Kosova je bilo otvoreno Rezolucijom 1244 i trebalo je da se reši putem političkog procesa.
Kada srpska strana to nije prihvatila, Kosovo je jednostrano proglasilo svoju nezavisnost, kao što su to uradile i Srbija, i Crna Gora, i Rumunija, i Hrvatska, i Makedonija, i Grčka, i mnoge druge države. To je otcepljenje jednog dela države od celine. Zbog toga se kaže da je kosovsko pitanje sui generis, jer u pravnom i političkom smislu Kosovo nije nastalo raspadom SFRJ, već raspadom one Jugoslavije koju je 1992. stvorio srpski diktator Milošević. To je bila glavna podloga za priznavanje Kosova od strane najmoćnijih liberalnih demokratija sveta.
Omer Karabeg: Nedavno se je ministar inostranih poslova Ivica Dačić pohvalio da Srbiji više i nije potrebno da lobira. “Te zemlje nas više i ne pitaju, već same povlače priznanje“, kaže Dačić. Da li je to stvarno tako? Da li sada zemlje same povlače priznanje, bez ikakve kampanje, bez ikakvog ubeđivanja?
Zoran Milivojević: U zadnja dva-tri slučaja to je otprilike tako. Recimo, Madagaskar se sam oglasio posle svega onoga što se dešavalo sa Interpolom. Koliko je meni poznato, ima još zemalja koje preispituju svoj stav o priznavanju Kosova.
Nije isključeno da toga bude i u narednom periodu, pogotovo posle Generalne skupštine Interpola i sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde se jasno videlo da projekt nezavisnosti Kosova nije toliko jak da može da ignoriše stav veće polovine čovečanstva da Kosovo nije nezavisna država i da Srbija ima pravo na puni suverenitet na celini svoje teritorije, uključujući Kosovo i Metohiju. Ja znam da gospodin profesor misli da je ta priča završena, ali nije. Da je završena, mi o tome ne bismo pričali u ovoj emisiji.
Enver Hasani: Mi u ovakvim i slicnim emisijama ima da razgovaramo dok smo živi. Na kraju krajeva - komšije smo. Mislim da ste pobrkali pitanje članstva u međunarodnim organizacijama, kao što je Interpol, sa statusom države po međunarodnom pravu. To su dva odvojena pitanja. Ne poričem da Kosovo ima poteškoća ozbiljne prirode, ali da Kosovo iščezne kao suverena i nezavisna država, mislim da je to teško zamisliti. Jer, države, koje su stvorile Kosovo, imale su u vidu dugoročne interese. Čisto sumnjam da ti interesi ne postoje i danas.
Ništa bez velikih sila
Zoran Milivojević: Ja bih se najsrdačnije zahvalio uvaženom profesoru Hasaniju. Puno vam hvala što ste rekli da neke države, koje su stvorile Kosovo, na tome insistiraju. Vi ste sada rekli punu istinu na kojoj vam zahvaljujem od srca, zato što je to suština cele ove teme o kojoj raspravljamo.
Enver Hasani: Znate li vi ijednu državu na svetu - uključujući i Srbiju i Grčku - da je stvorena bez podrške velikih sila. Kako je stvorena srpska država? Uz čiju pomoć? Da nije bilo ruske diplomatije i potpore Rusije i saveznika, Srbija nikada ne bi bila stvorena, kao uostalom ni Crna Gora i Grčka.
Zoran Milivojević: Ne bih se složio. Ulazimo u temu Berlinskog kongresa. Kao što znate, nije baš tako bilo.
Enver Hasani: Kako je stvorena grčka država? Tek nakon bitke kod Navarina, kada su Britanci i Francuzi uništili flotu Ibrahim paše. Tek tada je stvorena Grčka država - posle 10 i nešto godina krvave borbe protiv Otomanskog carstva. Uzmimo albanska državu. Koliko god da su se Albanci borili, da nije bilo Austrougarske, nikada ne bi dobili državu. To se zna.
Zoran Milivojević: Ali pretpostavke za stvaranje i srpske, i grčke, i svih država, koje ste pomenuli, bile su redovne, legalne, bez ikakvih vojnih intervencija suprotnih međunarodnom pravu.
Enver Hasani: Ne, ne. Mi smo se borili. OVK je bila pešadija NATO pakta. Ratovalo se.
Zoran Milivojević: A zašto je ona OVK sada predmet suda?
Enver Hasani: To je druga stvar. Mi smo imali pravo da vodimo rat protiv ugnjetavanja Miloševićevog režima, ali niko, ni mi, ni vi nema pravo da ubija civile i vrši ratne zločine. To je sasvim druga stvar. I ja i svi na Kosovu se slažemo da to treba da se raščisti. Ali to nema veza sa borbom OVK na strani NATO pakta. Albanski narod na Kosovu se borio kao i srpski narod pre 100 i nešto godina, kao i crnogorski i ostali narodi koji su bili ugnjetavani.
Rezolucija 1244
Zoran Milivojević: Meni se potpuno sviđa što kažete - na strani NATO pakta. Intervencija NATO pakta, kao što znate, bila je mimo Ujedinjenih nacija, dakle, protivpravna.
Emver Hasani: To je legalizovano Rezolucijom 1244.
Zoran Milivojević: Rezolucija 1244 je završila sukob, ali nije verifikovala NATO intervenciju. Treba je pročitati. To se nigde ne kaže, to ne postoji u Rezoluciji.
Enver Hasani: A šta je Kumanovski sporazum? To je deo te Rezolucije.
Zoran Milivojević: Da, ali to je prestanak sukoba, a ne verifikacija.
Enver Hasani: To je verifikacija. U Rezoluciji se kaže da je to tehnički ugovor vojne prirode kojim je okončan i legalizovan sukob na Kosovu. NATO je preuzeo odgovornost da štiti red i mir na teritoriji Kosova, što se tiče strane agresije.
Omer Karabeg: Vidim da su stavovi potpuno suprotni.
Zoran Milivojević: Ne mogu drugačiji ni biti - nažalost.
Omer Karabeg: U zaključku - kakav je efekt kampanje za povlačenje priznanja? Da li Srbija ima od toga neke stvarne koristi?
Zoran Milivojević: Kako da nema. Efekti su očigledni i ubedljivi - i naravno da ima koristi. Ima koristi zato što time Srbija potvrđuje svoje pravo i svoj suverenitet i teritorijalni integritet na celini teritorije i što potvrđuje ono što joj daju Ujedinjene nacije, Rezolucija 1244 i činjenica da više od polovine čovečanstva ne priznaje nezavisnost Kosova. Sigurno da ima efekta. Sasvim sam siguran da Srbija od toga neće odustati.
Enver Hasani: Mislim da ta kampanja nema neki efekat na međunarodnom planu. To je, pre svega, namenjeno unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji.