Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos Moskve prema Aleksandru Vučiću. Sagovornice su bile Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Srbije i Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji.
Bilo je reči o tome zašto je Moskva preskočila Vučića i Ordenom prijateljstva Ruske Federacije odlikovala Ivicu Dačića, šta znači Dačićeva izjava ”Kad je Srbiji teško, ja zovem Lavrova”, da li je podrška Moskve Vučiću uslovljena njegovim savezom sa proruskim snagama u vladi Srbije, da li postoje istinske razlike između Dačića i Vučića ili je reč o podeli uloga, pa Dačić hvali Rusiju, a Vučić Evropsku uniju, zašto Vučić, i pored navaljivanja Rusije, odbija da dodeli dipomatski status osoblju rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, da li bi se Moskva mogla zbog toga naljutiti, zašto glavni ruski mediji povremeno kritikuju Vučića, zašto ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov kaže da se u Srbiji oseća kao kod kuće, šalje li Moskva signale da ne bi pozdravila ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao i o tome kakav bi Balkan želela Rusija.
Omer Karabeg: Prilikom nedavne posete Srbiji Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, uručio je Ivici Dačiću, srpskom ministru spoljnih poslova, Orden prijateljstva Ruske Federacije. To visoko rusko odlikovanje Dačić je dobio za zasluge u jačanju prijateljstva i saradnje između dve zemlje. Zar nije neobično da Rusija preskoči predsednika Vučića, pogotovo kada se zna da on nije običan predsednik, nego vladar Srbije, od koga zavisi i spoljna i unutrašnja politika? Zar nije bilo normalno da on dobije to visoko rusko odlikovanje, a ne Dačić?
Kurjak: SPS je za vreme Miloševića bila bliska Rusiji, a naročito posle bombardovanja. To je jedna strana priče. Druga je - da Rusija nikada ništa ne uradi, a da ne pošalje poruku.
Jelica Kurjak: Mislim da nije iznenađenje što je naš ministar inostranih poslova dobio tako visoko rusko odlikovanje imajući u vidu da je on deo strukture koja je od početka devedesetih bila bliska Moskvi i govorila na sličan način kao što govori Rusija. Socijalistička partije Srbije je za vreme Miloševića bila bliska Rusiji, a naročito posle bombardovanja Srbije. To je jedna strana priče. Druga je - da Rusija nikada ništa ne uradi, a da ne pošalje poruku. Dodelom odlikovanja Ivici Dačiću Rusi šalju poruku o tome na koju političku snagu u Srbiji računaju. Međutim, kada se vratio u Moskvu, Lavrov je na konferenciji za štampu izjavio da Rusija podržava aktuelnog predsednika Srbije koga je legalno izabrala većina srpskog naroda. Prema tome - Vučić je ravnopravan, ali Dačić je malo ravnopravniji.
Jelica Minić: Treba imati u vidu da Vučić daje vrlo određene i konzistentne izjave o evropskoj integraciji Srbije - tako da očigledno u ovom trenutku on nije bio kandidat za orden, što ne isključuje da se to u budućnosti neće desiti. Treba imati u vidu da Rusija deluje u Srbiji, ne samo na političkom planu, nego i na vojnom, ekonomskom, kulturnom i medijskom. Ovih dana mogli su se pročitati tekstovi u Financial Timesu, Gardianu, Balkan Insightu, i nekim bugarskim listovima, čija je zajednička ocena da je interes Rusije da se u regionu održava nestabilnost.
Vaš browser nepodržava HTML5
Lavrov odlikuje Dačića
Proruske snage u vladi
Omer Karabeg: Genadij Sisojev, balkanski dopisnik ruskog dnevnika Komersant, kaže da je podrška Moskve Vučiću uslovljena njegovim savezom sa proruskim snagama u vladi.
Jelica Kurjak: Nesporno je da je Genadij Sisojev veoma dobar poznavalac prilika na Balkanu. On sigurno zna šta govori. Ja se s njim slažem zato što u našoj vladi ima ministara, uključujući i one iz Srpske napredne stranke, koji su više orijentisani prema Rusiji, nego prema Zapadu. Prema tome, ako su neki ministri otvoreno proruski orijentisani, ako je dojučerašnji predsednik Srbije govorio da je njegova druga majka i otadžbina Rusija, onda mislim da nije problem u onome što Rusija radi, jer ona ne krije da ima strateške interese na Balkanu. Problem je u tome, što smo mi - ne Rusija, nego mi - poslednjih petnaestak godina otvorili veliki prostor za delovanje Rusije. A Rusija ne deluje samo politički, nego mnogo više preko takozvane meke sile.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 50 i 70 proruskih nevladinih organizacija. Ne treba zaboraviti da je Srpska pravoslavna crkva jedan od ključnih činilaca ruskog uticaja. Rusija ostvaruje uticaj i preko energetike. Ako uzmemo u obzir da je jedna trećina stanovništva i jedna trećina političkog establišmenta veoma pozitivno raspoložena prema Rusiji, onda treba da se zapitamo - šta mi to hoćemo, kuda idemo. Drugi znaju šta hoće, a ja nisam sigurna da mi imamo strategiju sutrašnjeg razvoja.
Jelica Minić: Pretpostavljam da je tačno to što je rekao gospodin Sisojev. Vučić balansira, trudi se da drži ekvidistancu, ali uvek ponavlja da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji. Sada je i Lavrov rekao da se Rusija tome ne protivi. Da li je to tačno ili ne - ne znam, ali on je to rekao. Isto tako, Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova, izjavila je odmah nakon beogradskih izbora da Moskva očekuje svestranu saradnju sa novim vlastima u Beogradu. Lavrov tokom posete Srbiji kaže: “Ja se ovde osećam kao kod kuće“. Te izjave smo već čuli. To je rekao Erdogan u Prištini, što je kod nas izazvalo velike reakcije. Sve su to signali i poruke.
Podela uloga
Omer Karabeg: Dačić se otvoreno ponaša kao ruski čovek. On kaže: “Kada je Srbiji teško, ja zovem Lavrova”. On tvrdi da je savezništvo sa Rusijom u interesu Srbije i da se Srbija bez podrške Rusije ne može odbraniti na međunarodnoj sceni. U isto vreme, Dačić stalno kritikuje Evropsku uniju i govori o antiruskoj histeriji na Zapadu. Da li on to radi na svoju ruku ili sa znanjem Vučića?
Jelica Kurjak: Ne znam, ali čini mi se, imajući u vidu odnos snaga u političkoj ekipi koja je 2012. došla na vlast, da niko ne bi mogao ništa da uradi bez konsultacije sa Vučićem ili bar sa njegovim znanjem.
Jelica Minić: I ja mislim da se teško može pretpostaviti da pojedinci iz vlade daju izjave, a da se ne konsultuju sa Vučićem. Da li su te izjave uvek formulisane onako kako bi on želeo - to je druga priča. Mislim da glavni pravac naše spoljne politike određuje Vučić. Imamo glavnu melodiju, a onda oko nje razne varijacije koje dopunjavaju sliku ukupne orijentacije Srbije. Znači, pored glavnog, Vučićevog, čuju se i drugi glasovi, koji ponekad deluju kao da su protiv onoga što on priča, ali pretpostavljam da je sve to usklađeno.
Omer Karabeg: Da li bi se onda moglo reći da je to neka unapred dogovorena igra, neka vrsta podele uloga, pa je Dačić zadužen da jača odnose sa Rusijom, a Vučić sa Zapadom?
Minić: Očigledno postoji saglasnost o tome da je dobro da jedni govore jedno, a drugi drugo
Jelica Minić: Takva situacija je bila kada je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić. I tada je bilo disonantnih tonova. Ima nekog raskoraka, ali očigledno postoji saglasnost o tome da je dobro da jedni govore jedno, a drugi drugo. Simptomatično je da ministar odbrane Vulin govori o spoljnopolitičkim temama. To nije u opisu njegovog radnog mesta. Kad su na dnevom redu važne spoljnopolitičke teme, naročito kada su susedi u pitanju, uvek se može očekivati Vulinova izjava, koja je uglavnom vrlo borbena. Sa druge strane, gospodin Vučić uvek šalje vrlo umirujuće poruke. Tako da sve to dosta liči na neki igrokaz. I onaj ko bi želeo da analizira šta je, zapravo, spoljna politika Srbije trebalo bi da potraži rezultantu svih tih izjava.
Jelica Kurjak: Određena grupa ministara ima link prema Rusiji da bi se napravila ravnoteža. Jer, pitanje je koliko preterano okretanje prema Evropskoj uniji odgovara Vučićevom biračkom telu. Zato se u vladi nalaze ministri koji šalju poruke prihvatljive za rusku stranu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Lavrov: Lažna dilema Istok ili Zapad
Spor oko rusko-srpskog centra
Omer Karabeg: Jedini Vučićev nesporazum sa Moskvom, za koji se zna u javnosti, tiče se rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, za koji mnogi na Zapadu tvrde da nije samo humanitarni. Ruski zvaničnici već duže vreme traže da osoblje tog centra dobije diplomatski status, ali Vučić im ne izlazi u susret. Mislite li da je to ozbiljan spor koji bi mogao da pokvari odnose Vučića sa Moskvom?
Jelica Minić: Po svim zapadnim analizama radi se u stvari o obaveštajnom centru. Dačić izjavljuje da osoblju tog centra treba dati diplomatski status, dok Vučić na tu temu ne daje izjave, niti se opredeljuje. Srbija vojno sarađuje sa Rusijom, ali sarađuje i sa NATO paktom i - ako se meri po broju zajedničkih vežbi - saradnja sa NATO savezom je intenzivnija. Poslednjih nekoliko godina jača saradnja i sa Rusijom, narocito kad su u pitanju nabavka opreme i obuka pripadnika vojske Srbije. Rusija pokušava da se instalira u blizini Bondstila, veoma važne i ogromne američke vojne baze na Kosovu, ali to bi Srbiju dovelo u veoma nezahvalan položaj. U celini gledano, u političkom pogledu Srbija najviše zavisi od Rusije zbog Kosova, a u ekonomskom pogledu glavna je energetska zavisnost. Ta zavisnost će ostati ukoliko se ne donesu neke krupne političke odluke oko Kosova i ukoliko Evropska unija ne pomogne da se smanji energetska zavisnost Srbije od Rusije.
Omer Karabeg: Mislite li da bi to što se Vučić pravi da ne čuje ruske zahteve da osoblje humanitarnog centra dobije diplomatski status - moglo da naljuti Moskvu?
Jelica Minić: Ako Moskvi taj diplomatski status postane posebno važan, može da se naljuti. A da će oni to stalno tražiti - to je nesumljivo.
Jelica Kurjak: To će biti permanentni zahtev, ali ne mislim da će to biti veliki problem. Pogledajte kako sada stvari stoje. Vučić ćuti o tome, a Ivica Dačić kaže - ja bih to dao, ali ne mogu. Međutim, niko od proruskih ministara nije do sada zapretio da će zbog toga izaći iz vlade. Opet se vraćamo na podelu uloga o kojoj smo govorili - sve se to radi u saglasnosti sa predsednikom. Mislim da će osoblje humanitanog centra u Nišu teško dobiti diplomatski status, ali to će biti zahtev koji će se stalno ponavljati.
Jelica Minić: Ako Moskvi taj diplomatski status postane posebno važan, može da se naljuti
Jelica Minić: Amerikanci i Evropska unija vide Srbiju kao ključnu zemlju za stabilnost na zapadnom Balkanu. To znači da bi je možda Rusija mogla videti kao ključnu za nestabilnost na tom području. Jedan od ciljeva ruske politike je da ne jačaju inače slabe države u regionu, jer što je situacija nestabilnija - veća je mogućnost ruskog uticaja. Ne kažem da nas Evropljani i Amerikanci vole - nema ništa od toga - ali njihov je interes miran zapadni Balkan, jer je on potpuno okružen zemljama koje su članice Evropske unije i NATO saveza. Njihov je suštinski interes da se ovaj region ne destabilizuje. Pitanje je da li je to interes i Rusije. Ukoliko Rusija želi da destabilizuje Evropsku uniju koja joj je uvela sankcije i sa kojom je zaoštrila odnose, bilo bi joj u interesu da održava neko žarište nestabilnosti.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ruski centar u Nišu
Bondarenkove poruke
Omer Karabeg: Uoči nedavne posete Beogradu ruski ministar inostranih poslova Lavrov rekao je da njegova zemlja nema ništa protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali je nakon njegove posete Rusija u Beograd poslala Olega Bondarenka, direktora Fondacije za progresivnu politiku. U predavanju koje je Bondarenko održao na Pravnom fakultetu on je novu strategiju Brisela za Balkan nazvao glupošću i rekao da Evropa nikada neće prihvatiti Srbiju kao ravnopravnog partnera. S obzirom da je Bondarenko blizak vlastima u Moskvi, da li je to neka vrsta signala da Rusija ipak ne bi volela da Srbija uđe u Evropsku uniju?
Jelica Kurjak: Deklarativno, Rusija nema ništa protiv približavanja Srbije Evropskoj uniji. Njima jedino smeta eventualno približavanje Srbije NATO paktu. Što se tiče slanja signala, tu imamo dva momenta. S jedne strane imamo Lavrova sa vrlo umerenim i izbalansiranim izjavama, ali koje ipak sadržavaju poruke, a s druge Bondarenka sa veoma žestokim porukama. Već smo rekli da Rusiji ne odgovara stabilna situacija na Balkanu, jer što se Balkan više približava Evropskoj uniji, Rusija će utoliko više gubiti uticaj, što ona nikako ne želi. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je gospodin Bondarenko došao u Beograd desetak dana pre ruskih predsedničkih izbora i da sadašnji i budući predsednik Rusije uoči izbora želi da Zapadu pošalje poruku da je Balkan njihov teren, da oni ovde imaju uticaja i da se ovde svašta može desiti. Ali sve je to na deklarativnom nivou.
Niti je Rusija danas spremna, niti ima snage da, uz Siriju i Ukrajinu, počne nešto ozbiljnije da radi na zapadnom Balkanu. Ona će deklarativno vršiti pritisak na Srbiju, možda će nešto uraditi i na polju energetike, ali ona neće ići dalje, jer trenutno na Balkanu, sem Srbije, ona nema prijatelja. Situacija nije ni crna, ni alarmantna, ali treba biti oprezan. Mislim da Zapad dugo vremena to nije bio, pustio je da se mnogo toga dogodi, bojim se - neke stvari nepovratno.
Jelica Kurjak: Deklarativno, Rusija nema ništa protiv približavanja Srbije Evropskoj uniji
Jelica Minić: Mislim da je glavna briga Rusije NATO pakt. Treba se setiti onih krajnje zastrašujućih poruka koje je Rusija slala Crnoj Gori, zatim sadašnje ruske uznemirenosti zbog Makedonije, jer je izgleda na pomolu rešenje spora oko imena te države, što Makedoniji otvara put u Evropsku uniju i NATO. Rusija je zbog toga nezadovoljna, optužuje Zapad za pritiske, ali izgleda da će na tome ostati. Poruke Crnoj Gori su zaista bile zastrašujuće, ali se ništa nije desilo. Rusija i dalje ima dosta intenzivnu ekonomsku saradnju sa Crnom Gorom. Istina, turista je znatno manje, ali je ipak četvrtina turista u Crnoj Gori iz Rusije. Za Rusiju je najvažnije da Srbija ne namerava da uđe u NATO, a što se tiče Evropske unije, teško je pravdati pritiske na zemlje Zapadnog Balkana da se ne priključuju Uniji, jer su te zemlje ipak evropske.
Vučić u ruskim medijima
Omer Karabeg: Kako komentarište činjenicu da ruski glavni mediji koji su pod kontrolom vlasti, povremeno kritikuju Vučića?
Jelica Kurjak: Oni su Vučića počeli kritikovali kad je došao na vlast, jer su bili iznenađeni njegovim naglim okretanjem prema Evropskoj uniji. Onda su se nekako umirili, jer je predsednik Nikolić uvek pravio ravnotežu svojim posetama i izjavama. Međutim, kako Vučić ne odustaje od svojih evropskih nakana, oni reaguju na svaki njegov proevropski gest. To je i jedan od razloga što je orden donet u Beograd da bi bio urečen Dačiću, što Rusi veoma retko rade. Oni orden uručuju kad odlikovani dođe u Rusiju. Oni su imali prilike da ga i Dačiću uruče kad je bio u Moskvi, ali su ga doneli u Beograd da bi pokazali da cene orijentacija ministra Dačića i ljudi koji ga slede.
Omer Karabeg: Znači, to je bila neka vrsta poruke Vučiću?
Jelica Kurjak: Upravo tako.
Ne veruju mu, ali ga prihvataju
Omer Karabeg: U zaključku, veruje li Moskva Vučiću?
Jelica Minić: Ne bih mogla reći da Rusi imaju bezrezervno poverenje u predsednika Vučića. Dodala bih još nešto. Beogradski centar za bezbednosnu politiku radio je pre godinu i po dana istraživanje o političkom raspoloženju u strankama. Kad je reč o vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, pokazalo se da je ona napola podeljena: polovina članstva je za Evropsku uniju, dok je druga polovina proruski orijentisana. U vladi Srbije imamo ministre koji se uopšte ne bave Rusijom, niti je pominju, osim kada moraju. U tu grupu spadaju Dušan Vujović i Zorana Mihajlović, a i premijerka Ana Brnabić. Oni su potupno orijentisani prema Evropskoj uniji, a onda imate i grupu proruskih ministara. To je kompromis koji u ovom trenutku traje.
Jelica Kurjak: Mislim da Moskva ne veruje nijednom našem političaru. Samo su joj neki prihvatljiviji, a neki manje prihvatljivi. Neki su bliži Moskvi, a neki nisu. Vučić spada u ovu drugu grupu, ali ako mu ne veruju do kraja, oni ga prihvataju. Još jednom podsećam na izjavu ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, da je Vučić za njih prihvatljiv, jer ga je većina naroda legalno izabrala. To je hladna politička konstatacija kojom se poručuje - s njim ćemo sarađivati, a imamo svoje favorite preko kojih možemo da ostvarujemo neke svoje ciljeve.